Hvala.
Samo da odgovorimo na nekoliko pitanja da vratimo konačno raspravu tamo gde treba da bude, na temi budžeta.
Dakle, gde su zaposleni? Kao što je i ministar Stefanović rekao, samo na osnovu mera inspekcije rada, u periodu od juna do novembra ove godine, prijavljeno je 14.464 lica, što je 84% od zatečenih lica koja su do tada radila na crno. Na to, naravno, dodajte i mere Vlade RS koje su počele da daju efekte o novom zapošljavanju i videćete koji broj ljudi imate koji su sada po subvencijama prijavljeni i zaposleni. Na to, dodajte i da poslodavci sada znaju da se ne isplati raditi na crno i da se više isplati prijaviti radnika, nego rizikovati da dođete u sukob sa državom, što se sada dešava, a ne u vreme Bogićevića kada nije morao niko nikog da prijavljuje, i kada je uvek postojao viši interes da se ne prijave radnici, zato što uplaćuju ne znam, porez ili PDV.
Što se tiče porasta zaposlenih, a pada poreza na dohodak, izvinite, meni je iskreno žao što imamo tako veliki broj najnižih ličnih dohodaka, odnosno najniži broj niskih plata na koje se ne plaća porez, ali su svejedno plate, ali su svejedno ljudi koje prijavljuju. Mi moramo sada da se borimo za to da poslodavac plati ili poveća platu gde može, ili, ima i takvih slučajeva, isplaćuje deo u gotovini, ne prijavljuje to.
Ali kako objašnjavate da je moguće da u isto to vreme imate porast doprinosa za penzije i poraz doprinosa za zdravstvo, što konstatuje i PIO i RFZO? Pa baš zato, zato što se i na najniže plate plaćaju ovi doprinosi o kojima govorim. Dakle, i to je više nego jasno. Evo, skoro u glavu smo vam izračunali tih 50.000.
Što se tiče povećanja plata i penzija, o kojima sada i ovde razgovaramo, znate šta? Zakon je više nego jasan. Kada plate ne budu prelazile 7% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Kada penzije ne budu prelazile 11% bruto društvenog proizvoda, mi ćemo ih povećavati - zakon. Delimo, trošimo, koliko smo zaradili. Znam da to zvuči čudno, znam da niste navikli na to, ali je to tako. Sedam – jedanaest.
(Aplauz.)
Shvatiću ovo lično.
I da dodamo još nekoliko važnih podataka koji su ovde pomenuti. Znate od kada su otpremnine 100 evra? Od 2005. do 2013. godine su otpremnine bile 100 evra po godini staža. A sada govorite kako smo mi smanjili na 200. U vaše vreme su bile 100 evra, od 2005. do 2013. godine. Ne bi se ni povećavale na 300 evra da nije bilo izvesnih političkih ideja a ne ekonomskih ideja. Dakle, od 2005. do 2013. godine su bile 100 evra, neka zna Srbija, a mi smo isplaćivali 200 evra. Dakle, i to neka nam bude već jednom jasno.
I na kraju, to jednostavno moram da dodam, vidim ovde se postavilo pitanje o budžetu putovanja, usluga itd. Predlogom budžeta AP Vojvodine, koja priznaćete nije veća od RS za putovanja je predviđeno 109.196.926 dinara. Pa gde putujete? Pa koga vi to zastupate, pa gde putujete za više od milion evra? A za usluge o kojima ste govorili u AP Vojvodini, gde DS vlada decenijama, gde nema zaposlenih koji nisu iz DS i gde se stalno povećava broj zaposlenih, predviđeno je za usluge i za privremene i povremene poslove itd, 655.778.684 dinara. I vi sad Republici Srbiji prebacujete usluge po ugovoru. Vojvodina kojom toliko decenija vladate, u kojoj decenijama postavljate isključivo svoje kadrove i svoje aktiviste, pa ne možete nikog da otpustite samo povećavate. Dakle, brojke su neumoljive. Hvala.

Javljam se zato što ste postavili pitanje – da li je budžet mogao da bude socijalniji, da li je mogao više da vodi računa o socijalno ugroženim kategorijama?
Pre nego što na to odgovorim, da vam kažem oko Zakona o radu. Sećate se, ne samo da su najavljena masovna otpuštanja, nego je najavljeno da ćemo imati, kako se tada zvalo, ekonomiju na određeno vreme, da će svi radnici biti prijavljeni na određeno vreme, jer smo produžili mogućnost rada na određeno vreme? Statistike kažu da se čak povećao broj zaposlenih na neodređeno vreme zato što zakon daje sigurnost, daje mogućnost i poslodavcu i zaposlenom da zna koje su njegove obaveze i u jednom i u drugom smeru i onda nemate strah od toga da zaposlite čoveka, da ga primite na stalan rad.
Oko socijalnog budžeta, naš budžet nije mogao da bude više socijalan od ovoga, da bude odgovorniji od ovoga, pa vas moram podsetiti da kada su mere štednje najavljene, kada su sprovedene, sprovedene su isključivo tako što su se najsiromašniji čuvali. Šesdeset posto penzionera nije obuhvaćeno merama štednje. Oni koji primaju minimalnu zaradu i iznad nje nisu obuhvaćeni merama štednje i onda, preko svega toga, Vlada Republike Srbije, stvarno moram da se zahvalim Vladi Republike Srbije i predsedniku Vlade koji me je potpuno podržao u tom stavu, da se socijalna davanja ne smeju smanjiti ni za jedan jedini dinar.
Na socijalna davanja ide 30% našeg budžeta. Ovaj budžet Ministarstva za rad je 155 milijardi. Na socijalna davanja ide 94% tog budžeta i ona se nigde ni za jedan jedini dinar ne smanjuju. U vreme najrigoroznije štednje novčane socijalne pomoći, invalidnine, nadoknade, ne smanjuju se ni za jedan jedini dinar, čak je povećano na 50 milijardi, razdel koji se bavi porodiljskim pravima, koji se bavi dečjim dodatkom, koji se bavi roditeljskim dodatkom, koji se bavi nadoknadama naše dece za odlazak u vrtiće, oni koji naravno imaju pravo na tako nešto. Jednostavno, nije moguće u ovoj situaciji imati više socijalno odgovoran budžet.
Nadao sam se da će to biti pozdravljeno, da budem iskren. Međutim, to se ili prenebregava, ili se potcenjuje. I jedno i drugo, naravno, nije dobro, ali ono što jeste dobro to je da smo, recimo, merama aktivne politike zapošljavanja posebno vodili računa o onima koji tek treba da se zaposle.
Prošlogodišnji budžet je bio milijardu i 800 miliona plus 600 miliona za osobe sa invaliditetom. Današnji budžet je dve milijarde i 800 miliona plus 500 miliona za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Predviđene su subvencije u iznosu od 150.000 do 250.000 dinara zavisno od stepena opštine u kojoj zapošljavate mladog čoveka, a za osobe sa invaliditetom od 180.000 dinara do 300.000 dinara. Predviđeno je subvencionisanje mladih koji prvi put, koji nemaju radno iskustvo, dobijaju posao, pa će deo njihove plate, deo njihove zarade subvencionisati nacionalna služba, odnosno subvencionisati ovaj budžet, a poslodavac će imati obavezu da ih nakon isteka subvencije još šest meseci zadrži na poslu. To je dobra mera.
Po prvi put ćemo uvesti, takođe, da primaoci novčane socijalne pomoći čuvaju socijalnu pomoć, da im se subvencioniše delom za ono što rade, da bi se vremenom to smanjivalo dok ne počnu samo da rade i žive isključivo od svog rada.
Vidite, sve su to konkretne mere i sigurni smo da ćemo obuhvatiti 129.545 ljudi ovim merama. Zaštitićemo ih. Očigledno je da Vlada Republike Srbije eksplicitno vodi računa i o novom zapošljavanju i u smislu socijalnog budžeta. To su dobre vesti. Dobro je da u vremenu krize imate ovako socijalno odgovoran budžet. Hvala.

Znate, ono što se ovde sad postavlja kao suštinski problem, to je da, kako je moguće verovati u potpunu istu metodologiju u aprilu 2012, a neverovati u potpunu istu metodologiju u decembru 2014. godine. Ništa se nije promenilo. Promenili se rezultati naravno, jer sada imamo veći broj zaposlenih.
Promenili se rezultati u smislu da stopa nezaposlenosti opada i promenili se rezultati da imamo daleko više ljudi koji rade na raznim delovima ali se i dalje ne veruje.
Ne veruje se ni Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, a njega ne možete da prevarite jer njemu morate da platite.
Dakle, nije čak i upitanju ni anketa o radnoj snazi nego morate da platite za Republički fond da bi vas prihvatili kao nekog ko radi, kao nekog ko je zaposlen.
Imamo povećanje uplate u PIO fond. To znači da ima više ljudi koji rade i naš jedini put u krajnjoj liniji jeste, i ništa drugo ne možemo da uradimo, nego da povećamo odnos osiguranika u odnosu na broj zaposlenih. To je jedini put.
Samo vas molim da verujete istoj metodologiji u koju ste verovali kada ste bili vlast, da verujete istoj toj metodologiji sada kada ste opozicija. Ništa drugo.

Dakle, bez obzira što je kasno i što nas ne gleda puno ljudi, to ne znači da ne treba da govorimo istinu. Dakle, i onda treba reći stvari do kraja.

Između Bojana Pajtića i mog ministarstva razlika je u nekoliko hiljada zaposlenih. Moje ministarstvo je, eto, samo 15 hiljada. Kod gospodina Pajtića ne znam s kim putuje za taj novac.

Možda biste mogli da priznate i da kažete da je to novac koji se odnosi na sve, na svaki putni trošak, na svaku markicu za sve ove ljude o kojima govorim, a plus nemojte zaboraviti da moje ministarstvo učestvuje u 35 poglavlja koja se sva, nažalost, rešavaju u Briselu. Dakle, ne postoji nijedno poglavlje gde nema predstavnika Ministarstva za rad, ni jedno jedino. Mi svaki put moramo da platimo troškove za te ljude.

Možda ne bi bilo loše da smo mi rekli da smo mi prvo ministarstvo koje je ukinulo sebi dnevnice. Mi dnevnice ne isplaćujemo. Dakle, isplaćujemo samo putne troškove, ne plaćamo dnevnice ljudima, a kada odu u Brisel mi jedini priznajemo samo trošak još jednog obroka i markice za metro, ništa više. I to ste mogli da kažete, a naravno niste.

Dakle, nemojte me porediti sa kabinetom Bojana Pajtića. On je neuporedivo manji, ne učestvuje ni u jednom poglavlju, ne pregovara ni o čemu u ime ove države, ne mora da šalje ljude nigde da rade sve ovo što mi radimo, a ima neuporedivo više troškova i od predsednika Vlade Republike Srbije.

Dakle, bez obzira što je ovako kasno, ne bi bilo loše da se držimo ipak činjenica, da budemo bar dobronamerni jedni prema drugima. Pretpostavljam da ne smatrate da je loše da učestvujemo u pregovorima, pretpostavljam da ne smatrate da je loše da isplaćujemo putne troškove zaposlenima, mislim da ne smatrate da je to loše, pa kad već ne smatrate da je to loše, ajde onda tako i kažite. Hvala.

 

Znate, u ovom trenutku, ja se nadam da oni spavaju, 6.600 dečaka i devojčica sada spava u hraniteljskim porodicama. E to vam je milijardu dinara. Mi plaćamo hraniteljske porodice. Dakle, u to vam ulazi najveći deo ovih milijardu koje govorite, jeste plaćanje hraniteljskih porodica, 6.600 dečaka i devojčica sada spavaju u tim porodicama i spavaju mirno zahvaljujući tome što je najveći deo ovih milijardu dinara njihov i što nismo smanjili ni jedan jedini dinar nadoknade hraniteljskim porodicama, ni jedan jedini dinar. Na njima nismo štedeli, na svojim dnevnicama jesmo.

Trudiću se da odgovorim sa što manje politike, a vidim da je ovde bilo dosta politike. Dosta interesovanja za politiku, a ne baš toliko interesovanja za zakon, ali dobro i to je sasvim u redu.

Što se tiče putnih isprava, izvinite, ako neko ima pasoš on nije više strani državljanin. Šta mi imamo da izdajemo radne dozvole nosiocima srpskih pasoša? Ovaj zakon se ne bavi time. Dakle, jasno je da to nije tako. Inače, da biste dobili radnu dozvolu prvo morate da imate boravišnu dozvolu, a to vam izdaje MUP. Dakle, i te kako se vodi računa o svemu, o svakom licu koje na ovoj teritoriji radi.

Što se tiče onih koji dolaze kako ste naveli primer, da recimo, za vikend pevaju. Ukoliko borave na teritoriji Republike Srbije kraće od 90 dana lično obavljaju privremene obrazovane, umetničke, kulturne i druge aktivnosti, za njih nije potrebno izdavanje radne dozvole. Sa druge strane, inspekcija je ta, on je došao na nečiji poziv, on radi ovde kod nekoga. Dakle, onaj ko je organizator ovakve naučne ili kulturne ili sportske ili bilo koje aktivnosti, je dužan na zahtev inspekcije da objasni šta taj neko radi, ako prima zaradu da vidimo kakva je to zarada.

Koje je još bilo pitanje? Oko samih zarada? Mislim da je to sve. Hajde, to sam već smetnuo s uma, pošto je toliko politično, ali hajde, ukoliko lice ne prima zaradu i ukoliko ne boravi na teritoriji države Srbije duže od 90 dana, naravno da mu ne treba radna dozvola.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred vama Zakon o zapošljavanju stranaca, dokument koji ima svoju veliku važnosti i na čije se donošenje čekalo bezmalo 30 godina. Vreme je da se proces zapošljavanja stranaca u našoj zemlji reguliše u skladu sa vremenom u kome živimo, u skladu sa obavezujućim preporukama EU, kao i potvrđenim konvencijama Međunarodne organizacije rada i, naravno, Svetske trgovinske organizacije.
Zakon o zapošljavanju stranaca treba na jasan i određen način da reguliše način zapošljavanja stranaca, u kojim slučajevima se na njih odnose odgovarajuće procedure, da te procedure budu jednostavne i jednoobrazne, što je veoma važno za strane investitore i one koji eventualno žele da rade u državi Srbiji, ali isto tako i da se predvide odgovarajući mehanizmi, na osnovu kojih se štiti naše tržište rada i naš državljanin, odnosno naš radnik.
Želim samo da kažem da su sve privredne komore u zemlji, dakle i ruska, italijanska, nemačka, američka itd, dale odgovarajuću saglasnost. Bile su upoznate i uključene aktivno u rad na pisanju samog zakona. Zakon je dobio podršku Evropske komisije. Zakon je dobio podršku i Međunarodne organizacije rada. Dakle, svi relevantni faktori su bili konsultovani i svi su učestvovali. Javna rasprava je okončana u skladu sa zakonom. Dakle, imate sve elemente, nadam se, da ovaj zakon prihvatite i da on što pre krene u svoju realizaciju i u skladu sa svim onim što nas čeka u narednom periodu.
Drugi zakon o kome ćemo raspravljati je zapravo potvrđivanje Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije po pitanju međusobnog očuvanja i održavanja vojnih memorijala. Ne treba posebno objašnjavati koliko nam je bitno da naša istorija bude na odgovarajući način sačuvana i predstavljena svetu, ali i nama i budućim generacijama. Sporazum sa Ruskom Federacijom, na njega se takođe čekalo nekih skoro četiri godine. Prvi razgovori su počeli još 2010, a 2013. godine je konačno sporazum i finalizovan. Ovaj sporazum je u skladu sa međunarodnim pravom, nema tu nekih specifičnosti. Na nama je, nadam se, da ga danas podržimo i da još jedan deo naše dobre i plodne saradnje sa Ruskom Federacijom nastavimo i u zakonima. Hvala.

Ja se zahvaljujem.
Mislim da je Zakon o potvrdi sporazuma sa Ruskom Federacijom zaista nepotrebno ideologizovati na bilo koji način i povezivati sa bilo kakvom ideologijom bez obzira i na trenutno i na bivše stanje. To je kao kad bih ja sada vama počeo da objašnjavam ko je sve iz SPO bio član Komunističke partije. Sada vi meni kažite da li su oni tada bili iskreno za politiku, nije važno, jednostavno, nije važno.
Ovo je sporazum koji rešava pitanje naših memorijala sa Ruskom Federacijom i ovo je jedna od retkih zemalja u kojima nema naših spomenika, jer Srbi koji su rasuli svoje kosti svuda po svetu nekako nisu to radili na teritoriji Sovjetskog Saveza tadašnjeg, tj. Ruske Federacije današnje. Mi smo ti koji ćemo obeležavati ruske memorijale, jer se Rusija vekovima na ovim prostorima borila za slobodu, između ostalog, i srpskog naroda, u to vreme se govorilo hrišćanskog pod otomanskom okupacijom.
Dakle, da izbegnemo ideologiju. Znate, sad bih ja mogao da izađem i kažem – pa dobro, ali znate da 1917. godine, kada Boljševici dolaze na vlast, jedini dobrovoljci koji su puštani da odlaze u Prvi svetski rat su bili jugoslovenski dobrovoljci iz Odese, jer je Lenjin tada smatrao da Srbija vodi pravedan rat. Da li to nešto govori o Lenjinu? Meni i vama ne govori ništa, ali jednostavno, pustimo sada, to je za neku drugu sednicu, neku drugu stvar.
Ja se radujem što ćete vi podržati ovaj zakon, kao i svaki poslanik, nadam se da će i ostali poslanici podržati ovako jednostavnu i čistu stvar i da ne unosimo sada ovde elemente naših ideoloških podela, mislim da bismo otišli previše daleko, pogotovo ne u vrednosnim ocenama.
Ima ovde i poslanika koji misle drugačije. To je jednostavno prirodno i sasvim logično i nema potrebe da idemo u tom pravcu. Ovo je dobar zakon, ovo je korisno, ovo je potrebno. Mi na taj način stvaramo pretpostavke da se odužimo i Romanovima i crvenoarmejcima. Odužujemo se i generalima NKVD-a i odužujemo se generalima Ruske carske pešadije. Zašto da ne? Svi su bili naši prijatelji, borili se za nas. Nismo im ni tada gledali oznaku na kapi, što bi im sada gledali oznaku na kapi. Mislim da je to potpuno logično i prirodno. Hvala.

Znate, više je nego nekorektno podmetati bilo kome da nije poštovao solunske ratnike. U zemlji u kojoj smo vi duže, a ja nešto kraće, živeo, solunski ratnici su dobijali penzije, između ostalog.
Bili su vrednovani kao i oni koji su ratovali 1941. godine na svaki način. Nisam ja naučio o Cerskoj bici 1991. godine. Ja sam pobeđivao na takmičenjima iz istorije na tu temu na republičkim i pokrajinskim takmičenjima. Bio sam treći u republici, a prvi u pokrajini Vojvodini, na tu temu pre 1980. godine, dakle, u vreme vlade tog slavnog jednoumlja.
Dakle, nije baš bilo tako, pogotovo ne Prvi svetski rat. Da li se mogao više proučavati ili ne, to je stvar o kojoj i vi i ja možemo da damo svoje mišljenje koje je potpuno subjektivno i neutemeljeno jer ni vi ni ja nismo istorijski stručnjaci da bismo mogli o tome da govorimo, ali reći da samo sada otkrili Solunce i da smo sada otkrili Prvi svetski rat je blago rečeno nekorektno.
Nisam primetio da je Kosturnica naših heroja iz Prvog svetskog rata na Novom groblju bila srušena možda za vreme tih godina. Da nije Tekeriš možda porušen, da nije Kajmakčalan porušen, da nisu porušena sva ta slavna mesta naše istorije? Nemojte u ovo uvlačiti ideologiju. Nemate razloga za tim. Mogu da razumem, znam da rukovodstvo vaše partije ima blagu alergiju kad mene vidi, ali to je njihov problem. Nemojte od toga praviti problem ove Skupštine i da sad moramo da zadovoljavamo položaje rukovodstva ovog ili onog i njihova mišljenja.
Govorimo o sporazumu o vojnim memorijalima. U njemu nema nikakvog mesta za 1944, 1945. godinu, raspravu o Golom otoku, nema. Jedino što ima to su vojni memorijali između Ruske federacije i države Srbije, ništa više. Ne pišu ni partizani, ne pišu ni četnici. Piše to što piše. Treba da raspravljamo o tome da pukovniku Rajevskom obezbedimo odgovarajuće počivalište i popravimo njegov spomenik, a ne da govorimo o tome šta se kome u ideološkom smislu dopadalo. Nemojmo praviti od ovoga ideološku raspravu, molim vas.

Hvala.
Znate, ja ovde stalno slušam od onih koji su od 2000. do 2012. godine svaki svoj govor počinjali sa – a zahvaljujućim devedesetim bilo je ovako i ovako, nemojmo se vraćati u prošlost. Ja sada od istih ljudi koji su svoju političku karijeru, svoju vlast, 12 godina sproveli na formuli – a devedesetih je bilo ovako i ovako i sada kažu nemojmo se vraćati u davnu prošlost, u zaboravljenu 2008. godinu, to je predaleko, to zaista nije važno, kada ćete shvatiti da je 2008. godina bila pre sto godina.
Ovde slušam kako se kao vrhunac predloga i političke mudrosti kaže - ne treba uzimati novac od penzionera i ne treba uzimati novac od zaposlenih. Bravo. Ja to podržavam. Sjajno. Kako se ja toga nisam setio? Ali, ne kažete zašto to mora da se uradi, ne kažete da su dugovi koje sada vraćamo napravljeni tada kada su napravljeni.
Znate, ako smo mi došli na vlast zahvaljujući obećanju da ćemo se izboriti protiv nepravde, pa to je zato što je nepravde bilo i zato što je svako tu nepravdu video. Ako smo na vlast došli zato što smo obećali da ćemo se izboriti sa lopovlukom, pa to je zato što je narod video svojim očima lopovluk i rekao – izborite se sa lopovlukom. Ako smo došli na vlast zato što je narod video, zato što je narod prepoznao svu nepravdu, pa to je zato što je nepravde bilo.
Uostalom, evo vam divne prilike da završite sa nama odmah – raspišete izbore u Vojvodini i razduvate tu maglu i nema nas više, nema magle, gotovo, samo izađete na izbore.
Molim vas, kroz amandmane i sve ostalo vodite računa da možda nekome nešto i pomognemo. Ja kada sam branio Zakon o radu prihvatio sam neke od vaših amandmana zato što ste upozorili na nešto što je bilo korektno, nešto što nam je promaklo, ali nemojte praviti amandmane – vratimo 10%.

Znate, celo popodne slušamo da ne štedimo dovoljno i da štedimo previše, pa slušamo da ulažemo, da plaćamo garancije i da ne plaćamo garancije, pa onda slušamo da se zadužujemo premalo ili se zadužujemo previše. Ako nećemo da plaćamo gas, kažite nećemo da plaćamo gas. Ne treba nam gas. Šta će nam gas u Srbiji? Ne treba nam energija u Srbiji, ne treba nam mazut u Srbiji. Nemoj da plaćamo to. Ne treba nam grejanje u Srbiji. To je fantastična ušteda. Ne treba našoj privredi gas, pa to je još sjajnija ušteda.
Pa, nemoj da budemo baš toliki demagozi i da govorimo kako je sada teško studentima, kao da nismo bili u partiji koja je sprovela privatizaciju, koja je roditeljima tih studenata uzela posao i imovinu. Znači, nije problem u tome. Nije problem u tome što se zaduživalo da bi penzije bile nerealne, nego je problem što sad pokušavamo da ih iznivelišemo.
Nemojte vi nama da govorite da je teško narodu u Srbiji. Znamo mi to, mi smo deo tog naroda. Mi se od tog naroda nikad nismo odvajali i ne odvajamo se. Mi tom narodu nikad nismo došli do toga da smo mu izvršili privatizaciju. Nismo mi tom narodu ukinuli besplatno školovanje kao najpogubnije u to vreme. Tih 2000. godina se govorilo o tome da je to relikt socijalizma, da je to nešto grozno. Pa, nismo.
Hajde da govorimo ovde i kada govorimo o amandmanima, govorimo o realnim stvarima, da li nam treba gas ili nam ne treba gas. Ako nam treba gas, moramo da ga platimo.
Osim Grada Beograda, sve lokalne samouprave u državi Srbiji duguju za grejanje. Da li da to plaćamo ili da ne plaćamo? Da isključimo grejanje Srbiji ili da ne isključimo grejanje Srbiji? Skoro sve fabrike, skoro sva industrija u Srbiji duguje za gas, duguje za energente. Da li da država subvencioniše proizvodnju ili da lepo otpustimo sve radnike iz preduzeća koja duguju za gas? Odmah, rešeno. Ni jednu subvenciju nećemo morati da damo, ništa, samo ćemo otpustiti stotinak hiljada ljudi.
Molim sve, zaista, da kada razmišljaju, kada govore, da se ne obraćaju svom ogledalu kako bi voleli da to izgleda, nego da se obraćaju narodu onako kako istina jeste. Teško je i radimo ono što moramo da radimo. Nije to strašno priznati, ali je strašno praviti se da je svet počeo juče. Hvala.

Zaista nisam znao da je Dušan Bajatović juče postao direktor „Srbijagasa“. Mislio sam da je postao 2008. godine, što je verovatno neka moja greška. Pretpostavljam da je tu platu dobio na osnovu zakona i odluka iz 2008. godine, a što se tiče onih koji su deo koalicije koju predvodi SNS, znam da mi duple funkcije, pa ni dupla primanja nemamo i  nećemo.
Ako mene lično pitate, ja mislim da bi menadžere i javnih preduzeća trebalo nagrađivati u skladu sa rezultatima tih preduzeća, ali to je moje lično mišljenje, ne mogu nikom da ga namećem, ne postoji zakon u tom smislu. Tako da, nije baš najzdravije kritikovati platu Dušana Bajatovića, određenu od strane onih koji su Dušana Bajatovića doveli upravo na to mesto i sa njim bili sve vreme.
Ako me pitate da li kritikujem tu visinu, kritikujem, ali samo mislim da bi tu trebalo imati malo drugačijeg odnosa.
Još jednu stvar da dodam, tajkuni u ovoj zemlji su nastali privatizacijom. Privatizaciju su sprovele političke partije koje su ovom zemljom vladale do 2012. godine, tačka.
Još jedna vrlo važna stvar, sipanje u propala preduzeća, ako mislite na preduzeća u restrukturiranju, kojih ima 157, ona se finansiraju iz državnog budžeta već skoro 14 godina. Mi, dakle, u tome nismo mogli da učestvujemo 14 godina, učestvujemo dve godine. Učestvujemo zato što nije moralno te ljude koji nisu krivi za svoje stanje u koje ih je dovela država, sada jednostavno izbaciti na ulicu bez ikakvog rešenja. Za ovih 14 godina neko da se nije plašio izbora, mogao je da nađe rešenje, mogao je, ali nije hteo.

Znate, do pre dva sata, odredba po kojoj se povećava nadoknada iz budžeta političkim partijama u Srbiji je bila najkritikovanija, najnapadanija odredba i nešto što je predstavljalo gaženje svakog principa, dokaz licemerja vladajuće većine, do pre nekoliko sati, kada je vladajuća većina najavila da će doneti zakon koje time ukida. Sada čujete opozicione poslanike u holu, pred novinarima, koji kažu – ma, to je zavaravanje javnosti, oni ionako dobijaju pare sa drugih strana. To vam je to.
Šta god da uradite, jednostavno, ne da nije dobro, nego gospoda iz političkih partija koje su nekad vladale ovom Srbijom, jednostavno ne mogu da se pomire s tim da su u opoziciji i ne mogu da se pomire sa tim i ne mogu da prihvate da ono što kažete za zakon o partijama, njihovom finansiranju, da l` da važi još jedno dva sata, nakon što vam se ispuni želja da se davanja smanje.
Ovaj budžet je štedeo na svemu osim na socijalnim davanjima. Samo na tome štedeo nije. E, to je pravda i pravičnost. Sve ostalo je smanjeno, pa i plate onih koji rade, pa i penzije, ali, onima kojima je najteže, njima nije smanjeno nijedno jedino davanje. Ako govorimo o pravdi i pravičnosti, onda je to pravda i pravičnost. To se mora ceniti i poštovati.
Što se tiče smanjenja penzija i plata, da, pogođeni su više oni koji imaju više. Nije to puno više i nije to nikakva oznaka dobrog života i velikog bogatstva, ali oni koji imaju manje, oni su sačuvani, i u apsolutnom i u relativnom iznosu.
Kad se govori o partijskom zapošljavanju, znate, meni je iskreno teško da sada otpustim stotinak hiljada članova partija bivšeg režima koji su se zaposlili na taj način, jer i oni imaju porodice, a mene zanima samo da li rade i koliko kvalitetno rade ili ne rade, ne njihova partijska knjižica. Ništa više.

Zahvaljujem.
Vidite, ovde se čitavo popodne traže protivrečne stvari – da se otpušta i da se ne otpušta. Uopšte ne razumem odakle tolika potreba, kao da postoji nekakva mržnja prema ljudima koji su članovi političkih partija, čak političkih partija bliskih predlagačima ili članova partija predlagačima ovih amandmana.
Ovde se kao jedina mera traži otpuštanje i traži inkvizicija koja će da odredi ko ima koju partijsku knjižicu. Ova Vlada ljude i radnike deli na one koji rade dobro i koji rade loše, ne deli ljude po partijskim članskim kartama, shvatite to već jednom. Nemojte tražiti od nas da otpuštamo ljude samo zato što su članovi neke političke partije, nećemo to nikada uraditi i nemojte tako lako otpuštati ljude. Svih ovih godina vi ste to radili. Mi to nećemo raditi, nećemo nikoga kažnjavati zbog njegovog političkog članstva i to nije nikakva blagotvorna mera.
Neće se Srbija ozdraviti ako otpustite nekoga zato što je član neke od partija bivšeg režima. Evo, sada ja ispadam advokat partija bivšeg režima, ali šta ćete, to su ljudi kao i svi drugi, rade dobro ili loše. Tako ćemo odlučivati, ni po čemu drugom. Nemojte mrzeti ljude koji su do juče bili u istoj partiji kao i vi.

To zaista izlazi iz dometa naše rasprave, ali ima veze sa manjkovima koje treba pokriti u budžetu. Za šest meseci čuvene „Sablje“ uhapšeno je više ljudi na prostoru Srbije veličinom Srbije, nego u pet godina golog tzv. infobiroa na veličini SFRJ, na 22 miliona ljudi. Od toga je doneto do 300 presuda i manje od toga, a do dana današnjeg plaćamo penale, milionske penale za ljude koji su bili utamničeni po nalogu kojekakvih opštinskih odbora vladajućih partija.
To nije bila pravda, ali šta je bila pravda? Bila je pravda da su posle te akcije Ljubiša Buha Čume, Mile Jerković i tome slični privatizovali ono što je preostalo od Srbije. Danas plaćamo to što je Mile Jerković privatizovao, danas plaćamo to što je Buha privatizovao, danas plaćamo što je čitavo to društvo mutavih i kojekakvih privatizovalo po Srbiji, mirno trgujući parama zarađenih kao narko-dileri i ubice, trgujući time što su se zaštitili kao zaštićeni svedoci. Evo ih, ljudi su privatizacioni vlasnici polovine Srbije. To ima veze, nažalost, sa našim budžetom i to ima veze sa penalima koje plaća ova država svih ovih godina.