Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Šolak i Đilas su investirali u RTS. To je opšte poznato. Setimo se „48 sati svadba“, jel, tako gospodine Martinoviću, jel tako bilo? Tih emisija na RTS-u je išlo 208. Zapamtite, 208 emisija je išlo na RTS-u iza koje je stajao Dragan Đilas. Da li je to bio „Emoušen“, „Multikom“ ili „Dajrekt medija“, uglavnom to su njegove kompanije.

Nedavno sam dobio odgovor žutog Bujketa, koji me cenzuriše, dragi moj Bujke, slobodno ti mene cenzuriši, ja sam na to navikao, pa cenzurišeš i moje izjave o žetvenim ostacima. Ali, dragi moj Bujke, tvoji novinari, urednici, obični urednici, ne oni tovni, ne oni žuti, sa tovnim platama, dakle ovi obični koji rade za neku crkavicu, to rade jeftino zato što novac ispumpavaš sa Šolakom i Đilasom. Dragi moj bujke, slobodno me cenzuriši. Dragi moj Bujoševiću, jer si mi poslao odgovor na pitanje – da li si sklapao poslove sa Dajrekt medijom i kakvi su to poslovi? Poslao si mi odgovor – da jesam, Dajrekt medija, Đilasova, da jesam, ali sadržina ugovora je poslovna tajna. Zamislite kada Javni servis, vlasništvo svih građana koji se izdržava od pretplate i koji se još dotira iz budžeta sa jedno četiri milijarde dinara, koliko se sećam, zamislite kad poslanicima koji to treba da kontrolišu, naš dragi Bujke, odgovori da je to poslovna tajna, njegov odnos sa Đilasom.

Uprkos, toj poslovnoj tajni možeš ponovo da mi cenzurišeš izjave o žetvenim ostacima, kažeš nećeš da puštaš ljude sa farme, u redu je, ali kada sedneš dragi moj žuti Bujke, kada sedneš da doručkuješ, ručaš, da znaš da sam ti možda ja na tanjiru doprineo i onaj moj otac od 85 godina, jer bi možda ostao bez hrane da nije nas, ali slobodno me cenzuriši, jer mi seljaci, jel, te sa farme ti nećeš da puštaš, a sada u obavezi zbog direktnog prenosa da ih malo pustiš. Ne možeš baš skroz da mi prekriješ ton, pa koristim dragi moj žuti Bujke ovu priliku da ti se obratim povodom biznisa kojeg Đilas je imao sa tobom, a ranije „48 svadba“. Pa, recimo dragi moj žuti Bujke, odnosno gospodine Bujoševiću da mi odgovorite, kako ste to suprugu direktora ili urednika BETA zaposlili, da ona sklapa poslove sa Đilasom pošto vidimo tu neku medijsku koaliciju, BETA, Danas, N1, i tako dalje. Otkuda baš to da ona sklapa poslove, koliko koristite tih informacija, koliko vi novca pošaljete BETA i tako dalje?

Mnogo tih pitanja ima, ali uglavnom ono da je tajna vaš posao sa Đilasom to onako teško mogu da progutam. Na takav način oštećujete ove kamermane koji su ovde sa nama, oštećujete ove koji rade u montaži, oštećujete i ove ljude koji tamo dežuraju pred RTS-om. Onaj stariji gospodin od mene, onako mršav, koga guraju tamo Đilas i Boško Obradović, oštetili ste i njega, zato što je njegova plata manja, zato što vi ispumpavate novac kako naši seljaci kažu, kako bi rekli za Đilasa i za taj postupak, vi masnoj guski rep podmazujete. Hvala vam.

Već sam rekao da demokratija ne voli ne jednakost, političari po imovinskom stanju, verovatno imaju više nego obični građani, ali tamo gde je nejednakost izražena između članova partija i lidera, tu ne može da bude napretka. Evo, uzmite Đilasa za primer, uzmite Boškića, čim se domogao para napustili ga partijski prijatelji, partijski članovi, partijski funkcioneri, svi koji su videli da je ta nejednakost odjednom porasla. Zamislite nejednakost između Đilasa i članova, recimo DS, ima tu čestitih poslanika, koji žele da idu na izbore, ali Đilas kaže – ne možete da idete na izbore, jer je on u međuvremenu postao vlasnik partije. Dakle, on ima nekoliko partija. On je vlasnik neke Zelene partije, koju je prekvalifikovao, promenio ime. Onda je vlasnik DS zato što su ušli u dužničko ropstvo, on je vlasnik Levice Srbije, da li je to partija ili nevladina organizacija, to bi Sveti Petar znao, to je Borko Stefanović, čija je supruga urednik u RTS, a njima RTS ne valja.

Da vam kažem, taj biznis sa RTS-om je išao uvek u žutom smeru, ali evo ga danas Lutovac, pazite, mene nije bilo na RTS-u, verujem i kolega iz Skupštine koji se ne sviđaju gospodinu Bujoševiću nije bilo po nekoliko godina. Evo, ja još nisam bio uživo ni u jednoj informativnoj emisiji RTS-a. U celoj svojoj karijeri, bio sam jednom u nekoj emisiji koja se za svaki slučaj nasnimavala. Ta emisija se obično prikazuje uživo, ali kada sam ja bio ta emisija je blago cenzurisana zato što je prvo nasnimavana, kao, ajde pusti malo Rističevića, ali nemoj da ide direktno, neka to ide u snimku, pa mi možemo da izvršimo hirurške intervencije i da prepravimo šta prepraviti moramo. Dakle, Lutovac je bio sinoć, valjda je nešto zaboravio da kaže i eno ga danas pred RTS-om štrajkuje zato što su njegovi studenti ofarbali RTS u pink, a ne u žuto. Hvala.

Moram ja o mom kolegi poljoprivredniku Đilasu, to su poljoprivrednici u bekstvu. Pazite imate poljoprivrednika u pokušaju, kako kaže naš kolega Atlagić, koji je u bekstvu, gospodin Živković kome je država pomogla da podigne, i svi kažu oštetio državu za 525 hiljada evra. Nije za 525 hiljada evra, gospodine ministre, nego malo preko milion, zato što zemljište na kome je ta vinova loza zasađena je trebalo da bude predmet restitucije.

To je imovina porodice Jakšić, tih 52 hektara mi moramo platiti po zakonu, 500 hiljada evra. Na tom zemljištu je zasađen vinograd, pa je Živković prodajući svoju firmu Koletu, prodao i taj vinograd. Time je otišlo i zemljište na 30, 40 godina i sada porodica Jakšić mora da dobije finansijsko obeštećenje od 500 hiljada evra. Tako da nas je bivši, moj ne suđeni kolega poljoprivrednik, u pokušaju, gospodin Živković, koštao preko milion evra, a ne samo 525 hiljada evra.

E, sada imam drugog kolegu poljoprivrednika, iz „Omladinke“ iz Sikola, gospodina Đilasa, koji kaže da svoje bogatstvo doneo negde iz zlatnog rudnika, iz Češke, Drvara itd, a prihodi njegove firme su išli ovako. Pa, recimo 2004. do 2007. godine, šef Narodne kancelarije poslovni prihod je bio 179 miliona i 12 hiljada evra. Sledeći deo kada je bio gradonačelnik od 2008. do 2012. godine, prihod je bio u evrima 332 miliona i 133 hiljade, samo od „Dajrekt medije“ i od 2013. do 2014. godine, kada je završavao mandat gradonačelnika, prihod je bio 106 miliona i 488 hiljada 667. Ukupan prihod Đilasovih firmi, mog kolege poljoprivrednika, je 619 miliona 688 hiljada 269 evra.

Kako on misli da bude demokratski lider, sa ovakvom nejednakošću između njega lidera političara koji je poljoprivrednik i sirotih seljaka, čiji prihodi nisu 619 miliona, koji jedva zarade svega 619 evra, a ne 619 miliona. Ogromna je to razlika, gospodine Đilas, da bi vi bili uticajni u tom biračkom telu. Hvala.

Koliko ljudi vole nepravdu, to je čudo. Ljudi vole i investicije koje su prave, ne sumnjive, koje donose nova radna mesta, nove tehnologije, koji samim tim donose profit. Ne angažuju vlasnici firmi radnike zato što ih vole, već zato da bi zaradili i da bi profitirali. Ali, radnici i sindikati treba da učine sve da se napravi neka ravnoteža između kapitala i rada, da sve više novca preraspodeljujemo seljacima i radnicima, odnosno u korist rada.

Ja cenim što to Vlada pokušava i što pokušava jednakom dotacijom penzionerima od pet hiljada dinar, malo više učini onima sa najnižim penzijama. Onaj sa najnižom penzijom od 11 hiljada dinara, kada dobije pet hiljada dinara, njemu je to pola jedne penzije, a onaj koji ima penziju od 100 hiljada, njemu je to 5% penzija. Mislim da treba uvek pomagati slabijima, one sa nižim primanjima, i bože moj, investicije treba da budu u korist privrednog razvoja, a tu sindikati, čak i nedostatak radne snage, ima da omoguće da se sve više novca rasporedi u korist radnika.

Ja sam dužan da o nejednakosti pričam još više. Koliko naši ljudi i kada su na ugroženim područjima, cene tu nejednakost, koliko je ne vole. Lista Sloboda Dragana Đilasa, Leposavić - 23 glasa, Srpska lista - 6.777, Mitrovica 55 glasova, Srpska lista - 7.118, Zubin Potok Srpska lista - 4.142, on 17 glasova Đilas. To je Rada Trajković, Rašić i Đilas, ekipa Kurtijeva, to Kurti zahvaljuje zbog oslobođenja 2001. godine, što su ga oslobodili, uprkos pravosnažnoj kazni od 15 godina zatvora. Zvečan - 4.150 prema 18, Obilić 1.127, Đilas nula, mislim Đilas nula glasova, ovo nula figurativno. Srbica - 109, Đilas - dva, mora da su dva Albanca glasala za njega. Dakle, Vučitrn - 1.068 prema tri, verujem tri Albanca glasala za Đilasa, Kosovo polje 321 prema jedan, znači jedan se Albanac na biračkom mestu predomislio, pa nije hteo da glasa za Đilasa, Gračanica „Srpska lista“ - 7.885, Sloboda 168, tu mora da je više Albanaca rešilo da ih podrži, Štrpce - 5.122, Đilasova 26, pa, onda ide Orahovac - 0, Đilas Vitina - 0, Klokot - 0, Gnjilane - 2, Novo Brdo - 0, Osojane - 1, Goraždevac - 1, Klina - 4.

Eto, ni Albanci više neće da glasaju za Đilasa. Hvala.

Uvek je bilo bolje patiti za selom, nego na selu. Gospodine predsedavajući, ja kao neko ko živi na silu i neko ko se bavi poljoprivredom, ja bi rekao nekoliko reči.

Što se tiče riba, ima ih raznih. Dakle, što se tiče podsticaja za ribarstvo pre nas niko nije izdvajao sredstva za to. Mi izdvajamo sredstvo za tovnu ribu i za priplodne matice. To se izdvaja samo u poslednjih nekoliko godina, četiri, pet godina, dotle toga nije bilo. Nije bilo raznih subvencija, 200.000 krava je nestalo zahvaljujući tome. Stočarstvo nije u nekom velikom napretku, ali nije ni u padu.

Zahvaljujući podsticajima i subvencijama, a ribarstvo je takođe deo stočarstva, mi smo postojeću proizvodnju očuvali uprkos tome što broj gazdinstava smanjen zato što je seosko domaćinstvo, odnosno zato što su poljoprivrednici veoma stari. Prosečna starost na selu je šezdeset i jedna godina. Uprkos smanjen broju gazdinstava poljoprivredna proizvodnja ne pada.

Poljoprivreda je, bez obzira na sve mane, jedina izvozna grana sa suficitom koliko ja znam. Znači, izvozimo 2,7 do tri milijarde evra godišnje. Suficit je kada uzmemo banane i južno voće, kafu i sve što uvezemo, uvozeći čak i suhomesnate i druge proizvode, opet nam je izvoz veći od uvoza za 1,2 milijarde. Da su sve druge grane u privredi kao poljoprivreda, mi bi imali daleko bolji odnos između uvoza i izvoza. Moram reći da pokrivenost uvoza izvozom raste uprkos velim investicijama koje znači nabavku opreme i tako dalje.

Poljoprivreda jeste naša šansa. Te potencijale treba iskoristiti, ali prevashodno, treba zadržati postojeću proizvodnju, modernizovati poljoprivredu, podmladiti poljoprivredna gazdinstva, domoći se na neki način EU, ne samo zbog EU, već zbog zajedničke poljoprivredne politike da te subvencije budu pet puta veće koliko su danas veće EU.

Verujem u naše poljoprivrednike, ja verujem da one kada dobiju jednake uslove kada budu u sklopu zajedničke evropske poljoprivredne politike, kada budu imali jednake uslove za proizvodnju da će moći i da će raditi bolje nego evropski poljoprivrednici jer su snalažljiviji, vredniji i u svakom smislu, ako budu imali iste uslove brže će njihova gazdinstva napredovati i brže će sustići poljoprivrednike u EU

Ja verujem u to, veruje većina poljoprivrednika i mislim da nešto što je najznačajnije od ulaska u EU je ta zajednička evropska poljoprivredna politika, jer 45% budžeta EU se izdvaja za poljoprivredu, odnosno za direktna plaćanja i ruralni razvoj. Kad budemo deo toga, ako budemo, ja mislim da će i prerađivačka industrija imati korist toga, jer će biti konkurentnija, imaće, samim tim što su subvencije veće, jeftiniju sirovinu, biće sigurne u obilju te sirovine i moći će da naprave konkurentniji i bolji prehrambeni proizvod nego što ga proizvode trenutno u EU. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima govornika koji po nešto pomešaju, ima govornika koji pomešaju sve.

Kada najmlađi Titov odbornik koji je pričao o tome kako su srpska vojska, pa i branioci Beograda, o kojima je želeo da govori, vodili hegemonističke ratove i da su porobili sve druge naše narode i narodnosti, je li tako gospodine Martinoviću, i kada najmlađi Titov odbornik se modifikuje, obuče narodnu nošnju i počne da poštuje tradiciju srpske vojske, onda je to modifikacija zapravo, onda pomeša sve. Pomešaš nekoliko ratova.

Gospodine Martinoviću, sećam se Srpsko-turskih ratova u kojima su ruski dobrovoljci, grof Lejevski, jel tako, poginuli tamo negde kod Niša, pomagali su Srbima. Sećam se tih dobrovoljaca.

Sećam se komunističkih, Crvene armije 1945. godine, ali 1914. i 1915. godine nikako ne mogu da se setim branioca Beograda organizovano ruskog porekla.

Mislim da su nam pomagali na nekom drugom frontu, ali da je prethodni govornik malo pomešao istorijske događaje, valjda iz te želje da u modifikaciji iskočiš iz najmlađeg Titovog odbornika, gde se osporavala zasluga srpske vojske i tvrdilo da je vodila hegemonističke ratove i porobila sve naše narode i narodnosti, do toga da je sada srpska vojska vodila oslobodilačke, odbrambene ratove. Pozitivna modifikacija, moram reći.

Što se tiče agrarnog budžeta, ministar poljoprivrede ni slučajno da ne prebacuje pare za razne star projekte. Ponovo kažem, lako je patiti za selom, malo je teže patiti na selu. Prodate gazdinstvo, pa kada se politički kvalifikujete, onda ponovo kupite neku zemlju tamo negde, postanete seljak iz grada i onda počnete da žestoko branite poljoprivredu.

Gle čuda, gde ste bili 2007, 2008, 2009, 2010, 2011, 2012. godine kada je bio Dušan Petrović, kada je poklano 200.000 krava? Sa tim u vezi da kažem da će do februara meseca Turska kupiti 2.400 tona govedine, pa posle toga još 7.000 tona, da je kupila 10.000 tona ulja itd, da naš izvoz iz poljoprivrede i prehrambene industrije raste u Tursku, to je za pohvalu, koju naravno nismo čuli.

Važan je Putinov rođendan, ali je važno za poljoprivrednike i to da mogu da tove stoku i da imaju tržište gde to da prodaju, daleko za njih, možda, važnije od rođendana predsednika Republike Srbije, predsednika Republike Rusije, princa Aleksandra itd. Za njih je važnije da mogu da proizvedu i da to prodaju.

Gle čuda, imam neku statistiku koja kaže – 2010. godine, a vama sam, gospodine predsedavajući i sekretaru, predao dokumentaciju, prošli put sam je pokazao, kada se uzelo 62.000 evra iz star projekta za stočarstvo na Staroj planini za konsultantske usluge, ono tri tranše za isti dan, tu sam dokumentaciju pokazivao, te godine agrarni budžet je bio 186.636.000 evra. Zapamtite 186 miliona, a kada je počet, to je bila valjda godina završetka, bilo je 136.633.000 evra. Danas je agrarni budžet 54 milijarde, pa neka neko preračuna koliko je to u evrima. To je negde oko 400 i nešto miliona evra.

Ne znam kako neko nema dozu kritike na 186 ili 136 miliona evra, a odjednom je veoma glasan na 54 milijarde plus 600 i nešto miliona za zadrugarstvo.

Još nešto, tu su i krediti iz Abu Dabija, gospodine ministre, za navodnjavanje. To je čini mi se oko 100 miliona evra, mislim da krediti za navodnjavanje idu u poljoprivredu, sem ako se ne modifikujemo i ne pomešamo to sa nečim drugim, pa kažemo – ne, taj novac ne ide u poljoprivredu, ne ide za zalivne sisteme, gde treba negde oko 100.000 ha navodnjavati.

Zalivni sistem iz doba star projekta je bila obična kantica za zalivanje cveća. Jednom sam je pokazao. To je bio zalivni sistem Dušana Petrovića, Saše Dragina, Slobodana Milosavljevića. Oni su zasadili mnogo vinove loze, ali isključivo kod bivšeg premijera i ostavili nas ispod 20.000 ha vinove loze i srušili izvoznu varijantu i mogućnost da dobijemo podsticaj koji je veoma značajan u EU upravo za vinogradarstvo. Umesto da podignu poljoprivrednicima zasade vinove loze, oni su podigli bivšem premijeru i ostavili nas ispod 20.000 ha, a Srbija je nekada imala 70.000 ha. Nama valja i to zanavljati.

Što se tiče stočarstvo, već sam rekao da je nestalo 200.000 krava, da su zaklane, ali zaklano je i mnogo zadruga. Gospodin koji je predavao zadrugarstvo se ne seća, guglao sam, ni jedne izjave o kritici privatizacije zadruga koja nije bila moguća po zakonu, gde su razni mali i veliki tajkuni iz DS kupili za dž zadruge u lažnim dužničko-poverilačkim poslovima. Zadruge su nestale. Konsultanti su uzeli u zadrugarstvu 62.000 evra i svi su se lepo bili namirili i danas kada sve to mora da podižemo, kad moramo da dižemo i poljoprivrednu proizvodnju i prehrambenu proizvodnju, kada moramo da zanavljamo zadruge i po prvi put se izdvajaju sredstva za zadruge, oni ne da nisu izdvajali sredstva za zadruge, već je nestalo 170.000 ha poljoprivrednog zemljišta u zadružnoj svojini u Vojvodini. Tada nije bilo prigovora.

Sada kada su sve uzeli, i zemlju i pare za konsultantske usluge, sada su im puna usta sela, zadrugarstva. Kao – ova vlast ništa nije uradila, a bože moje, oni su sve uradili ali u kontri, da unište poljoprivrednu proizvodnju i time smanje eventualni doticaj novca iz EU prema Srbiji jer je naša proizvodnja bitno smanjena u odnosu na onu koja je bila 2000. godine, 2001. godine uprkos sankcijama i 90-tih godina. Imali smo veću poljoprivrednu proizvodnju nego 2006, 2007, 2008, 2009, 2010. godine.

Bože moj, dok su plaćene konsultantske usluge desetinama hiljada evra ništa nije bilo bitno. Bilo je bitno samo da ne bude sitno. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, reklamiram član 103. i molim vas da prenesete najmlađem Titovom odborniku da ja nisam kriv ako se neko pod tom firmom prepoznao u sali. Takođe nisam kriv ako se neko prepoznao po modifikaciji. Postoji genetička modifikacija i postoji politička modifikacija.

Ja bih voleo da mi najmlađi Titov odbornik pokaže narodnu nošnju koju je nosio do 2010. godine, jednu jedinu fotografiju, da ga vidimo u narodnoj nošnji, da ga vidimo, tog najmlađeg Titovog odbornika, da pitate i da ga zamolite da mi dostavu jednu fotografiju u narodnoj nošnji i ja ću od te političke i profesionalne modifikacije za koju mislim da je najmlađi Titov odbornik uradio, da se izvinim. Ja ću pred celom Narodnom skupštinom reći - ljudi, ja sam pogrešio, čovek oduvek nosi narodnu nošnju, nema nikakvog političkog maskiranja, nema nikakve političke modifikacije, ja sam pogrešio. Ali, da vidim tu fotografiju.

Takođe bih želeo da vidim hiljadu primeraka studije o zadrugarstvu koju je najmlađi Titov odbornik napisao, za čega je od Dušana Dragina i Dušana Petrovića dobio 63 hiljade evra.

Takođe bih voleo da vidim izjavu kojom je do 2012. godine kritikovao u javnosti nestanak zadruga, nestanak zadružnog kapitala, 170 hiljada hektara u Vojvodini, nestanak gotovo svih zadruga koje su imale imovinu koja je vredela više stotina miliona evra i koja je prodata za džabe. Voleo bih to da vidim.

Na kraju, da vas podsetim, što se genetički modifikovanih organizama tiče, morate da podsetite najmlađeg Titovog odbornika na zakon o genetički modifikovanim organizmima, koji kaže da je zabranjeno uzgajanje i promet genetički modifikovanih organizama na teritoriji Republike Srbije i da mu prenesete da je zakon jači akt, izvršni, jači akt, zabranjuje nešto, od deklaracije, jer je deklaracija samo izjava. I kad neko, uprkos zakonskoj odredbi o zabrani, nudi deklaraciju, koja nije obavezujuća, onda taj u stvari želi da zakon ukine a da deklaracijom omogući da na mala vrata prođu genetički modifikovani organizmi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Orlić je jedan detalj zaboravio. Zašto Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija? Zašto?

Aljbin Kurti, poznati terorista, osuđen 2000. godine na 15 godina zatvora, pravosnažno osuđen, pušten je marta meseca 2001. godine od strane DS, pušten je na slobodu i tako započinje njegova politička karijera.

Borko Stefanović hvali Aljbina Kurtija zato što su bili saveznici, zato što su ga pustili i zato što veruju oni, DS veruje, da se na određen način kvalifikovala protiv Srba na Kosovu i Metohiji time što je Aljbin Kurti dobio, mislim, 0,74% više od neke druge albanske liste.

Hoću da kažem da oni koji su pustili Aljbina Kurtija 2001. godine pravosnažno osuđenog zbog terorizma na 15 godina zatvora, verovatno očekuju zahvalnost od istog tog puštenog Kurtija da im pomogne i da se bore ne samo protiv srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, već da u Srbiji otežaju položaj rukovodstva Srbije u pregovorima koji će uslediti sa predstavnicima tzv. „države Kosovo“.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je reč o državnoj pomoći, ja sam i amandmanima na budžet tražio dodatnu milijardu dinara za poljoprivredu.

S tim u vezi, dužan sam da podsetim da sem agrarnog budžeta koji je neko izračunao na 4,99, imamo sredstva za zadrugarstvo. To je preko 600 miliona dinara.

Svi su zaboravili, a moram da podsetim ministra, na 500 miliona dinara iz budžetske rezerve koji su upotrebljeni za interventni otkup pšenice. Dakle, to svakako pripada razdelu poljoprivreda, pa da onih 5% nisu 5%, onih 4,99, da su to daleko više od 5%, ne treba posebno dokazivati onim osobama koje žele to da razumeju.

Nerazumnim osobama je teško to objasniti, jer da im se može objasniti, ne bi ni bili nerazumni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za poljoprivredu, svi članovi Odbora za poljoprivredu, ne samo predsednik, su više puta, u više godina, tražili da se povećaju sredstva za poljoprivredu i poljoprivrednu proizvodnju. Svi su zaboravili plaćanje obaveza i dugova nastalih još za vreme stranke žutih žohara, 10,2 milijarde, kada je tadašnji premijer Aleksandar Vučić doneo odluku, zajedno sa Vladom, da se to plati javnim dugom. To nikada nije ušlo u bilanse budžeta za poljoprivredu, jer je to pred kraj godine javnim dugom plaćen dug koji je bio prema poljoprivrednicima. Oni su dobili novac, a država je to uknjižila kao dug, kao javni dug koji mora da plati.

Takođe, dame i gospodo narodni poslanici, treba uvećavati agrarni budžet i stav svih članova Odbora za poljoprivredu, nepodeljen stav, jeste da se sledeće godine uvećaju ta sredstva za nekoliko milijardi ili za onoliko koliko zaradimo više, odnosno koliko budemo mogli da se protegnemo, da se toliko pokrijemo. Treba živeti od zarađenog, ne treba živeti od zaduženog i ono što zaradimo više treba podeliti svima. Svi naši građani zaslužuju da imaju više novca, a posebno poljoprivrednici.

Mi želimo da se taj dodatni novac izdvoji za stočarstvo, da se nabave priplodne junice, da se uveća stočni fond, jer nemojmo zaboraviti da je nestalo do 2012. godine 200 hiljada krava, da je izvršen pravi, kako gospodin Atlagić kaže, "kravocid" od strane Dušana Petrovića i njegove ekipe.

Mi imamo potencijal i biljnu proizvodnju koju ne koristi naše stočarstvo. Naši pašnjaci su gotovo opusteli, njima trebaju grla, kvalitetna priplodna grla, trebaju im grla koja će dati solidnu količinu mleka, da ne bi napravili hiperprodukciju mleka, ali će zato dati dobro tele i dobrog tovljenika. Jer, u izvozu goveđeg mesa imamo na "halal" tržištima, po "halal" standardima, po "košer" standardima, jel tako, gospodine predsedavajući, i u Evropskoj uniji imamo šansu da izvozimo značajne količine goveđeg mesa, jer je Evropa napravila hiperprodukciju mleka, visokomlečne krave ne daju kvalitetno grlo za to i stoga su oni uvoznici goveđeg mesa, a mi imamo šansu da iskoristimo biljne potencijale, livade i pašnjake koje sve manje koristimo i tri i po miliona tona kukuruza plus proizvodi od soje i pšenice za stočnu ishranu, dakle, možemo komotno sa 0,33 grla po hektaru da pređemo na jedno, što bi uvećalo stočni fond za negde otprilike tri do tri i po miliona grla, a to bi kroz preradu garantovalo dodatnu vrednost u BDP od sedam milijarde.

Mi taj potencijal ne možemo iskoristiti jedne godine, ali je vreme, gospodine ministre, da ipak malo povećate sledeće godine, da ne bude to ni 5,01, ni 5,02, da ubacimo jednu milijardu, dve, posebno za ovaj interventni otkup, da ne koristimo budžetske rezerve jer one možda trebaju za neke druge namene, za ne daj bože nekih nepogoda, itd, da probamo da ubacimo za nabavku mineralnih đubriva, to je posebna stavka za Direkciju za robne rezerve, za mineralna đubriva i interventni otkup tako što bi se mineralna đubriva menjala za pšenicu i kukuruz, kukuruz menjao za tovljenike, svinje i goveda i na takav način ne bi izgubili novac, to ne bi bio trošak, već bi taj novac imali u robi i mogli da reagujemo na tržištu, očuvamo stabilnost cena žive stoke, a tako i preradu stabilizujemo. Na takav način ne bi gubili novac, već bi tu vrednost sačuvali i sprečili proteste poljoprivrednika, jer bi mogli da utičemo kroz otkup, kroz zamenu i razmenu, na cene poljoprivrednih proizvoda i cene žive stoke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad govorimo o reviziji, na veoma ozbiljan način treba izvršiti reviziju prihoda određenih poslanika koji taj novac nisu zaradili. Treba sankcionisati nerad.

Zamislite koliko subvencija, a to neko ne želi da kaže, se može isplatiti za novac koji će ova gospoda koja svoj posao ne rade mesecima, gotovo godinama, koliko tog novca dobiju samo danas. Dakle, da slobodno procenim, radi se o oko 150 hiljada dinara dnevno, bez obzira zasedali, ne zasedali.

Danas su dve poslanice ili dva narodna poslanika ženskog pola, Gordana Čomić i Aleksandar Jerkov, uredno naplatile putne troškove od Novog Sada do Beograda, pri tome primaju platu, kao i svi drugi koji nisu došli, a svoj posao ne obavljaju. Ko će da izvrši reviziju i da građanima koji su glasali za njih da budu u parlamentu jasno kaže koliko košta taj nerad?

Evo, uzmimo za primer gospodina Ješića, kada ste ga poslednji put videli u Skupštini? Dakle, da uzmemo gospođu Mariju Janjušević. To su dva narodna poslanika iz Inđije, koja, za razliku od moje malenkosti, svoj posao ne rade.

Za gledaoce koji prate ovaj prenos, da znaju da su njihova primanja istovetna kao i moja, ali za razliku od mene, oni na posao ne dolaze. Ako slučajno navrate u Beograd, oni se upišu za putne troškove. I vreme je da neka revizija utvrdi koliko je to koštalo građane Srbije, koliko to subvencija može da bude za tovljenike, prave tovljenike, koliko može da bude za ribarstvo, koliko smo mogli isplatiti zasada voćnjaka, koliko smo mogli staviti zalivnih sistema, za nešto što smo plaćali gospodu koja godinu dana bojkotuju Narodnu skupštinu, a da ja pravi razlog do dana današnjeg ne mogu da utvrdim. Dakle, niko im ovde nije lupio ni čvrgu.

Trinaestog juna sam od sekretara dobio podatke, posle šest-sedam meseci bojkota poslanici opozicije, po statistici koju je vodila ova CRTA, Otvoreni parlament, su govorili ukupno 571 sat, čine jednu trećinu parlamenta, a vlast koja čini dve trećine parlamenta je govorila 548 sati. Dakle, nije tačno da nisu imali šta da kažu. Nije tačno da je bilo medijske blokade, jer su uglavnom u 95% slučajeva prenosi išli direktno. U onih nekoliko procenata je to pomereno kao snimak zbog prenosa reprezentacije.

Ja želim da znam, kao i građani, koliko taj nerad košta, posebno nerad Boška Obradovića, zvanog Boškić-Ljotić-žutić, koji je krenuo geslom Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasovi, trebaju nam borci i upada iz institucije u instituciju primenjujući silu, pri tome čupa saobraćajne znake itd? Građani ga za to nisu platili.

Prema tome, gospodine ministre, bilo bi dobro da se makar, pošto kazne nema, da se makar utvrdi građanima i predoči koliko je taj njihov nerad koštao, koliko su uzeli dnevnica, koliko je Bošku Obradoviću plaćeno za troškove stanarine. Postoji osnovana sumnja da mu plaćamo stanarinu za njegov stan, koji je na nekog prijatelja registrovao, a novcem ga je kupio od sredstava koja su namenjena za izbornu kampanju i koja nisu vraćena u budžet, već su preko fiktivnih preduzetničkih radnji novci ispumpani, što kaže Nenad Čanak, i završili u njegovim džepovima. Sa tim novcem je kupljen stan. On se vodi na nekog njegovog prijatelja iz Ivanjice. Pri tome je uzeo i 35.000 dinara mesečno da mu plaćamo stanarinu. I dok Skupština plaća njemu lični dohodak, stanarinu itd, hranarinu, on uglavnom vreme provodi silujući saobraćajne znake, čupajući, lepeći nalepnice itd.

Organi gonjenja treba da počnu da rade svoj posao, a mi građanima da kažemo, da utvrdimo revizijom koliko je tačno koštao nerad, da građani na sledećim izborima znaju za koga ne treba da glasaju, ko neće vršiti svoju funkciju, ko neće raditi u njihovom interesu, ko neće čak biti ni protiv vlasti, neće ni oponirati, dakle, neko ko želi da se u Skupštini samo kvalifikuje za lične dohotke i za putne troškove, a pri tome ni na kraj pameti im nije da rade svoj posao za koji su itekako dobro plaćeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovi iz opozicije koji su nas kritikovali, kao tobož, zbog malih subvencija, koji pri tome zaborave da se malo kritički osvrnu na vremena kad ih uopšte nije bilo, ali kad su oni primali novac, dok sam ja govorio o troškovima koje prave ovi koji bojkotuju rad Narodne skupštine, a ne bojkotuju lične dohotke, da ponovim da su danas gospođa Čomić i gospođa Jerkov, koja je prošla sve obuke, one političke obuke u CIA, verovatno su je tamo naučili da ne mora da radi svoj posao, da može da bude plaćena i za nerad, danas su uredno ubrale jedno 8.000 dinara troškova za putovanje, plus dve dnevnice 7.000, 15.000, bog da te vidi. Za tih 15.000 mi smo mogli nekom poljoprivredniku isplatiti subvencije, za recimo 4ha, za dva grla stoke, za jednog tovljenog bika itd, međutim, mi smo se opredelili da plaćamo nerad.

Građani Srbije koji su birali ovu Narodnu skupštinu za svoj suverenitet preko nas preneli na Narodnu skupštinu, a mi smo je preneli na Vladu i kao neko ko brani suverenost građana. Ja tražim da se u potpunosti istina dozna i da se tačno kaže koliko su nas koštali ovi neradnici koji danima, nedeljama, mesecima izbegavaju da rade svoj posao, koliko su nas koštale ove secikese, zgubidani, da se tačno izračuna i da se predoči građanima Srbije da na narednim izborima znaju za koga ne treba glasati. Hvala.

Dame i gospodo, ja neću govoriti o amandmanima. Želim da u ime poslaničke grupe Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka i mnogih drugih kolega, čestitam Srpskoj listi, na veličanstvenoj pobedi, osvajanju svih deset mandata, na izborima u našoj južnoj pokrajini. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima ljudi koji su jako zaboravni, a imaju razloga da budu zaboravni, materijalnih razloga. Dakle, agrarni budžet je preko 5%. Ni ministar, a ni onaj stariji gospodin, koji se često modifikuje, nisu u pravu. Dakle, u agrarni budžet treba da spadnu svi troškovi koji su vezani za agrar.

Zaboravili ste zadrugarstvo, sredstva za zadruge. Gospodin Krkobabić, koliko ja znam, ima preko 600 miliona dinara. Znači, nije agrarni budžet 4,9999, nego je agrarni budžet prešao 5% kada pridružimo sredstva za zemljoradničke zadruge. Valjda zemljoradničke zadruge spadaju u agrar.

Ali, ja znam jednog gospodina koji je kod Dragina i Dušana Petrovića bio drag gost. Tada je razdeo poljoprivrede bio 22 milijarde. Sredstva za subvencije su sada negde 43 milijarde i 711 miliona, a onda su bile negde oko 22 milijarde. A onda mu to nije smetalo što je to, recimo, 2%, 3% ukupnog budžeta, već naprotiv, to je bilo super. A, zašto?

Ovde mi treba da raspravljamo o investicionim fondovima. Pa, hajde da raspravljamo malo o Svetskoj banci. Svetska banka je nama dodelila kredit za start projekat od 17 miliona. On je bio namenjen Staroj planini, zapamtite, poljoprivredi na Staroj planini, ali su se pojavili razni konsultanti iz Zemuna, Beograda itd, koji su uzeli glavninu tih para. Pare namenjene za poljoprivredu i stočarstvo na Staroj planini su završile u njihovim džepovima.

Sada, ako dobijete 63.000 evra iz start projekta za Staru planinu, neosnovano za neko svoje udruženje, onda vi imate materijalni interes da zaboravite da su nekad subvencije bile manje za 130%, onda zaboravite da je agrarni budžet bio dva i po puta manji nego sada zato što postoji snažni materijalni interes. Zaboravite i onda da je Ivana Dulić Marković uvozila genetski modifikovane proizvode od soje, a sada uprkos zakonu koji brani uvoz genetički modifikovanih organizama i promet na teritoriji Republike Srbije, i proizvodnju, vi tražite deklaraciju i izjavu, zalaganje, uprkos tome što imate zakon koji to brani.

Dakle, postoji snažan materijalni interes pojedinaca ovde da prigovaraju Vladi, odnosno da time brane one koji su ih debelo finansirali. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 108, 106. Treba da imate razlog za povredu Poslovnika. Taj razlog nije postojao. Gospodin se sam prepoznao i, gospodine predsedavajući, vi se svakako sećate i kolege poslanici da sam nekoliko puta pokazivao finansijsku dokumentaciju koja govori o tome da u periodu od 2007. do 2012. godine iz STAR projekta, a to je kredit Svetske banke, koji vraća naša država, umesto za razvoj stočarstva na Staroj planini, raznim konsultantima isplaćeno više miliona evra. Među njima je jedan stariji gospodin dobio na fakture sa svojim potpisom 63.000 evra. Sada se govori da su to bili strani istraživači. U tim fakturama to ne piše.

Dakle, radi se o udruženju koje vodi taj stariji gospodin i to udruženje je dobilo 63.000 evra po fakturama koje je potpisao taj stariji gospodin. Dakle, šta je tu bilo namenjeno razvoju stočarstva na Staroj planini ja sam pokušao da istražim. Oni koji su puštali taj novac, a radi se o stranci bivšeg režima, ovim žutim žoharima, su otprilike to tumačili ovako, da je stoke nestalo na Staroj planini, pa eto novac nije mogao da se upotrebi za razvoj stočarstva na Staroj planini, pa je upotrebljen za konsultantske usluge raznim konsultantima, među kojima je bio i jedan stariji gospodin koji ovde hoće da nam kaže da je 22 milijarde iz 2012. godine, veće nego 54 milijarde ove godine uz isti kurs.

Još nešto da kažem, na ovo se dodaju i sredstva za zadruge a neko ko je predavao zadrugarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu bi svakako znao da to treba dodati na ovih 54 koma nešto milijardi i onda dobijete veću cifru u agrarnom budžetu i procenat od 5%. Hvala.

To je vezano za član 107. To ste vi tražili.

Zbog dokumentacije koju ste zatražili na osnovu člana 107, faktura broj 1, od 10. decembra 2010. godine, kaže – na osnovu opomenutih ugovora uplatite na ime avansa iznos od 40% od 60 hiljada evra, 24 hiljade evra.

Ovde potpis jednog starijeg gospodina, koji danas toliko žarko govori o tome da naš budžet od preko 5% agrarni nije dovoljno dobar kao tadašnji od 2%. Evo te fakture br. 1, zapamtite datum 10. decembar 2010. godine, avans.

Idemo dalje. Istoga dana faktura broj 2, neverovatno. Slobodan Teofanov, čuveni pomoćnik ministra, kasnije poznati u Pajtićevoj Vladi po dodeli subvencija isključivo žutim kadrovima.

Onda dalje, faktura broj 2, 10 decembar 2010. godine, isti datum, a faktura broj 2.

Al, se štancuju fakture onako posebno kada si stariji gospodin. Dakle, faktura broj 2, kaže – uplatite na ime druge tranše, već druga tranša isti dan druga tranša, evro 60, 30% ovde, 18 hiljada, jel tako? Onih 24 hiljade i ovih 18 hiljada, koliko je to, 42 hiljade evra. Isto, to je druga tranša istoga dana. Obratite pažnju ponovo.

Faktura broj 3, takođe finansijski dokument, kaže, na osnovu opet istog člana, uplatite na ime treće tranše, pa kaže iznos od 25%. To je sve ukupno 95%, kaže - molim vas uplatite 15 hiljada evra. Znači, došli smo do 57 hiljada evra. Evo, ovako, isto potpis tog gospodina, ali znate šta je zanimljivo? Što su dva pomoćnika potpisala da bi to izgledalo kao tri dokumenta, u tri različita datuma itd, a radi se o istom danu, tri tranše, 57.000. Evo, ovde dokument da je to isplaćeno, Ministarstvo poljoprivrede, još piše da korisnik traži plaćanje aktivnosti i po završetku ugovora. Ukoliko mu se ugovor aneksira, biće potrebno da vrati veću sumu evra. To ministarstvo stavlja primedbu da se isplati ostatak, a ovde od 60.000 isplaćeno 57.351 evro.

Na sve to, na latiničnom pismu posle toga, stariji gospodin se obraća Ministarstvu poljoprivrede, na latiničnom pismu, sa engleskim zaglavljem i kaže da mu isplate prvo, evo ima stranog konsultanta iz Irana jednog Kavebu Sarmastu, tako se zove gospodin, ovde piše Sarmastu, za koga ne znam da li je bio uopšte ovde, da se isplati 2.900, pa još 1.050 za neko putovanje, pa još štampanje publikacije 1.370, pa još troškovi organizacije u Požarevcu 2.100. To je daleko više od 63.000 evra koje sam ja naveo, a publikacije koja je navodno štampana u 1.000 primeraka nigde ne mogu da pronađem. Hvala.