Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka „Bolje je patiti za selom, nego patiti na selu“. Ne možete svoju patnju iskazati za selom tako što ćete s vremena na vreme obući potpuno novu narodnu nošnju.

Nju uglavnom u celini ne nose seljaci u Srbiji, nose poneki komad odeće, šajkaču, pantalone, rajtozne itd. neko i opančiće, ali celu nošnju nose samo oni koji dolaze na predstave. Znači, to su folklorna društva koja organizuju predstave, koja organizuju igre itd. i oni se oblače u tu narodnu nošnju.

Ne možete svoju bol za selom i patnju dokazati tako što ćete samo obući narodnu nošnju i biti protiv GMO. Možete recimo, da birate da li ćete da idete u Moskvu ili na Staru planinu, dilema. Onaj ko voli selo, rešiće da ide na Staru planinu, da vidi rezultat njihove poljoprivredne politike, odnosno poljoprivredne politike koju je podržavao onaj koji je obučen u narodnu nošnju, želeći da predstavi sebe kao poljoprivrednika.

Da vas podsetim da projekat za koji je izdvojeno 63.000 evra je iz kredita za Staru planinu upravo, za obnavljanje stočarstva na Staroj planini, autohtonog stočarstva. Ali, gle čuda, razni konsultanti koji se danas oblače u narodnu nošnju su dobili taj novac. Nije otišao za stočarstvo, otišao je za konsultante gospodine predsedniče, i dostavio sam vam dokumentaciju koja je arhivirana, da je tačno ono što sam govorio, da je izdvojeno 63.000 evra za konsultantske usluge i za štampanje studija o zadrugarstvu u 1.000 koja nikad nije objavljena, niti odštampana.

Kada podelite 60 i nešto hiljada evra sa 1.000 primeraka, dobijete da svaki taj primerak studije koja nije odštampana je koštala 60 i nešto evra. Za taj novac možete kupiti sabrana dela i Ćosića i Ive Andrića. Sa nama sedi u narodnoj nošnji najskuplji srpski pisac koji je birajući da li da ide u Moskvu ili na Staru planinu, izbegao da dođe na Staru planinu, odakle je, kako bi rekli mladi Hrvati – zemio pare. Verovatno mu se nije dolazilo na mesto zločina.

Kada neko kaže da deklaracijom hoće da zabrani GMO, uprkos zakonu koji je izričit, zakon brani, deklaracija samo daje izjavu, vi izjavljujete da ste protiv GMO, a zakon izričito zabranjuje to i kada neko traži deklaraciju, hleba preko pogače i obuče narodnu nošnju, on je politički gledano modifikovan organizam. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako je kurs evra 2012. godine, kada je neko u narodnoj nošnji dobijao parice za isti dan tri tranše 60 hiljada evra, vi imate to gospodine predsedavajući, pa vas pitam, ako su seljaci zakinuti sada kada se izdvaja 43 milijarde i 711 miliona za podsticaje, koliko su onda bili 2012. godine zakinuti kada je isti kurs evra bio, u državi živeo veći broj stanovnika, a subvencije u poljoprivredi bile 19 milijardi? Onda nisu bili zakinuti, zato što su stizale pare sa Stare planine iz kredita Svetske banke, namenjenih Staroj planini za konsultantske usluge zadrugarstvo, sad su zakinuti.

Govori o PKB-u, a ja ću govoriti o zadrugarstvu koje je on predavao. Ajde nađite jednu izjavu gde je on osudio bivši režim zbog prodaje zadruga i zadružne imovine. U Vojvodini je nestalo 180 hiljada hektara zadružne imovine, stotine zadruga su ugašene, desetine i stotine zadruga je ugašeno, bez i jedne izjave osude tog postupka stranke bivšeg režima.

Danas se zadruge zanavljaju, osnivaju se ponovo. Država je izdvojila 600 i nešto miliona dinara ove godine za osnivanje novih zadruga, ali neko ko je predavao zadrugarstvo to ne beleži u agrarni budžet, to za njega nije agrarni budžet. Za njega je samo Ministarstvo poljoprivrede, za njega je to agrarni budžet ili tačnije rečeno, za njega su samo suvi podsticaji agrarni budžet, sve što prati agrar za njega nije agrarni budžet.

Zaboravio je, recimo, interventni otkup poljoprivrednih proizvoda od 500 miliona dinara, koji je takođe otišao za agrar, ali se setio 24 miliona koliko fali u suvom razdelu Ministarstva poljoprivrede da to bude tačno onih 5%. Agrarni budžet sa svim ovim stavkama je prešao 5%.

Kada je u pitanju PKB, ja nisam video izjavu čoveka u narodnoj nošnji, koji u gradu pati za selom, da ne bi patio na selu, nisam video izjavu osude privatizacije poljoprivrednih kombinata u Srbiji. Do 2012. godine prodati su svi kombinati, zadruge na teritoriji Vojvodine, sa 300.000 hektara za 50 miliona evra i zemljište i imovina itd, za 50 miliona evra, PKB je prodat sa stočarstvom za 120 miliona evra, dva i po puta skuplje od celokupnog društvenog kapitala po pitanju zemljišta kombinata itd. Ono mu je bilo u redu, a ovo nije u redu.

Još nešto, to zemljište PKB-a neće da ode nigde, plaćeno je vlasništvo, promenjena je samo vlasnička struktura, znači imovinsko stanje. Zemljište ostaje u Beogradu, kupljena je nova mehanizacija, firma koja je registrovana je takođe srpska firma. Znači, promenjeno je samo, nije vlasnik, Martinovi recimo, već je vlasnik Rističević, ali PKB nije naš naravno, ali PKB ostaje u vlasništvu srpske firme, jer firma koja je to kupila se registrovala u Srbiji.

Šta reći još za čoveka koji obuče narodnu nošnju i na odboru kaže – ja idem da slavim Vidovdan. Koji srpski domaćin može da slavi Vidovdan? Vidovdan možemo samo da obeležimo sa tugom i setom, ali ne možemo da ga slavimo i to dovoljno kada neko slavi u narodnoj nošnji Vidovdan, onda znate koliko je to stvarno srpski domaćin. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada obučete nošnju i slavite Vidovdan, naši seljaci koji voze traktore bi rekli, ovaj je pomešao vodu i ulje. Dakle, karike, motor produva, pa da vam to objasnim.

Rekao je malopre da je razdeo Ministarstva poljoprivrede 43 milijarde. Pazite, bivši profesor u narodnoj nošnji, član Odbora za poljoprivredu, koji je birajući da li da se pojavi na odboru u Staroj planini među seljacima ili u Moskvi, izabrao Moskvu, jer bolje je u Moskvi patiti za selom, nego na Staroj planini pokazati tu svoju bol.

Evo, ovde, da ga obavestim, da je razdeo poljoprivreda 54 milijarde i 614 miliona, a on je malopre tvrdio da je to 43 milijarde i 711, evo ga ovde, razdeo poljoprivreda 54.614.663.000, evo, malopre je tvrdio. Zamislite člana Odbora za poljoprivredu koji ne zna koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a direktna plaćanja i subvencije, znači ono što dobiju zemljoradnici na ruke su 43 milijarde i 711 miliona, plus 640 miliona za zadrugarstvo, plus 500 miliona za interventni otkup i plus 100 miliona, koje se iz kredita Abu Dabi daje za poljoprivredne sisteme za navodnjavanje.

Sada mi vi recite da li sam ja upravu kada to tvrdim? Da li je bilo neke osude, recimo najmlađi Titov odbornik u Beogradu, koji je tada živeo u Čačku, zamislite kad govori o zadrugama. Godine 1974. komunisti su podržavili sve zadruge. Ja da sam bio član te partije iscepao bih knjižicu i rekao - ja se odričem najmlađeg Titovog odbornika i Tita i Krcuna i svih redom.

Međutim, samo on se nije odrekao komunizma. On se komunizma odrekao tek kada je komunizam propao. Dakle, nije osudio nestanak zadruga. Moram da ga obavestim da smo mi 1989. godine, pritisli Antu Marković i doneli Zakon o zadrugarstvu da vratimo zadruge iz kombinata. On u tome nije učestvovao, on je predavao zadrugarstvo u trenucima kada su zadruge listom nestajale. Neka mi neko pokaže njegovu sliku pre 2012. godine, u narodnoj nošnji i izjavu gde on osuđuje poljoprivrednu politiku Saše Dragina, Petrovića i tako dalje i ja ću da mu se javno izvinim. Takve izjave nema.

Dakle, imate projekat, konsultantski projekat o stočarstvu na Staroj planini bez stočarstva, gde se uzme 63.000 evra i dao sam vam te dokumente da ne bi više osporavao. Tri puta sam ih ovde javno pokazivao za oživljavanje stočarstva na Staroj planini. I kada dođe vreme da dođete na Staru planinu kao član Odbora, vi to odbijete, vi koji u narodnoj nošnji slavite Vidovdan, vi odbijete da dođete među seljake i kažete im gde se dele pare za stočarstvo na Staroj planini, već odete u Moskvu, pomešate cifre, ne pomešate, već ne znate koliki je razdeo Ministarstva poljoprivrede, a pri tom ste član odbora i bivši profesor. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Martinoviću, vi znate da je najmlađi Titov odbornik izabran na listi koja je vezana za DSS, čiji je predsednik nekada bio Vojislav Koštunica koji je bio predsednik Vlade u dva navrata.

Godine 2006. nesumnjivo je ta stranka vladala Srbijom. Godine 2005. je izdvojila 145 miliona evra za subvencije. Godine 2006. 136 miliona i gospodin u narodnoj nošnji ćuti. Sada se izdvaja 350 miliona evra. Koliko je to puta više? Tri puta više. Tri puta više u odnosu na 2005. i 2006. godinu.

Tačno je da poljoprivredno zemljište izdavano u zakup nije obrađivano državno, da bi se uzelo 100 evra po hektaru. Mi smo to raskinuli. Tačno je da su zbrisane zadruge, gospodine Martinoviću, nestale su. Sa nestankom zadruga u opasnost su došla iz sela. Više taj kapital kad tajkuni uzmu zadrugu oni kupe pevačici gaćice, silikone, stoku rasteraju, pokolju, uzmu jednog traktoristu. Pa ne, bila je aukcija, što se smejete? Bila je aukcija. Jedan tajkun iz njihovog vremena, švercer šećera itd, koji je došao do 30.000 – 40.000 hektara zemlje u ono vreme kada je on kritikovao žestoko kao, Bože moj.

Dakle, sada obučeš narodnu nošnju i postaneš kritičar. Dakle, u to vreme taj kapital više nije reinvestiran oko sela. Zadruga je uvek finansirala KUD, kupovala nošnje itd, fudbalski klub lokalni, lokalne potrebe društva itd, vatrogasce, sve i svašta su zadruge finansirale u selu. Radili ljudi na stočarstvu bilo zaposleno 100 ljudi, 50 ljudi, itd. E, kada dođe tajkun on uzme jedan „Džon Dir“ veliki, uzme jednog traktoristu i više nema prihoda koji otpadaju u blizini sela.

Znači, demografski ljudi se sele sa sela i demografski su uticali negativno na državu Srbiju, gde se stanovništvo zbog toga nije ravnomerno raspoređivalo i ravnomerno se država razvijala.

Šta se dalje desilo? Izvršen je „kravocid“, 200.000 krava je poklano. Nije bilo nikakvih podsticaja, bili im podsticaji za nepostojeće hektare, ne obrađene, ali nije bilo podsticaja recimo za stočarstvo, voćarstvo. Šta mi sve finansiramo? Recimo, svaka krava 25.000 dinara, svaka krava, tele 25.000 dinara, svaki tovljenik bik 15.000 dinara, svaka krmača 7.000 dinara, svaka ovca 7.000 dinara, svaka koza 7.000 dinara, svaki tovljenik 1.500 dinara, svako jagnje 1.500 dinara itd.

U njihovo vreme se subvencionisala samo biljna proizvodnja tzv. paori, koji su dizali revoluciju zato što stočarima dajemo određene povoljnosti. I onda naša biljna proizvodnja, bez stočarstva, koristila je za prerađivačku industriju i stočarstvo drugih zemalja, i sada zamislite koliko bi mi trebali da budemo naivni da subvencionišemo biljnu proizvodnju koju će koristiti druge države. To je bila njihova poljoprivredna politika i odande ćemo uvoziti meso sumnjivog kvaliteta.

Pošto smo mi rešili da čuvamo ostatak stočarstva, nismo napravili veliki napredak uprkos tome što smo uložili za zadnje tri godine milijardu evra u poljoprivredu, ali nismo izgubili stočni fond i poljoprivrednu proizvodnju što su oni učinili i cilj nam je da biljna proizvodnja, kao u Danskoj, se koristi za našu stoku, za naše stočarstvo da ga zanovimo i da time podignemo preradu mleka, mesa, jaja, voća i povrća, da intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju i da podignemo prerađivačku industriju, odakle će biti više novca za poljoprivredu zato što ćemo imati iz industriju odakle da ga uzmemo, a prerađivačka industrija će imati korist jer će imati jeftiniju sirovinu i biti konkurentna ovde i napolju. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Proizvodi dvostruke namene, baš lepo. Obmanjujući proizvod. To me posebno, onako, inspirisalo. Proizvodi dvostruke namene.

Najbogatiji ljudi u Srbiji nisu Mišković i ostali tajkuni, MK, najbogatiji ljudi u Srbiji su Šolak, Đilas, Dragan sekunda, mister sekund, sekunda. Zamislite, kad postanete najbogatiji u Srbiji, kad prihodujete 619 miliona evra, a nemate proizvod. Da li je to obmanjujući proizvod, trgovac reklamama, na medijima koji nisu njegovi, na državnom, na javnom, servisu, da li je to obmanjujući proizvod?

Zamislite državu u kojoj Dragan Đilas napada za strogo poverljive tajne po pitanju proizvodnje oružja, raketa, druge vrste naoružanja postanu javne. Zamislite. Đilasova ekipa traži da pitanje proizvodnje i trgovine oružja bude transparentno, odnosno da ne postoji ona oznaka poverljivosti, da to može da se proda bugarskim novinarkama, ko je kome, da državne tajne postanu javne. Ali, kad su u pitanju ugovori, tako gospodine Bujoševiću, kad su u pitanju ugovori Dajrakt medija sa RTS, javnim servisom. Javni servis finansiraju svi građana koji biraju ovu Narodnu skupštinu.

Ako smo mi obavezni da javno radimo, valjda je obavezan i javni servis. Ali, gle čuda, poslovna tajna je sadržina ugovora između RTS i Dajrakt medija, o prenosu košarkaških utakmica, recimo. To je poslovna tajna i kad neko zatraži javni podatak, šta radi javni servis, onda Dragan Bujošević odgovara mojoj malenkosti, narodnom poslaniku, da je sadržina ugovora između njega i Dragana Đilasa tajna. E, sada da su njih dvojica kao privatna lica potpisala… ja bih verovao da imaju pravo na tu neku vrstu tajnosti, ali s obzirom da jedan predstavlja javni servis u obavezi je da narodnom parlamentu, Narodnoj skupštini i narodnim poslanicima saopšti te podatke.

Koja je to vrsta obmane, koja je to vrsta proizvoda dvostruke namene? Trgovina sekundama, tuđim sekundama, reklamni prostor u RTS, ja sam Dragan Đilas, koristim državne resurse, državnu pretplatu, koristim sve ono što se finansira RTS, držim male plate zaposlenima, ja kao Bujošević, ali za Đilasa mora da ima. Mora tih 619. Bogatstvo vam je kao morska voda, što ga više piju sve su žedniji. Tako i Dragan Đilas, bez obzira na 619 miliona trebaju mu ugovori sa žutim Bujketom, i, onda žuti Bujke drži niske plate svojim zaposlenima, ali zato zanavlja, obnavlja, zaliva bogatstvo Dragan Đilasa.

To bogatstvo, da se izrazim Đinđićevim rečima, je korov. Bujke predstavlja RTS, on zaliva taj korov, umesto da reklamni prostor koristi da ovim kamermanima, montažerima i zaposlenima u RTS digne plate, on podiže i uvećava bogatstvo Dragana Đilasa, a tu je i Šolak.

Probaću da vam kažem koliko otprilike idu transferi i veza između Dajretk medija, koja je vezana za Đilasa i gospodina Šolaka i njegovih firmi „Junajted medija“ i SBB.

Evo, recimo transfera – 28.231.685,00; 3.005.000,00; 144.757.000,00; 153.630.990,00 dinara, 85.848.508,00 dinara; 153.680.670,00 dinara; 75.600.875,00 dinara; 3.671.710,00 dinara. Sve ukupno – 643 miliona u dinarima, ali imamo i dalje. Nisu samo dinari. To su proizvodi dvostruke namene.

Imamo i evriće. Recimo, prilivi Dajrakt medije od „Junajted medije“, Šolakove, znači, prilivi Dragana Đilasa od Šolaka, isključivo iz pretplate SBB, pa idemo redom: 22.550,00 evra, 255.000,00 evra, 344.000,00 evra, 255.000, 171.500,00 evra, 261.000,00 evra, 166.500,00 evra, 171.500,00 evra, 1.019.000,00 ulazimo u 2017. izbornu, 401.500,00 dinara, ulazimo polako u proteste, 790.000, uvećava se suma koju Šolak uplaćuje Đilasu i onda, 5.209.805,00 dinara, koja „Junajted medija“ Šolakova uplaćuje Đilasovoj Dajrakt mediji.

Dakle, to su proizvodi posebne namene, to su proizvodi koji su obmanjujući, to su proizvodi dvostruke namene, jedna namena da se obogati Šolak, druga namera je da se obogati Đilas. E, sada, ta ista ekipa nama zamera što brže ne rešavamo sve probleme koji su nam ostavili oni. Ja moram svima da kažem da smo mi u obavezi da ovo sankcionišemo, i njihov „N1“, „Nova S“ televizije, Đilasove, Šolakove, Lažne prekogranične kanale i da sprečimo ispumpavanje novca, jer se tim novcem finansiraju antidržavne delatnosti, dok „N1“ i „Nova S“ u potparoli antidržavne politike i biznisa Šolak, Đilas, dotle ovim novcem se finansiraju protesti u Beogradu, koji postaje sve radikalnije.

Ne radi se više samo o ekstremističkim organizacijama, već o ekstremnim razbojničkim terorističkim grupama. Mi smo u obavezi da branimo državu. Važnije je braniti državu, izgrađivati je, nego njome vladati. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, taj Dejvid Petreus, bivši šef CIA i komandant vojnih snaga u Avganistanu je svoj udeo prodao BS Partnersu za 2,6 milijardi evra. Za 2,6 milijardi evra je prodata „Junajted grupa“ koja je sastavljena uglavnom od SBB, Totala i prekograničnih televizija, Sport klubova, N1, Nove S, Dajrekt medije, koja je bila Đilasova firma itd.

Dame i gospodo, N1, a sada i Nova S postaju država u državi. Ovo je imitacija pasoša te države. Šef te države je Jugoslav Ćosić. On je sam rekao da je njegova televizija registrovana u Luksemburgu. Njegova televizija i N1 televizija i Sport klubovi ne plaćaju, nisu registrovani u APR, nisu registrovani kao elektronski mediji kod REM-a, ne plaćaju nikakve obaveze REM-u, RATEL-u, Sokoju. Ne plaćaju poreze.

Gospodine Arsiću, vi veoma često govorite o finansijama, N1 televizija nema PIB, nema poreski broj. Kako onda N1 televizija uopšte plaća svoje obaveze ako nema poreski broj? Kako plaća plate, kako plaća doprinose, kako plaća PDV? Kako plaća PDV na reklame? Očigledno da ne plaća ništa.

Ove prekogranične televizije koje ne plaćaju ništa, od SBB dobijaju novac. Domaći kanali koji sve te obaveze izmiruju, od SBB ne dobijaju novac. Na ovaj način se ispumpava pretplata, a radi se o sistemu od oko 500 miliona evra. U regionu od milion i po pretplatnika, 900 hiljada je u Srbiji. Na takav način se ispumpava 500 miliona evra iz tog sistema na lažne prekogranične kanale i na fiktivne firme u Luksemburgu, Malti, Švajcarskoj itd.

Sam Šolak koji sa Đilasom ima ovaj biznis se pohvalio, a sada vidite odakle ovih 619 miliona evra koje je Đilas prihodovao. Pohvalio se da nije poreski obveznik u Srbiji, već u Švajcarskoj. Biznisi su mu u Srbiji, ovde ništa ne plaća, a navodno je poreski obveznik u Švajcarskoj. Dakle, radi se o očiglednom ispumpavanju para i ceo taj sistem je prodat za 2,6 miliona evra.

Dakle, REM ne radi svoj posao. Da radi svoj posao, naložio bi kablovskom operateru da isključi kanale koji su povezani sa njim i koji nisu registrovani kod REM-a kao pružalac medijskih usluga. To se ne dešava i zato ja tražim da se formira anketni odbor, da se detaljno pozabavimo finansijskom stranom ovih špekulacija koje su vredne više stotina miliona evra.

Naš narod ima pravo da zna, jer plaća pretplatu SBB-u i na takav način učestvuje nevoljno u bogaćenju Šolaka, Đilasa. Da vas samo podsetim da Šolak vozi avion vredan 55 miliona evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vuk Jeremić poznatiji kao Vuk potomak, slavni potomak Murata age Pozderca, odnosno potomak slavnog Murata age Pozderca, neslavni potomak slavnog pretka Murata age Pozderca, svi ste to mogli da čujete sa gospodinom Roćenom se pohvalio kako je doakao državnoj zajednici Srbija i Crna Gora. Posle je tužilaštvo ostalo nemo. Radilo se o radnjama koje su antidržavne.

Ta državna zajednica je imala svoje državne granice, imala je svoju teritoriju, imala je svoje organe i bez obzira što je bila kao složena, neka vrsta države, ali je bila. Tužilaštvo je ostalo nemo na činjenicu da se sam neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca pohvalio kako je uništio jednu državu. Da vas podsetim i na njegovo učešće u zataškavanju slučaja pogibije dva vojnika na Topčideru.

Takođe taj slučaj nikada nije razrešen. Kako je on to kao civilni vojnik, odnosno civilno lice na služenju vojnog roka saznao za ubistvo pre vrhovnog komandanta, čiji je savetnik bio kao vojnik? Mnogo je kontraverzi oko Vuka Jeremića, a najveća je njegovo učešće u izgradnji lažne države KiM. On je ničim izazvan tražio mišljenje Međunarodnog suda pravde, znajući unapred da sudije dolaze iz zemalja koje su priznale KiM. On je na određen način legalizovao mišljenje Međunarodnog suda pravde lažnu državu KiM i danas se svi šiptari, od Tačija pa nadalje, pozivaju na mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje je ničim izazvan tražio neslavni potomak slavnog Murata age Pozderca. Zato ja tražim da se formira anketni odbor i ispita delovanje ove štetočine koja se zove Vuk Jeremić. Hvala.

Danas ova lažna prekogranična televizija, luksemburška država u državi na Novom Beogradu, brani i čuva lik i delo Boška „Ljotića Žutića“, Boška Obradovića i ekstremističke organizacije „Dveri“.

Ta ekstremistička organizacija „Dveri“, koju vodi Boško Obradović, je te navike stekla družeći se sa Ivanom Pernarom, unukom gospodina Pernara koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije pitao koliko košta srpska krv?

Takođe, gospodin Obradović i njegova ekstremistička organizacija „Dveri“ su se družile sa bugarskom organizacijom ekstremnom „Ataka“, koja se zalaže da pripoji srpske teritorije Bugarskoj, odnosno da stvori veliku Bugarsku na račun srpske države i srpskih teritorija.

Sam Boško Obradović i njegova organizacija je prerasla u ekstremističku organizaciju i svoje ponašanje prenela na „savez lopuža, prevaranata i varajića“ koji oni nazivaju „Savez za Srbiju“. To je savez protiv Srbije, svakako.

To finansira Republika Srbija. Novac se ispumpava i ovih dana Boško Obradović se žali kako je neko unovčio menice i zadržao novac za sebe, a inače je ranije, te sam dokaze više puta pokazivao, taj novac je ispumpavan na preduzetničke radnje i završavao u džepovima samog Boška Obradovića.

Ovako, novac iz budžeta je namenjen finansiranju parlamentarnih političkih stranaka koje nisu ovde prisutne, završava u ekstremnim organizacijama i džepovima pojedinaca koji vrše nasilje na beogradskim ulicama.

Malo pre je jedna koleginica pitala za uplate SNS od donatora, fizičkih lica. Ne bi bilo čudno da se ne radi o osobi koja bi mogla nešto da kaže o isplatama, ne Stranke moderne Srbije, već prethodne stranke ili ne znam koje, u kojoj je bila, koja je u stvari nevladina organizacija i zove se DJB – Dosta je bilo. „Dosta ih je bilo“, koliko vidim.

Ta organizacija je firmama svojih članova, pa uključujući i koleginicu, isplaćivala stotine hiljada dinara za tzv. „kliktanje“. Dakle, za fiktivne poslove, pa kada neko pita za finansiranje političkih stranaka, da se pozabavimo i tom nevladinom organizacijom i da vidimo kako su to dobijali novac članovi te organizacije iz budžeta za fiktivni posao „kliktanje“, pa onda neki pripadnici te novonastale Stranke moderne Srbije preneli su glasove sa onog udruženja, pa onda neka pitaju kako se finansiraju regularne političke stranke, nemam ništa protiv. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo sam dobio, dostavom. Ovo je pasoš države N1. Verujem da je imitacija, ali ta država postoji. Verovatno pasoši ne postoje, ali država N1 televizija postoji. To je država u državi, u državi. Znači, to je država nastala u Luksemburgu, a osamostalila se na Novom Beogradu. Ovo je šef te države. Kako beše, kako se zvala država tamo između Srbije i Hrvatske? Ono je neka šala, ali ovo nije šala. Ovo je šef države, Jugoslav Ćosić. Verovatno oni smatraju da je ovo diplomatski pasoš. Meni je dostavljen. Jugoslav Ćosić, država N1, koja ima vize Luksemburga. Te države su počele da se razmnožavaju. Danas imate i „Novu S“, takođe neregistrovanu luksemburšku televiziju koja nije registrovana u Srbiji.

Vas i sebe pitam – da li ova država, odnosno Televizija N1, ima registraciju u Srbiji? Da li je registrovana u APR-u? Da li je registrovana kao elektronski medij, kao pružalac medijske usluge u REM-u? Nije. Da li ima matični broj? Nema. Najvažnije je da građani razumeju, da li N1 ima poreski broj, tzv. PIB? Nema.

Ako neko pravno lice, koje je na divlje osnovano u Srbiji, koje nema osnivača u Srbiji, koje ima neku registraciju u Luksemburgu, koje navodno ovde reemituje luksemburški program, koji se u Luksemburgu ne emituje, pa nema reemitovanja bez emitovanja, neko ko ne plaća nikakve obaveze ni REM-u, ni RATEL-u, ni bilo kom dobavljaču, kad nemaš PIB ne možeš ništa regularno da platiš… To što oni imaju neku firmu kojom pokrivaju plate da šef države Jugoslav Ćosić ima četiri hiljade evra platu, pitanje je – ko isplaćuje ako N1 televizija nema matični broj, PIB, ako nije registrovana, ako nema rešenje u APR?

Zato, dame i gospodo, tražim da se ove Šolakove lažne države, lažne prekogranične televizije koje služe da se ispumpa pretplata od 500 miliona evra sa teritorije Srbije na lažne prekogranične kanale u Luksemburgu i Malti, da se anketni odbor pozabavi ovime, a bogami, preporučujem i poreskim organima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ekstremističke organizacije, ovo je šema kako se finansiraju ekstremističke organizacije. Ovo je šema na koji način država, a da joj to nije namera, preko političkih organizacija, koje dobijaju sredstva iz budžeta, posredno finansira i ekstremističke organizacije.

Radi se o Bošku Obradoviću i organizaciji Dveri, nasledniku Dimitrija Ljotića i njegove politike. Dimitrije Ljotić je rekao, njegov slogan je bio „Ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci“. Upravo njegovim stopama ide Boško ljotić žutić. Njega su ovde posećivali Ivan Pernar, unuk čoveka koji je pitao u Skupštini Kraljevine Jugoslavije - pošto je srpska krv? On je ovde ugostio bugarsku organizaciju ATAKA, koja želi određene srpske teritorije da pripoji Bugarskoj, veoma ekstremna organizacija. Od njih je izučio zanat i danas, zajedno sa Đilasom, Jeremićem i drugim pripadnicima saveza lopuža, prevaranata i varajića, ima sam ekstremističke organizacije. To su razbojničke ekstremističke organizacije, na slučaju Gorana Vesića, mogli ste videti i terorističke.

Dakle, to sam vas upozoravao ranije, i sada vas ponovo upozoravam da je krajnje vreme da se osnuje anketni odbor i pomogne Tužilaštvu, da se procesuira Boško Obradović i svi njemu slični, koji vitlaju vešalima, donose kamenje, čupaju mikrofone, nasrću na predsednika Skupštine, nose vešala, prete streljanjem, prete silovanjem itd.

Ako to nisu ekstremističke organizacije, ja onda ne znam šta su. Ovde način na koji se finansira ekstremistička organizacija Dveri, odnosno ono što je ostalo ekstremno od toga, ovde je i gospođa Manić, žena ovog Manića, koga Boško Obradović tereti da zloupotrebljava menice. Nije mu smetao kada je ispumpao 30 miliona dinara, od čega je Boško Obradović, kupio stan na Dedinju, naveo ga na svog prijatelja, a onda sklopio ugovor i Skupština mu plaća, da li je tako gospodine Martinoviću, 35 hiljada dinara mesečno, za stan koji je bukvalno pokrao iz budžeta, kupivši ga na svog prijatelja.

Ovde je cela šema kako se finansira i kako pere novac, ta ekstremistička organizacija, koja se zove Dveri, čiji je šef, ovih dana najavio, ni manje, ni više, nego šamaranje predsednika republike. Šta radi Zagorka Dolovac i Tužilaštvo, ostaje na njima, a na nama je da formiramo anketni odbor. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, naše obaveze i dužnosti su posebne. Skupština je najviši organ u zemlji, te poseban organ. Njega čine posebni ljudi koji su izabrani neposredno od građana, da li na izbornim listama, proporcionalnim ili većinskim sistemom. Uglavnom, mi smo poznati građanima kao izabrani predstavnici. Odgovornost nam je velika.

Prvi problem je što uz tu odgovornost ne idu ni privilegije o kojima se u javnosti priča. Mislim da nema parlamenta u Evropi i svetu gde narodni poslanici imaju manja primanja od onih koji ih biraju ili imenuju. To je slučaj samo u Srbiji.

Danas verovatno biramo one koji imaju tri puta veća primanja, a usudiću se reći, i tri puta veće privilegije i čija je funkcija stalna, dakle, sa tri puta većim platama. To nije logično.

Uz naš posao ide i odgovornost. Onda oni koje mi biramo, koji se prvi put biraju na funkcije, predsednici sudova, krše zakon.

Za mene je nedozvoljeno da sudija prekrši zakon, neoprostivo, ali da prekrši zakon i Ustav i da pri tome ostane sudija, to je za mene neprihvatljivo. Neprihvatljivo mi je da i oni koji kontrolišu njihov rad i koji su dužni da ih razreše, za mene je neprihvatljivo da ostanu na svojim funkcijama.

Onaj ko je propustio da sankcioniše sudiju koji je kršio zakon, ne može više da sedi tamo gde se taj sudija prati, nadzire i kontroliše. Šta kaže Ustav Srbije? Član 102. stav 2. – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. Na krivičnu ili drugu odgovornost ne može biti pozvan. Pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije. U vršenju svoje poslaničke funkcije. Mi nju ne vršimo samo u sali. Ali, gle čuda. Ova odredba Ustava ne važi za sve.

Imamo Zakon o Narodnoj skupštini, član 38. stav 2 kaže – za usmeno ili pismeno izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije, narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost. E, pa sad, kad sudija prekrši zakon i Ustav, i on važi za sve građane i poslanike, sem za mene, i kada se ja požalim onima koji treba da ocene rad tog sudije, ne desi se ništa, nema veze. Ustav i zakon važe za mene čija je odgovornost daleko veća. Sudija prekrši zakon, nikom ništa. Prekrši Ustav, nikom ništa.

Imate na ulazu, kad prođete, Karađorđa sa svoje desne strane, stvaraoca moderne države Srbije. Levo imate cara Dušana. Malo ga zagledajte. Malo ga pogledajte, svi vi koji prolazite i ulazite u Skupštinu. On drži nešto ovde. Drži neku knjigu, drži Zakonik. Šta drži u levoj ruci? Drži topuz, drži silu, drži moć kojom će da sprovede Zakonik. Kaže – ako ne poštujete zakon i zakonik, ja ću primeniti silu i moć da zakon bude poštovan, da Ustav i zakoni budu poštovani.

Moć bez pravde je tiranska, to je izreka. Pravda bez moći je nikakva. Mi u nekoliko situacija imamo baš to, pravdu bez moći. Zašto je to neko dopustio? Verovatno zato što su neke naše sudije kao članovi isturenog odeljenja DS. Kao - to je preblag izraz, gospodine Martinoviću, kao. To što su oni radili 2009. i 2010. godine, mi ne smemo da uradimo.

Od onih sam koji nije za ustavne amandmane, da se ovakvom pravosuđu dozvoli da budu potpuno nezavisni od nas. I ovako su previše nezavisni. Navešću primere, Sudija Majić.

Visoki savet sudstva me je osudio zbog mog nastupa, verovatno i kolegu Martinovića. Zato što sam komentarisao presudu koja je stara nekoliko godina. Kaže – nisam trebao da komentarišem presudu. Sudija Majić ide u politički angažovane emisije kod Olje Bećković. Onog trenutka kad je ušao u politički angažovanu emisiju, on je prestao da bude sudija. On se, narodni izraz, uneredio na sudijsku funkciju. To pitajte svakog seljaka, on će vam to reći. Nije on ništa meni uradio, on je uradio vašoj profesiji.

Kada je on napao Skupštinu, nije bilo problema. Niko iz VSS nije stao u odbranu parlamenta. Kažu – ljudi, ne možemo mi, možemo na seminaru ocenjivati zakone, predloge, itd. na sudijskim stručnim seminarima, to nije sporno, ali ne možemo u politički angažovanim emisijama komentarisati predloge zakona, što je Majić uradio.

Sada, kada je taj sudija u pitanju, on je osnovao nevladinu organizaciju koja se finansira ko zna odakle. Ima priče da se finansira iz fonda nekog sa Kosova, sa nekom rezervom. Bilo bi u redu da taj njegov Centar za pravosudna istraživanja pokaže šta se radi.

Zamislite sada, kada bi mi osnovali nevladinu organizaciju i sada, onako, tajkuni naručuju zakone, mi to usvajamo i kažemo – pare stižu na NVO, imamo tu projekte i uzimamo neku paricu i kažemo – znate šta, ne, mi nismo, to je na nevladinu organizaciju, to je bilo za projekte, nije to bilo za nas. Tako je sudija Majić primio pare.

Taj njegov centar čiji je on šef ili šta već, u kome su advokati i tužioci i sudije, pa se desio konflikt interesa u slučaju Novakovića. Tu je valjda bio sudija koji je sudio i advokat gospodina Novakovića, koji ga je branio. Vrlo lepo. Sve može, kad se slože.

Sada, sudija Majić oslobodio je 11 terorista, ja to ne zaboravljam, koji su usmrtili 80 Srba, nealbanaca, metodom laganog uzimanja duše. Tih 80 ljudi i 250 mučenih, 80 pogubljenih, mene obavezuje da to iznosim. Nisam predstavnik samo živih, ja sam predstavnik onih mrtvih koji ne mogu da se brane. Ne mogu samo Srbi biti zločinci, a svi drugi da budu cvećke. Valjda i srpske žrtve imaju pravo na suzu i na pravdu. I tu pravdu ja tražim.

To što je sudija Majić ne traži, i Hadžiomerović, to je problem sudija, pravosuđa, to je problem vašeg esnafa. Nije moj. Moj je da branim žrtve i od Albanaca i od vaših odluka. Oni su imali pravo da njihovi zločinci budu sankcionisani, oni su oslobođeni apelacionom odlukom. Znači, dva puta su osuđeni na 100 godina i više robije i onda su ih sudije Majić i Hadžiomerović oslobodili.

Rekli su da eto, to je urađeno posle Kumanovskog sporazuma, pa kao oni ne mogu da budu osuđeni. Sada ne mogu nigde da budu osuđeni, a ja onda kažem da je to nezakonito i VSS me je onako obeležio. Mene i Martinovića, ali gle čuda, nisam ja rekao da je to nezakonita odluka. Ja sam poštovao odluku VKS, koji je po pitanju te presude utvrdio da je nezakonita, da je došlo do kršenja zakona od strane sudija, usvojili su zaštitu zakonitosti, ali Albancima više nije moglo da se sudi.

Jer propis kaže – kada se usvoji zaštita zakonitosti, kada je na štetu države, nema novog suđenja. Tako je napravljena kombinacija između Tužilaštva i sudova. Sudije Majić i Hadžiomerović se oslobodili ove, a Tužilaštvo je izboksovalo odluku VKS, čije sudije sede i u VSS, koji su eto, mene osudili iako su i oni u svom zaključku naveli da su sudija Majić i Hadžiomerović kršili zakon, na štetu oštećenih, u korist OVK terorista. Ja sam to izneo. Sudija Majić je išao od studija do studija nekih televizija. Mene niko nije zvao.

Dakle, mi koji imamo najveću odgovornost, koje narod najviše pljuje, koji za sada potvrđujemo neke izbore, samo, nas može da razapne ko hoće. Sudija koji je kršio zakon, šta kažu drugi zakoni, mora da bude razrešen. To je opredeljujući uslov da neki sudija bude razrešen. Ne, on nije razrešen. On deli moralne lekcije. On organizuje kroz tu njegovu nevladinu organizaciju neki parasudijski organ. Šta je njegova druga presuda? Neznanje ne oslobađa, ni onog sudiju koji meni sudi, ni onog koji sad se priprema da mi sudi. Prilaže video snimak sa Skupštine i ja na sud. Em, ne mogu biti pozvan na krivičnu odgovornost, on je priložio snimak. Pazi, bogati.

Zašto sam tvrdio da je neko dobio pare. Nisu me tužili zato što su dobili pare, već navodno, onaj pokvareni policajac i pokvareni lekar koji vade strancu organ. Stranac nije bio Albanac, nego taj neki film, nego je bio Ukrajinac, ili tako nešto. Kao ja čujem, dobio sam neku tužbu. Video snimak prilaže. Hajde da vidimo šta je, eto, neznanje ne oslobađa.

Šta je Majić uradio? Oslobodio pedofila, je li tako, gospodine Martinoviću. Znači, posle svog tog mog izlaganja, ukazivanja, on oslobađa pedofile. Kaže - nije znao da je pedofil, da je zabranjeno obljubljivati decu, nije znao, pa ga je sudija svojom odlukom oslobodio. Čekaj, jel imaju žrtve neko pravo? On ga je oslobodio, kao eto, čini mi se, rekli su, optuženi je bio Rom. Znači, svaki pedofil ima pravo da se izjasni kao Rom, kao na fakultet kad idu, ko god se upiše na fakultet, izjasni se da je Rom, nema prijemnog, da, ili Vlah, ne znam da li to važi za Vlahe, ali za Rome važi.

Znači, neznanje oslobađa. Pitanje je da li je bilo neznanje, on je to učinio. Da li je on povredo zakon? Jeste vama to smešno, meni nije, samo se vi smejte, ova država ima snage, a vi se smejte. Vrlo brzo će država doći u tu poziciju da će morati tu snagu kao Car Dušan da pokaže. Pokazaće. Ako ne budete sprovodili zakon, država ima moć da to učini, na način na koji je propisan Ustavom i zakonom, a mi možemo da menjamo i Ustav i zakone. Nije uopšte smešno.

Sudija je prekršio zakon. Da li je razrešen? Ne, on je pod zaštitom Amerike. Vi svi mislite Amerika je sveta krava, šta Amerika kaže može. E, neće da može. Može on da ide na američke programe sa Ješićevim Vejvodom, može on Amerikancima da vraća usluge da su njihovi ljubimci Albanci nevini i da ih pušta. Može on to da uradi, ali vi ste u obavezi da to sankcionišete. Kad je povredio zakon, ne jednom, dva puta, nema postupka za razrešenje. Šta je on? Sveta krava.

Pitam vas, gde su vam ovde na spisku Obradović, gde vam je Boško Obradović na spisku? On sudi. On preti da će da sudi. Što ga ne stavite na spisak onda? Imate političara koliko hoćete. Majić je malo manji političar od Boška Obradovića. Jel, preti da će išamarati predsednika? Jel pokrenut postupak za to? Šta onaj drugi preti da će šamarati Vesića. Ne može da ga stigne, težak mu onaj ranac sa parama. Neće moći da ga stigne, još ako bude u metalu ima da se prevali ovako. Mora u krupnim apoenima da mu evre ubacuju spolja, da se plaćaju neredi po Srbiji.

Da li je neko odgovarao za čupanje saobraćajnih znakova? Pa, taj Bastać kriminalac vam je pregradio ulicu u Beogradu. Ko mu je sudio? Pa, moji seljaci se čude što ste mu to dopustili. Ne možemo mi da pokrećemo postupak, da mi tužimo, sastavljamo optužnice i sudimo. I, kad komentarišemo, odmah kažu – e, vi hoćete da nam sudite. Ne, nećemo da sudimo, hoćemo da vas nateramo da vi sudite onima koji su činili prekršaj ili krivično delo.

Da li su znakovi čupani? Da li se u RTS-u vitlalo testerama? Da li su nosili maske? Da li je gađano kamenjem? Da li je tamo neko u RTS-u prefarbao sve ono? Da li lepe nalepnice po saobraćajnim znakovima? Koji su to neredi? Da li prete silovanjem predsedniku Vlade ili predsednici Vlade? Prete silovanjem, prete. Da li su nosili vešala? Ne, to je kao… Pa, Đorđe Vlah dođe i kaže – e, pa nemojte da vešate na Terazijama, tamo su vešali Rodoljuba. On kao najmekši. Znači, treba da se obesi na neko drugo mesto.

Da li su pretili streljanjem kao Čaušesku? Da li su rekli da ćemo plivati Savom i Dunavom? Ne, u Savi i Dunavu, nego ćemo plivati Savom i Dunavom. To su radile ustaše, one su Srbe puštali Savom i Dunavom. Da li je neko sankcionisan?

Da li je sankcionisan Sergej Trifunović za uvrede, čuvene uvrede koje je ovde izrekao pred Narodnom skupštinom? Naravno da nije. Za njih važe posebni zakoni, oni su zaštićeni. Ako bi mi pritisli da se njima sudi, nema tu Boška Obradovića, nema Borka Stefanovića. Oni danima prete šta će uraditi sa nama kada dođu na vlast. Oni prete policajcima da neće vršiti svoj posao. Šta to znači? Da će imati oni svoje stranačke neke policije koje će, valjda oni ljudi koji su trčali za Vesićem. Da li je neko odgovarao za to? To je razbojnička družina. To je ekstremistička razbojnička družina. Oni pribegavaju terorističkim modelima.

Boško ljotić žutić vam je rekao, citirao, Dimitrija Ljotića – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. To se stvara. Šta ljudi više čekamo? Ukoliko pravosuđe zataji, ko će drugi da radi to? Šta čekamo? Šta čekamo da nekog ubiju, kao onog ministra Draškovića itd. Šta treba nekog da izrešetaju?

Šta treba kad pred Skupštinom čovek mene zove da izađem da me ubije, tri puta. Tužilaštvo kaže – nema obeležja krivičnog dela. Šta biva kada Đukanoviću kažu da će ga oražnjiti? Onaj Daško, kako se zvao novinar, Zapad Todorović na svom profilu, da će ga oražnjiti. Oni donesu odluku, kažu – to je bila njegova sloboda izražavanja. Pazi, da sam ja otišao pred zgradu Zagorke Dolovac i rekao – hajde izađi da te ubijem, čekam te pored crvenog automobila, hajde šta čekaš, ne budi p, hajde izađi. Da li bi to onda bilo krivično delo? I te kako bi bilo i tu se slažem, ali kada mene zovu da ubiju, onda to nije krivično delo. Kad ovaj Zapad Todorović, Daško onaj novinar, napiše da će ovog oražnjiti, ne, to nije krivično delo. Pazi bogati.

Znate šta je sada napisao? Sada je napisao da poziva na građanski rat i sukobe. Hoće li ga neko sankcionisati? Naravno da neće, to je to slobodne… itd. Zašto ja slobodno ne bi onda tumačio da su to ekspoziture DS i opozicionih stranaka? Na šta ovo liči? U državi mora da bude red, rad, red i disciplina.

Zato kažem, pozivam se na Cara Dušana – moć bez pravde je tiranska, ali pravda bez moći je nikakva. Ova država će imati moć da pravdu sprovede. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, sve greške sudske vlasti narod vidi kao greške Skupštine, predsednika Republike i predsednika Vlade. Da se ne lažemo, mi smo prvi na udaru.

Dakle, obično kažu – zašto to vlast ne kazni? Pri tome, mi poštujemo nezavisno sudstvo, ali oni sami ne poštuju svoju nezavisnost.

Ja sam naveo primer dve Majićeve presude. U jednoj pedofil nije znao da je pedofil, pa zato to nije kažnjeno, odnosno sudija Majić je zamislio da pedofil nije znao da je pedofil, pa ga nije kaznio kao pedofila, jer on misli da ovaj nije bio svestan da je pedofil. To je neverovatno. To je kršenje zakona od strane sudije, jedan.

Drugo, 11 OVK terorista pustiti na slobodu, koji su surovo mučili 250 ljudi, na najsuroviji način umorili, laganim uzimanjem duše, 80 ljudi. Vrhovni kasaocioni sud je tu presudu proglasio nezakonitom na zahtev tužioca o zaštiti zakonitosti. Znam i zašto - da se sistem ne bi podigao, jer u tom slučaju je postojala opasnost da se sud u Prištini, koji se formirao, da se ne formira, da bude uzaludno, zato što je srpski sud odlučio da ne treba kažnjavati, apelacioni sud da ne treba kažnjavati OVK teroriste zato što je to učinjeno posle juna ne znam koje godine, a OVK teroristi su najviše zločina počinili ulaskom iz Albanije posle juna meseca 1999. godine. Postojala je opasnost da se taj sud stavi van snage, Specijalni sud za OVK teroriste. Zato su smislili igranku da Tužilaštvo traži zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud kaže – nezakonita je odluka, kršenje zakona na štetu oštećenih u korist optuženih, oni više ne mogu da odgovaraju, sve je u redu, nezakonito je, ni Majić ne odgovara. Znači, dva puta čovek krši zakon i nije odgovarao.

Moram vas podsetiti da ko zlo ne kažnjava, a ovog puta dva puta zlo nije kažnjeno, taj novo zlo čini. Nisam ja sačinio zlo zato što to komentarišem, nego sudija koji je presudio protivzakonito, odnosno kršio zakon na štetu oštećenih.

Još nešto, sud treba da štiti nevine, a kažnjava krive. Kod nas se često dešava, a Majić je najbolji primer da je obrnuto, da štiti krive, a kažnjava nevine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, investicioni fondovi su u poljoprivredi veoma bitni. Bilo bi dobro kada bi taj novac bio plasiran u primarnu poljoprivrednu proizvodnju, stočarstvo i preradu, ali investicioni fondovi uvek idu na visoko profitabilne poslove, a to je, recimo, informisanje, internet, telekomunikacije itd.

Ponovo ću da navedem jedan primer. Prvo, kada je gospodin Soroš nešto investirao u Srbiji, naravno posle nevladinih organizacija, antivladinih ili nazovite to kako hoćete, on je investirao u telekomunikaciju i internet, u KDS sisteme. To je ovaj nesrećni Šolak, Đilasov partner. To su ovi najuspešniji izvoznici našeg novca. Veliki izvoznici našeg novca, najveći mogući.

Dakle, to su oni čiji poslovi i biznisi i jesu u Srbiji, gde im srpski pretplatnici, srpski građani donose prihode, ali poreze ne plaćaju ovde. Sistem koji su oni razvili je parazitski - izvući što više novca, što bi bilo legalno ukoliko je to zakonito, a što manje uložiti. Koristili su cevovode, dalekovode, EPS-ovu mrežu, toplane, da razvuku taj sistem. Šolak je svoje akcije prodao, Soroš je takođe svoje akcije prodao, ali su zadržali određeni broj akcija i određene interese.

„United Group“, koju je vodio Dejvid Petreus, poznat po aferama u SAD, bivši šef CIA i bivši komandant vojnih snaga i za milijardu i po KKR je kupio „United Group“, u kojoj su bili glavni Šolak, a bogami, i Đilas. Postoje dokazi finansijski o povezanosti Đilasa i Šolaka „United Media“ i „Direct Media“. Transakcije su vredne desetinama miliona evra.

Dame i gospodo, investicioni fond jeste kupovao i preprodavao telekomunikacije u Srbiji, ali sve vreme u Srbiji prave gubitke, fiktivne gubitke. Dakle, SBB koji je nosilac televizijskih kanala i interneta u Srbiji, pravi gubitke. Međusobno povezane firme „Adria News“, koju vodi Jugoslav Ćosić, pravi gubitak od sedam i po miliona, a pri tome Jugoslav Ćosić ima platu 4.000 evra, pa vas ja, dame i gospodo, pitam kako jedan investicioni fond, a nedavno je bio Statopulos Nikos ovde, predstavnik „BC Partners“, investicionog fonda koji je kupio firmu od KKR, od Dejvida Petrousa za 2,6 milijardi evra. Zamislite kad neko plati 2,6 milijardi evra, neku firmu koja pravi gubitke, a SBB godinama prikazuje da pravi gubitke u Srbiji. Taj koji je to kupio verovatno zna gde se odliva novac, verovatno zna gde je ta odlivna cev preko koje novac od pretplate pretplatnika Srbije SBB-a izlazi napolje, a da pri tome u Srbiji izbegavaju sve obaveze, ne plaćaju poreze, naknade REM-u, RATEL-u, imaju lažne prekogranične televizije, imaju lažne kompanije, imaju gubitke i sad ja pitam kako jedan investicioni fond plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, kad on sa firmom „Adria News“ d.o.o. koja, uzgred budi rečeno, nije osnivač N1 televizije, ali se tako ponaša ili osnivač „Adria News“ i Luksemburga… dakle, kako neko ko pravi 7,5 miliona evra gubitka ima platu 4.000 evra? Kako to „BC Partners“ plaća Jugoslava Ćosića 4.000 evra, jer to je sad krovna kompanija, jel, to je onaj koji je kupio celu „Uniteg Group“, kako on u tom sistemu toleriše jedno preduzeće koje pravi, koje ima jednu antivladinu televiziju, što meni ne smeta, smeta mi što nije registrovana u Srbiji, već je lažna, prekogranična, preko koje se odliva novac napolju? Kako oni plaćaju 4.000 evra Jugoslava Ćosića ako je njegova firma u gubitku 7,5 miliona evra?

Evo, da sam ja vlasnik „BC Partners“, ja bih se zapitao kako ja to plaćam čoveka 4.000 evra, a on meni pravi gubitke od 7,5 miliona evra. Verovatno je na tako visoku platu, a još u privatnoj kompaniji ima interese iz te „United Group“, „United Media“ od 12.000 evra mesečno, kako tvrde dobro upućeni, kako ja to plaćam sa tako velikim novcem čoveka koji prave gubitke u mom sistemu? Pa, tako što mi on omogućava da se novac odliva iz Srbije negde u Luksembrug, da ja taj novac preuzimam i pri tome, recimo, N1 televizija ne može da bude tužena. Nije registrovana u Srbiji, nije davalac medijske usluge. Ukoliko je tužite, njihov advokat će reći da oni nisu registrovani u APR-u, nisu registrovani kod REM-a kao davalac medijskih usluga, pružalac medijskih usluga, a pri tome oni izbegavaju svaku vrstu odgovornosti za informacije koje pružaju. Pri tome ne moraju da plaćaju naknadu REM-u i RATEL-u, koje druge televizije plaćaju pa i do milion evra, ove centralne velike televizije. Dakle, plaćaju naknadu RATEL-u, plaćaju REM-u, plaćaju SOKOJ-u. Te obaveze N1 televizija, sport klubovi, 13 sport klubova, Nova S ne plaćaju ništa u državi Srbiji. Ne plaćaju čak ni porez na reklame zato što reklame ugovaraju preko „CAS Media“, koja je vlasništvo takođe „United Group“, koja je u vlasništvu investicionog fonda koji se sada zove „BC Partners“, koji je to kupio od bivšeg šefa CIA, čiji savetnik je bivši ambasador. To je Klintonov ambasador Kameron Monter, dakle, veoma antisrpski raspoložen.

Ceo taj sistem je napravljen na telekomunikacijama. Nije Soroš ušao u poljoprivredu. Nije Dejvid Petreus ušao u poljoprivredu. Nije ni „BC Partners“ ušao odmah u poljoprivredu. Ušli su u telekomunikacije, gde se brzo zarađuje, ali to im je bilo malo, pa su napravili takav sistem, po meni protivzakonit, pomoću koga ispumpavaju novac, bez ikakvih obaveza u Srbiji. U Srbiji ništa ne plaćaju i onda vam se Šolak pojavi iz Švajcarski i kaže – ja sam poreski obveznik u Švajcarkoj. Sada ja pitam Šolaka i Đilasa da li su ove milionske transfere zaradili u Švajcarskoj ili u Srbiji, pljačkajući sirote pretplatnike SBB-a, kojima preporučujem da pređu na „Telekom“.

Kada onaj nesrećni Teodorović može da preporučuje da se odjave… Pazite, on prima platu iz državnog budžeta? Telekom uplaćuje višak prihoda u državni budžet. SBB pravi minuse, ispumpava pare odavde, samim tim potkrada budžet Republike Srbije i Dušan Teodorović, ovaj begunac za vreme rata u Ameriku savetuje pretplatnike da se odjave i izbegnu mogućnost da novac završava u budžetu Republike Srbije, da se odjave sa „Telekoma“ koji pravi dobitak, uplaćuje ga u budžet, da se odjave i da pređu na SBB, koji pravi ovde minuse i tako oštećuje budžet Republike Srbije. Uzgred budi rečeno, Dušan Teodorović masnu platu prima iz budžeta. Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo.

Dakle, to je kao kada bi mi seljaci hteli da muzemo kravu, a da je ne hranimo. To bi mogao četiri dana, a posle četiri dana bi uginula. E, to preporučuje velikan, akademik Dušan Todorović. Kada on može to da preporučuje, ja u kontri dragi moji gledaoci. Vi koji možete da izbegnete SBB i „Total“, pokušajte da se prijavite na MTS, na Telekom itd, kablovske mreće i da na takav način pomognete svojoj državi, jer punjenjem budžeta Telekoma punite budžet Republike Srbije i pomažete sport i kulturu, jer je Telekom najveći sponzor sporta i kulture, reprezentacije, njihovih aktivnosti, sportista itd, u državi Srbiji, što SBB i cela ova bulumenta raznih špijuna, šefova CIA, bogova oca, komandata vojnih snaga i raznih drugih belosvetskih secikesa nije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, crkva je odvojena od države. Ali, mnogi od nas, velika većina građana Republike Srbije, nije odvojena od crkve. S tim u vezi ja želim da čestitam predsedniku Republike Srbije na ordenu Svetog Save i mislim da je time nagrađen ne samo predsednik Republike Srbije, već svi građani koji veruju u njegov rad i trud.

Svetosavski je, i ako se ne slažete sa tim, priznati da je to neko zaslužio, ne gunđati previše, ali, bože moj, svetosavski je i praštati onima koji se ne slažu sa time da jedan čovek koji je dosta toga uradio za crkvu kao predsednik Republike Srbije, dobije od te iste crkve odlikovanje, a verovatno je crkva cenila i njegov doprinos očuvanju države.

Postoje države bez demokratije, ali nema demokratije bez države. Država je pretpostavka demokratije i mi ne bi bili predstavnici ovde ukoliko ona nestane.

Verujem da je crkva cenila i trud koji se ulaže da naša država i naš narod opstane, ne samo u ovoj državi, već i u državama u okruženju.

Dame i gospodo, ja sam se malo ogrešio o Đilasa. Koliko se on ogrešio o narod i o državnu i gradsku kasu, mogu i ja malo o njega. Ja nisam znao, ali su me obavestili, da je on postao malo moj kolega poljoprivrednik. Kaže, kada je pošteno, znojem, trudom i radom zaradio 619 miliona evra, da je odvojio jedan komadić novca i u Sikolama kupio firmu koja se zove "Omladinka" i da ima 25 hektara zemlje. Verujem da ne može baš da pogodi njivu, ali, bože moj, kupio je svoj udeo u poljoprivredi. Malo me podseća na Živkovića, ali, eto, sem Živkovića, ja među političarima imam i drugog kolegu poljoprivrednika koji je od 619 miliona evra nešto malo odlomio i to je otišlo, ja mislim da je to opština Negotin, u Sikole, za zadrugu ili tako nešto, koja se zove "Omladinka". Verovatno to Đilas po radnim akcijama.

Dame i gospodo, kad smo već kod Đilasa i Šolaka, ja moram Đilasu da objasnim zašto ga građani neće. Ako si prihodovao 619 miliona evra, a pri tome si skromnog porekla, nisi nasledio zlatan rudnik, rudnik dijamanata, nisi u Drvaru pronašao naftu itd, skromnog si imovinskog porekla, iako si se domogao 619 miliona evra, tebi je porasla, odnosno njemu je porasla ambicija ne da bude ravnopravan sa biračima, već da bude gazda svojih birača. A birači baš ne vole u demokratiji da imaju gazdu. Oni vole da mogu da učestvuju u donošenju odluka ili da utiču na donošenje odluka. Demokratija voli jednakost, a on ima ambiciju da bude mnogo nejednak, da ima 619 miliona evra. Birači to ne cene, jer veruju da taj novac potiče iz njihovih džepova. I naravno da ta nejednakost između vođe i birača, on misli da treba da bude vlasnik, a oni podanici, ne može da da rezultat. I zato sve ove stranke oko njega ne mogu da pređu 11%.

Samo da vas podsetim da je DS, koja je uništila sama sebe, imala biračko telo uvek oko dvadesetak procenata, nekad više, ali nikad puno manje. Ali, DS je podržavala sve pokrete koji su se pojavljivali, „Žuta patka“, DS, Balša i ekipa, svi se zalete, podržavaju „Žutu patku“, „Žuta patka“ uzme svoj deo, onda dođe grešni Janković, oni svi podržavaju Jankovića, onda svi podržavaju Bastaća. Svako od njih uzme svoj deo. Onda se pojavi Đilas, oni svoje biračko telo ustupe Đilasu.

Sad kad su ostali bez biračkog tela, sad bi oni da bojkotuju izbore. Valjda pretpostavljaju da bi mi trebali sad da naredimo svim biračima da moraju da čitaju „Danas“, da čitaju „Blic“, da čitaju „Vreme“, da čitaju „Nin“, da čitaju „Nedeljnik“, da gledaju „Novu S“, da gledaju N1 televiziju, koliko sam ja to medija nabrojao, dakle, i da podržavaju ove urednike u RTS, a od kojih ni jedan nije smenjen, svi su iz žutih vremena. Valjda treba da naredimo da moraju da se gledaju Olja Bećković, valjda moramo da naredimo da se gleda onaj mali, kako se zove, Ivan Ivanović. Dakle, valjda treba da naredimo prvo biračima da moraju to da gledaju. Valjda Đilas veruje i ta ekipa da mi treba sad da naredimo biračima, ne samo da gledaju, da slušaju akademika Teodorovića, itd, te svetinje, te tamo druge Srbije, Bećkovićku, tatu i ćerku, sve to zbirno moraju da slušaju i da gledaju.

Na kraju, mi bi trebali biračima da naredimo da čitaju one nalepnice sa saobraćajnih znakova dok voze u saobraćaju, dok učestvuju u saobraćaju. Valjda treba da naredimo, na kraju, da glasaju za stranku koja je ostala bez birača.

Gospodine Đilas, uzmite vi vaših 619 miliona evra, pod znacima navoda vaših, vratite taj novac onima kojima pripada, vratite to onima koje ste opljačkali, pa možda steknete neki utisak o biračkom telu, jer demokratija podrazumeva neku jednakost, elementarnu jednakost između vođe i birača, a vi ste, gospodine Đilas, zajedno sa Šolakom izgubili. Vi branite svoje Šolakove biznise. Vi ne branite demokratiju, ne branite ljudska prava, vi ne branite pravo države Srbije da postoji, vi branite samo svoje džepove. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas je 9. oktobar. Tog dana jedan je život nastao. To je život mog oca koji uprkos 85 godina, sutra će krenuti u 86, raducka nešto oko imanja, a seljaci do same smrti uvek rade, uprkos skromnim penzijama, njegova penzija je 11.000 dinara. On se, kao i svi drugi seljaci, uprkos poznim godinama najviše brine za državu. Državotvoran je kao i svi drugi koji daleko lošije žive od kruga tramvajske dvojke i čuvaju državu po svaku cenu, dok ovi iz kruga tramvajske dvojke gledaju da ruše po svaku cenu. Oni mi liče na nešto drugo, kolega Martinoviću.

Dakle, danas je 9. oktobar, dan kada je jedan život nastao, ali i dan kada je jedan život nestao. U Marseju je ubijen kralj Aleksandar ustaško-bugaraškom rukom, ustaško-bugaraškom ekipom. Valjda su mu zahvalili bugaraši sa područja Makedonije, kako beše, vlado-georgievčano-zemski, valjda su mu ustaše i bugaraši zahvalili to što ih je u delovima Kraljevine Jugoslavije sa poražene strane svrstao u pobednike, pri tome dobio manju ratnu odštetu zato što se ujedinio i sa onima koji su u ratu bili poraženi i zato je dodeljena manja ratna odšteta zbog takve vrste ujedinjavanja. To je ta ustaško-bugaraška zahvalnost. Mi moramo da izvlačimo pouke.

U današnje vreme te bugaraške velikobugarske aspiracije ima stranka koja se zove Ataka, koja investira mržnju u Srbiju. Sa tom Atakom u toplim odnosima, ali baš toplim odnosima je Boško Ljotić-žutić, desna ruka Dragana Đilasa. To je ovaj što siluje saobraćajne znake, što uskače u Radio-televiziju Srbije, što nekažnjeno divlja po Narodnoj skupštini, što unosi kamenje, čupa mikrofone itd. To je ovaj što pravi nered u državi. Valjda želi da se iz tog nereda u nekoj nemogućoj anarhiji za današnje vreme, ali on ne zna da je nemoguća, valjda želi da postigne neku anarhiju iz koje bi ta bugarska Ataka realizovala velikobugarske ciljeve.

Naši građani imaju pravo da to znaju, da se Boško Ljotić, zalaže za organizaciju koja je ubila Kralja Aleksandra, koji je toliko bio čovek naklonjen praštanju da je pustio poražene da se ujedine sa pobednicima, pri tome žrtvovao svoje kraljevstvo i kraljevstvo svoga dede, i državnost Srbije, a i državnost Crne Gore. Dotle išao da se odrekao rođenog dede da bih stvorio državu u kojoj su bili, državu pobednika i pobeđenih. Dotle je išao i iz zahvalnosti su ga ubili. Dame i gospodo, ma ko, posebno Britanci, investirali mržnju u podele u Srbiji. Narod Srbije, Srbi i svi drugi treba da znaju kada se dve ribe posvađaju u okeanu iza obližnjeg kamena vreba Britanac, MI-6.

Dakle, uprkos investicijama u našu nejednakost, u moguće podele i sukobe, preko Boška Ljotića, žutića Đilasa, naš narod treba da zna da mi treba da se priklonimo investicijama u privredu. Država bez privrede, automobil bez motora i menjača, država bez investicija je država bez goriva u tom automobilu. Takav automobil može da ide samo nizbrdo.

Mi hoćemo da idemo na vrh. Naš narod treba da zna i da izvuče pouke, ove bugaraško-ustaške, ustaškog zločina u Marseju, da izvuče pouke iz sarajevskog atentata Vidovdana i da izvuče pouke od 27. marta, da smo dosta ratovali za druge, vreme je da investiramo i živimo za sebe. Hvala.