Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću prvo da čestitam ambasadoru SAD Kajlu Skotu, da mu čestitam na minimalnom porazu od Srbije i da se nadam da će sledeći put biti 30 razlike. Mi njih nećemo gađati laserskim bombama, mi ćemo njih gađati loptama u njihov koš, trpaj, trpaj, nije sporno.

Dame i gospodo narodni poslanici, i ja ću malo o heraldici. Za mene je šahovnica šahovnica, ustaški simbol. Može početi sa belim i crvenim poljem, može da bude iz devetog veka, ja to ne sporim, ali za mene je to ustaški simbol. Čak i hrvatska petokraka i hrvatski komunizam za mene nije bio komunizam, već pritajeni ustašizam i prelazno rešenje iz jedne NDH u drugu NDH. To što smo mi Srbi bili naivni, pa pustili, dopustili srpski komunisti, koji su bili iskreni komunisti, hrvatskim neiskrenim komunistima da zbog svog vođe i dominacije, iako su izgubili i bili poražena strana u Drugom svetskom ratu, da uzmu celu jadransku obalu. Zabluda srpskih komunista je zabluda, ali greh hrvatskih komunista je što su sve vreme čuvali NDH i čekali samo da povampire prvom prilikom, što se i desilo devedesetih godina, a to se uklapalo u one Britance, u ne znam koga, da se ne dopusti da se stvori srpska država na Balkanu po meri i broju srpskog naroda. To je za mene tako i niko me ubediti ne može ni hrvatskom šahovnicom iz devetog veka.

I svastika, koju niko ne sme da pokaže zbog zločina nacista, je stara četiri hiljade godina. U budizmu je ona sveti znak bila. Kelti su je primenjivali. Ali, svastika je simbol nacizma. I za mene je šahovnica simbol ustaštva, kraj, ende.

Mogu da se vade na istoriju koliko hoće, na Zvonimira, na ne znam koga, oni su za mene ustaška država, gora od nacističke. Imali su dečije logore za Srbe. To ni nacisti nisu imali. Toliko o heraldici.

Dame i gospodo, ovaj amandman govori o karijernom razvoju, karijernom vođenju. Dame i gospodo, o dualnom obrazovanju, ako to budu učili od Jugoslava Ćosića, koji je sam rekao da taj njihov sistem, zasnovan na lažnim prekograničnim televizijama, pazari, prihoduje 500 miliona evra. To je izvor Šolakovog i Đilasovog bogatstva, prodaja magle. Prihod ostvaruju od srpske pretplate i reklama na srpskom tržištu. Prihode ostvaruju, ali poreze ne plaćaju, zato što se brane da to rade na prekograničnim kanalima, koji navodno reemituju program ovde iz Luksemburga i Ljubljane.

Oba regulatora su rekli da to nije tačno i luksemburški i slovenački. Ako to nije tačno, sve je kriminal. Reklame koje emituju ovde, a pri tome REM i RATEL ne plaćaju ništa, dok domaće televizije plaćaju sve to. Reklame koje emituju ne plaćaju porez. To je prihod kome ugrožavaju regularne domaće kanale, em ništa ne plaćaju ni REM ni RATEL, em one koji plaćaju sve takse i poreze ugrožavaju radom na crno.

Šta radi Komisija za zaštitu konkurencije? Ona štiti SBB od konkurencije na štetu domaćih regularnih kanala. Da li je to karijerno vođenje u dualnom obrazovanju koje će nam Jugoslav vojvoda od Luksemburga pokazati i učiti mlade generacije kako da se mulja, kako da se prihodi od prodaje magle ostvaruju u Srbiji u vrednosti od 500 miliona, a da se porez ne plaća, čak i Šolak je objavio na RTS kako je on poreski obveznik u Švajcarskoj, a svi prihodi su mu u Srbiji.

Znači, ispumpa pare i tamo na neku vilu na Ženevskom jezeru plati neku poresku obavezu, ta vila je stečena prihodom od srpskih reklama na srpskom tržištu i srpskih pretplatnika za SBB. Ostvariš te prihode, ispumpaš novac preko prekograničnih televizija i onda se praviš uspešan. Ovde ostaviš dugove, onda se tamo Šolak vozi „falkonom“ od 50 miliona evra.

Šta radi naša Komisija za zaštitu konkurencije? Šta radi REM? Regulatorno za elektronske medije treba da naloži SBB da isključi sve te lažne prekogranične kanale, koji samo na reklamama ukradu od 20 do 84 miliona evra. Ne prihoduje samo od reklama. To radi CAS Media koja je članica „Junajted medije“, kao i „Adria njuz“, N1 itd. To je taj sistem, pljačkaški sistem, pijavica koja isisava kapital iz Srbije, prihode iz Srbije i odnosi ih u beli svet. Da li ćemo mi to da dopustimo?

Oni to brane napadom - ako im ugrozimo taj biznis, onda smo mi protiv slobode medija. Da bi sprečili da REM radi svoj posao, oni traže da se po političkom modelu podeli REM, da damo pola opoziciji tj. Đilasu i da ne može REM, kada se kompletira, da isključi lažne prekogranične kanale i tako odseče cevku za ispumpavanje para. Dokle ćemo mi to trpeti?

Da li je to karijerno vođenje, gospodine Jugoslave Ćosiću? Sve i da me pozove, a ne zove me više u zadnjih šest meseci na njegovu televiziju, ja neću da idem na njegovu televiziju. Principijelan sam, s obzirom da znam šta radi. To bi bilo kao da se vozim u ukradenom vozilu. On ne reemituje, prenos je najbolji dokaz da nema reemitovanja programa zato što prenosa za luksemburško tržište nije bilo, za njihove gledaoce, a reemitovanje istovremeno preuzimaju taj program. Nema reemitovanja, sve je kriminal. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja i dalje pitam Jugoslava od Luksemburga da li je on ekspert za dualno obrazovanje iz oblasti muljaže i kombinacije, prevare, mućke? Jugoslav „del boj kompani“, SBB, Šolak, Đilas… Da li je tačno, Jugoslave Ćosiću, s obzirom da ti je firma u minusu 7,5 miliona evra, da prihode koje ostvarujete od SBB većinom ispumpavate napolje, da se međusobno povezana lica, ali da ti, Jugoslave Ćosiću, koji vodiš „Adria njuz“, koja navodno proizvodi program za N1, koji ide u Luksemburg, pa preko Ljubljane stiže u Beograd, gde tamo nigde nema emitovanja, pa ne može biti reemitovanja… Da li je tačno, Jugoslave Ćosiću, da ti je plata četiri hiljade evra? Da li je tačno da iz tog minusa, da iz srpske preplate isplaćuješ sebi platu od četiri hiljade evra?

Svi mislite da ih finansiraju Amerikanci. Tu negde četiri hiljade evra, 500 hiljada dinara, nisam baš siguran, ali verujem da će Jugoslav Ćosić potvrditi ili negirati ove navode. Uglavnom moje navode ne negiraju. Maja Žeželj, kolika je njena plata? Tu negde tri, 3,5 hiljade evra, sitnica.

Dragi moji gledaoci, dragi moji kamermani RTS, i vaš žuti Bujke sarađuje sa Đilasom, Šolakom i tom ekipom, i sa Jugoslavom Ćosićem. Vi koji imate platu 300 evra da znate da oni imaju platu od tri do četiri hiljade evra, pa se nekada dešava da se to obezbeđuje iz srpske pretplate SBB, a nekada se to obezbeđuje iz pretplate RTS.

Kada N1 priča o sirotinji, oni koji to pričaju, Jugoslav Ćosić, Maja Žeželj i ta ekipa u N1 televiziji, ova što vodi Jutarnji program, kako se zove, što je Janković imao simpatije prema njoj…

(Aleksandar Martinović: Minja Miletić.)

I ona ima tri hiljade, sigurno, evo, nek me negira.

Dakle, dragi moji gledaoci, vi koji na N1, sa vašim platama prosečnim od 470 evra, oni koji rone krokodilske suze nad tako niskim platama da znate da bi one mogle biti veće da Šolak, Đilas, Jugoslav Ćosić i ta ekipa ne pljačkaju vas kroz pretplatu koju ispumpavaju napolje, ostvaruju Šolaku pravo na avion „falkon“ od 50 miliona evra, ali ni njima nije loše, osnovna plata od tri do pet hiljada evra.

Dragi moji studenti, nemojte se ugledati na njih, na takvu vrstu dualnog obrazovanja koji je zasnovano na kombinacijama, špekulacijama, muljažama i prevarama. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad je reč o profesijama, opet moram da pitam ovog profesionalca iz Luksemburga kako uspeva da isplati plate sebi i svojim bližnjima od 3000 do 4000 evra? Pri tome u programu nariče nad niskim platama naših građana, a on sam zahvaljujući pretplati i pljački tih istih građana, ima platu 4000 evra, a možda i više, to je samo plata. I, to radi iz gubitka od 7,5 miliona. Da li neko ko se bavio privredom zna kako se to isplate plate iz minusa od 7,5 miliona?

Dakle, kad radnicima neka firma ode u gubitak, oni plate ne dobiju i po nekoliko meseci. Dešavalo se za vreme žutih da ne dobiju po nekoliko godina, zato što je firma u minusu.

Kako to Jugoslav od Luksemburga isplaćuje plate od 3.000 do 4.000 hiljade evra? Naravno, poreklo novca je iz pretplate i prihoda od reklama iz Srbije, kako on to isplaćuje te plate? Vrlo lako. Tako što vara državu. Lepo on to radi u Srbiji, a prima plate koje su pozamašne i za Nemačku, Luksemburg itd. Tamo bi se plata od 4.000 evra smatrala jako velikom platom.

Kakva je to profesija kad iz minusa… recimo, vi gospodine pijete vode, da li možete da pijete vode iz prazne flaše? Nema šanse. Iz vakuma nikako. Kako to Jugoslav, vojvoda od Luksemburga, isplaćuje plate iz minusa od 7,5 miliona evra? Tako što, kad mu ispumpaju pare, Šolak, Đilas i ekipa, onih 500 miliona evra, onda na kašikicu malo vrate da se isplate plate direktno, i pri tome minus se ne pokriva, da slučajno se nešto od minusa od 7,5 miliona se ne pokrije. Zašto?

Kad ih nahvataju ovi novi kupci da su varali, kad se prevara otkrije, ovi koji šalju tu pozajmicu, crkavicu iz Luksemburga, Šolak i ekipa, pokupiće tehniku, opremu i zgradu, verovatno, i reći da to uzimaju na bazi pozajmice, uzimaju sebi nazad, ispumpali su pare, uzeli su zgradu, opremu itd. Kamermane ostaviti bez kamera, montažera bez montaže, sve će oni to lepo pokupiti, a srpskim dobavljačima će ostaviti minus od 7,5 miliona.

Zato se taj minus ne pokriva, već stižu samo pare za plate Jugoslava Ćosića i ekipu oko njega, masne plate, 3000 do 4000 evra. Pri tome, poreklo tog novca iz Srbije, radom na crno ugrožavaju domaće medije, i oni se zalažu za slobodu medija.

Kakva je to sloboda medija kad ja radim na crno i emitujem reklame, ništa ne plaćam ovoj državi, i takvim radom ugrožavam one koji plaćaju sve to državi? Kakva je to profesija kad varaš? Recimo, vi „N1“ televiziju ne možete da tužite ni za kakvu štetu, recimo da objave neistine, ne mogu da budu tužena strana, jer njihova advokatska kancelarija, to mogu i da dokažem, njihova advokatska kancelarija kaže – mi ne možemo da budemo tužena strana zato što nismo registrovani u APR, a u registru medija, u REM se ne vode kao pružalac medijskih usluga, kao emiter i oni ne mogu da budu tuženu.

Mogu da objave bilo šta o svima vama i o meni, mogu da napadnu rukovodstvo, mogu da pokušaju da uruše državu, mogu da pokušaju da time uruše državno uređenje, oni nizašta ne odgovaraju i u smislu zakona oni nisu mediji u Srbiji, oni su strana prekogranična televizija.

Zamislite ovi Amerikanci što sa njima sarađuju zbog interneta sumnjaju da se Rusija mešala u izborne procese u Americi. Čekajte, braćo Amerikanci i Indijanci, sačekajte malo. Jesmo mi Balkanci ali nismo baš ni Indijanci, ne možete baš sve da nas istrebite. Čekajte malo, kako to onda vaša navodna televizija može da se meša u političke prilike u Srbiji? Kakva je to profesija? Kako možete da se mešate sa time što ne registrovana strana televizija učestvuje u političkom životu, dovodi političke lidere opozicije, razne druge lidere i tako dalje, nevladine antivladine organizacije, i grubo se meša u unutrašnju politiku ove zemlje, najgrublje moguće, a pri tome kaže – mi smo strana prekogranična televizija.

Pa, ako ste strana prekogranična televizija, ako ste Luksemburška i Slovenačka, što se mešate u naše izbore? Što emitujete izbornu propagandu iz Srbije, naravno nezakonito? Ma, ni ne znaju kad su izbori u Sloveniji i Luksenburgu, što to ne radite u Sloveniji i Luksenburgu? Što ste došli ovde kao strana televizija i učestvujete u političkom životu, možda izveštavate za Luksenburg i za Sloveniju, ali ne možete ovde da emitujete program i da time glumite prekograničnu televiziju koja vam služi za ispumpavanje novca i oni koji se učestvuju u tome dobiju tu masnu platu od 3.000 do 4.000 evra, plus moguće bonuse i provizije i onda da se dokažu za tu masnu platu, sve će učiniti da očuvaju i pri tome će na najgrublji način pokušati da bez izbora dovedu određene snage na vlast u ovoj zemlji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čudne su ove profesije. Gospodine Orliću, vi svakako bolje poznajete Univerzitet u Beogradu od mene.

Godine 1999. jedna gromada profesorska sa Saobraćajnog fakulteta za vreme agresije odbila je da drži nastavu koja je bila obavezna. Fakulteti su radili za vreme agresije, ta moralna gromada se zove Dušan Teodorović.

Moglo bi se reći da je u toku rata prešao na agresorsku stranu, pobegao je u SAD. Da vas podsetim u isto vreme je to učino Sergej Trifunović, navodni Srbin u čiju nacionalnost ne sumnjam, a pri tome Tibor Cerna, Mađar, gine na Košarama sa rečima - Za ovu zemlju je vredelo poginuti. Dušan Teodorović je otprilike imao geslo, zajedno sa Sergejom – Vredelo je pobeći.

Dakle, taj lik u ime profesije nadam se da se neće pojavljivati u dualnom obrazovanju, da se studenti neće ugledati na njega, je građanima Republike Srbije preporučio da otkažu „Telekom“, kao operatora, i MTS i da se prebace na SBB, tj. kod Šolaka i Đilasa.

Sad, SBB godinama, navodno, pravi gubitke. Novac ispumpava i ovde ostavlja gubitke. „Telekom Srbije“, iako u svom radu podržava sport, kulturu itd, razne sportske federacije, „Telekom Srbije“ uplati 150 miliona evra u budžet Republike Srbije. Znači, „Telekom“ uplati, dragi moji gledaoci, da znate, da vaš „Telekom“, vi koji plaćate pretplatu „Telekomu“ i MTS, da znate da time podržavate i sport, sportske manifestacije, kulturne i da profit vaš „Telekom“ uplaćuje u budžet, odakle se dotiraju penzije, prave vrtići, škole, autoputevi.

Akademik Teodorović, moralna gromada, prima platu iz budžeta Republike Srbije. Znači, jednim delom i od prihoda „Telekoma“. Zamislite nekoga ko prima platu iz budžeta Republike Srbije, ko traži od građana da pređu na onog drugog operatora koji ništa ne plaća u budžet Republike Srbije. Zamislite tu moralnu gromadu.

Dragi moji gledaoci i vi koji plaćate pretplatu SBB i „Totalu“ treba da znate da plaćate „Falkon“ Šolaku, da plaćate „Dajrekt mediju“ koja je takođe sestrinska firma „Junajted medije“, „Adrije njuz“, N1, „Nova S“ itd, da taj novac direktno uplaćujete njima, da se taj novac ispumpava, za razliku od „Telekoma“, koji vaš novac prosleđuje u budžet Republike Srbije, odakle se dižu škole u koje idu vaša deca, odakle se dotiraju vaše penzije.

Kada gledate „Telekom“ znajte da je to prihod delom i u budžet Republike Srbije, dakle da ste učinili dobro delo. Nemojte da radite ono što radi Dušan Teodorović, jer ukoliko ste se pretplatili na SBB, vi plaćate sve ono što sam govorio. Vi dajete novac za ispumpavanje tih para u Luksemburg, Sloveniju, Maltu, Švajcarsku. Pri tome, Republici Srbiji ne ostaje ništa.

Dakle, deo se samo vraća, ali samo za plate onih koji su glasnogovornici i neka vrsta portparola kao N1 i „Nova S“ koja brani svog gazdu Šolaka i Đilasa, koji nemilice ispumpava vaš novac, a radi se oko 500 miliona evra godišnje.

Zato kontra od Dušana Teodorovića koji prima platu iz budžeta Republike Srbije, ja koji uplaćujem poreze na poljoprivredu u budžet Republike Srbije, ali koji takođe dobijam deo plate iz budžeta Republike Srbije, ja vas savetujem obrnuto. Odjavite se sa Šolak, Đilas, Luksemburg, slovenačke, malteške televizije i pređite na svojeg nacionalnog operatora, tj. na „Telekom“ i MTS. Hvala.

Gospodine Orliću, nisam ja vas pitao za to. Ja sam vas pitao da li je tačno da je moralna gromada Dušan Teodorović, kao profesor na saobraćajnom fakultetu, za vreme agresije umesto da drži nastavu, pobegao na agresorsku stranu u SAD? Ako nećete vi da mi odgovorite, ja ću da pitam Kajl Skota, koji je trenutno u nekoj vrsti nervnog rastrojstva posle poraza od srpskih košarkaša. Nije mu nešto dobro, pa ne može ni da odgovori.

Verujem da ste vi dobar poznavalac i univerzitetskih prilika u Beogradu, a on je dobar poznavalac karaktera Dušana Teodorovića, dakle, da mi odgovorite da li je tačno da je 1999. godine Tibor Cerna, Mađar iz opštine Kovačica, poginuo štiteći Republiku Srbiju na Košarama i da su mu po onom filmu i izjavi njegovih saboraca poslednje reči bile „za ovu zemlju je valjalo poginuti“?

Da li su prilikom bekstva Dušana Teodorovića iz zemlje, a i Sergeja Trifunovića, njihove reči bile „iz ove zemlje vredi pobeći kad je gusto“? I, da li je tačno da taj isti Dušan Teodorović, sad zbog američke televizije N1, koja je u stvari luksemburška kopija neke američke televizije, da li je tačno da je Dušan Teodorović dao izjavu kojom je gledaoce i građane Republike Srbije pozvao da otkažu pretplatu „Telekomu“, a.d.„Telekomu“ gde država ima većinski kapital i da pređu na Šolakovog i Đilasovog SBB operatora, koji ispumpava novac, za razliku od „Telekoma“ koji novac, višak novca uplaćuje u budžet Republike Srbije, dok SBB, „Junajted grup“, „Junajted medija“, „Cas medija“, „Dajrekt medija“ itd. u Srbiji ostavlja samo gubitke, skuplja novac, iznosi ih napolje i pri tome jedino skupo plaća one koji su portparoli, to je N1 i Nova S televizija, koji ih brane i koji pokušavaju da kažu da u Srbiji nema slobode medija, a toliko su slobodni da rade na crno, pri tome ugrožavaju oglasima i reklamama medije koji rade po zakonu? Da li je tačno da je on preporučio da treba da se pretplate na onog ko radi na crno, ko ispumpava novac, umesto da pretplatnici, a ja sad pozivam građane Republike Srbije da otkažu pretplatu SBB-u, suprotno od Teodorovića, i da pređu na „Telekom“ i MTS, jer tako se puni budžet Republike Srbije, tako rastu penzije, tako rastu plate medicinskim sestrama, tako rastu plate u javnom sektoru, tako se prave škole, autoputevi, a ne prave se ispumpavanjem novca, što rade Šolak, Đilas i ostala kompanija.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ubrzamo, samo ću da pitam Šolaka, Đilasa, SBB i „United Media“, „Direct Media“, „CAS Media“, „N1“, „Nova S“ itd, kako mogu da plaćaju Jugoslava Ćosića 4.000 evra, čoveka koji pravi gubitke od 7,5 miliona?

Zamislite, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, da li biste vi platili čoveka 4.000 evra mesečno, a on vam pravi gubitke u firmi od 7,5 miliona evra? Da ste osnivač te firme, da li biste vi platili direktora 4.000 evra da napravi 7,5 miliona gubitka? Tih 4.000 evra nisu jedini njegov prihod.

Njegova privatna firma, gde ima jednog zaposlenog, pravi profit, očigledno da bi neki od nas pomislili da je to neka podela plena. Plata je jedno, a uz platu poslovi. Ovde pravim gubitak 7,5 miliona i dobijem 4.000 evra platu, a na drugom mestu, u svojoj maloj privatnoj firmi, pravim dobit koju isplatim u svoj džep. Onda nemojte, gospodine ministre, da mislite da su tih 4.000 evra sve.

Dragi gledaoci, vi koji plaćate pretplatu, da znate, da sem tih 4.000 evra postoji osnovana sumnja da, kroz poslove, Jugoslav Ćosić, njegova malenkost, vojvoda od Luksemburga, ima daleko veće prihode, jer to nadoknadi i iz dobiti, a sve to potiče od vaše pretplate koja ide za SBB i „Total“, koja se ispumpava u Luksemburg i onda kašičicama dolazi samo na plate portparola Šolakovog, Đilasovog biznisa, a u skorije vreme se i Boškić, žutić, Ljotić, priključio toj ekipi spreman da pogine, ako treba, u RTS za Šolakove i Đilasove biznise. Hvala.

Rado bih govorio ali se bojim da ne pozli Jugoslavu, vojvodi od Luksemburga, pa ću gledati da ubrzamo ovo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pustio sam luksoslava, kako beše Jugoslava, ali hoću odgovor za „Nova S“. Dakle, gospodine ministre, ja sam pitao Vladu, Ministarstvo kulture, REM – kako se desilo da „Nova S“ prenosi najvažnije događaje, odnosno fudbalske utakmice koje po zakonu nema pravo, jer ne pokriva celo tržište Republike Srbije? Dakle, ona je to prenosila za teritoriju Republike Srbije, ali je prenosila na prekograničnim televizijama koje imaju pravo samo da reemituju program. Znači, mogli su samo da preuzmu identičan prenos iz Luksemburga koji se vrši za luksemburške gledaoce. Pošto u Luksemburgu uopšte nisu imali pravo prenosa, nisu za luksemburške gledaoce to prenosili, nisu to emitovali, tu je tačan i jasan odgovor, pošto nije bilo emitovanja u Luksemburgu, nije moglo biti reemitovanja u Srbiji, i to je čist dokaz da se prekogranični kanali koriste, kao i „Sportklub“ televizija, za ispumpavanje para i za emitovanje reklama na koje se ne plaća porez u Republici Srbiji, čist dokaz da su to lažne prekogranične televizije koje ne reemituju program, nego emituju u Srbiji, izbegavaju sve poreze i obaveze. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje ministru je da li pokojnici imaju pravo na autorska prava? Da li, kada čovek umre, njegovi naslednici imaju neka prava na autorska dela koja je pokojnik imao?

Ja ću navesti primer akademske čestitosti Danice Popović, Ekonomski fakultet. O tome sam već govorio ovde, ali je ostalo nezapaženo.

Upravo zbog akademaca i njihove čestitosti ja sam u obavezi da ovo ponovim. Da li pokojni profesor Stojan Babić ima prava? Da li to što je on preveo udžbenik, mislim da su međunarodni ugovori ili ekonomija, zajedno sa Danicom Popović, bio redaktor, preveo 55% udžbenika, bio potpisan, da li je to njegovo autorsko delo? Ja mislim da jeste, a vi ćete mi posle odgovoriti.

Čovek je umro. Danica Popović je početkom, čini mi se, 2019. godine izbrisala prof. Stojana Babića iz svog udžbenika i kao prevodioca navela sebe i svoju asistenkinju.

Student je to otkrio da su oba udžbenika identična, da je pokojni Stojan Babić izbrisan posle smrti, da je njegovo autorsko delo izbrisano, a izbrisati tako nešto može samo moralna mizerija žute boje. Da li je to prekršaj?

Čak je Ivan Vujačić, predsednik Etičke komisije, otvorio postupak da se to utvrdi. Naučno-nastavno veće je od 80, 75 profesora je glasalo da se pokrene postupak protiv moralne akademski čestite Danice Popović, ali, gle čuda, univerzitet u komisiju uvrštava jednog člana sa Fakulteta političkih nauka. Sada vas pitam kakve veze ima politička nauka sa Ekonomskim fakultetom? To je suprotno onom što rade Siniši Malom. Za njega su tražili da svi članovi budu iz te struke, ali ovog puta može i obrnuto.

Dakle, mogao bih da vas pitam da li je naš univerzitet, odnosno te velike poglavice, žut? Mislim da ćete mi za ovo dati korektan odgovor.

Sledeće moje pitanje je o velikoj drugoj gromadi koja nas „progoni“ danima. Radi se o Dušanu Teodoroviću, profesor Saobraćajnog fakulteta. Ministre, da li je vama poznato da je obaveza profesora bila da 1999. godine drže nastavu? Da li znate da je prof. Dušan Teodorović pobegao u Ameriku? Video je od Sergeja Trifunovića, pa prepisao. Da li je to bežanje za vreme dok je imao obavezu da izvodi nastavu, prelazak na agresorsku stranu? To je uradio i Sergej Trifunović. Molio je molio, dok nije izmolio da pobegne na agresorsku stranu. To je uradio i Dušan Teodorović.

Dekan ga je upozorio. Pošto se on nije odazvao da drži nastavu, po pravilima ga je isključio sa Saobraćajnog fakulteta.

Sad vas pitam da mi odgovorite – da li je vama poznato kako je vraćen? Po onome što ja znam, to je Srbijanka Turajlić, ova druga moralna, treća moralna gromada iz ove žute pijavice, da ga je ona svojim dekretom vratila. Ona je, čini mi se, bila pomoćnik ili zamenik kod Gaše Kneževića.

Da li je moguće da one ljude koji su bežali na agresorsku stranu za vreme najtežih patnji države i naroda, bez obzira na političko opredeljenje, da li je moguće da neko dekretom vrati? Kakav to može biti akademski čestiti čovek i primer svojim studentima i kakav je to akademski primer SANU? Ja stvarno ne znam da li je to srpska ili američka akademija nauka? Pa, njega bi zbog izdaje i u američkoj akademiji nauka izbacili, bez obzira što nije izdao njihovu zemlju. Kod njih je princip – ko izda svoju zemlju, izdaće i njihovu. Da li je moguće da to bude akademik? Da li je moguće da ga vrate da bude profesor, posle bekstva na agresorsku stranu?

Za vreme rata važe posebna pravila. Ja sam bio osam puta u Narodnoj skupštini zato što sam bio narodni poslanik. Nisam morao, ali to je bila obaveza. Kada je radna obaveza važila za sve, mnogo narodnih poslanika je dolazilo u Narodnu skupštinu koja je bila ratni cilj. A, akademik koji nam tu govori o akademskoj čestitosti i o moralu, pobegao, pobegulja. Kako ga Jovo Bakić nije stigao? Kako ga Jovo Bakić nije jurio ulicama, ili su možda Sergej Trifunović i Dušan Teodorović u paketu trčali ulicama Vašingtona i Njujorka? Kako ih tamo Jovo Bakić nije negde našao? Kako ih nije ubacio u neko more itd, pored onog Kipa slobode? Slobode, Kip slobode u savezu država koji je eliminisao jednu ljusku rasu, to mi nekako ne ide, ali ajde. To je hipokrizija, kao i Jovo Bakić, kao Dušan Teodorović, kao Danica Popović.

Šta će da uradi Komisija za ispitivanje plagijata, to ostaje na njima. Ja se u to neću mešati. Ali, Danica Popović svakako ne može više da predaje svojim studentima, jer je pokojnog kolegu isključila sa udžbenika. Nema veće moralne mizerije od takve.

Dame i gospodo, Jovo Bakić je tri puta biran za docenta. Ja baš nisam profesor, ali sam čuo da se može biti dva puta. Sada je nedavno postao vanredni profesor, konačno. Gledao sam naučne radove na ovom međunarodnom sajtu. Našao sam Atlagića dva puta. Marka Atlagića sam našao dva puta. „Topson“, tako se zove sajte, ali Danice Popović nema sa ekonomskog fakulteta, nema Jove Bakića, nema ih. Znači, njihovi radovi ne vrede ničemu. Možda je rad Jove Bakića da me juri, njegovo autorsko delo je da me juri ulicama, ne samo mene. Možda je njegovo autorsko delo Pavelić. Samo je Pavelić puštao Srbe Dunavom i Savom. Posle njega je to uradi Jovo Bakić.

Ima li u ovoj državi države, ja vas pitam? Ima li u Ministarstvu prosvete težnje da se oni koji zagovaraju akademsku čestitost, a najgrublje krše, kazne disciplinski, zbog studenata, ne zbog mene? Kojem studentu predaje Janko Veselinović? Čitate li njegova dela, odnosno nedela? Pa, ja žalim studente kojima predaje Janko Veselinović. Šta od njega mogu da nauče?

Učitelji prvo moraju da nauče i stalno da uče da bi učili druge, da bi preneli znanje. Recite mi, koji transfer znanja, hajde neka mi neko kaže, koje preneto znanje može da prenese Janko Veselinović? Da je živeo u Istočnoj Nemačkoj, Poljskoj, pa ne bi mogao da učestvuje u društveno-političkom životu. Bio bi lustriran. Čovek koji je izlazio za vreme komunizma, koji nije bio moj poredak, i tražio da se ide korak dalje, da se određenim drugovima komunistima zabrani da govore, i on treba da predaje studentima, akademcima, čovek koji je izašao na Četrnaestom kongresu i rekao da se zabrani, pročitao spisak, video snimak, da se tim i tim drugovima zabrani da govore. To je neverovatno.

Ja verujem da ćete mi dati odgovore. Verovatno niste zaduženi za autorska prava na N1 televiziji, na Novoj S. Ja vas pitam – na koji oni način poštuju autorska prava? To su mediji koji su registrovani u Luksemburgu.

Prvo sam dobio odgovor od REM-a da oni emituju program iz Ljubljane. Slovenački regulator kaže – to nije tačno. Oni nisu registrovani u Sloveniji i ne emituju program. Znači, to je početni izvorni program, to je emitovanje, pružanje medijske usluge široj javnosti. To je emitovanje. Pa su me uputili na Luksemburg. Luksemburg kaže da oni tamo mogu da budu registrovani kao mediji, u Luksemburgu, da ne moraju da emituju program i da ga ne emituju za područje Luksemburga.

Sada ja vas, ministre, pitam – šta onda oni reemituju u Beogradu? Oni sebe smatraju prekograničnom televizijom. Kao neregistrovani mediji ne plaćaju ništa Sokoju. Koja autorska prava oni plaćaju? Ne plaćaju ništa REM-u, RATEL-u, ne plaćaju poreze. Oni se švercuju. Oni su piratska televizija. Njihov osnivač je u Luksemburgu. U Luksemburgu ne emituju.

Kaže – reemitovanje, to su ovi prekogranični kanali, recimo, navešću BN, RAI Uno, Eurosport itd. Reemitovanje je istovremeno preuzimanje programa, neizmenjenog programa, bez prekrajanja, ometanja, reklama itd. Reemitovanje je to, istovremeno preuzimanje programa. Znači, negde se emituje, pa se istovremeno ovde reemituje. Oni u Luksemburgu, ono što kaže luksemburški regulator i luksemburška vlada, ne emituju program. Samim tim odgovorom, sve je nelegalno. Nelegalno je 13 Sport klub kanala. Nelegalna je Nova S. Nelegalna je N1 televizija. Oni nisu luksemburški mediji, oni su piratski mediji iz Srbije koji emituju program sa Novog Beograda.

Vi kada hoćete da tužite N1 televiziju, dobijete odgovor da ne mogu da se tuže, samim tim ni za autorska prava, jer oni nisu registrovani kao pružalac medijskih usluga u REM-u kao elektronski mediji, nisu čak registrovani ni u APR-u.

Sada ja pitam – ko štiti prava onih koji su oštećeni u tom slučaju? Ne možete ovde da ih tužite. Oni čak prepravljaju neke druge prekogranične kanale, izbacujući strane reklame, ubacujući srpske. Znači, medij koji ovde radi na crno, koji REM-u, RATEL-u i Sokoju ne plaća ništa, ugrožava domaće medije koji su registrovani i koji žive od reklama i dodatno ih ugrožavaju time što emituju srpske reklame. Domaćim medijima SBB ne plaća ništa, ništa, čak neki domaći mediji plaćaju da budu uvršteni u kabl. Ono što je repetitor u emitovanju radiodifuznih usluga, to je kabl. Možete da birate, stubom ili kabl. Za program, kamermani, montažeri itd, autori, ne dobijaju ništa od SBB. Uzmu gotov proizvod i puštaju program, ništa ne plaćaju. Ovima ostaje da žive od te crkavice, reklame.

Sa druge strane, svojim lažnim prekograničnim kanalima, koji ne plaćaju ništa ovoj državi, plaćaju po nekoliko evra po korisniku, ispumpavajući pretplatu koju plaćaju građani Srbije. Domaći mediji ne dobijaju ništa, građani Srbije plaćaju lažne Šolakove prekogranične medije. To su prekogranični mediji „Junajted medije“, povezani sa „Junajted grupom“, Šolakom, a bogami, tu ima i „Dajrekt medije“, znači, povezani sa Đilasom.

Sad vas ja pitam, kad neko uzme, a još ubaci domaće reklame, i još ubaci domaće reklame, i još uzme 20 miliona, ja vas pitam onda - šta ostaje domaćim medijima nego da se gase? Oni stvaraju medijski pejzaž. Zamislite N1 televiziju, koja je strana, navodno, prekogranična televizija, koja je učestvovala i ponovo će da učestvuje u izbornoj kampanji i da stvara izborne političke uslove za političke subjekte prilikom kampanje i izbora. Oni se ne mešaju u luksemburške izbore, ne znaju ni kad su, ali se zato mešaju u srpske izbore, ne samo između četiri godine, ili dve godine, kad su izbori, nego u izbornoj kampanji. Recimo, u Americi, oni se pozivaju na Ameriku, u Americi tamo za Rusiju ako je na internetu nešto bilo, mešanje Rusije, itd. Ovde neregistrovane televizije utiču na stvaranje političkog miljea, stvaraju medijski pejzaž, itd.

Zamislite kad bi mi u Francuskoj otvorili televiziju i kažemo - mi smo prekogranična televizija, itd, i emitujemo program protiv francuske vlade, francuskih partija, još emitujemo i francuske reklame, uzimamo hleb njihovim televizijama, ja vas pitam koliko bi mi tamo trajali? Ni mesec dana. Ni dva dana. Sve bi nas pohapsili i tražili da se plati šteta francuskim televizijskim regularnim kanalima. Mi ovde, bojim se da nemamo. Mi se njima pravdamo zbog slobode medija, za koju oni govore da je nema, mi smo voljni da pustimo i neregistrovane medije, preko kojih se ispumpavaju pare.

Da li znate da su prihodi SBB-a u regionu 500 miliona evra, samo SBB, bez "Dajrekt medija", "Junajted medija", itd? I onda se pitate odakle Đilasu 619 miliona evra? Pitajte Šolaka koliko je para zaradio, ispumpao odavde? Kad plati lažnim prekograničnim piratskim televizijama? On je ispumpao novac, ispumpao dobit, a to se zove - kako? Pranje para i utaja poreza.

Zašto REM ne vrši svoje obaveze? Jer, on je u obavezi da isključi, da naloži SBB-u da isključi piratske kanale. REM to ne čini. Sada treba da se dopuni sa tri člana. I otuda uzbuna Đilasa zbog Šolaka, zbog prekograničnih kanala. Jer, ako se REM dopuni sa tri nova člana i ako počne da radi svoj posao, naložiće SBB-u da isključi te kanale, a onda više ne mogu da ispumpavaju pare. A onda moraju, s obzirom da su to prodali, ovde prikazuju gubitak, prodali su se "BC" partneru za 2,6 milijarde.

Ja vas pitam, kao preduzetnika, ko može da plati gubitaša 2,6 milijarde? Može onaj ko vidi ovu izlaznu cevku tamo negde napolju, može da plati 2,6 milijarde. Šta će biti ako REM počne da radi svoj posao? U ugovoru koji Šolak i Đilas imaju sa kupcem, verovatno, ako je došlo do greške u prethodnih pet godina, zbog čega trpi novi kupac, štetu mora da plati prethodna uprava. Znači, Šolak i Đilas. Otuda panika. Otud oni traže REM, ili REM ili ništa. Ako im damo REM, bićemo najdemokratskija država. Jer, REM treba da počne da radi svoj posao, i zbog autorskih prava i zbog pretplatnika iz Srbije, jer se novac ispumpava.

Svi mislimo da N1 televiziju finansiraju Amerikanci. Ne, nju finansiraju Srbi. I novinari N1 televizije odakle dobijaju platu kad nisu registrovani ovde? Iz Luksemburga? Hajde da proverimo. Nije tačno. Jugoslav Ćosić je napravio parafirmu "Adria njuz" iz koje isplaćuje novinare da ne bi ostali bez plate. Kako se to zove? Da li vaša firma može da isplaćuje radnike treće firme? Naravno da ne može, jer to je ispumpavanje kapitala i dobiti.

Šta radi poreska uprava? Šta rade sve te policije itd? Daj da jednom stavimo tu tačku na pljačku. Hvala.

Više je ispravka, pa koristim taj institut replike. Dakle, ja verujem da će gospođa Danica Popović opet mene prokomentarisati sa „puj“, to je takođe ekonomski čestito. Nijednog trenutka ja ne zadirem u pravo slobode zbora i govora.

Dakle, pomenuti profesori mogu da budu, što se mene tiče, po političkoj opredeljenosti i Jehovini svedoci. Većina njih još samo to nije bila, većina njih je promenila 10 žutih opcija, što se mene tiče mogu u tim strankama da ostanu, mogu da ih menjaju tri puta godišnje, mogu da ih menjaju češće nego vojnik čarape, nemam ništa protiv. Ali, sam ovo govorio iz razloga koje ste vi naveli. Dakle, ukoliko je nešto plagirala moraju da odgovaraju s obzirom da za sebe tvrde da su obrazovne moralne gromade.

Moja ispravka se odnosi na tužbe koje SOKOJ treba da podnese. U svom govoru sam rekao zašto to ne može, i ko me slušao pažljivije mogao je to i da čuje. Znači, N1 televizija i Nova S nisu registrovane u Srbiji, ni u APR ni u REM-u kao pružalac medijskih usluga, kao elektronski mediji. Njihovi advokati, kad neko tuži, odgovore da oni ne mogu da budu tužena strana jer na teritoriji Srbije, u državi Srbiji nisu registrovani u APR i nisu registrovani u REM-u, kao pružalac elektronskih usluga, kao elektronski mediji, i zato ne podležu tužbi. Zato verujem da autorska i srodna prava niko tu ne može da naplati niti da povede sudski spor, jer će dobiti isti odgovor. Oni su jedan piratski kanal koji se ne emituje u Luksemburgu, ovde ne može da se reemituje, to samo postoji u kablu, postoji u našim domovima kućama. Znači, to je potpuno neregularna televizijska stanica, ne jedna, već 20 i nešto, koje služe za ispumpavanje para iz Srbije na razne belosvetske destinacije i na takav način smanjuje dobit ovde.

Zato je SBB uvek u gubitku i tako su oštećeni svi građani Republike Srbije, jer oni nisu poreski obveznik iako program proizvode i emituju u Republici Srbiji. Time, radom na crno ugrožavaju domaće medije koji samo na tržištu reklamnom gube godišnje 20 miliona evra plus pretplata koja se u Srbiji za SBB kreće 28 milijardi dinara, samo na teritoriji Srbije, samo SBB plus povezana lica. Hvala.

Nije problem ime i prezime, navedeno je da sam bio član upravnog odbora kao opozicija. Dakle, ni kao opozicija, ni kao vlast, nisam bio član čak ni opštinskih upravnih odbora, već samo komunalnih preduzeća itd. Bio sam član Upravnog odbora RFZO, ali ne kao politički predlog, već kao osiguranik zemljoradnik. Postoji penzioner, radnik, zemljoradnik i četiri daje Vlada. Ja sam bio kao osiguranik.

U tom trenutku zemlja je bila 37. ako se ne varam, ili 35. ne znam koliko ima tačno država koje su rangirane u Evropi. Sa tog 35. mesta, za vreme trajanja mog kratkog mandata kao osiguranik, ja sam doprineo da se zemlja kvalifikuje i dođe na 18. mesto. To je međunarodno rangiranje, proverljivo. Pri tome smo pretekli 14 zemalja EU. Verujem da ne moram biti politički predlog, a da mogu da doprinesem nešto i sa nekih drugih pozicija, ovog puta sa staleške profesionalne pozicije.

Nisam bio član upravnog odbora ni da su mi nudili. Recimo, meni su uzimali ton. Kad sam ja govorio u Skupštini kao opozicija, izlazio sam za govornicu preskačući noge, kolena itd. i ja se nisam ljutio. Demokratija je čudna stvar. Nju treba graditi iznutra. Zato se ni dan danas ne ljutim na tadašnje vlasti koje su me sprečavale da svoje demokratsko pravo govora izrazim u Narodnoj skupštini preko. Mislim da same političke stranke treba da odluče da li će po političkom predlogu ući u upravni odbor ili neće.

Što se EU tiče, ja sam se zalagao, moja stranka je u programu 1990. godine, jeste mala, ali ona je kao cilj istakla ulazak Jugoslavije u Evropsku zajednicu. Danas se zalažem, nadam se da ću dočekati, da Srbija uđe u EU, pre svega zbog zajedničke poljoprivredne politike. Da bi me poljoprivrednici razumeli, da smo članovi EU, danas bi imali subvencije 500 evra po hektaru prosečno, a ne 100. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, do 2004. godine ja nisam bio ni odbornik. Da li su opozicione stranke ulazile u upravne odbore opštinskih javnih preduzeća i ustanova, ja to ne mogu znati. Da li su ulazile u republičke, mislim dok sam bio 1998. godine narodni poslanik, da nisu. Mislim da nisu, ali to radi Vlada.

Na političkim strankama je da odluče da li će delegirati svoje članove upravnih odbora ili neće. Ja sam bio član Upravnog odbora RFZO, rekao sam pod kojim okolnostima. Zatekli smo 35 mesto, pretekli smo 18 zemalja po međunarodnim kriterijumima i parametrima. Znači, rejting nam je skočio za 18 mesta. Pri tome, pretekli smo po kvalitetu zdravstvenih usluga 14 zemalja EU. Vi svakako vidite poboljšanje, ali, zaboravio sam da kažem, iako sam bio predstavnik osiguranika, dakle ne Vlade, da je žuta Agencija za borbu protiv korupcije saopštila da sam u konfliktu interesa.

To je kao kada bi lekaru zabranili da bude narodni poslanik. Ili veterinaru, ili neuropsihijatru, zato što bi mogao navodno da učini nešto u korist svojih osiguranika, zato što je narodni poslanik, pa bi Bože moj, ja sada odavde nešto mogao učiniti i bez obzira na tri godine veoma uspešnog rada celog Upravnog odbora, gde se često sukobljavao sa ministarstvom, zato što je Fond nezavisan, bez obzira na to Agencija za borbu protiv korupcije je verovatno iz tog razloga saopštila, odnosno napisala sa dam ja u konfliktu interesa. To je bio razlog zašto sam podneo ostavku. Dakle, nije bio razlog nikakav drugi, nije bio razlog neuspeh, nije bio razlog manjak para. Od 40 lečene dece u inostranstvu godišnje, mi smo došli do toga da smo godišnje ličili 700 dece. Dakle, to je bio napredak i u onome što nam prigovaraju ovi nesrećnici koji su pobegli, ali ja ponovo ponavljam, demokratija nije naturen proizvod. To nije proizvedena vrednost koju možete uzeti, demokratija se gradi iznutra, ljudi menjaju mišljenje i stavove.

Nemam ništa protiv da opozicione stranke budu ili ne budu u upravnim odborima, ali možda treba da procene društvo sa kojim se druži, jer bolje birati društvo, nego da društvo bira tebe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, znanje je bogatstvo koje svog vlasnika svuda prati. Znanje treba da bude primenjivo. Znanje stečeno dualnim obrazovanjem je bogatstvo vrednije od dijamantskog i zlatnog bogatstva.

Ali, kad govorimo o dualnom obrazovanju, da vidimo koga ćemo to dualno obrazovati. Srbija je zemlja koja se prazni. Srbija jeste zemlja koja u ovom trenutku ekonomski napreduje, ali je Srbija zemlja koja još malo i biće zbir malih i većih staračkih domova.

Dualno obrazovanje je znanje koje je primenjivo. Znanje koje nije primenjivo je za nas poljoprivrednike kao oranje bez setve. To je znanje koje nije primenjivo, nema rezultata. Dakle, imamo more ljudi koji žele da budu upravljači. Ali, čime će oni upravljati ako nema proizvođača?

Dualno obrazovanje je veoma bitno za investicije. Možda je upravo dualno obrazovanje to što će opredeliti investitora da dođe u ovu zemlju. A investicije donose tehnološki razvoj, investicije donose ekonomski razvoj, investicije unapređuju i nauku i tehnologiju. Bez investicija nema ekonomskog napretka.

Danas kada Dragan Đilas priča o nekoj oluji koja će nas pogoditi, zaboravlja da je on bio cunami. Taj cunami je počistio ne samo privredu, već i školski sistem koji je bio nakaradan i koji je proizvodio diplome za ništa. Dakle, proizvodio je znanja bez primenjivog znanja. Taj cunami, Demokratska stranka i stranke koje su nastale ispod te žute kvočke, je glavni razlog zbog čega je ova zemlja nazadovala u ekonomskom smislu. Postoji uragan i Dragan Đilas kad priča o nekoj oluji koja će navodno nas zahvatiti, treba da zna da smo mi preživeli taj uragan koji ima jednu pijavicu. Ta žuta pijavica je bio Dragan Đilas. Dakle, on je isisao onih 619 miliona evra iz ekonomskog sistema ove zemlje, on je isisao i 400 hiljada radnih mesta i ostavio, navodno, školovane kadrove koji su bez primenjivog znanja neupotrebljivi. Zbog takvih kadrova neće nijedna investicija doći u ovu zemlju.

Dame i gospodo narodni poslanici, treba da znamo da ja navijam uvek za rad. Dakle, da se dohodak između kapitala i rada vremenom preusmeri prema radu. Ali u trenutku kada nema investicija, nemamo šta ni da delimo. Cilj je privući investicije. Danas u globalizaciji, kad su carinske stope niske ili su pale u celom svetu, sredstva za rad se vrlo lako sele. Možda je to nekom smešno, ali, očas posla mogu da odu odavde u Vijetnam, Indoneziju, u afričke zemlje, gde se radi za jedan dolar na sat. Ta njihova radna snaga verovatno nije dualno obrazovana, ali je jeftina.

Zato govorim da dualno obrazovanje može da bude ono što će opredeliti investitora da investira u ovu zemlju, znajući da imamo sposobne, vredne i obrazovane ljude, čije znanje nije samo papir i diploma, već je to znanje stečeno u nekim pogonima i fabrikama, tako da vrlo lako mogu da dobiju radnika koga će ceniti, a nadam se, uskoro, i dobro platiti.

Onog trenutka kada ova zemlja nakupi dovoljno investicija, onda sindikati treba da stupe na scenu i onda treba taj njihov rad da dobije daleko veću cenu nego što u ovom trenutku ima.

Znači, ja verujem da naši ljudi pod istim uslovima mogu da budu dovoljno kvalitetni i kvalitetniji radnici nego u Nemačkoj, što su u samoj Nemačkoj i pokazali. Ukoliko steknu priliku da u svojoj zemlji steknu znanje i da ga primene, ja verujem da će biti efikasniji, i u privredi, a bogami i u poljoprivredi.

Verujem da naši agronomi i seljaci sa podsticajima koje isporučuje EU i zajednička evropska poljoprivredna politika mogu da daju daleko bolji rezultat nego što u ovom trenutku mogu zato što subvencije ne obogaćuje samo poljoprivrednike. Subvencije su, pre svega, dobre za preradu da bude sigurna da će biti snabdevena sirovinama i da će to biti povoljna cena, jer dotacijama i subvencijama omogućujemo prerađivačima da proizvedu jeftiniji i kvalitetniji proizvod.

Naši agronomi, naši veterinari, naši poljoprivrednici koji u svakom slučaju imaju više znanja nego stručne spreme su spremni za razvijenu i modernu Srbiju. Postoji određeni broj ljudi koji ne vide Srbiju kao naprednu i ekonomski razvijenu zemlju, koji bi voleli da se ona vrati nekoliko godina unazad i da, sem napretka opšteg društva, to bude njihov individualni napredak, da onih 690 miliona evra koje je ta uraganska žuta pijavica isisala u džepove Dragana Đilasa i njegovog saveza lopuža i prevaranata, da se to vreme obnovi.

Na nama je i na biračima koji podržavaju ovu našu politiku, ne samo u političkom smislu, već i u ekonomskom, da sprečimo da taj cunami i da taj žuti uragan i da ta žuta pijavica ponovo stupi na scenu. Zato ja pozivam birače da sve one koji bojkotuju ovu Narodnu skupštinu oni bojkotuju, jer nisu vredni njihovog poverenja. Hvala.

S obzirom da sam poslednji govornik od narodnih poslanika, a to je više nego očigledno, ja moram reći da država nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija nije 29 noćenja na Svetom Stefanu. Diplomatija se ne vodi da napraviš žurku na Svetom Stefanu, da prodaš zemlju za fotelju, što je radio savetnik predsednika Borisa Tadića Vuk potomak.

Ja tvrdim da je ova vlast bila 2006. i 2008. godine u ovoj konfiguraciji, danas Crna Gora ne bi bila odvojena od Srbije. Ja ne sporim državnost Crnoj Gori, ona je tu državnost imala, ali ja sporim Crnoj Gori da bude antisrpska država. Ona nije postala antisrpska država zbog stavova Mila Đukanovića i ne samo zbog stavova Đukanovića, već i Vuka Jeremića. To su dva Vuka Brankovića, dva izdajnika srpskih nacionalnih interesa, dva čoveka koja su prodala svoju nacionalnost, svoju čast, svoju državu zbog položaja i fotelje.

To su servilni ljudi. Zamislite, za 29 noćenja na Svetom Stefanu, vi dozvolite prethodno odvajanje srpske države Crne Gore od srpske države Srbije. To je bilo nedopustivo. To se ne bi desilo da je ova vlast vladala tada. Ne bi bilo nezavisnog Kosova, odnosno, preciznije, ne bi bilo proglašenja divlje države Kosovo, niti međunarodnog priznanja od strane preko 90 država. Da je ova vlast vladala tada, ne bi mi tražili mišljenje Međunarodnog suda pravde od onih koji su priznavali divlju državu.

To su bile tzv. crvene linije koje su obećane američkoj ambasadi da će poštovati, ali samo ako američka ambasada ubedi Albance da ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, po drugi put, 2008. godine. To se i desilo.

Boris Tadić je dao zakletvu neposredno pre nego što je pobegao u Bugarsku, jel tako, gospodine Martinoviću? U Rumuniju? U Rumuniju, a mogao je i u Bugarsku, jer Bugari su bili malo veći naši prijatelji. Neposredno pre nego što je pobegao u Rumuniju, dao je zakletvu, 14. februara. Polaganjem zakletve, to kaže Ustav, postajete predsednik Republike. Tri dana kasnije Albanci su proglasili divlju državu Kosovo. Da je ova vlast vladala, to se ne bi desilo.

Potom su Vuk Jeremić, Boris Tadić, oni koji su prodali zemlju za fotelju, potom su izbacili iz igre UN i u pregovore uveli Evropsku uniju. Time su izbacili Rusiju i Kinu. To je bilo ono što su dugovali Amerikancima, koji su tada bili sponzori, nedvosmisleni sponzori te divlje države Kosovo. To je bila njihova diplomatija. Što je još gore, oni su Amerikancima za to platili.

Ovde je odgovor sadašnjeg ministarstva da je Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, a to je stric Borka Stefanovića, ovog velikog borca za srpsku stvar koji je, gle čuda, radio u istom ministarstvu gde i Borko Stefanović, on i stric, to može, nema nepotizma kad su oni u pitanju, to ništa ne važi, oni su Amerikancima platili za to dva miliona 369 hiljada 680 dolara. Evo, piše ovde. Da ne kažu ovi nesrećnici koji beže od Skupštine ko đavo od krsta da nešto izmišljam. To je plaćeno ugovorom koji su potpisali Vuk Jeremić i Mirko Stefanović, "Podesta grup", neki Bajt, Robert, itd. To su neke čudne firme. Pošto ja ne plaćam Amerikancima i ova vlast ništa ne plaća, meni te firme ništa posebno ne znače. Ali, platili su im milion i 469 hiljada dolara i 900 hiljada dolara, u dva navrata. Znači, Amerikancima su platili to što su Amerikanci prolongirali proglašenje nezavisnosti divlje države Kosovo na nekoliko meseci, da bi Boris Tadić pobedio na izborima i da ne bi izgubio od Tomislava Nikolića.

To mu se desilo četiri godine kasnije. Ali, to što je bilo četiri godine kasnije, mi smo skupo platili, kao država, kao zemlja. Diplomatija nije samo 29 noćenja i izdaja, diplomatija je i, ja pozdravljam Vladu, predsednika Republike i sve ministre koji su izdejstvovali povlačenje priznanja. Time su pokazali da imaju sasvim drugačiju politiku nego onu koja je vodila Demokratska stranka, koja danas, naravno, nije ovde. Bojkotuje Narodnu skupštinu koja je obrazovana po pravilima, izbornim pravilima koja su oni usvajali. Ovo su oni radili.

Mi to ne bi radili ni u ludilu. Ovu zemlju to skupo košta. I današnja diplomatija, današnja Vlada i današnji predsednik Republike Srbije imaju težak zadatak da iz nemoguće situacije, da od ništa naprave nešto. Pri tome imaju opstrukciju ovih koji bojkotuju sami sebe. I ne znam šta više bojkotuju? Mislim da bojkotuju zdrav razum i pamet, ako toga kod njih ima i zrnce.

Mislim da će njih bojkotovati građani Republike Srbije zbog svega što su učinili, a i zbog onog što čine danas. Danas kao opozicija nastavljaju samo ono što su radili kao vlast, a to je da otežaju položaj Republike Srbije. Još uvek odrađuju posao i obećanje koje su američkoj ambasadi dali, mislim da je bila Dženifer Braš u pitanju, koje su joj dali. I depeše "Vikiliksa" nedvosmisleno ukazuju da se ovo desilo.

Ja sam tražio na ovoj Skupštini anketni odbor za Vuka Jeremića, Vuka potomka, čuvenog, i Borisa Tadića, da se preispita njihova politika za koju sam ja nazvao da je to jedna velika veleizdaja, da je to antidržavna politika. I bez obzira što je država Srbija i Crna Gora bila sastavljena od dve federalne ili konfederalne jedinice, ona je imala svoju teritoriju, ona je imala svoje granice. Sve su to Vuk Jeremić i Boris Tadić pogazili.

Danas ta ista ekipa, pojačana sa Boškom ljotićem žutićem, pokušava da oteža našoj diplomatiji, predsedniku Vlade, Vladi, ministrima i predsedniku Republike da izvade vrelo kestenje koje su oni zagrejali. Oni su učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohije i naš narod i mi kao predstavnici svog naroda, i tužioci koji zastupaju narod u ovim krivičnim delima koje su oni izvršili i koji su dužni da progone tu vrstu kriminala i izdaje, treba da znaju da se takva izdaja i veleizdaja ovih nesrećnika koji su pobegli iz Narodne skupštine ne može oprostiti.

Naša diplomatija se ne vodi samo zbog teritorije, već pre svega zbog ekonomije. Ekonomski rezultati i investicije dižu državu Srbiju, a svaki ekonomski napredak jača i političku ulogu Srbije. Samo napredna, ekonomski napredna Srbija može da štiti sve svoje građane, ali takođe može da štiti i svoj narod u Sloveniji, u Hrvatskoj, u Republici Srpskoj, u bošnjačko-hrvatskoj federaciji, u Crnoj Gori gde je položaj Srba sve teži i teži, u Makedoniji i u svim drugim zemljama gde se oni nalaze. Ekonomski jaka Srbija koja stekne ugled i koja bude imala diplomatiju koju sada ima, koju bude predstavljala predsednik Republike i ova Vlada i njima slične vlasti će svakog dana graditi državu, a time graditi poziciju Srbije.

Verujem, ne u veliku Srbiju, teritorijalno, u veliku Srbiju iznutra, ekonomski jaku koja će doprineti da se ujedinjenjem, da osete potrebu za ujedinjenjem okolne države, pre svega Srba radi. Verujem u savez srpskih država, jer Crnu Goru doživljavam kao srpsku državu. Verujem da oni koji osporavaju Republiku Srpsku i time sopstvenu državu Bosnu i Hercegovinu čine nemoguće i jednog dana će doprineti da ekonomski jaka Srbija ima savez srpskih država i savez sa svima onima. Verujem da će i Bošnjaci jednog dana, uprkos činjenici da su pucali 5. avgusta kada sam posetio selo mog oca u Goraždu, iznad Goražda, opraštam im to, uprkos incidentima, hteti sa Srbima i Srbijom. Verujem u integracije, u snagu Srbije i snagu srpskog naroda koji uvek želi zajedništvo, ne samo sa sobom, već sa svima koji hoće sa njima.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uz snažnu osudu, ja moram reći da smo i sami doprineli ovome nečinjenjem.

Nadležni organi treba da rade svoj posao. Mi smo takođe nadležni organ. Ako treba da menjamo Zagorku Dolovac, daj da je menjamo, nemoj samo da kukamo.

Nije ovo od juče. Porodici predsednika Republike i njemu lično su pretili i ranije. Đukanovića su oražnjili. Ispostavilo se da je to, navodno, novinar, izvesni Daško iz Novog Sada.

Kolege iz SNS, vaše pristalice drugi novinar je trpao u logore nekažnjeno. Rekao je jednostavno - sve ovo treba, što je krenulo na miting, strpati u logore. To je nekažnjeno rekao.

Pretio je Sergej Trifunović, pretio je Željko Veselinović. Nosili su motorne testere, nosili su vešala. Pretili su svima redom. Ja više i ne pišem tužiocu zato što više puta nije ništa učinio.

Pretili su mi da će me zadaviti vučićevim crevima. Pretnja je stigla 10.500 puta. Druga pretnja je bila da će me zajedno sa njim obesiti na bandere. To je bilo 5.000 puta. Za tih 15.000 pretnji tužilac je rekao da su upućene iz Brazila i sa Devičanskih ostrva i nikada ništa nije učinio.

Sami smo krivi jer nismo kažnjavali prethodne situacije. Hajde da to privedemo kraju.

Neko mora da plati za ovu eskalaciju zbog moralne odgovornosti. Hajde da vidimo šta ćemo sa Milojevićem, predsednikom Vrhovnog kasacionog suda. To je neki vrh u pravosuđu. Hajde da vidimo šta ćemo sa predsednikom Ustavnog suda, šta ćemo sa republičkim javnim tužiocem Zagorkom Dolovac. Kada je njen reizbor ovde bio, ja sam rekao da ću pre odseći ruku nego glasati za Zagorku Dolovac.

Dame i gospodo tužioci, ima jedna izreka – ko zlo ne kažnjava, a može to da čini, taj sam u njemu učestvuje. Hvala.