Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, čl. 106. i 107, a mogao sam i da reklamiram i Zakon o pravima nacionalnih manjina.

Ne znam da li je ovo bilo na vlaškom, ali ništa nisam razumeo. Dakle, niti se govornik držao teme dnevnog reda, a po meni je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Kako?

Svi se sećate Zakona o dualnom obrazovanju i kolege koje stalno prisustvuju sednicama Narodne skupštine svakako znaju da je prethodni govornik bio protiv dualnog obrazovanja, a sada se raskukao kako nema majstora za vodu, nema majstora za ovo, nema varioca, nigde ne možeš naći zidare itd. Znači, neko ko je bio protiv dualnog obrazovanja i stvaranja novih majstora sada kuka kako tih majstora nema.

Naravno da je prethodna vlast, koju je on podržavao, uložila više u dualno obrazovanje, a manje u igre na sreću, i gde je on bio srećni dobitnik, a da lutriju nije kupovao, zamislite kada ne kupujete lutriju i srećku, a dobijete na igrana na sreću, onda u to mora da se umešala srećna ruka Borisa Tadića.

Zato smatram da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine, i s obzirom da sam u nekom realnom sektoru po meni onako malo degutantno kada osobe, koje su napravile onoliki deficit, kada osobe koje ništa u privredi nisu uradile, odnosno kada su podržavale režim koji ništa nije radio, kada danas pričaju kako treba raditi, a ja dobro znam, dame i gospodo narodni poslanici, da je iza njih ostalo samo prah, prašina, države nije bilo, sve su razbucali, sve su rasturili, ali su svoje džepove napunili… Kada se setim, da ništa veliko nisu uradili, da se nisu oznojili, a kamoli znojavi vode napili, da jedan ekser u zid nisu ukucali, da makar danas svoju znojavu košulju, dok rešavamo njihove probleme, možemo na nešto da okačimo, kada oni pričaju o privredi i kako treba raditi, kada oni pričaju o istraživanju javnog mnjenja, kada oni pričaju o novinarstvu, kada su oni ujedno i novinari, istraživači javnog mnjenja…

(Predsedavajući: Hvala.)

… i kada nas oni uče šta treba raditi, onda je to uvreda za zdrav mozak, a kamoli za dostojanstvo Narodne skupštine. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poljoprivreda. Beogradski univerzitet, samo Beogradski univerzitet je dobio više nego prošle godine, 7 ili 8%. Dobio je 820 miliona više. Poljoprivreda, na prvi pogled, je dobila manje.

Sada izgleda za ovu rektorku mora da ima. Ona je ovako malo ješna, tu mora da se doda i kada dodate, ona ne priznaje. Što se smejete? Ješna ko ona Petrojka. Kada joj dodate, oni kažu - niste dodali. Buni se Dragan Đilas.

Ja sam očekivao od Dragana Đilasa, kolege poljoprivrednika, s obzirom da je preko noći očas posla kupio 25 hektara zemlje, tamo negde u Sikulama kod Negotina. Mojoj porodici trebalo je 60 godina da to kupi. Njemu je trebalo 60 sekundi. Dakle, ja sam očekivao da će Dragan Đilas tražiti za poljoprivredu, ali očigledno da je njemu ova rektorka srcu draga, očigledno da je ona visoko pozicionirana u njegovom pokretu, što kaže i sama Anasonovićka ili kako se već zove vođa tog protesta.

Ja sam tražio više za poljoprivredu, tri milijarde. Kada ona može da dobije 820 miliona samo za Beogradski univerzitet, zašto i mi ne bi dobili tri milijarde za celu poljoprivredu Srbije? Možda sam ja tražio više, ali to je moj običaj, živim na selu, znam kako se muče poljoprivrednici i stoga sam tražio da se tih tri milijarde stavi u ruralni razvoj za nabavku priplodne stoke. To je onaj kravocid koji su oni izvršili, ovi bivši koji sada ne dolaze na sednicu.

Želeo sam da to uložimo u nabavku priplodnih grla, zato što se mi bavimo uglavnom izvozom poljoprivrednih proizvoda, žitarica. Imamo 0,33 grla po hektaru. Ukoliko bi imali evropski prosek, koji je jedno grlo po hektaru, da umesto biljne proizvodnje izvozimo meso, mleko, jaja, imali bi još tri miliona uslovnih grla, što je svake godine vrednost od tri milijarde. Prerađeno, ne u konačni stepen prerade, to bi vredelo šest milijardi. Za žitarice, kukuruz, ječam, za proizvode od soje, za stočno brašno, mi izvozom godišnje dobijamo samo 800 miliona evra. Tih 800 miliona evra, te žitarice uložili smo u stočarsku proizvodnju drugih zemalja, a pri tome naš stočni fond je minimalan.

Zato sam želeo da zanavljamo stočni fond i da na takav način pare dobiju naši stočari, da naši prerađivači, koji rade sa 30% kapaciteta, recimo, klanice, da dobiju sirovinu i da takvom preradom dižemo ekonomiju Srbije.

Samo da vam kažem da svaka svinja proizvedena u Martincima, proizvedene u Laćarku, proizvedena u Sremu, samo tri sela u okolini Sremske Mitrovice ponekad imaju proizvodnju i produkciju od 200.000 komada. Svaka termički obrađena svinja da veći društveni proizvod nego jedan „Fijat“. Dakle, od papka do konačnog proizvoda, sve je iz Srbija, da celokupna proizvodnja, celokupan iznos otpada na domaću proizvodnju i zato svaka prerađena svinja u Srbiji vredi, donosi Srbiji više nego jedan „Fijat“ iz Kragujevca, o kome se toliko priča i piše.

Zato je moj predlog bio da ovo što poljoprivreda dobija, a ne dobija malo, ja to priznajem, dobila je sada amandmanom gospodina Martinovića još 720 miliona, što pohvaljujem, ja sam želeo da dobijemo još tri milijarde, ali moram, takođe, poljoprivrednicima reći da bez obzira na ovaj iznos, svi zahtevi za podsticaj subvencija koje budu u skladu sa zakonom podneti, biće isplaćeni i ukoliko se cifra koja je planirana probije, da će država platiti i to što se više potroši na subvencije u poljoprivredi.

Želim da zahvalim na onome što smo dobili, a verujem da ćemo ove godine, a sledeće posebno, dobiti daleko više i da ćemo podizati stočni fond koji su ovi upropastili i na takav način našu biljnu proizvodnju uložiti u proizvodnju mesa, mleka i jaja i uvećati BDP od domaće stoke, domaće biljne proizvodnje, gde će sve što izvezemo i proizvedemo biti prihod države Srbije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, svi već znamo da je „Junajted grupa“ vlasnik SBB, „Junajted medije“, „Adrija njuz“, „Dajrekt medije“, „Cas medije“, N1 televizije, „Nove S“ televizije i još 20 lažnih prekograničnih kanala.

To su televizijski kanali koji nisu registrovani u Srbiji i koji u Srbiji ne plaćaju nikakve naknade, za razliku od domaćih medija. Navodno, reemituju program i ako su u Luksemburgu samo fiktivno registrovani i tamo ne emituju program.

Ne može postojati reemitovanje, bez emitovanja, kao što revakcinacija ne može da se desi bez vakcinacije. Dakle, to su lažni prekogranični kanali, koji Šolakovom i Đilasovom biznisu služe za ispumpavanje pretplate koja se plaća SBB od strane građana Republike Srbije.

S tim u vezi, vi svakako znate da domaći mediji, koji za razliku od ovih prekograničnih, koji ništa ne plaćaju i koji za lažne informacije ne mogu biti ni tuženi, domaći mediji plaćaju sve. Plaćaju sve naknade i uglavnom se izdržavaju od prihoda od reklama. Međutim, ove lažne prekogranične televizije u svoje programe ubacuju srpske reklame, a tako uzimaju hleb domaćim kanalima.

Domaći kanali, a to već svakako znate, u toku jednog sata mogu da emituju 12 minuta reklama i svaku reklamu moraju da zavedu. To ove lažne Đilasove i Šolakove prekogranične televizije ne moraju, niti čine. U poslednje vreme, svakako ste čitali, da programski direktor jedne od tih Šolakovih i Đilasovih televizija dobija novac od Albanaca. Dakle da dobija novac, kad programski direktor N1 televizije, lažne prekogranične luksemburške televizije, dobije novac iz Tirane, od narko-bosa, narko-mafijaša iz Tropole, Baški Mulaja, onda ovo što sam ja mesecima govorio, dobija dodatno na težini.

Dakle, to je televizija koja, a ima indicija da prima i britanske funte, to je kolega Komlenski lepo predočio prošli put, da je od Amerikanaca dobila preko 250 hiljada evra, a do Britanaca 335 hiljada funti. Kada uzmete sve te naše vekovne prijatelje, onda znate na čemu smo. Sem što ispumpavaju pare iz Republike Srbije, oni aktivno učestvuju u destabilizaciji Republike Srbije i urušavanju državnog poretka u Republici Srbiji.

Televizija N1 i „Nova S“ učestvuju aktivno u organizovanju demonstracija, učestvuju na tim demonstracijama koje su organizovali, izveštavaju sa tih demonstracija i podstrekavaju nasilne akte koji se izvode, uglavnom u Beogradu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj moj predlog se odnosi na posete ekstremističkih organizacija, odnosno njihovih predstavnika, parlamentu Republike Srbije i određenim narodnim poslanicima. Ja mislim više da se ne radi samo o poseti ekstremističkih organizacija Srbiji, nego da se one na našem tlu stvaraju.

Dame i gospodo, Boška Obradovića, a u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić Žutić“, je svojevremeno posetio gospodin Pernar, unuk Pernara koji je u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, pitao: „Pošto košta srpska krv sa Kajmakčalana?“

Druga poseta koja je realizovana, Boška Obradovića i njegovoj poslaničkoj grupi koja je tada postojala, je bila poseta bugarske ekstremističke organizacije „Ataka“, sa kojom je on napravio posebnu vezu.

Da vas podsetim da ta fašistička bugarska organizacija traži određene delove teritorije Republike Srbije da se pripoje Bugarskoj i oni su drago primljen gost i drago viđen gost kod Boška Obradovića.

Boško Obradović, sledbenik Dimitrija Ljotića, je u potpunosti nasledio njegovu politiku. Gospodin Ljotić je svojevremeno rekao: „Ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci“. To što je rekao Dimitrije Ljotić u potpunosti je prihvatio Boško Obradović, u narodu poznatiji kao „Boško Ljotić Žutić“.

Dakle, on je prihvatio i odustao od glasača i počeo da vrbuje borce koji po Srbiji i Beogradu razbijaju biračka mesta i planiraju da na narednim parlamentarnim lokalnim izborima ponovo razbijaju niz biračkih mesta.

Dakle, više se ne radi o poseti ekstremističkih organizacija, već o njihovom stvaraju oličenom u „Savezu za Srbiju“, kako sebe zovu. U stvari savezu lopuža, prevaranata i varajića.

Dakle, sve što je Dimitrije Ljotić i „Boško Ljotić“, sve što su planirali, to planiraju sada udruženo političke organizacije koje pripadaju tom savezu prevaranata, lopuža i varajića.

Svakoga dana možete videti da oni prerastaju u jednu ekstremističku organizaciju sa terorističkim odlikama. Znači, to je organizacija i skup političkih organizacija koji zagovaraju silovanje, vešanje, popisivanje, teranje u logor, bacanje u Dunav i Savu, sve što su radili ustaški elementi, planiraju da rade ovi iz saveza lopuža, prevaranata i varajića.

Zato mislim da treba osnovati anketni odbor i da se pozabavimo ozbiljno tom temom dok ove ekstremne političke organizacije nisu prerasle u klasične terorističke. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima skoro godinu dana kako ja zagovaram formiranje ovog anketnog odbora.

U međuvremenu slušali ste i prepis razgovora Roćen-Jeremić. Zar vam treba veći dokaz da sam bio u pravu kada sam tražio ovaj anketni odbor? Dva gospodina su se hvalila u tom razgovoru kako su rasturili bivšu državnu zajednicu Srbiju i Crnu Goru, pa su otišli korak dalje. Rekli su kako je jedan „j… majku“ Crnoj Gori, a naš se pohvalio kako je „j… majku“ Republici Srbiji, pa su onda međusobno razmenili te svoje seksualne izraze prema Republici Srbiji i Republici Crnoj Gori.

Državna zajednica Srbija i Crna gora je imala svoju teritoriju, imala je svoje granice i ono što su uradili Vuk Jeremić, pa i Boris Tadić je akt veleizdaje. Po pitanju mišljenja Međunarodnog suda pravde, ta veleizdaja se nastavila. Niko Vuku Jeremiću ni Borisu Tadiću nije tražio iz Srbije od građana da menjaju Rezoluciju, da izbacuju UN, da uvode EU, time eliminišu Kinu i Rusiju.

Takođe, niko im nije tražio da traže mišljenje Međunarodnog suda pravde, u kome su sedele sudije iz zemalja koje su priznale lažnu državu Kosovo i Metohiju.

Uprkos tome, Vuk Jeremić je to mišljenje tražio i to je kamen temeljac albanske kvazi države i na taj kamen temeljac se poziva i gospodin Tači, kad hoće da dokaže kako je njihova nezavisnost, te lažne države, u skladu sa međunarodnim pravom, on se pozove u UN upravo na mišljenje koje je tražio i naručio Vuk Jeremić od Međunarodnog suda pravde.

To što je radio, unovčio je poslovima kada je predsedavao Skupštinom UN, unovčio sa biznisima koje je privatno napravio sa Patrikom Hoom i raznim organizacijama i preduzećima i privrednim društvima sa Hong Konga, odakle je profitirao 7,5 miliona dolara.

Prema tome, tražim da se osnuje anketni odbor i da se pozabavimo sa Vukom Jeremićem, u narodu poznatim kao Vukom potomkom, zbog veleizdaje i naručenog mišljenja Međunarodnom sudu pravde. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prva zamerka generalnom sekretaru, vi po Zakonu o pravima nacionalnih manjina trebali ste za mog prethodnog kolegu da obezbedite prevod na vlaški. Na vlaški, ne na naški. Dakle, to je zamerka.

Druga zamerka, mom kolegi, evo Arsić se razume taj vlaški, druga zamerka mom kolegi je zamerka zbog auto-puta prema Prištini. Vidim da je zabavno. Dakle, auto-put do Prištine vodi Blace, Prokuplje, Kuršumlija i tako dalje, kraj u kome, ne znam da li živi 200 hiljada Srba. Ukoliko tog auto-puta ne bude veliko je pitanje da li će taj broj Srba opstati, ali taj auto-put vodi u našu južnu pokrajinu.

Još nešto, od Prištine tamo do Tirane, pa do Drača, već je čini mi se izgrađen auto-put, pa ne misli valjda moj kolega da stalno preko Albanije idemo peške, možda ćemo ići motorizovano. Što da ne, kao turisti naravno, posebna vrsta turista, preko naše južne pokrajine lepo. Pa, u skladu sa našim kartama, pa, da što bi mi išli stalno peške, posebno kada su zimski uslovi, da manjkamo, red je da idemo auto-putem. Vidim, njemu je to smešno. Nije odavno dobio na lutriji, pa mu je valjda zato smešno.

Što se tiče budžeta, taj moj kolega bi mogao da kaže u vreme kada je on dobijao na lutriji, u republički budžet u istoj državi sa većim brojem poreskih obveznika, bio je veći broj građana, to i sami tvrde, skupilo se 2012. godine, planirano je da se skupi 824 milijarde, sa deficitom od 50 milijardi, koliko se sećam on je na kraju bio 150 milijardi. To je bio taj predizborni budžet o kome je on pokušao ovde da govori, ali tek za 2020. godinu.

Sada se u istoj državi, sa istim poreskim stopama, uz isti kurs evra od 117 dinara koma nešto, skupi 1.314 milijardi. Znači, 490 milijardi se skupi više, planirano je da se skupi i verujem da će se skupiti, nego što je to bio slučaj 2012. godine u istoj državi sa manjim brojem stanovnika poreskih obveznika, uz isti kurs i iste poreske stope.

Sad bih ja mogao da pitam da li je razlog za zaborav dobiješ na igrama za sreću od DS i od Borisa Tadića i zaboraviš da su oni skupili 490 milijardi manje, što znači da se negde tih 490 milijardi odlilo, odnosno da je to bilo 4,1 milijarda evra. znači, tu su otišli ti autoputevi, zato oni nisu mogli da izgrade onih 320km, i sada čujemo njihove prigovore.

Takođe, te 2012. godine, te predizborne, predlog budžeta za 2012, za penzije, dotaciju penzija, iz budžeta se izdvajalo 278 milijardi i 400 miliona, dakle, za niže penzije, 278 milijardi. Za sledeću godinu, za veće penzije, za povećane penzije, planirano je da se iz budžeta penzije dotiraju sa 157 milijardi, dakle sa 121 milijardu manje, ali za veće penzije od 5%.

Šta to pokazuje? To pokazuje da je veći broj zaposlenih. Oni non-stop spore da je porasla zaposlenost, kao ljudi su se odselili, ali rast prihoda u PIO je prouzrokovao manju dotaciju iz budžeta, manje opterećenje za neke druge građane, što gospodin Arsić zna, i te kako za razliku od mog kolege.

Znači, povećan je broj uposlenosti, a prihodi pokazuju da je narod došao do novca. Najveći poreski obveznici su građani, potrošači. Svi prethodni porezi su sabrani u cenu određenog proizvoda i kada na kasi platite nešto, vi ste u stvari platili sve prethodne poreze koji su preduzetnicima zaračunati i uračunati u prethodnom delu.

Dakle, očigledno je da građani imaju više novca, da su plate skočile, da su penzije skočile, da je veći prihod u PIO fondu, samim tim da je veća uposlenost, što oni uporno spore.

Takođe, subvencije u poljoprivredi. Ja nisam zadovoljan i amandmanom sam tražio tri milijarde više i odmah želim ministru da kažem, da je zaključak Odbora, a to ne može da se spreči, da svi zahtevi za podsticaje koji ispune uslove će u 2020. godini biti isplaćeni bez obzira bar da i ova suma od 40 milijardi i 600 miliona, bude dovoljna.

Dakle, ukoliko ta suma ne bude dovoljna, opet će svi poljoprivrednici koji podnesu zahteve i koji budu ispunili uslove za podsticaj, biti isplaćeni. Dakle, to je zaključak na Odboru, to je do sada tako bilo i biće ponovo.

Da vidimo sada to kada se dobijalo na sreću, ali ne kupuješ srećku, ali od Borisa Tadića dobiješ milione, te 2012. godine subvencije u poljoprivredi su iznosile 19 milijardi i 945 miliona, a sada je 40 miliona i 560, što je povećanje od preko 100%, to je više nego što je duplo. Uprava za agrarna plaćanja, te 2012. godine, planirano je bilo da dobije 17 milijardi, a sada je to 36,5 milijardi, više nego duplo.

To su odgovori na ono što oni otprilike tvrde da su subvencije manje, da je sve bilo bolje do 2012. godine, dok su oni vladali, a cifra ih u potpunosti demantuje.

Na kraju, da zaključim, da pitanje poljoprivrede na čemu ja insistiram, više nije samo pitanje poljoprivrede iz demografije, Srbija ima nešto manje stanovnika, možda će imati još manje stanovnika, nego ove godine, ali je bitno da ono bude ravnomerno raspoređeno po celoj Srbiji, da stanovnici budu dovoljno dobro raspoređeni da mogu u poljoprivrednoj primarnoj proizvodnji i preradi da daju svoj rezultat.

Zato verujem da u poljoprivredu treba ulagati što više, jer ona će dati svoj rezultat, ona će biti seme iz kojeg će nići zreo sladak plod, a kada to prodamo, onda možemo taj novac da podelimo svima koliko kome bude potrebno. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo, uprkos prehladi, ja ću probati da objasnim nešto oko "malog šengena".

Mi, poljoprivrednici, kad idemo na pijac, na običnu pijacu, pijaca je tržište, vodimo računa o tome koliko ćemo robe poneti. Koliko ćemo mi robe poneti na tu pijacu zavisi od toga koliko ta pijaca ima potrošača. Dakle, koliko građana dolazi na tu pijacu da kupuje robu, toliko robe nosimo, svesni konkurencije, pa nekad i one nelojalne.

Ne volimo damping, kad neko po povoljnijim uslovima tu robu prodaje. Sem što cenimo broj kupaca i količinu robe koju nosimo, mi svoju proizvodnju prilagođavamo broju kupaca na toj pijaci. Da bi robu izneli, moramo da proizvedemo. Da bi novac dobili, robu moramo da prodamo. Ako nema kupaca, onda nema ni potrebe da robu proizvodimo. Time imamo manji dohodak u domaćinstvu.

Sve što sam rekao odnosi se na državu. Što veće tržište, to veća šansa za razvoj.

Mi na CEFTA tržište, a potpis je bio 2006. godine, "malim šengenom" samo ubrzavamo transport robe, gde mi imamo suficit sa tim okolnim zemljama članicama CEFTE od skoro dve milijarde evra. Dakle, te dve milijarde evra dobiju naša preduzeća, dobiju naši poljoprivrednici, jer uglavnom artikal broj jedan su poljoprivredni i prehrambeni proizvodi. Ja ne dozvoljavam da seljaci, odnosno da mi pucamo u nogu svojim seljacima i da izađemo iz CEFTA tržišta, više volim da tu trgovinu ubrzamo, zato što će naši poljoprivredni proizvodi dolaziti svežiji, konkurentniji i tako dalje.

Po pitanju Albanije važe zablude, obim trgovine sa Albanijom je mali, ali smo mu tu deset puta veći izvoznici, nego uvoznici. Znači, imamo deset puta povoljniji odnos između uvoza i izvoza. Inače, sa zemljama CEFTA, a „mali šengen“ se radi o određenom broju zemalja iz tog tržišta, naš uvoz je pokriven izvozom sa 304%. To znači da naši seljaci i naši gledaoci i preduzetnici znaju. Mi tamo prodamo tri puta više robe nego što kupimo, znači toliko više novca donesemo u svoju proizvodnju, a novac se proizvodi, a ne štampa. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto sam već pokušavao da objasnim zašto su veća tržišta veće šanse za razvoj, zašto bi, recimo, Kinezi, Rusi, želeli više da investiraju u Srbiju, to može da bude razlog zato što se lakše putuje, lakše dobijaju radne dozvole prilikom investiranja, zato što možete da investirate u više država i zato što imate više potrošača i svoju investiciju planirate spram broja potrošača i ona, ukoliko je u Srbiji, je svakako veća po obimu za 20 miliona ljudi, ako je CEFTA tržište u pitanju, ili ako je EU u pitanju za daleko veći broj ljudi. To je razlog zašto bi investitori poželeli da dođu u Srbiju.

Gospodine ministre, po pitanju olakšanog prelaska preko granice, ništa nije sporno, ali se mora voditi računa o ljudima poput Kurtija, Jugoslava Ćosića, Rame itd.

Danas u štampi piše da je Jugoslav Ćosić iz Albanije, iz kosovskih izvora dobio 249.000 evra. Moramo paziti i na terorističke grupe, na protok novca. Morate paziti i na Boška Obradovića. On je sklon da sa Hilandara uzme 5.000 evra i da ih ne prijavi i unese u Srbiju. Morate da pripazite, a ja verujem da je policija uradila svoj posao, morate da pripazite i na neefikasno tužilaštvo.

Vi se svakako sećate da je za Boška Obradovića postojala osnovana sumnja da je novac iz budžeta namenjen političkoj stranci Dveri u iznosu od 35 miliona, preko preduzetničkih radnji svojih članova, ispumpao i stavio u svoj džep. Za taj novac Boško Obradović je kupio stan na Vračaru, odnosno na Dedinju, u kome stanuje i koji je registrovao na fizičko lice svog prijatelja koji na toj adresi ima građevinsku firmu.

Dakle, taj novac je bio namenjen za izbornu kampanju, trebao je da se neutrošen vrati u budžet Republike Srbije. On ga je stavio, preko preduzetničkih radnji, u svoj džep. To kriminalno delo je Boška Obradovića, kad je uvideo da mu je policija na tragu, to je bio razlog da se priključi koaliciji Dragana Đilasa i da danas najsurovijim lažima napada funkcionere, Vladu Srbije, a bogami, ja ću reći, i državu Srbiju, želeći da kredibilitet države, po pitanju, recimo, izvoza oružja, dovede u pitanje i na takav način konkurenciji u prodaji naoružanja i municije olakša put, a svakako, to neko plaća, kao što su plaćali Jugoslava Ćosića da Kurtija predstavlja u Srbiji kao poželjnu političku ličnost, da je Srpska lista problematična zato što tamo predstavlja državu Srbiju, da Olivera bez svake sumnje su ubili Srbi. Sve je to ono što smo slušali na N1 televiziji.

Verujem da je novac koji je Jugoslav Ćosić primio iz američke ambasade, da novac koji je završio u njegovoj firmi, na njegovim ličnim računima i povezanim licem sa njim, u iznosu od preko 1.400.000 evra, bio razlog zašto se neke emisije organizuju, zašto se kriminalizuje država Srbija, njeni funkcioneri i sumnjiče da su oni, a ne Albanci, ubili Olivera Ivanovića, iako su ga, i sam Kurti proglasio teroristom, nekoliko puta zatvarali, pokušavali da ga osude. Jugoslav Ćosić, njegova televizija, neregistrovani mediji u Srbiji, zahvaljujući upravo novcu koji se unosi iz Albanije, iz američke ambasade, žele svu tu krivicu da prebace na državu Srbiju, njene funkcionere i cilj je jasan – destabilizacija u korist naših protivnika. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, posle 2000. godine, izvršena je privatizacija, bolje reći grabizacija. Posebna meta su bili poljoprivredni kombinati. Tajkuni koji su se bavili švercom devedesetih godina i koji su bili srećni dobitnici sankcija i koji su za vreme Miloševića napunili džepove, stekli su pravo da kroz privatizaciju dodatno oplode svoj kapital.

Posebno je to bilo štetno u poljoprivredi. Kupovinom kombinata i ogromnih površina poljoprivrednog zemljišta, ugrozili su mala poljoprivredna gazdinstva koja su devedesetih godina podnosila najveći teret ekonomskih pritisaka i socijalnog mira, ekonomski pritisak na našu zemlju spolja. Tih devedesetih godina nijedan od ovih tajkuna ni Mišković, ni Miodrag Kostić i njima slični nisu se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, bavili su se švercom, bolje reći.

Mnogi od njih su švercovali naftu, cigarete, dobijali kontigente, zaradili novac, a onda su po proceni „Fajnešnl integritija“ međunarodne organizacije kroz privatizaciju izneli 51 milijardu dolara van naše zemlje, em su pokrali građane, em su pokrali državu, em su taj novac izneli van finansijskih tokova Srbije. Siromaštvo ne proizvode siromašni nego bogati. Bogati uzmu novac lopatama, štekuju ga na određeno mesto i ono više ne može da dođe do siromašnih, do običnih ljudi i radnika seljaka.

Dame i gospodo, kroz kupovinu kombinata, tajkuni su kupili i prerađivačke kapacitete, ali i otkupne stanice, neretki su monopoli danas po pitanju otkupa, recimo, malina, suncokreta, drugih poljoprivrednih proizvoda, šećerne repe, tu imate dominantne otkupljivače koji ranije kupljene kombinate, kroz otkupne stanice koriste da bi zadržali monopol, ne samo u poljoprivrednoj proizvodnji gde velikim posedima ugrožavaju male, nego i kroz otkup dodatno, jer kroz otkupne stanice diriguju način na koji će se otkupiti poljoprivredni proizvodi i to se dešava svake godine.

Komisija i njen odlazeći predsednik nikada se na ozbiljan način nisu pozabavili tom temom. Rezultat toga su zamrla poljoprivredna gazdinstva koja ćemo teško oporaviti, rezultat toga su monopoli koje imaju određeni otkupljivači, gde je dvojica ili jedan sam, sednu i dogovore se, odrede neku cenu koju hteli ili ne hteli, poljoprivredni proizvođači zbog nedostatka konkurencije moraju da ispoštuju.

Poznato je, recimo, da ti monopoli sa jedne strane ugrožavaju cene poljoprivrednih proizvoda, a sa druge strane taj monopol ide prema Vladi i državnim organima.

Ja ću navesti jedan primer iz 2011. godine, kraja 2011. godine, kada Vlada Mirka Cvetkovića donosi odluku, niti izazvana na kraju godine, kada je kampanja šećerne repe bila već u toku da otkupe 15.000 tona šećera u korist države Srbije. Vlada je donela tu odluku po ceni, odnosno za 13 miliona evra. To je cena 86, 87, eura centi ili 105 dinara, što je bila cena iznad normalne cene za 30, najmanje 30 euro centi, što znači da je zaradio nijednom zaslugom, oko pet miliona evra samom tom kombinacijom sa Vladom Republike Srbije.

Druga kombinacija koju je imao sa Vladom, to je monopol, da u otkupu šećerne repe i kontroli kvaliteta, kroz digestiju svakom poljoprivredniku ukrade na šećernoj repi oko 15%, jer je sam sistem kontrole takav, da ukoliko želite da proverite merenje digestije, vi ste morali da najavite uzimanje uzorka i kada to najavite, digestija bude normalna, 15, 16% i kada prođe taj prvi kamion, ukoliko ne najavite ponovo kontrolu, što je gotovo nemoguće na svakom vozilu, vaša digestija padne na 14% što kada podelite, dobijete kroz manju cenu od 6 do 10%, pa i 15%. Dakle, sa dve strane, sa dva kraja je Miodrag Kostić krao poljoprivrednike i to mu nije bilo dosta, kada za taj novac kupi jahtu, ne registruje na državu Srbiju da pravi biznis, nego je registruje na belosvetska ostrva, da bi izbegao plaćanje poreza, na jahtu koju je kupio novcem, koje je oteo od poljoprivrednika u Republici Srbiji.

Dame i gospodo, telekomunikacija, ogroman biznis. Recimo, odlazeći predsednik komisije i sama komisija nisu uradili ništa po pitanju SBB, a tu ima više prekršaja, to je za zatvor. Ja mislim da naši nadležni organi treba da se pozabave, ne samo odlazećim predsednikom, već i članovima Komisije za zaštitu konkurencije.

Nemoguće je bilo bez zle namere, propustiti neke činjenice, odnosno činjenje koje je počinio SBB. Setimo se, spajanja IKOM-a, kupovine IKOM-a od strane SBB-a. U trenutku kupovine, SBB je već zauzimao preko 50% tržišta u Srbiji, a IKOM je imao 9%. Samim tim, ostvario se dominantan položaj SBB na teritoriji Republike Srbije.

Komisija za zaštitu konkurencije, kroz neke čudne naočare je to posmatrala i dopustila takvu vrstu spajanja i dopustila na uštrb drugih kablovskih operatora, uključujući i „Telekom“ to spajanje i time dominantan položaj Šolakovog i Đilasovog SBB, „Junajted medija“ i „Junajted grupe“, koji su vlasnici SBB-a.

Dalje, Komisija za zaštitu konkurencije je istom kablovskom operatoru SBB čiji je vlasnik „Junajted medija“ i „Junajted grupa“ dopustila sledeće, svi znate da se elektronski mediji moraju registrovati u Republici Srbiji. Pružaoc medijskih usluga dozvolu dobijaju od REM-a, ali pri tome, Komisija za zaštitu konkurencije treba da se stara da svi mediji budu u jednakom položaju. To je posebno osetljivo, jer mediji utiču na ceo politički i društveni život u Srbiji.

Mediji stvaraju sliku. Na osnovu slike koju mediji pružaju, oblikuje se javno mnjenje, a na osnovu javnog mnjenja, ljudi stiču svoje mišljenje, nezavisno od toga da li hoće ili neće. Na bazi informacija koji jedan čovek prima, on formira svoje mišljenje i retki su oni koji ne koriste medije danas. Kada gledate neke televizijske kanale ili čitate neka sredstva informisanja, imate priliku da budete dezinformisani, a ako ništa ne čitate i ne gledate onda niste informisani.

Takođe, kroz medije se vrši oglašavanje raznih proizvoda koji su na našem tržištu i tako se utiče na svest kupaca, da biraju na osnovu svesti i podsvesti koja se formira u gledanju TV programa, formira se određena želja za određenim proizvodima i to se stiče oglašavanjem.

Ali, gle čuda, komisija članovi i odlazeći predsednik je propustila priliku da vidi i da interveniše, da kablovski operator postaje vlasnik TV kanala. To je u nekoj tržišnoj utakmici u Evropi, bilo zabranjeno mnogim zemljama.

To što su zabranili u svojim zemljama su dopustili da se u Srbiji desi. Ali, to što je Evropa dopustila, što su Šolak i Đilas izlobirali pojedine činovnike u Briselu, mene ne čudi. Mene čudi što je Komisija za zaštitu konkurencije propustila priliku da tako nešto zaustavi, da interveniše ili da kaže – kablovski operator ne može biti vlasnik medija, jer će u tom slučaju svoje medije da gura ispred drugih medija, što se i desilo. Komisija za zaštitu konkurencije je opet imala neke čudne naočare i nije gledala šta se dešava.

Pa, je recimo, član 100. Zakona o elektronskim medijima prekršen tako što je SBB televizijske kanale, čiji je vlasnik, „N1“ i „Novu“ stavio ispred „RTS-a“, „RTS–a 2“, „Pinka“, medija sa nacionalnom frekvencijom iako ih zakon obavezuje na logično ređanje kanala, oni su to propustili.

Takođe, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže da najvažnije događaje, fudbalske utakmice, po zakonu, ne mogu da prenose mediji koji ne pokrivaj celo tržište Republike Srbije, što je „N1“ i Sport klubovi vlasništvo SBB čine Komisija za zaštitu konkurencije, imala je čudne naočare o kojima sam govorio i propustila je priliku da to vidi i interveniše.

Nadalje, svi znamo da domaći mediji plaćaju naknadu REM-u, RATEL-u, Sokoju, poreze, i tako dalje, da žive od reklama. Svi znamo da SBB domaćim medijima za njihov program, za njihov proizvod, koji pušta kroz svoj kabl ne plaća ništa. Komisija za zaštitu konkurencije je ćutala. Znači, ne plaća ništa medijima koji plaćaju sve.

Ali, gle čuda, tri vrste prekograničnih kanala, pravi prekogranični boksovi koji u Bugarskoj ubacuju reklamu što je nedozvoljeno, i treća vrsta kanala, dvadesetak lažnih prekograničnih, koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu, i glume da reemituju program. Ne može program da se reemituje ako nema emitovanja.

Regulatori Luksemburga, pa i Slovenije, odgovorili su nam da takvi programi koji se reemituju u Srbiji se ne emituju početno ni u Sloveniji, ni u Luksemburgu, kako tvrdi SBB, „Adria News“ i druge povezane firme sa SBB.

Komisija za zaštitu konkurencije je propustila priliku da kaže – vi to ne možete da činite. Na takav način, s obzirom da strani prekogranični kanali ne plaćaju nikakve naknade ni REM-u, ni RATEL-u, ni Sokoju, ni poreze, došli su u povoljniji položaj na tržištu Republike Srbije spram medija koji ispunjavaju svoje obaveze koje su domaći i koje su ovde registrovani.

Radom na crno, ti lažni prekogranični kanali, uzeli su hleb emituju reklame, uzeli su hleb našim domaćim mediji koji sve to plaćaju.

Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije, kome su se lokalni mediji obraćali je rekao ovde meni da takav zahtev nikada nije dobio, što je bila jedna laž i prevara. Lokalni mediji koji su bili ugroženi takvim ponašanjem SBB i raznih prekograničnih kanala koji služe za ispumpavanje pretplate za razliku od domaćih kanala kojima SBB za njihov program ne plaća ništa.

Svojim kanalima „N1“, „Nova“ i Sport klubovima plaća i po nekoliko evra po korisniku i vi mislite da „N1“ televiziju finansiraju Amerikanci. Ne. Ona se finansira iz pretplate građana Republike Srbije tako što se novac ispumpava u Luksemburg.

U Luksemburgu samo fiktivno registrovani i kažu – pošto u Luksemburgu ne radimo tamo ništa ne plaćamo, a u Srbiji smo navodno reeminovali program, a nema reemitovanja bez emitovanja, a utvrdili smo da reemituju program, ona ni u Srbiji n plaćaju ništa. Onda se jedan virtuelan šetajući signal, koji kaže – eto, mi u program proizvedemo u Beogradu, pa ga prošetamo do Luksemburga i Slovenije i onda ga i vratimo u Srbiju. To je emitovanje kroz tužni tok tog signala, to nije reemitovanje. Reemitovanje istovremeno preuzimanje emitovanja, bez izmena dopuna i ubacivanja domaćih reklama.

Znači, ako je ovo program koji treba da se reemituje mora da ide ovakav kakav trenutno ide i nikakav drugačije ne može da se reemituje u bilo kojoj drugoj državi, ukoliko se to smatra reemitovanjem. To se ne dešava. Oni krše sve zakone, Komisija za zaštitu konkurencije je propustila da zaštiti domaće medije od ovih lažnih piratskih prekograničnih kanala koji radom na crno ugrožavaju one koji sve plaćaju i koji žive od reklama. Reklame umeću preko Čas Medija koja je i Dajrakt medija, koje su članice, gde SBB, "Unitet group" i Junajted medija, taj biznis ukupno vredi oko 500 miliona evra godišnje u regionu, Srbija, Bosna i Hrvatska, od toga 70% biznisa u Srbiji… znači iz Srbija se godišnje ispumpa 350 miliona evra na lažne prekogranične kanale i onda vas čudi odakle Đilasu 619 miliona evra, onda se čudite odakle gospodinu Šolaku dva "Falkon" aviona od 35 i 20 miliona evra, vi se čudite, a Komisija za zaštitu konkurencije im je to omogućila propuštajući priliku da spreči ovakvo ponašanje i da spreči monopole kojima SBB i da spreči da lažni prekogranični kanali radom na crno guše domaće medije.

Ako na reklamnom tržištu otmu samo 20 miliona evra, kad podelite na 200 lokalnih medija elektronskih, dobijate da svaki mediji oštećen kroz reklamu za 100.000 evra, svaki lokalni mediji sa 100.000 evra će opstati, unaprediti svoj program bez tih 100.000 evra preti opasnost da se taj mediji ugasi.

Na kraju da vas pitam šta mislite, gospodo iz Komisije za zaštitu konkurencije? Šta mislite vi iz REM-a? Šta mislite vi iz RATEL-a? Šta mislite ako ovi lokalni mediji uzmu i na isti način, u jednoj sobi na jednoj adresi u Luksenburgu registruju svih 200 naših domaćih kanala i kažu i oni - evo, i mi smo prekogranične televizije i prestajemo da plaćamo sve obaveze, poreze RATELU, REM-u, Sokoju, i raznim drugim udruženjima izvođača? Šta mislite onda da će se desiti? Onda će Srbija ostati bez jednog elektronskog medija.

Da kažem sledeće, generalni sekretar, izvršni direktor u REM-u su servisi Šolakovog i Đilasovog biznisa, kao što je to bila ova Komisija za zaštitu konkurencije. Oni tvrde da u Evropi, u EU mediji mogu da se registruju u jednoj zemlji, a da emituje program u drugoj. Da, tačno je, ali mi nismo članice EU i nikada nismo tu preuzeli obavezu. Dakle, to je jedna laž, skupo plaćena masna laž, koju činovnici u REM-u, RATEL-u i Komisiji za zaštitu konkurencije puštaju u javnost da bi za neki dinar pustili ogromne milionske poslove Šolaku i Đilasu i oštetili domeće regularne medije.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, više ne treba posebno dokazivati da su Dragan Šolak i Dragan Đilas registrovali fiktivno u Luksemburgu dvadesetak prekograničnih kanala preko kojih, sa jedne strane, ispumpavaju pretplatu od korisnika iz Republike Srbije i na takav način iz Srbije iznesu oko 500 miliona evra godišnje.

Sa jedne strane, ti kanali im služe za ispumpavanje para, a sa druge strane, to je medijska toljaga koja treba da deluje protiv vlasti, ali u suštini deluje protiv države. Tom medijskom toljagom treba zaplašiti izvršnu vlast i Narodnu skupštinu i REM da ne smeju nijednog trenutka kada posumnjaju u Đilasom i Šolakov nelegalan biznis zasnovan na kanalima piratskim koji rade na crno, i da ponovim, ispumpavaju novac, to je prvi zadatak, a drugi zadatak, po meni mogu da emituju program kakav hoće, čak i protiv vlasti, ali protiv države malo teže.

Dakle, pre neko veče Jugoslav Ćosić je emitovao specijalnu emisiju sa Kurtijem ispod albanske zastave. Dakle, ispod albanske zastave gospodin Ćosić, direktor navodne N1 televizije, koja nije registrovana, ali vlasnik jedne privatne firme.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao potvrdu te medijske toljage koja deluje protiv države, a nemam ništa protiv što deluje protiv vladajućih stranaka, je činjenica da Jugoslav Ćosić na svoju privatnu firmu iz Albanije, drage moje kolege, Jugoslav Ćosić je na svoju privatnu firmu iz Albanije dobio 250 hiljada evra. Crno na belo, od američke ambasade je dobio u dinarima 25 miliona i nešto hiljada dinara, preko 200 hiljada evra, dobio je 47 hiljada dolara.

Sve u svemu, Jugoslav Ćosić zajedno sa povezanim licem iz svoje privatne firme na koju mu leže novac, koja se zove „K konekšn“, ključna veza sa Albanijom, dobio je novac za konsultantske usluge poput Vuka Jeremića. Šta ih je poslovno savetovao, možemo da pretpostavimo, kao oni juče što su pohapsili sa municijom. Ukupno je podigao sa povezanim licem S.Ć, njemu povezanim licem, 444 hiljade evra plus 62 hiljade, 510 hiljada evra, 335 hiljada funti, 147 hiljada dolara i 38 miliona dinara.

Sve u svemu, ljubav prema Britaniji, Americi i Albaniji protiv države Srbije je naplaćena, kada pretvorimo u evre, sa milion i 400 hiljada evra, koliko je Jugoslav Ćosić dobio na privatnu firmu „K konekšn“ da bi delovao protiv države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, podržavam ove zakone, ali valja reći da po pitanju migranata, zbog naših gledalaca, treba reći da Srbija mora biti izuzetno pažljiva. Sve te ratne strahote smo mi prolazili. Mnogo naših Srba i pripadnika drugih naroda su migrirali za vreme velikih ratova i zato moramo razumeti druge.

Nismo mi razorili ni Siriju, ni Irak, ni Libiju, ni Avganistan. Sticajem okolnosti naša teritorija se koristi prilikom migracija iz njihovih država ratom zahvaćenih prema EU, koje je delimično, uz SAD, odgovorna za rasturanje tih država i navodnih nekih ratnih ustanaka.

Što se tiče saradnje sa policijama, ja bih voleo … Ja ću navesti jedan primer koliko je veoma bitno u finansijskim malverzacijama, naravno u terorizmu, ali u finansijskim malverzacijama je veoma bitna saradnja. Da je te saradnje bilo, ranije verujem da jeste ali ne u punoj dimenziji, recimo, Evropol bi mogli da pitamo o ovim lažnim Šolakovim i Đilasovim prekograničnim televizijama, recimo Luksemburg. Tamo su fiktivno registrovali dvadesetak tzv. prekograničnih kanala koji tamo ne emituju program, ali ga u Srbiji reemituju. Sada, svaki naš gledalac zdravorazumno može da se zapita kakvo je to reemitovanje u Srbiji bez početnog emitovanja u Luksemburgu?

Zašto ovo govorim? Zato što odgovorni tvrdim da ti lažni prekogranični, medijska batina nad glavama funkcionera, pa i ministra policije, moje malenkosti i drugih kolega služi da se odagna pažnja sa njihovog poslovanja. Preko 500 miliona evra Šolakov i Đilasov biznis SBB vredi u Srbiji, odnosno godišnje toliko prihoduje.

Da je reč o ozbiljnom novcu govori i kupovina od strane BS Partnersa tog sistema za 2,6 milijardi. Naši gledaoci treba da znaju da taj Đilasov i Šolakov biznis je vredeo 2,6 milijardi evra, da godišnje iz regiona ispumpaju 500 miliona evra prihoda od pretplate internet usluga i televizijskih usluga, kablovskih usluga. Zato su toliko i plaćeni.

Da bi taj novac ispumpali na fiktivne poslove, trebala im je fiktivna prekogranična televizija. Osnovali su dvadesetak. Tako se novac za reemitovanje ispumpava iz Srbije i na takav način se guše domaći mediji. Emitovanjem, ne reemitovanjem, srpskih reklama na našem tržištu dodatno ugrožavaju domaće medije.

Zamislite kada bi mi u Parizu otvorili televizijsku stanicu koja je registrovana u Inđiji i kažemo – mi reemitujemo program, iako se u Inđiji taj program ne reemituje? Fiktivno registrujemo televiziju, odemo u Pariz, London ili negde i emitujemo program protiv engleske i francuske vlade i kažem – ja to reemitujemo program iz Srbije, jeste da ga u Srbiji ne emitujem, ali eto reemitujem ga. Koliko bi mi trajali? Zato u ovoj saradnji tražim da pitamo da li se u Luksemburgu i Sloveniji ti programi emituju – N1, Nova S, pa se onda u Srbiji reemituju, što je dozvoljeno. Kada se programi reemituju, onda REM i nadležni organi Srbije nisu nadležni za takvu vrstu televizije, ali pošto reemitovanja nema, oni rade na crno. Rade na crno, uzimaju golem novac, iznose ga napolje.

Ja ću navesti još jedan primer špekulacije. Svi znate da tu jednu televiziju N1, koja nije registrovana i nema PIB, vodi Jugoslav Ćosić. Istovremeno, gospodine ministre, on ima privatnu firmu koja se zove „Key conection“, ključna veza. Recimo ključna veza je sledeća – Kurti je dobar političar za njega, Srpska lista ne valja. Srpska lista je na Kosovu predstavnik srpske države. To je poznato i Kurtiju, ali Jugoslavu Ćosiću nije.

Ajde da vidimo zašto je Srpska lista nepoželjna na takvim televizijama, a recimo Kurti je poželjan. Recimo, transakcija iz Albanije od 19.1.2018. godine pa do 6.3.2019. godine, ja sam takve podatke dobio, zato što se Jugoslav Ćosić bunio protiv neke tajne veze. Ta tajna veza postaje ovog trenutka javna. On je dobio 250.000 evra iz Albanije. Dakle, s obzirom na ovu saradnju, treba pitati kako je to njegova privatna firma registrovana za produkciju televizijskog programa dobila po osnovu poslovnog konsaltinga 250.000 evra?

Ta njegova firma gde je on 90% vlasnik i povezano lice S.Ć, sa njim 10%, koja je direktor, ima jednog zaposlenog, dobije 250 hiljada. Ja pitam - šta je on to savetovao Albance kad je dobio 250 hiljada? Da li je to u vezi Kurtija? Te informacije možemo proveriti ako sarađujemo sa svima, pa i sa predstavnicima SAD, zbog terorizma koji je raširen, a gde filmove montiraju na Kosovu itd, pa ne znam da li je možda poslovni konsalting bio vezan i za to? Da li na poslovni konsalting mogu da se vade i oni što su juče uhapšeni? Recimo da je taj isti dobio od američke ambasade na privatnu firmu, pazi, privatna firma d.o.o, na osnovu poklona i pomoći. A otkad to privredna društva dobijaju poklon i pomoć? Radi se o 26 miliona dinara, u dinarima. Dobio je i 47 hiljada dolara. Vredi to proveriti. Treba sarađivati.

Sada da vam kažem koliko je Jugoslav Ćosić sa povezanim licem S.Ć, koja je inače bila i sekretar NUNS-a, čuvenog NUNS-a, znači, radi se o jednoj zajedničkoj koalicionoj medijskoj toljazi koja treba da nas poplaši da ne ulazimo u Šolakov i Đilasov biznis, pa, recimo, to se nagradi ukupno sa 510 hiljada evra, toliko su na svojim računima podigli, 335 hiljada funti, 147 hiljada dolara i 38 miliona dinara. Dakle, za nekoliko godina taj vrli direktor koji ima platu u N1 koja nema PIB 4.000 evra ukupno je sa povezanim licem podigao milion i 400 hiljada evra.

S obzirom da to može direktno da ugrozi bezbednost Republike Srbije, s obzirom da je deo novca došao iz Albanije, deo iz američke ambasade, ja vas i sve druge kolege pitam - da li vredi sarađivati sa Evropolom, sa policijama, sa svim policijama sveta da se ovako nešto suzbije.

Ovi ovde što nisu, aktivno podržavaju Đilasov i Šolakov biznis, koji je zasnovan na tome da njihovi ljudi rade ove stvari, dakle da uzimaju novac, i pri tome N1 i Nova S televizija mogu da emituju šta god hoće.

Ali, ja sam slobodan i da zaključim da mislim da oni ne emituju samo program protiv Vlade Republike Srbije i protiv nas i protiv vladajuće većine, oni emituju program protiv državnih interesa Republike Srbije i pri tome su bogato nagrađeni. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, opšta bezbednost proizvoda, obmanjujući proizvod, ja ću pokazati jedan obmanjujući proizvod. Dakle, država u državi N1, verovatno je ovo vođa te države Jugoslav Ćosić. On je prodavac obmanjujućeg proizvoda. Proizvod je televizijski program. Danas sam imao tu čast, nažalost, tako vrstu časti da slušam generalnog sekretara REM-a, koji se ponašao kao da je član ili advokat obmanjujućeg proizvoda koji se zove N1 televizija.

Nije samo N1 televizija u pitanju, u pitanju je i Nova S, one se sada umnožavaju. Danas je generalni sekretar REM-a rekao sledeće – da zbog slobodnog prijema signala iz EU, da je dovoljno da samo registrujete fiktivno televiziju bilo koje zemlje EU i možete nesmetano da svoj proizvod plasirate u Srbiju, odnosno da program ubacujete u Srbiju bez početnog emitovanja. Znači, za njega je reemitovanje prijem signala. Reemitovanje bez emitovanja. Pazite, kada vam to kaže generalni sekretar REM-a onda znate koliko je sati. Sada sam u obavezi da podnesem krivičnu prijavu zbog zloupotrebe položaja, a ta zloupotreba položaja ugrožava domaće medije i domaće operatore, druge operatore. Preterana sloboda jednih koji ne plaćaju nikakve naknade REM-u, SOKOJ-u, Ratel-u, za razliku od domaćih televizijskih kanala koji za svoj program koji emituju moraju sve to da plaćaju. To je rad na crno, narušavanje konkurencije. Dakle, to je obmanjujući proizvod, vrlo obmanjujući.

Ako uzmemo da će ta televizija i Nova S koji su samoglasno govornici i potparoli Šolakove i Đilasove kampanje, u zaštiti njihovih biznisa, ako uzmemo da će oni sad da emituju politički program, zamislite da vam strane televizije koje nisu registrovane u Srbiji, koji nemaju PIB, koji nemaju matični broj, koji nisu registrovani u APR-u, dakle da nam ti mediji emituju informativni politički program. To je vrlo obmanjujući i škodljivi po pitanju političkog ustrojstva jedne države, veoma škodljiv proizvod.

Dakle, oni utiču na političke okolnosti, na političko javno mnjenje u državi Srbiji iako su mediji iz Luksemburga. Ne znaju ni kad su izbori u Luksemburgu, tamo uopšte ne učestvuju, ne emituju nikakav program, ali zato ga emituju u Srbiji, pa oni misle zato što je signal prošetan kroz Luksemburg do Slovenije, samo signal prošetan bez ikakvog emitovanja u tim zemljama, da se sam prijem signala ovde smatram reemitovanjem. Zamislite da sada ja u Inđiji fiktivno registrujem dvadesetak kanala, sportskih kanala. A tvrdim da najveći prihodi su od sport klubova koje Đilas i Šolak ostvaruju, a da politički programi sa Novom S i N1 televizijom služe da se napadne vlast i da se tako zaštiti ceo taj biznis koji je nelegalan i koji je obmanjujući.

Zamislite da ja sada registrujem u Inđiji fiktivno dvadesetak televizijskih kanala. Fiktivno registrujem, ne emitujem program nigde, samo fiktivno registrujem da su to elektronski mediji. Onda širom Evrope, recimo, u Albaniji emitujem signal na albanskom jeziku, sa albanskim reklamama u Tirani i pri tome napadnem albanske političke partije, albansku opoziciju, albansku vladu i tako dalje. Da li bi to bilo moguće? Pri tome ja kažem, ja ne reemitujem tako, evo poslao sam signal iz Inđije, i nemam nikakvih problema, ja u Albaniji pravim program, pošaljem signal do Inđije i vratim, i kažem – ja, ne emitujem program ja ga reemitujem. Zamislite da to uradim u Skoplju? I da počnem na makedonskom jeziku da emitujem program sa makedonskim reklama i kažem – ne, to je fiktivno registrovano u Inđiji pa može to reemitovanje, a vi ste u obavezi da primite slobodan prijem signala.

Znači, to ne bi bilo moguće. Zamislite u Parizu da otvorim televiziju i kažem ja sam fiktivno registrovan u Inđiji i onda emitujem program na francuskom jeziku, proizvodim ga u Francuskoj, emitujem francuske reklame, učestvujem otimam hleb francuskim medijima, iz propagande, iz reklama i tako dalje i kad dođe neki Francuz kažem ja to samo reemitujem program iz Inđije. To ne bi bilo moguće. Naravno takvi programi ne bi trajali ni 24 sata.

To je ona nasleđena situacija gde se ti lažni prekogranični kanali, te strane televizije pozivaju na slobodu medija. Kažu - mediji nisu slobodni u Srbiji. Zašto vi toliko brinete za slobodu medija u Srbiji kad ste vi luksemburška televizija? I vi iz te luksemburške televizije zamislite kada „Nova S“ prenosi prezentaciju u Luksemburgu, Srbija – Luksemburg, i pri tome tvrde da reemituju program. Zamislite nemaju pravo prenosa za Luksemburg, a navodno iz Luksemburga reemituju program. Dakle, to je nemoguće.

Pre neko veče sam gledao „Nova S“, ona je uzela, čak dnevnik „N1“ televizije, jedne sasvim druge televizije, a reemitovanje, kaže, je istovremeno preuzimanje neizmenjenog programa, to je reemitovanje bez izmena, promena, umetanja, podmetanja itd. Zamislite „Nova S“ umetnula program „N1“ televizije – Dnevnik, i oni kažu reemituju program. Dakle, oni lažu. To je obmanjujući proizvod i pri tome te prekogranične televizije služe za ispumpavanje pretplate koje se ostvaruju u Srbiji.

Dakle, domaći mediji od SBB za svoj program koji proizvode ne dobijaju nikakav novac, pri tome su u obavezi da od reklama izdržavaju svoje zaposlene, da plaćaju REM, RATEL, Sokoju itd. Ova grupa lažnih prekograničnih kanala tu vrstu obaveze nemaju, Ali, dok domaći kanali od SBB ne dobijaju nikakav novac dotle ovi lažni prekogranični kanali čiji je vlasnik „United Media“, odnosno povezano lice sa SBB, čiji je vlasnik u stvari SBB, Šolak i Đilas, oni dobijaju novac i po nekoliko evra po pretplatniku. Na takav način se ispumpava novac sa teritorije Republike Srbije od pretplate i završava negde u Luksemburgu, Holandiji, Malti itd.

Da li će ova država stati na put ovom obmanjujućem proizvodu koji se zove „United Group“, „United Media“, „Direct Media“, „Cast Media“, „Adria News“ ostaje da vidimo.

Ovde imate jedan dobar primer, Jugoslav Ćosić daje izjavu da gubitak koji je ostvario „Adria News“, pazite na memorandumu „N1“ televiziji i „CNN“, a piše „Adria News“, čak je toliko pomešao firme kojima rukovodi da je zaboravio da „N1“ televizija nema PIB, pa je upotrebio PIB „Adria News“. Dakle, mejl adresu „N1“ televizije, zaglavlje „N1“ televizije i ovde on lepo napiše da gubitke koji su negde oko 7,5 miliona evra, da je doneo odluku da nije doneta odluka o pokriću gubitaka po redovnom godišnjem finansijskom izveštaju za 2018. godinu.

Znači, kad su u pitanju gubici, on je odbio da donese odluku, a gubici su 73.143.000 dinara. Ali zato kad je u pitanju druga njegova privatna firma koja se bavi istim poslom, produkcijom, on ostvaruje dobit i to dobit kao produkcija jedan na jedan. Znači od prihoda koje ostvaruje polovina je dobit. Mada nije jasno koju vrstu produkcije vrši njegova firma čiji je vlasnik 90%. Znači, ovde je direktor, ovde je vlasnik, ali se donosi odluka da se dobitak rasporedi na osnivače, dobitak od 15.494.000 dinara, da se taj dobitak rasporedi osnivačima, tj. njemu, Jugoslavu Ćosiću i Sanji Ćosić 10%.

Dakle, neko ko ima 4.000 evra platu u „Adria News“, neko ko obmanjuje gledaoce proizvodom koji se zove „N1“ televizija, tamo ima 4.000 evra platu, njegovi novinari imaju po 3.000. Naši novinari, novinari u našim medijima, nemaju ni pet puta manju platu. Dakle, imaju daleko manje lične dohotke, upravo zato što se novac sa medijskog tržišta ispumpava, plaća se jedna prevara, jedna obmana, i u toj obmani učestvuje Jugoslav Ćosić i njegovi novinari, To je ovaj proizvod, obmanjujući, država u državi koja navodno reemituje program koji se nigde ne emituje.

Na takav način su ugroženi domaći mediji, to je rad na crno. I, sada zamislite da držite bilo koju zanatsku radnju, da proizvodite, recimo cipele, plaćate sve obaveze državi Srbiji i pored vas isto neko otvori obućarsku radnju i kaže – ja sam prekogranična obućarska radnja, ovo je moj proizvod i ja ne plaćam nikakve poreze, ne plaćam nikakve naknade, samim tim, narušena bi bila konkurentnost proizvoda.

Pisao sam i Komisiji za zaštitu konkurencije koja se odjednom proglasila nenadležnom, iako je svima očigledno da ovaj proizvod radom na crno ugrožava rad medija i ovih sa nacionalnom frekvencijom i lokalnih televizija zato što, sem što ništa ne plaća emituje reklame daleko povoljnije baš zato što ništa ne plaća i uzima deo propagandnog reklamnog tržišta i na takav način dodatno ugrožava medije koji žive od reklama, plaćaju svoje naknade, poreze i tako dalje.

Dokaz da je ovo obmanjujući proizvod je što ova firma nema PIB. Dakle, ovaj proizvod, ova firma nema PIB. Sada vas ja pitam – kako oni trguju, kako posluju sa dobavljačima, kako plaćaju radnu snagu kada nemaju PIB? Sve je to jedna velika prevara, jedna velika obmana. Mi kao država i mi kao Parlament, s obzirom da su naši činovnici debelo korumpirani, moramo doneti odluku da se medijska strategija ne utvrđuje tamo nekoj radnoj grupi u kojoj su se oni već pozicionirali, pokušavajući da obmanu Vladu, nego da mi tražimo da u Skupštini, ovde, utvrdimo medijsku strategiju i da onda tačno znamo šta su stvarne prekogranične televizije, šta je obmanjujući proizvod, a ovo je sigurno jedna velika obmana, jedna velika prevara, teška 500 miliona evra, a dokaz za to da se pojedinci enormno bogate, što je gospodin Šolak kupio avion vredan 55 miliona evra. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, bezbednost je veoma bitna.

Ja ću sada govoriti o bezbednosti po pitanju prehrambenih proizvoda. Juče smo govorili o tome koliko je krava poklano za vreme vladavine žutih žohara, odnosno Dušana Petrovića, dok je bio ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali i trgovine. Oni su se prisetili da bi se moglo trgovati interesima naših seljaka, da bi se moglo trgovati i interesima, samim tim i interesima države.

Dvesta hiljada krava, jedna krava daje sedam hiljada litara mleka, ako je visokomlečna. Ja računam da je to pet hiljada. To je milijarda litara mleka, svake godine vrednost tog proizvoda je bila 300 miliona evra. Pri tome se radilo o kvalitetnom domaćem proizvodu, koji nije bio dvostruke namene, nije bio obmanjujući, a od mleka se prave i kvalitetni sirevi, pavlake, kajmak itd.

U isto vreme, za vreme vladavine Dušana Petrovića, nestalo je sa stanja milion i po svinja. Vrednost toga je novih 300 miliona evra. Kada uzmemo podmladak kao rezultat, da je 200 hiljada krava opstalo, naš gubitak je samo u teladima negde oko 300 miliona evra. Samo četvorogodišnja, a i nešto kraća vlast Dušana Petrovića, koštala nas je 900 miliona evra svake godine.

Mi izvozimo tri i po miliona kukuruza, kada je rekordna godina, nekada nešto manje, izvozimo proizvode od soje, izvozimo stočno brašno, sve u svemu, izvozimo biljnih proizvoda, poljoprivrednih, za milijardu kilograma mesa žive vage.

Mi imamo 0,33 grla po hektaru, a potencijal, kada bi uzeli evropsku normu, nam je negde oko pet miliona. Dakle, imamo tri i po miliona manje uslovnih grla nego što je to evropski prosek. Vrednost te proizvodnje je negde tri i po milijarde, prerađeno, ne u konačnu fazu, u proizvodima to bi bilo negde oko sedam milijardi evra. To je ono što gubimo. A za biljnu proizvodnju koju izvezemo, dobijemo negde oko 700 do 800 miliona evra.

Znači, naš gubitak je, kada od sedam milijardi oduzmete 800 miliona, naš gubitak je preko šest milijardi. Klanična industrija nam radi sa 30% do 40%, vinarije nam rade sa 30% do 40% kapaciteta, i pri tome uvoze grožđe iz Makedonije. To znači da su nam umesto naše proizvodnje, biljnom proizvodnjom, ovi koji su vladali pre nas, podigli, intenzivirali poljoprivrednu proizvodnju drugih zemalja.

Izvozimo biljnu proizvodnju, a uvozimo meso i proizvode često sumnjivog karaktera. Morali smo da menjamo na desetine pravilnika da bi sprečili uvoz lošeg mesa, mleka i tako dalje, loših prehrambenih proizvoda u Republiku Srbiju.

Mislim da još taj štetni uticaj nismo sprečili i da pokušavamo na sve načine da očuvamo bezbednost i zdravlje ljudi, na koliko-toliko prihvatljivom nivou.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi smo došli u situaciju, koju su oni želeli, da premiramo biljnu poljoprivrednu proizvodnju, a da zauzvrat ona služi za podizanje stočarske proizvodnje, proizvodnje mesa, mleka i jaja u nekim drugim državama. Mi pokušavamo to da okrenemo i sredstva koja ulažemo u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju su negde u zadnje tri godine u subvencijama bile oko milijardu evra.

Ali, ja apelujem i dalje na Vladu da sledeće godine, ako ne uvećamo iznos podsticaja u Republici Srbiji, ono bar da očuvamo na ovom nivou, a to je negde oko 43 milijarde evra.

Mislim da to valja uvećavati, jer podizanjem poljoprivredne proizvodnje, podizanjem podsticaja, stvaramo uslove da naša prehrambena industrija ima po povoljnim okolnostima, po povoljnim uslovima da ima sirovinu za proizvodnju i na takav način da bude konkurentna, pre svega, na domaćem tržištu i na tržištu CEFTA, a i na evropskim tržištima, ukoliko se to može.

Zato apelujem pred donošenje budžeta na Vladu Republike Srbije, na nadležna ministarstva finansija i poljoprivrede, da dobro razmisle, jer novac utrošen u poljoprivredi je kao semenka koja niče. Dakle, ona će dati prvo dobru biljku, a posle će dati zreo plod. Ukoliko želite da jedete ukusan hleb, onda morate posejati pšenicu. Ukoliko želite da jedete slatku voćku, morate da zasadite drvo.

Prema tome, valja investirati u poljoprivredu i prehrambenu proizvodnju, jer na takav način će biti uvećan BDP i taj novac će na ovaj ili onaj način doći do svih nas. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 2. se govori o ravnopravnom poslovanju poštanskih operatora. Govori se o podsticanju konkurencije. Ravnopravan pristup poštanskoj mreži.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ovom predlogu zakona koji će postati zakon ukoliko se Narodna skupština o tome izjasni, stoji sve čega ima i u Zakonu o elektronskim medijima, ali u Zakonu o elektronskim medijima se to ne poštuje, ravnopravno poslovanje operatora.

Dakle, SBB je dominantni operator koji se razvio na mreži EPS-a, na toplanama, na cevovodima i od početka je bio privilegovan u odnosu na operatora koji je bio u vlasništvu ili u većinskom suvlasništvu države Srbije.

Šta je ravnopravno to bi mogao da kaže moj kolega Karić, ali recimo da pristup SBB-u je dvojak. Jedno važi za, jel tako gospodine Kariću, jedno važi za domaće medije, a drugo važi za tzv. prekogranične, a posebno za lažne prekogranične kanale koji nisu registrovani u Republici Srbiji.

Domaći TV kanali plaćaju pristup SBB-u, neki idu besplatno, a manji kanali to plaćaju. Pri tome, SBB korišćenje programa domaćih kanala ne plaća ništa. Domaći TV kanali REM-u, RATEL-u i Sokoju moraju da plate naknade za emitovanje. To ova druga vrsta lažnih prekograničnih kanala to ne plaća. Pri tome, SBB koji domaćim kanalima koji ispunjavaju sve svoje obaveze ne plaća ništa za korišćenje njihovog programa, ovim lažnim prekograničnim kanalima, koji su u vlasništvu SBB-a, plaća za reemitovanje i po nekoliko evra.

Ti kanali, lažni prekogranični, registrovani su u Luksemburgu, gde nema emitovanja, samim tim u Srbiji ne može biti reemitovanja. Radi se o štetama koje trpe domaći mediji kroz reklame, koji se mere desetinama miliona evra, a od pretplatnika SBB-a, pretplatnika u Srbiji i u regionu ispumpava se preko 500 miliona evra kroz lažne prekogranične televizije i pri tome naša država ostaje uskraćena za velike prihode. Dakle, to je ono o čemu ovde stoji, čega nema u praksi po pitanju Zakona o elektronskim medijima. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, operatori mogu sarađivati na osnovu ugovora poštanski, a samo da podsetim da je juče na Svetu Petku bilo 176 godina kako su se zakonom upriličile poštanske usluge. Dakle, zakon je donet 27. oktobra 1863. godine i imao je zanimljiv naziv „Ustojenije poštanskog zavedenija“. Dakle, to je juče bilo, 176. godine.

O saradnji operatora. Hajde da vidimo kako sarađuje N1 televizija, „Nova S“, sa operatorom SBB. Zamislite, kad neka naša pevačica, estradna zvezda ili čak osrednja pevaljka ode da peva u Nemačku, pa i u Luksemburg, u Austriju, u zapadnu Evropu, ona svoj nastup mora da prijavi i mora da plati naknade predviđene zakonom u toj zemlji. Kada N1 televizija, „Nova S“, 13 sportskih klubova, kanala, „Sinemanija“, itd, kanali u vlasništvu SBB registrovani fiktivno u Luksemburgu odakle ne emituju program… Zamislite kad oni nastupaju i navodno reemituju, u stvari emituju program u Srbiji i ne plaćaju nikome ništa. Zamislite N1 televiziju koja nema PIB, „Novu S“, nema PIB, kako onda oni naplaćuju reklame, kako plaćaju radnu snagu, kako plaćaju dobavljačima, kako plaćaju električnu energiju itd? Ako to radi firma Jugoslava Ćosića „Adria njuz“, onda to nije dozvoljeno, jer plaćati novcem jedne firme zaposlene i obaveze druge firme nije zakonito, jer se radi o ispumpavanju kapitala.

Sada zamislite tu vrstu saradnje, gde SBB ima svoje kanale. U Hrvatskoj, Sloveniji, to nije dozvoljeno. To je isto kao kada bi vlasnik kioska imao svoju štampu. Naravno, da on to prvo istakne. Naravno da je SBB prekršio zakon i stavio svoje kanale mimo logičkog postavljanja, što zakon naređuje, stavio na prvo i drugo mesto.

Tako smo sinoć mogli da gledamo reemitovanje Olje Bećković. Navodno je ona bila u Luksemburgu, navodno je naš cenjeni vladika Grigorije bio u Luksemburgu, i odande su emitovali, odnosno ovde reemitovali program koji su oni uređivali, donosili programske odluke u Luksemburgu i na takav način, kroz saradnju sa SBB, reemitovali program našim gledaocima. Da li neko veruje da je Olja Bećković sinoć bila u Luksemburgu? Da li neko veruje da je naš čestiti vladika Grigorije bio u Luksemburgu? Da li neko veruje da je tom prilikom iz Luksemburga pohvalio sudiju Majića?

Neće mene vladika Grigorije naterati da se odreknem Srpske pravoslavne crkve. Ja sam vernik crkvi, ne vladikama. Dakle, vladike mogu da budu dobre ili loše. Crkva je odvojena od države, ali ja nisam odvojen od crkve, ali mogu da budem odvojen od vladika. Vladike su božije sluge, ali često se ponašaju, a i vladika Grigorije, ako smem to da kažem kao vernik, kao da je njima Bog sluga, a ne oni sluga Bogu.

Dakle, sinoć ste mogli videti kako jedan vladika podržava kršenje božijih zapovesti. Mogli ste videti na navodnom programu koji se reemituje u Luksemburgu, što je laž, prevara, utaja poreza itd. Mogli ste videti da, recimo, on podržava ne kažnjavanje pedofilije. Podržao je javno sudiju Majića, maltene ga proglasio mučenikom, čoveka koji je svojom presudom oslobodio pedofila uz obrazloženje da on nije znao da je pedofil kada je obljubio mlađe maloletno dete.

Takođe, kaže – ne ubij. Zamislite kada ubije neko 80 ljudi i ne bude kažnjen za to, nego sudija Majić sa Hadžiomerovićem, apelacionom presudom, oslobode ubice 80 Srba i mučitelja 250. Zamislite kada jedan duhovnik, teolog, vladika Grigorije na programu koji se navodno reemituje iz Luksemburga u saradnji sa SBB, Šolakom, koji vozi avion od 55 miliona evra i koji prihoduje godišnje 500 miliona evra kroz pretplatu i prihode od reklama… Zamislite kada, zahvaljujući tom operatoru i reemitovanju, možemo da vidimo kako jedan vladika, duhovnik podržava i maltene proglašava mučenikom sudiju Majića, koji je oslobodio 11 šiptarskih terorista koji su ubili 80 Srba i mučili 250, a ubistvo su počinili metodom – lagano uzimanje duše. Dakle, mučili su ljude dok ne umru. To je taj metod i, pri tome, o tome su svedočili u beogradskom sudu, Albanci, svedoci saradnici, koji su pri tome ispričali na koji način su Srbi lišeni života i na koji način su mučeni, tako što su ženama sečene dojke i pržene na vatri.

Dakle, takav čovek je oslobođen i za mene je neprihvatljivo, kao verniku, da sveštenik Srpske pravoslavne crkve, u ovom slučaju vladika, u reemitovanom programu iz Luksemburga, pohvali sudiju i maltene ga proglasi mučenikom, iako je ovaj prekršio božiju zapovest – ne ubij, 80 puta je to učinjeno, a sudija Majić to nije kaznio, a eto naš vladika Grigorije ima razumevanja za to.

Ne mogu mene vladike naterati, bez obzira na svoje političke stavove, bez obzira na saradnju sa SBB, sa Đilasom, a Đilas vodi do svog kuma Mlađana Đorđevića, a ovaj aktivno učestvuje u potpomaganju mišljenja određenih vladika u srpskoj crkvi, a protiv legano izabrane vlasti. Kaže – poštuje Boga na nebu, vlast na zemlji. To je ono što su nekada vladike propovedale. Međutim, očigledno da to više ne vredi i, po meni, oni imaju pravo na svoj stav, ali jedan duhovnik je takođe podložan kritici iz mog stava da nikako nije smeo sinoć pohvaliti sudiju Majića, jer nije za pohvalu hvaliti čoveka koji je oslobodio ubice 80 Srba i mučitelje 250 i čoveka koji je oslobodio jednog pedofila. Hvala.