Kao predlagač, mada smo se udaljili od zakona.

Gospodine predsedavajući, ja stvarno nekim ljudima ne mogu pomoći jer ne žele da sarađuju. Sada vidimo da oni koji su bili na listi Boška „Ljotića“, ne žele da se ograde od postupaka Boška „Ljotića“ i Dragana Đilasa. Znači, ne žele, a kažu bili su vanstranački kandidati na listama Dveri, DSS, koje su političke stranke.

Ja stvarno to ne razumem. Ne razumem taj prelaz od Tita kod Ljotića, to nikada ne bih mogao da razumem, ali recimo, dobiješ 62-63 hiljade evra za studiju o zadrugarstvu, zadruge propale, nikome ništa i sada prigovaraš na poljoprivrednoj politici, a u vreme kada si dobijao novac, ukupni podsticaji i subvencije su bile 19 milijardi, kurs bio 117 dinara.

Danas su podsticaji u poljoprivredi 43 do 45 milijardi. Znači, duplo i više nego duplo veći i pri tome navodiš primer zato što smo hteli da uvećamo broj grla i to najavljivali godinama unapred, da se ta stada umatičena uvećaju, da subvencije ne idu samo za razvoj, odnosno za proizvodnju biljnih kultura.

Za žitarice koje izvozimo, a pada nam proizvodnja mesa, mleka, jaja itd, preusmerili smo određena sredstva u cilju da razvijemo, intenziviramo poljoprivrednu proizvodnju. Pri tome, niko neće da kaže, a posebno ne on, da smo hiljade traktora, da smo hiljade priključnih mašina, stotine hektara voćnjaka itd, dali seljacima, odnosno subvencionisali od 50 do 70%, što je bilo nezabeleženo u vreme kada su oni crpeli iz agrarnog budžeta pare za lažne konsultantske usluge, štampanje nekog tamo priručnika o zadrugarstvu, koji nikada nije naštampan i niko ga nikada nije video. Hvala.

Ne, nisam se javio za repliku, nego kao ovlašćeni predlagač imam pravo prvenstva. Jel tako? Da li se slažete? Martinoviću, je li tako? Tako je, koliko ja poznajem Poslovnik.

Dame i gospodo narodni poslanici, nije Martinović nikoga na toj sednici udario. Martinović je bio udaren od dva poslanika i našao se na podu. Ni jednog trenutka Martinović nije hteo nikoga da udari. Ni jednog trenutka nije hteo nikoga da udari. Ali, znam jednog poslanika koji je sve vreme otezao da Boško Obradović završi konferenciju za štampu i da stigne da izvrši ovde incident. Taj poslanik je bacio ono - gimi faj, kako se to kaže - baci pet, Bošku Obradoviću na uspešno izvedenom incidentu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Taj incident je trebalo da posluži Milu Đukanoviću, trebao je da uvuče u Skupštinu, da Skupština Srbije uradi nešto što bi Milo Đukanović koristio da kaže - evo, Republika Srbija i Rusija se mešaju u poslove, sve vreme su nas verbalno nagonili na to da nešto učinimo ne bi li Milu Đukanoviću dali vadilicu da su Rusija i Srbija, preko Srbije, se mešali u unutrašnje poslove Crne Gore povodom zakona koji smo svi osudili, Zakona o veroispovesti u Crnoj Gori. Sve vreme su pokušali verbalno da nas uvuku u to, a onda su došli njihovi saveznici da i fizički to izvedu raznim transparentima.

Jeste gospodin Martinović hteo da oduzme transparent, ali nikome nije pretio ni da će ga udariti, niti je bilo koga udario, niti je bilo ko posrnuo zbog njegovog udarca. Sve je bilo obrnuto - fizička agresija Boška Ljotića, više puta izražena. To što je neko bio na njegovoj listi, ja ne mogu da mislim da je to neka vadilica i da sad treba ne znam po koju cenu da brani postupke Boška Ljotića. Ja njima želim svaku sreću na izborima, ali ću se ja sa njima uvek sporiti.

Ja sam protiv agresije. Ja sam za to da ova Skupština postoji, a ne da se izvrši vojni udar, državni udar i vojni puč. Hvala.

Šta je rekao? Pre dva dana je odštampao?
(Miladin Ševarlić dobacuje.)

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam demokratiju bivšeg režima upoznao dobijajući batine nekoliko puta. Imao sam više sreće od nesretnog Ranka Panića koji je izgubio život na jednom mirnom prijavljenom protestu.

Mi smo imali san da registrujemo televizijsku stanicu, ali to nije bilo moguće. Danas ovi koji imaju dvadesetak neregistrovanih televizijskih stanica po 24 emituju program protiv vlasti, nemaju tu vrstu problema koju smo mi imali, niti ih bilo ko fizički ugrožava.

Što se tiče zadrugarstva, sami ste čuli, pre pet dana, pre dva dana odštampano, a plaćeno 2011. godine hiljadu primeraka. Sada smo videli jedan osam godina kasnije. Od naših zadruga iz tog vremena ostala je samo knjiga. Zadruge nema nigde. Sve je propalo, sve tajkuni uzeli. Niko ih nikada nije osuđivao, ali evo mi smo krivi zato što su tajkuni ćapili zadružnu imovinu, što kažu naši mladi, 2009. godine, 2010. godine, 2011. godine. Dakle, mi smo krivi. Ovi su uzeli pare za knjigu, zadruga nema i nikom ništa.

Nego, ovde ja predlažem da se izborna lista koju neki tu žele da formiraju zove – F lista, lista F odeljenje ili kako hoćete posle raznih diskusija. Moram da kažem i da ovde ima i lopuža. Recimo zamislite kada svakoga dana ukradete 5.500 dinara. Zamislite, danas ja sa doputovao iz Novih Karlovaca.

Svojim potpisom ja tvrdim, ne da živim u Novim Karlovcima, nego da sam putovao iz Novih Karlovaca do Narodne skupštine i ja nudim moj broj telefona da služba to proveri, za svako moje pojedinačno putovanje. Za svako moje pojedinačno putovanje koje mi je plaćeno da li sam, pazi kad nam neko prigovara na moralu, da li sam putovao. Evo, ja dobrovoljno pozivam službu BIA, da na bazi baznih stanica proveri da li sam u vreme zasedanja putovao od mesta prebivališta do Narodne skupštine. Zbog toga dobijam putne troškove.

Ali, to isto da uradi i ovaj koji nam prigovara o nedostatku morala, koji nam govori o nekoj krađi. Da to isto uradi Đorđe Vukadinović, koji svakog dana kada dođe u Narodnu Skupštinu, naplati troškove od Novog Sada do Beograda, u Novom Sadu se prijavio, ali ne putuje. Troškove dobijamo za putovanje, a ne zato što smo se negde prijavili, a živi u Beogradu, Majke Jevrosime, broj neću navoditi da mi ne bi rekao da mu ugrožavam bezbednost.

Dakle, da i on službi ponudi da se uporedi preko mobilnih telefona da li smo na dan sednice Skupštine on i ja putovali ili nismo, ko je varao državu za 13 hiljada evra u ove tri i po godine. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predlagač želim pre svega da zahvalim gospodinu Komlenskom i gospodinu Torbici što su potpisali zajedno sa mnom ovaj predlog. Želim da zahvalim svim poslanicima, pre svega opozicionim poslanicima, poslanicima vladajućih partija, posebno najjačoj vladajućoj partiji, na tome što su svi podržali pravo građana vlasnika oružja da dobiju dodatne dve godine da regulišu zamenu oružnog lista i da izbegnu kažnjavanje i oduzimanje oružja. U ime tih vlasnika želim da zahvalim svima, ali vlasnicima da preporučim da u tom narednom periodu od dve godine izvrše svoju obavezu i da preregistruju oružje.

Ovde je bilo raznih ideja koje su se meni dopale, ali to nije pitanje za mene, to je pitanje za sve vlasnike oružja i njihova udruženja. Još jednom, hvala svima koji su dali priliku građanima vlasnicima oružja produžetak od dve godine da izbegnu kažnjavanje i oduzimanje oružja. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju Kosova i Metohije, kada je teško Vlasima, možete da zamislite kako je nama.

Moje prvo pitanje je u stvari čestitka. Dakle, čestitam predsedniku Vlade Republike Srbije, Ministarstvu spoljnih poslova, Narodnoj skupštini Republike Srbije i svim kolegama poslanicima, bez obzira na političko opredeljenje, čestitam povlačenje priznanja lažne države Kosovo od strane države Sijera Leone. To je značajno, posebno za nas iz vladajuće većine, što demantuje one koji kažu da ćemo se mi odreći naše južne pokrajine Kosovo i Metohija zarad ulaska u EU. To ih najbolje demantuje, nismo mi Vuk Jeremić, nismo mi Boris Tadić, nismo mi Dragan Đilas, nismo mi Borko Stefanović, da bi to učinili. Ipak, hvala svima koji ulažu napore da se međunarodno priznanje, lažne države, divlje države Kosovo i Metohije, NATO baze, a ja mislim da će biti država samo dok bude NATO baze, da posle toga će ponovo biti naša južna pokrajina. Hvala svima koji se zalažu u tom pravcu.

Pitanje se odnosi, ponovo na izbore – šta će Vlada Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Ministarstvo policije, preduzeti povodom najave ometanja izbornog procesa koji sledi za par meseci u Republici Srbiji u izborima za narodne poslanike, pokrajinskim izborima i izborima za lokalne skupštine.

Naime, određena vrsta kriminalaca koji sebe predstavljaju kao političarima, ovi iz ovog žutog dela nesrećne opozicije, najavljuju da će nezakonitim sredstvima, kriminalnim radnjama, pokušati da onemoguće sprovođenje izbora u određenim opštinama, u određenim lokalnim samoupravama, a time ometati izborni proces u Republici Srbiji, da će to pokušati. Zato je moje pitanje - šta će Vlada Republike Srbije, nadležni organi preduzeti da se to predupredi, a ako se bude dešavalo da se efikasno takvo ometanje otkloni u toku izbornih radnji i da se takvi počinioci procesuiraju u najstrožem mogućem obliku kažnjavanja?

Moje sledeće pitanje je – šta će Ministarstvo kulture i informisanja, šta će Ministarstvo pravde preduzeti povodom presude koja je doneta u Višem sudu u Frankfurtu, u Nemačkom sudu, koji je presudom izdao privremenu meru zbog piraterije „Junajted grupe“, gde spadaju „Junajted medija“, SBB, Šolak i Đilas, gde je sud u Nemačkoj utvrdio da su dekodirali nelegalno kanale Telekoma i prikazivali ga na platformama „Junajted grupe“, i time izvršili akt piraterije i po procenama nemačkog suda naneli Telekomu Srbije štetu od stotinu miliona evra - šta će se preduzeti od strane ministarstva i šta će preduzeti naše pravosuđe i tužilaštvo da po tom pitanju kazni „Junajted grupu“ i u Srbiji, kao što je kažnjava i u Sloveniji, Nemačkoj i tako dalje?

Na kraju, moje pitanje vezano za poljoprivredu je, šta možemo da učinimo u narednom ciklusu da se ubrzaju isplate subvencija podsticaju u poljoprivredi? Koliko možemo da ubrzamo taj proces? To je pitanje za Ministarstvo poljoprivrede, odnosno za Upravu za agrarna plaćanja, pošto novca ima sasvim dovoljno, pošto se radi o obrađivanju određenih zahteva i predmeta, pošto se oni umnožavaju. Da li postoji mogućnost da zaposlimo određeni broj ljudi i da ubrzamo proces obrade zahteva poljoprivrednika, a samim tim pošto ima dovoljno novca, ta isplata bude efikasna i brža, ne samo da ne bi neko pomislio u ovo predizborno vreme već i u budućem periodu? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, dok je vladao Vojislav Koštunica i Boris Tadić, je li tako, gospodine Martinoviću, prethodni govornik je podržavao njihovu politiku zajedno sa mačkom Dražom. To su bila dva omiljena lika Vojislava Koštunice. Dakle, došlo je do proglašenja nezavisnosti divlje države Kosova i Metohije. Da je ova vlast tada vladala, to se nikada ne bi desilo. Zašto izvlačim ovakve zaključke? Ja sam ovim pitanjima čestitao čak i delimično opozicionim strankama, sem onim žutim nesrećnicima, vladajući strankama, strankama većine, Vladi, predsedniku, svima, osamnaesto povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i Metohije.

Zato je licemerno kada nama neko nešto prigovara, a za vreme njihove vlasti se desilo, čini mi se, sto priznanja. Pri tome je Vuk Jeremić bio glavni asistent, u čijem klubu neko sedi ovde, bio glavni asistent kosovske nezavisnosti. Oni temelje svoju nezavisnost, Tači, Haradinaj, a sada i Kurti. Prvo, Kurti ne bi bio premijer da ga Koštunica nije pustio osuđenog, pravosnažno osuđenog iz zatvora. To je nesumnjivo. Drugo, Tači se čak Ujedinjenim nacijama pozvao na dokument Vuka Jeremića, potomka čuvenog Murata age Pozderca. I sada neko nama kaže, kad iz ništa pokušaš da izvučeš nešto, neko kaže Kosovo i Metohija, vi ono, vi ono itd. Oni koji su trčali u američku ambasadu da kažu da po pitanju Kosova neće preći crvene linije, ali samo da Boris Tadić bude izabran, da kosovski Albanci odlože proglašenje nezavisnosti dok Boris Tadić ne bude izabran 2008. godine, to se i desilo. Boris Tadić je dao zakletvu, čini mi se, 14. februara, je li tako, gospodine Martinoviću, a kosovski Albanci su nezavisnost proglasili 17. Onako kako su Tadić, Koštunica i drugi hteli da, eto, prvo overe izbor Tadića, pa da onda idu dalje.

I, danas neko iz te ekipe, mačak Draža je pokojni, ali ovi što su preživeli, oni nam ovde skaču, kako smo, eto, mi krivi za nezavisnost, a Hašim Tači se poziva na mišljenje koje nam nije trebalo Međunarodnog suda pravde, koji je tražio, gle čuda, ne Tači, nego je tražio Vuk Jeremić u njegovo ime. Znači, oni temelje kosovsku nezavisnost. Navuku Jeremiću, njegovoj politici, dok je bio u Vladi Borisa Tadića, ali i u Vladi Vojislava Koštunice. To su činjenice.

Sada malo da govorimo o Šabiću. Zaštita lica, piše ovde zaštita lica. Da li mislite na lice kao lice ili mislite na lice? Ako mislite na lice kao facu, onda da pitamo Šabića šta je ugrozilo njegovo lice. Kako se to beton zatrčao u Beogradu i udario ga onako u facu, pa se on požalio, kao šta ste uradili od mog grada, od njegovog grada, a on se pijan spotakao. Dakle, kao da je bio u kafani i apoteci Sergeja Trifunovića. Zaleteo se u beton, a onda hteo da optuži vlast, jer mu nije dovoljno zaštitila lice, da kada takav malo pripit i ko zna šta još, izađe na ulicu i kad posrne, opet kriva vlast.

E, taj isti nezavisni zaštitnik ne može da zaštiti ni svoje lice. Taj što rado u tom stanju grli i ljubi beton, pa kad mu nastanu neke povrede iz te ljubavi, onda smo mi krivi, taj isti je, gle čuda, kao nezavisni, vrli, ovako, onako, bio zaštitnik, poverenik, zaverenik, u stvari, on traži, šta je tražio, od VBA da mu dostave dokumentaciju. Zamislite to. Pa bolje direktno da damo Amerikancima nego da on bude posrednik. Bolje direktno da damo Britancima odmah mi, nego da nam Šabić bude posrednik. Ne mislite valjda da je hteo kada to dobije da on sačuva tajnu. Pa on je od Britanaca dobio 80.000 funti. On i zaštitnik onaj bivši, kako se zvao, čuveni onaj što je hteo da diže revoluciju, pa hteo da ga Vučić stavi za predsednika Vlade, Janković, onaj što je Marinika trčala, skakala sa Čanka na ovog Jankovića, sa Jankovića na Živkovića, sa Živkovića na Đilasa, pre toga je bila LDP, Sveti Petar zna, šta nije bila, možda Jehovin svedok, nije ni to isključeno.

Dame i gospodo, taj isti 80.000 funti kada je dobio od Britanaca, to je 100.000 evra. Znači, dobio je gotovo polovinu od onoga što je dobio general Simović kada je izazvao puč i Srbe uveo u rat 1941. godine, koji smo možda mogli izbeći. Pametnije bi bilo da smo izbegli nego što smo to platili sa 1.200.000 žrtava.

Ali taj isti Šabić je navodno bio nezavisan. Bio je član dve ili tri partije samo, dve ili tri partije, znači, malo je nezavisniji od Marinike, a onda je bio potpredsednik Skupštine. Da li ste vi, gospodine Marinkoviću, sada nezavisna ličnost? Dakle, ako vas je partija predložila za potpredsednika Skupštine, vi bili potpredsednik Skupštine, i sutra ćete, recimo, biti ministar za državnu upravu i onda kažete – e, baš je on pogodan jer je nezavisan. Od čega je on nezavisan, kada je imao jače funkcije nego što imam ja, gospodin Martinović itd, bio pripadnik zakonodavne vlasti, bio potpredsednik Skupštine, bio član izvršne vlasti, bio ministar za državnu upravu i odjednom postao nezavisan i postao poverenik, zaverenik itd.

To što je upao u apoteku i kafanu Sergeja Trifunovića, to ga ničim ne opravdava. Koju je on kampanju vodio protiv vladajuće većine, posebno protiv gospodina Martinovića i moje malenkosti, koje im je prijave pisao, ali nije ih on potpisivao, zato što bi odgovarao za lažno prijavljivanje krivičnog dela, već je davao svojim zamenicima, koju je on politiku vodio protiv određenih pripadnika vladajuće većine, to zna i šira javnost, a znamo i mi.

Dame i gospodo, ali da ja pričam malo o ekonomiji i o uspehu, ne samo u spoljnoj politici. Sijera Leone je povukao priznanje. Mačak Draža bi se obradovao, ali vidim ovaj drugi nije. On bi se obradovao, on je bio iskreni patriota. Zato je uginuo, zato što je bio zabrinut zbog saradnje Vuka Jeremića sa ovim NATO paktom, sa Amerikancima, sa Albancima itd, zato je jadan mačak i preminuo grešni. Znači, nije on ispustio svoju grešnu mačju dušu, nije mogao da podnese takvu vrstu licemerne politike koja se i dalje ponavlja ovde, a možda to vama izgleda duhovito. Svih devet života je rešio kada je video šta ovi rade.

Dame i gospodo, u zadnjem kvartalu rast BDP-a, novac se zarađuje, ovi što su zabrinuti, ovi što se smeškaju, da li će dobiti pare iz „Lutrije“ itd, ozbiljna država ne igra na sreću, kao ovi Koštuničini i Tadićevi ljubimci. Dobiješ nešto iz „Lutrije“, „Lutriju“ gurneš u minus itd. Ozbiljna država gleda da se novac zaradi. Živi se od zarađenog, a ne samo od zaduženog, od inflacije itd, prevara, od kombinacija itd. Rast BDP-a u Srbiji u zadnjem kvartalu je bio, koliko znam, preko 6%, čini mi se 6,1 ili 6,2%, nemojte me držati za reč, ali preko 6%. Čini mi se da jedino Mađarska u prošloj godini nešto parirala Srbiji u odnosu na to. Znači da smo ekonomski napravili neki rezultat. U prvom mesecu se to ponovilo. Imamo u Evropi najveći rast BDP-a u januaru i to je ono što treba pohvaliti, što treba pohvaliti celu Vladu, Skupštinu, opoziciju ako treba, sem ovih žutih nesrećnika koji miniraju, što miniraju svoju državu za lične dohotke od 120.000 dinara.

Oni umesto da rade za državu, da kritikuju vlast, što nije uopšte sporno, mogu da kritikuju i za ono što smo pogrešili i za ono što nismo pogrešili, ali treba da dolaze na posao. Sem njih, ja mislim da svi drugi snose zasluge, i oni koji su nas kritikovali i oni koji su Vladu podržavali, uglavnom to je rezultat Srbije. Može neko da bude protiv vladajuće većine, to uopšte nije sporno, ali ne treba da bude protiv države.

Dame i gospodo, takav rast bruto domaćih proizvoda je značajan, zato što nam u uvozu ne dolazi samo roba široke potrošnje, dolaze nam repromaterijali, dolaze nam mašine, značajan deo uvoza su nam mašine i repromaterijali, što ukazuje na dalji porast rasta bruto-domaćeg proizvoda. I to je posebno za pohvaliti, zato što nam uvoz, a uvozi se roba široke potrošnje itd, je pokriven sa 30% više izvozom nego što je to bilo za vreme ovih žutih nesrećnika.

Ostatak vrlo lako nadoknađujemo investicijama koje su prošle godine 3,5 milijarde. Zato se kurs evra ne pomera, zato što privreda garantuje stabilan kurs. Pri tome, ne održava se kurs trošenjem deviznih rezervi, već naprotiv, devizne rezerve rastu, a zlatne rezerve su porasle dva puta, dok su devizne rezerve ukupne porasle za tri milijarde u odnosu na 2012. godinu. Znači, kurs se ne čuva, čuva se privredom, proizvodnjom, je li tako gospođo Tomić, ne čuva se trošenjem deviznih rezervi i nije nikada u Srbiji ni za vreme bivše Jugoslavije valuta mirovala, kurs prema devizama mirovao osam godina. I zato Vladu ponekad treba ne samo kritikovati, nego je ponekad i pohvaliti i sa ove druge strane. Ponavljam, one žute nesrećnike ja ne računam u opoziciju. Ja to računam u nesrećnike koji rade protiv svoje zemlje. Neću da kažem da su izdajnici, ali da su nesrećnici, to svakako može da vidi svaki dobronameran građanin Republike Srbije.

Inflacija nam je malo više od 1%, što znači - rast troškova na malo je porastao za jedan zarez nešto. Ali, da ukažem na porast standarda, da je obim trgovine porastao u robi široke potrošnje za 10%, što znači ako ti je inflacija samo jedan koma nešto, a trošiš, znači nema rast cena na malo, nije porastao 9% nego jedan, a obim za 9%, što znači da naš narod bolje živi nego što je živeo godinu dana ranije. Ja mislim da mi možemo to još jače, još brže, još ozbiljnije, a tu ozbiljnost svakako treba da nam da i ovaj dobronamerni deo opozicije, svojim kritikama, predlozima, itd.

Nikada Srbija ekonomski nije napredovala kao sada. Imala je teške 90-e godine, ali od 2000. godine do 2012, žuti nesrećnici su održavali samo prodajom kapitala, prodajom deviznih rezervi, zaduživanjem, itd. Ono što mi zarađujemo, oni su živeli od zaduženog a ne od zarađenog. Nisu znali kako se novac zarađuje, oni su znali samo kako se novac troši. I zato je Srbija i došla gde je došla, a onda su bili tako ranjivi, sa jednim avionom bez akumulatora, sa jednim MIG-29 bili su veoma ranjivi i morali su da podležu stranim političkim pritiscima i da čine ustupke koje su činili na Kosovu i Metohiji, jer su učestvovali u nezavisnosti, u izgradnji nezavisnog Kosova, te divlje države.

Kad ovo govorim, dužan sam da kažem kolegama poslanicima - ja ne branim vlast, ja branim državu Srbiju i njeno pravo da postoji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, čisto da obavestim kolegu da po redosledu govornika koji je javno dostupan dokument, moja malenkost ima pravo da govori, da troši vreme grupe.
Evo, da jedan deo vremena posvetim tome, a vi predsedavajući samo klimnite glavom da li je to tačno ili ne, da kolega ne bi morao…

Dame i gospodo narodni poslanici, leteći paradajzi i krastavci koji ujedaju i boranija koja napada na kuće je već preterala svake granice.

Dakle, prvo ne treba plašiti naše građane. Kaže Zakon o GMO, znači, Zakon je, da ponovo ponovim građanima, pravno obavezujući dokument. Deklaracija to nije. Deklaracija znači da se zalažete za nešto. Zakon je nešto što je izričito. Znači, to je obavezujući pravni dokument i po zakonu, po deklaraciji, ne možete nikog da kaznite, a po zakonima možete da kaznite sve, jer, zakon je za svakog zakon. Kažeš - što ti zakon dade, niko ti ne ote. To kaže Valtazar Bogišić i to je jedno od njegovih pravila.

Kaže član 2. – ni jedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od GMO ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije.

Znači, Zakon o GMO, znači pravno obavezujući dokument, koji ako se krši za to se odgovara.

Što se tiče sumnje u EU da li treba uhvatiti predah ili ne, ja moram da pitam malinare, moram da pitam i proizvođače jabuka, moram da pitam obe strane, jedna od strana se zalaže da se raskinu odnosi sa EU, a ima i onih koji bi raskinuli odnose sa Rusijom, pošto je naš glavni kupac jabuka u 90% slučajeva Rusija, ja pitam one koji se zalažu za raskidanje odnosa sa Rusijom, da li misle da naši seljaci neće moći da prodaju jabuke ukoliko to učinimo?

Takođe, maline, 95% proizvoda malina se izvozi u EU. Sad ja pitam, da li da se odreknem maline ako se odreknem EU ili Rusija, ako se odreknem Rusije? Zato mislim da politika koju trenutno vlast vodi, kao nezavisna suverena država, koja sarađuje sa jednima i drugima, jedina prava politika koja garantuje ekonomski napredak.

Dve trećine, gospodine predsedavajući, gospođo Tomić, vi potvrdite, da li je dve trećine našeg izvoza vezano za EU? Taj izvoz donosi plate, taj izvoz donosi nova radna mesta. Taj izvoz kao i onaj za Rusiju odnosi nove tehnologije, donosi zanavljanje naučnog rada itd.

To je ono što pokreće državu – rad. Radom možete postići sve. Ležanjem na kauču i kritikama ne možete pomoći mnogo svojoj državi. Zato energiju treba trošiti u radu, a ne po kafićima, ne pričajući po kafanama koješta, ne odlazeći na slave srpskih domaćina za Vidovdan, što ni jedan srpski domaćin nije radio.

Dakle, ukoliko se odreknemo EU u ovom trenutku koja nije idealna, mi to ne treba da činimo. Neka EU vidi šta će sama sa sobom prvo, ali mi ne treba da se odričemo u pretpristupnom periodu, gospođo Tomić, EU zato što je razlika između destinacije i puta. Mi na putu prema EU treba da pokupimo sve privilegije pretpristupnih fondova. Daj da se odreknem 184 miliona iz IPARD fondova zato što ih daje EU našim poljoprivrednicima. Ja mislim da ne treba da se odreknemo, ali EU, ja se slažem, i sama ima probleme sama sa sobom. Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine.

Ponekad i meni EU liči na Jugoslaviju iz 1989. godine. I ja sam ponekad skeptik, ali umereni, prema EU. Ali, želim da iskoristim put prema EU da što više sredstava uvučemo u našu zemlju, da zanovimo ne samo administraciju, već poljoprivredu, preradu, napravimo dodatnu vrednost iz poljoprivrede, a to evropski fondovi na tom putu prema EU nude.

Ja malo skeptik za Sloveniju i Hrvatsku, znajući zajednicu koja je postojala na ovim prostorima, gde su bile Slovenija i Hrvatska, koje imaju običaj da ne čuvaju tu zajednicu, već da je parazitski isisaju i da je kao praznu ljušturu je napuste.

Nisam siguran da mogu stoprocentno da verujem u zajednicu u kojoj su Hrvatska, Slovenija. Mislim da sam u tom delu skeptičan i da EU zbog toga može da ima određene probleme. Ali, odreći se EU, dve trećine trgovine prema EU, odreći se para koje u ovom trenutku stižu iz EU, bi bilo pogrešno, kao što bi bilo pogrešno da se odreknemo Rusije i da se odreknemo Kine.

Ukoliko se odreknemo EU, pitanje je koliko će kineski i ruski investitori investirati ovde, jer kada dolaze da investiraju ovde, računaju i na tržište EU, koje broji, čini mi se, nekoliko stotina, ali pet stotina miliona ljudi, koliko ja znam.

Zato mislim da je politika odricanja od EU sasvim pogrešna, kao što je i pogrešna politika odricanja od Rusije i odricanja od Kine. Hvala.

Replika je zbog gospođe Tomić.

Gospođo Tomić, vi ste me prozvali. Dakle, ne odnosi se na leteće paradajze i krastavce koji ujedaju.

Gospođo Tomić, pravno obavezujući dokument sa Kosovom i Metohijom ne postoji. On postoji u glavi Vuka Jeremića, postoji u glavi Vojislava Koštunice, postoji u glavi Borisa Tadića, koji su radi opstanka na vlasti dopustili 2008. godine da Kosovo proglasi nezavisnost a da prstom nisu mrdnuli. Prstom jednim nisu mrdnuli, kao što ni za vreme martovskog pogroma 2004. godine prstom nisu mrdnuli, ni malim prstom nisu mrdnuli dok su se palile desetine srpskih crkava i manastira, dok je srpski narod potpuno nezaštićen spašavao glavu, a neki nisu uspeli ni to. Prstom nisu mrdnuli.

Jesu mrdnuli 2001-2002. godine kada su amnestirali 2108 albanskih terorista, među njima pojedinačno Kurtija, među njima Fljoru Brovinu, ili kako se zove, taj albanski mi ide teško, to Jeremiću ide malo bolje, braća Mazreku, koja su optužena za spaljivanje Srba u Klečki, dakle, 2108 albanskih terorista su, gospođo Tomić, pustili ovi Koštunicini, pri tome su pustili teroriste. Martovski pogrom, da bi sebi sačuvali obraz, oni su dopustili da grupa huligana zapali dve džamije da bi ispali loši koliko su Albanci. Eto, Albanci spalili na desetine srpskih crkava i manastira i onda je grupa huligana, glupaka, uz dopuštenje tadašnje vlasti, uradila taj vandalski čin u Nišu i u Beogradu, što je gurnulo fleku na obraz Srba.

Ništa oni nisu uradili, a sada pričaju o pravno obavezujućem dokumentu. Pravno obavezujući dokument je bilo ono što su Jeremić, Borko Stefanović radili u američkoj ambasadi i rekli – ako Boris Tadić bude izabran nećemo preći crvene linije koje budu dale SAD. To je u beleškama, to je Vikiliks objavio. Znači, ništa ja ne izmišljam. Sve može da se nađe. Da su tražili da zanove vlast Borisu Tadiću u zamenu za to da će oni sa tom kosovskom nezavisnošću moći da prođu itd, i neće prelaziti crvene linije, ali samo ukoliko kosovski Albanci odlože svoje proglašenje dok Boris Tadić ne bude izabran, da Tomislav Nikolić ne bi bio izabran i sprečio nezavisno Kosovo.

Gospođo Tomić, ja više izgleda ne smem da pomenem leteće paradajze, krastavce koji ujedaju? Znači, tu dolazi do prepoznavanja, ali sam ja razumeo.

Vi ste rekli da je bivši režim premestio pregovore iz UN na EU, odnosno UNMIK zamenio Euleks. Značim, sem što su obezbedili mišljenje Međunarodnog suda pravde u korist Albanaca, gde su sedele isključivo sudije iz čijih zemalja su dolazila priznanja te divne države Kosovo, to znači da je Vuk Jeremić znao kakav će odgovor dobiti, sem toga što su izdejstvovali povoljno mišljenje za Hašima Tačija, oni su u stvari premestili pregovore, kako vi kažete, a ja se slažem sa vama, i ja sam to pročitao, iz UN u EU. Time su iz pregovaračkog procesa eliminisali, koga? Eliminisali su Rusiju i Kinu.

Sada tamo neki leteći paradajz koji se zalaže za saradnju sa Rusijom i Kinom nema snage da osudi one na čijoj je listi izabran zato što su iz pregovaračkog procesa eliminisali Rusiju i Kinu, a verovatno sa ciljem da pomognu Srbiji. Verovatno je cilj bio da pomognu nezavisnoj divljoj državi Kosovo koju su Albanci proglasili po savetu Vuka Jeremića, Borka Stefanović, Đilasa, Borisa Tadića. Tri dana posle izbora Tadića, kada je Tadić zbog nezadovoljnog naroda, koji se zbog toga okupio na ulicama, pobegao u Rumuniju. Toga se svi sećamo.

Ukoliko bi slušali tako neke savete, ukoliko bi eliminisali recimo tržište CEFTA, da imamo suficit, kada bi eliminisali EU, gde sa nekim zemljama po prvi put imamo suficit u trgovini, kada bi ne daj Bože eliminisali tržišta Rusije i Kine, mi bi narušili kompaktnost naše ekonomske politike i onda ne bi imali investicije, ni oni koji preko nas žele da dođu do Rusije i Kine i obrnuto, da iz Kine i Rusije, preko nas, dođu na CEFTA veće tržište i na tržište EU.

U ovom trenutku, gospodine Marinkoviću, mi imamo tržište od milijardu ljudi sa kojima gotovo imamo bescarinske aranžmane i naša šansa je u tome. Male države mogu da opstanu samo proizvodnjom dosta robe koje su namenjene izvozu, da zadovolje potrebe svojih građana i da saniraju sve dugove i sve obaveze prema međunarodnoj zajednici. Hvala.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, dopustili ste mali više ličnog obraćanja. Ja nisam ni akademik, nisam ni doktor, niti sam tvrdio, a ovo je prvi put da me neko tako nazove. Možda, gospodine Martinoviću, za neke bez obzira što nemam diplomu, ja jesam doktor nauka. Ja nudim da se moje znanje uporedi sa bilo kim, nesporno je.

Kada neko kaže – čekam treće dete, ja uvek pomislim da je to žena. Ne znam šta vi pomislite gospodine predsedavajući?

Ali, po pitanju EU, ja nisam rekao da ćemo da varamo EU, već ćemo koristiti sva sredstva koja EU pruža u predpristupnom periodu i da je razlika između puta i destinacije, a neću ja odlučivati da li će Srbija ući u EU, već će to odlučivati svi građani Republike Srbije, pa i ja ukoliko u tom trenutku budem živ.

Znači, normalno je da bude neki referendum i da se građani na kraju tog puta opredele da li jesu ili nisu za EU. U ovom trenutku nama tržište EU treba i to sam govorio i zbog Rusije i zbog Kine, da bi ruski i kineske investicije dolazile u našu zemlju računajući na to tržište od preko 500 miliona stanovnika, je li tako gospođo Tomić, o tome sam govori. Govorio sam da treba da iskoristimo svaku paru, a da sam po pitanju EU malo skeptik zato što su Slovenija i Hrvatska, republike, odnosno države bivše Republike koje su sklone razbijanju složenih državnih zajednica, što je bio slučaj sa SFRJ. Znači, ne varamo EU, koristimo njihovo tržište, jer naša pozicija sadašnja to omogućava, kao što nećemo da se odreknemo Rusije i Kine, nećemo se odreći ni EU, ni CEFTA tržišta, o tome sam govorio.

Na kraju, ja u mojoj izbornoj jedinici uvek dobijem preko 20% i neću više da repliciram nekome ko jedva dobaci do 1%, 2%. Niti sam akademik, niti sam doktor nauka, a brate nisam ni pacijent. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, pošto nisam ni akademik, ni doktor nauka, ali nisam ni pacijent, dakle, da još jednom objasnim kolika bi šteta bila od bilo kakvog raskida sa Rusijom, Kinom, EU i sa državama CEFTA tržišta.

Godine 2001. aktivno sam učestvovao u izgradnji industrijske zone u Inđiji. Aktivno. Pomagali su mi mnogi republički funkcioneri u dva saziva i kad sam bio poslanik i kad sam bio predsednik Skupštine sa tog mesta sam smenjen kada smo završili tu industrijsku zonu. Inđija je tada imala dug 50 miliona dinara i obaveza, a onda su Ješić i usrećitelji, ovi koji bojkotuju Narodnu skupštinu, samo da znate da vam Ješić tri godine prima platu, dragi moji građani, a na sednici ne dolazi.

Dakle, on je najstariji bojkotaš ovde. Verovatno su ga zarobili tamo u onoj stančugi u Beču, ili penthausu, šta već ima, ili je možda izgubio pasoš, pa ne može da se vrati.

Dakle, gradeći tu industrijsku zonu bio sam svestan da na putu od Evropske unije prema Istoku, svestan toga da Sunce izlazi na istoku, zalazi na zapadu, da na istok treba gledati srcem, a na Zapadnu Evropu očima, gradeći tu industrijsku zonu znao sam da će to smanjiti nezaposlenost.

U tom trenutku Inđija je dobila devedesetih godina 50% novog stanovništva zahvaljujući tome što je Tuđman proterao Srbe i ne samo Tuđman, već veliki broj proterao je Alija Izetbegović. To su ovi multietnički, koji vole da proteraju naciju, a za sebe govore da su multietnički, otcepe se od Srbije, formiraju neku svoju Republiku i sve Srbe koji žive u toj Republici proglase agresorima.

Bez obzira što smo dobili 50% novog stanovništva, Inđija danas gotovo da nema nezaposlenih. Nezaposlenost u Inđiji je negde 4%, mada, ja sumnjam da ima onih koji se nisu prijavili na Zavod za zapošljavanje da bi izbegli pozivanje. Ima ljudi, verovali ili ne, ljudi sličnih Goranu Ješiću, koji izbegavaju da rade.

Dakle, samo jedna fabrika u toj industrijskoj zoni. Prva koju smo otvorili je bila fabrika cigareta „Fast“. Imao sam probleme sa Đelićem i Vlahovićem, i to grdne probleme, jer oni kad su prodali duvansku industriju hteli su da prodaju sve pušače u Republici Srbiji i da apsolutno u stranim rukama budu sve fabrike cigareta. Ja sam mislio drugačije.

Ta fabrika i taj investitor nam je pomogao da započnemo industrijsku zonu iz koje je jedna fabrika, ja ću je navesti sad „Grunfus“, njen izvoz je godišnje 208 miliona evra. Znači, jedna fabrika u Inđiji, 208 miliona evra. Druga u sastavu „Henkela“ daje još 100. Znači, to je samo dve fabrike od desetak kojih tamo ima, to je negde 300 miliona evra ili 7.000 evra po glavi stanovnika samo iz te dve fabrike. Većina te robe ide u Evropsku uniju, jedan deo ide i na CEFTA tržište.

Moram da navedem i primer NIS. Nisam se složio sa cenom za koju je NIS prodat, ali je NIS veliki izvoznik. Dakle, pitanje je koliki bi NIS bio izvoznik da, recimo, malo ljudi zna da u Bugarskoj i Rumuniji, koje su članovi iz Evropske unije, NIS, odnosno „Gasprom“ ima više pumpi dva i po puta nego u samoj Srbiji, benzinskih stanica, kako oni to zovu. Naftna industrija Srbije ostvaruje značajni iznos koji se meri stotinama miliona evra. Pitanje je da li bi ruski investitor, bez ulaska u EU, bez ovog pretpristupnog perioda, da li bi ostvarivao takve rezultate?

Da li znate da među prvih desetak izvoznika su dve kineske firme, odnosno kineske investicije? To su „Železara“ Smederevo i RTB Bor. Dakle, te dve firme spadaju među prvih pet-šest izvoznika. Znači, Evropska unija nam je podigla kvotu za 5% po pitanju „Sartida“ i veliko pitanje Smedereva, broja radnih mesta u Smederevu i Boru bi bilo otvoreno da Kina nije računala da čelik i bakar može da prodaje u Evropskoj uniji.

To je ono što sam ja hteo da kažem, ne želeći da dovodim u sumnju bilo čije kvalifikacije, mada se moje dovedene u pitanje. Ja ponavljam, niti sam akademik, niti sam doktor nauka, ali nekima bih mogao da održim određeno predavanje.

Ukoliko bi mi prvih pet izvoznika likvidirali to bi bilo četiri milijarde izvoza. Taj izvoz i te investicije nama garantuju da možemo da delimo plate, da te plate ne budu više 32.800 dinara, koliko su zatečene, 328 evra, nego da budu 510 evra i da porastu za preko 50%. Investicije su gorivo u automobilu, investicije su gorivo kao što je benzin u automobilu, tako su investicije gorivo u privredi i ekonomiji.

Znači, bez investicija nema ekonomskog razvoja, a ne možete dobiti investicije ni sa Zapada, ni sa Istoka ukoliko nemate mnogobrojno tržište.

Zemlja kao što je naša, koja je opkoljena glavnim gradovima, trgovinskim šoping molovima i tako dalje, ne bi mogla da zadovolji potrebe građana, ne bi mogla da da ojača vojsku, ne bi mogla da rešava svoje obaveze prema inostranstvu i tako dalje da nema razvijenu privredu. Volim i ja investicije sa istoga, mi izvozimo jabuke u Rusiju, maline u Evropsku uniju, dakle, treba da vodimo politiku koju vodi trenutno rukovodstvo.

Put u Evropsku uniju je popločan raznim preprekama, ali odgovarajuća sredstva dobijamo. Da li ćemo ući uli ne u Evropsku uniju to će odlučiti svi građani Republike Srbije, neće odlučiti ni gospodin Arsić sam, ni gospodin Martinović, ni gospodin Vučić, a posebno ne moja malenkost, ali mi dotle moramo da koristimo jedno, drugo i treće tržište, moramo, jer u suprotnom ovako mali, bez izvozne varijante, bez proizvodnje roba, usluga i tako dalje, nećemo moći da ostvarimo bilo koji napredak u ekonomiji, nećemo samim tim moći da servisiramo socijalne potrebe stanovništva i onda ćemo se vratiti u vreme žutih nesrećnika koji bojkotuju svoj rad ali ne bojkotuju i te kako dobre i masne plate.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, dostojanstvo Narodne skupštine, član 107.

Mislim da nema liberalnijih izbora u Evropi, sem u Holandiji. Mislim da je u Holandiji prirodni prag za sve stranke. Inače smo zbog cenzusa, zbog snižavanja cenzusa bili prozivani od istih onih na čijoj listi je on izabran. Ali znate u čemu je problem, gospodine predsedavajući, gospodine Martinoviću? Ovaj je navikao na jednopartijske izbore. Njegovi prvi izbori su bili jednopartijski izbori. Postao je najmlađi odbornik u Beogradu, iako je živeo u Čačku. To su oni izbori - "ćorava kutija". Mislim da bi njemu odgovaralo, najbolje bi mu odgovarala ta "ćorava kutija" i tako neki izbori, jer u njegovo vreme, zato je i predložio nadgledanje birača, da se vidi ko je kako glasao. To je u njihovo vreme, u "ćoravoj kutiji" je to tako bilo, pa ko je eventualno glasao protiv onoga da čovek koji živi u Čačku može da bude odbornik u Beogradu taj završi na Golom otoku. E, zato verujem da je predložio 2%, jedno za leteći paradajz, a drugi procenat za krastavac koji ujeda. Hvala.

Ne tražim da se glasa.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, član 103.

Ne treba biti profesor da pročitate Poslovnik. Nije to neki Poslovnik, neka obimna, možda ima 20, 30, 40, 50 stranica. Član 127. se odnosi na korišćenje ovih kartica. Dakle, nema blage veze sa prethodnim govorom. Ali Bože moj, šta da uradimo?

U tom svom obraćanju, a navodnom kršenju Poslovnika koji ste vi učinili dok sam ja govorio potvrđuje sve one moje činjenice. Znači njega je centralna komiteja, odabrala da bude najmlađi odbornik na izborima u kojima je birano kandidata koliko je predloženo. Evo vidite, dobio sam aplauz sa F-odeljenja i zahvaljujem i paradajzu koji leti i krastavcu koji ujeda.

Dame i gospodo narodni poslanici, da skratim, ja sam razumeo da je jednom njega birao Tito, lično, a drugi put ga je lično birao, kako se zvao onaj ambasador, Skot. Dakle, on je tražio da ta lista, Skot, uđe na način na koji je to Tito nekada radio, da uđe bez volje građana, da uđe na intervenciju američkog ambasadora i ne znam šta je gore? Da li kada ga je Tito delegirao u beogradsku Skupštinu ili je gore kada ga je Skot delegirao u republičku Skupštinu.

Mislim da je ovo drugo gore. Ne tražim da se glasa. Hvala.