Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne bi vi mislili da se nešto slučajno događa, da se ove montaže slučajno događaju, da se gospodin Ševarlić slučajno javio, moram one koji misle tako da razočaram - ništa nije slučajno. Ako mislite da je to samo zbog Đilasovih potreba, ni to nije tačno.

Dakle, ovo je današnja izjava. Danas se sve to dešava. Ovo je današnja izjava gospođe, ne znam da li je neko to govorio, Medlin Olbrajt. Ovo je njena izjava od danas.

Dakle, gospodin Đilas i njegova ekipa, u koju su uključili velikog srpskog domaćina Ševarlića, je to vrlo lepo i brižno sinhronizovala zajedno sa Albancima i albanskom majkom koja se zove Medlin Olbrajt. Evo, to je ova gospođa, koja je bila glavni zagovornik nezavisnog Kosova i da podsetim da je ova bivša vlast, okupljena oko Đilasa, aktivno izgrađivala tu divlju državu albanskih terorista.

Šta kažu o Vučiću Olbrajt i Eliot Engel, koji je glavni lobista? Medlin Olbrajt i Eliot Engel žestoko udarili po Vučiću. On je kriv, oni kažu, što se Amerika okrenula protiv Kosova. Nekadašnja državna sekretarka SAD, po zlu poznata, Medlin Olbrajt i najpoznatiji šiptarski lobista Eliot Engel zajedničkim snagama žestoko su udarili na predsednika Srbije Aleksandra Vučića i, gle čuda, njima su se pridružili gospodin Ševarlić, Đilas, Boškić itd.

Dame i gospodo narodni poslanici, upravo zbog ovoga što je gospodin Jojić rekao, naše kolege sede ispred Skupštine. Pokušavaju da nateraju samostalni organ, tužioce da rade svoj posao.

Tužilaštvo je samostalno, a pravosuđe nezavisno. Nezavisno od ove vlasti, a od bivše nisu. Dakle, tamo je mnogo njihovih rođaka, mnogo članova njihove partije koji su 2009. godine, u čuvenoj ne reformi, deformi pravosuđa postavljeni za tužioce i sudije.

Ja ovde nisam želeo da glasam za Zagorku Dolovac. Rekao sam i zašto, upravo ono što je kolega govorio, rekao sam doslovce, da ću pre ruku odseći nego za nju glasati s obzirom da lopovi iz ove žute stranke kažu – dok je Zagorka Dolovac tužilac, niko nam ništa ne može. Pri tome sam citirao jednog njihovog političara. Zato nisam želeo da dozvolim, odnosno da glasam da ona u kontinuitetu obavlja tu dužnost.

Ovo što sam sada doznao mene ne čudi. Mene čudi zašto im Zagorka Dolovac nije podelila odlikovanja, dileru sa 13 godina zatvora, razbojniku, nasilniku, dakle osuđenim licima koji su me napali? Ima jedno drugo krivično delo koje čini tužilac, to se zove kršenje zakona od strane tužioca, odnosno od strane sudije za koje je takođe predviđena određena kazna.

Ukoliko je tačno ono što je prethodni kolega tvrdio, ja ću podneti krivičnu prijavu protiv nadležnog tužioca koji je prekršio zakon, član 344. Krivičnog zakonika, najmanje to. To je kršenje zakona od strane tužioca i zato ću podneti, ako je ovo tačno, podneću krivičnu prijavu s obzirom da ja zbog zdravstvenog stanja ne mogu da štrajkujem glađu, a i neću zbog Boškića da štrajkujem glađu. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Pera Jojić je delimično ili u potpunosti u pravu.

Ja sam već rekao da tužilaštvo i sud, koji predstavljaju državu po pitanju kriminala treba da štite nevine, a kažnjavaju krive. Da li se to dešava? Da se to dešava, gospodine Jojiću, naše kolege sada ne bi sedele i štrajkovale glađu.

Država je štit od nepravde i tako tužilaštvo mora da se ponaša. Ne kažnjava sud i tužilaštvo ne goni samo zato što je neko počinio neki kriminal, već da se novi kriminal ne bi počinio. Oni s tim kažnjavanjem i preventivno deluju na moguće druge počinioce, a posebno u izbornoj kampanji, da ne bude nasilja itd. To tužilaštvo ne čini.

Ako je tačno ono što ste vi rekli, da su oni odbacili krivičnu prijavu protiv kriminalaca za krivično delo najmanje nasilničko ponašanje u grupi, ja onda zadržavam pravo da podnesem krivičnu prijavu protiv tog tužioca koji je bio nadležan za kršenje zakona od strane tužioca.

Gospodo iz tužilaštva, jeste ovo o zaraznim bolestima itd, ali veoma je turbulentno. Ovi ne biraju sredstva da odlože izbore i nasiljem dođu na vlast. Ovo što vi činite, to znači da postajete saučesnici u jednoj nasilničkoj grupi, da ih pokrivate nezakonitim postupcima, da im na takav način odobravate. I vama, gospodo tužioci, više ne treba respirator za zaraznu bolest, vama treba respirator za dušu, zajedno sa onima koji nasilje čine. Hvala.

Gospodine Orliću, mogu oni mene da prebiju, ali ne mogu da me prevaspitaju, niti ću ja to dopustiti, posebno zato što se radi o borbi protiv jedne nasilničke grupe.

Nisu oni promenili stav, već pokušavaju da umanje štetu. Nema tu ništa spontano. Nema tu, gospodine Đukanoviću, nikakvog nasedanja. Nije Ševarlić naseo. Đilas je falsifikovao izjavu predsednika Republike. Olbrajt je napala Vučića. Đilas nije imao koga da mu digne ovde Poslovnik, zato što njegovi poslanici bojkotuju, njegovi poslanici, on nije učestvovao na izborima, rad Narodne skupštine. Nije ovaj zloupotrebljen, nego je upotrebljen, dogovorili su se da on digne Poslovnik i da na takav način pokušaju da započnu neku drugu aktivnost posle prebijanja.

Ja se njihovih batina ne bojim. U borbi protiv fašizma nema boljeg mesta da nastradaš od fašista od Narodne skupštine. Nema boljeg mesta.

Što se tiče tužilaštva koje, ako je odbacilo krivičnu prijavu, postaje saučesnik. Ja pitam tužioca - ne daj bože da se desi, šta bi bilo da na ulazu u njeno radno mesto, kada krene da radi svoj posao, oni koji ne rade svoj posao a plaćeni su, dočekaju je, iscepaju, prebiju, itd, da li bi onda to bilo krivično delo? Ali, ne daj bože da se to desi.

Poruka za ove nasilnike - njihovi lideri, za koje oni misle da će ih odvesti silom u bolju budućnost, nisu vredni njihove krvi, nijedne kapi krvi nisu vredni Boško Ljotić i njegovi pomagači. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti kao ovlašćeni, ali kratko da kažem na ovaj predlog.

Nemojte da prekidate rad sednice Narodne skupštine. Cilj onih koji su mene napali jeste da prekinete rad i da im time date na težini i da time obratimo pažnju na njih. Njihov cilj je sejanje straha. Dimitrije Ljotić je svojevremeno rekao – ne trebaju nam glasači, trebaju nam borci. Boško Obradović je dosledan ovom sprovođenju Ljotićevske fašističke politike. On traži da ima borce, na izbore neće, ne trebaju im glasači.

Sejanje straha, ma koliko ovo bolelo i tako dalje, sejanje straha je njihov cilj. Jeste da boli, ali ja nemam pravo da se bojim zato što kada bi se njih mi poplašili i prekidali sednicu šta bi trebali onda da rade građani?

Ovo nije napad na mene, ovo je napad na određene državne organe, pre svega, tužilaštvo. Ja sam već podnosio krivičnu prijavu zbog nasilja Boška Obradovića, a tužilaštvo je reklo - eto, nema elemenata i tako dalje. Lepo su ga pustili da radi to i divlja. Dakle, ovo je posao za državni organ, za tužilaštvo.

Uprkos svemu, mi treba da radimo svoj posao, makar Boško Obradović i ustrelio nekog, mi nemamo pravo da pokažemo strah prema toj pojavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, grupa nije opasna. Znači, kad te napadne neki čopor, nije opasan samo čopor, opasan je gazda čopora. Mi se toga trebamo čuvati. Nije njima cilj da prebiju Arsića, da prebiju Maju Gojković, što su pokušali, Martinovića, gađali su ga, njima je cilj da unesu nemir i valjda vidite, da malo-malo pišu svojim gazdama da su, eto, oni maltretirani od većine. Pri tome se sprovodi teror manjine nad većinom i to ubedljive manjine. Mi treba da im se suprotstavimo, ne silom, nego zakonom. Sila zakona, a ne zakon sile.

Dakle, dok oni primenjuju zakon sile, mi jednoga dana treba da primenjujemo silu zakona, s tim što ja imam razumevanja što oni pokušavaju da dokažu diktaturu time što će neko od njih biti priveden na informativni razgovor, i onda time dokazivati da je ova zemlja diktatorska, a da je predsednik države diktator i da demokratije nema u Srbiji, da nema slobode štampe, itd, što je apsolutna neistina.

Juče sam bio sa ovim čovekom na njivi. Ovo je moj otac od 87. godina i bio je juče radostan, jer je mogao da dođe na njivu, i ovo je prva setva sejanja, u kojoj on na određenim njivama aktivno nije učestvovao. Znači, dok je to vodio i radio zajedno sa nama dok smo bili mali, sad kad je star on i dalje to radi sa nama. On je bio zabrinut da ljudi ne budu gladni. On ima 87 godina, mi imamo šta da jedemo. On se trudio u plasteniku u dvorištu da da svoj doprinos. On je mene i vaspitao, tri četvrtine naše familije je preko Drine. On se doselio 1987, ja sam rođen 1958. Mi smo „Osma ofanziva“.

Bili smo nadničari, bili smo gladni, žedni, ali smo bili čestiti, posebno u grupi nikog nismo napadali. Nekad smo se branili. Nikad nisam politički eksploatisao to što su nam familiju u Drugom svetskom ratu pobile ustaše, pa i u ovom poslednjem ratu. Izgubili smo devet bliskih rođaka, od strica, ujaka, brata od ujaka, itd. Vadio sam brata 42 dana iz Sarajeva, iz Rajlovca, bez glave, 42 dana sam ga izvlačio. To ovi multietnički znaju, nad kojima smo mi kao nešto uradili. Ne, moja familija nije ništa uradila, oni su nama uradili. Ali, u svim tim ponašanjima gledali smo da budemo časni. On je juče bio mnogo srećan.

Da vas podsetim da je prilikom jednog napada ovde u Skupštini, pokušaja fizičkog napada dok su me tražili po kancelarijama, je li tako gospodine Martinoviću, da su probali, čak su novinari, ti neki njihovi novinari, oduševljeno pisali kako sam ja pobegao, što nije tačno, ja sam bio u svojoj kancelariji.

Kada su pokušali da mi izmisle aferu o bolesnoj devojčici, kada su me napali ovde, majka mi je umrla od srčanog udara posle tri dana. Nikada svojim političkim protivnicima nisam rekao da su time doprineli. Žena, bez obzira što je bila polupokretna, imala je televizor i gledala je sednice Narodne skupštine, i bez obzira što je i sama bila bolešljiva, bila je zabrinuta za svog sina bez obzira što sam ja debelo punoletan.

Mene su vaspitali da ne činim ono što ne želiš da drugi čine tebi. On je zabrinut bio da li su ljudi siti, da li imaju dovoljno hrane, a danas su me napali siti, napeti, besni i obesni. Među njima je bio i čovek koji je prevario poljoprivrednike, iz Loznice neki Slaviša ili kako se već zove. Iz Loznice je došao da se obračuna sa mnom. Valjda nije zadovoljan poljoprivrednom politikom, valjda više ne može da prevari te poljoprivrednike.

Dami i gospodo, po pitanju zarazne bolesti, nemoj njima previše da pridajemo pažnje, njima treba da se bavi zakon. Ja verujem u državu, ja verujem u državno rukovodstvo zato što ima strpljenja za takve pojave. Ja ne verujem samostalnom tužilaštvu, ja ne verujem nezavisnom pravosuđu, jer ono to toleriše. Ono je izabrano 2009/2010 godine i pravosuđe na određen način, čast izuzecima, ekspozitura DS, neka izvinu oni koji su iz te stranke morali zbog toga eventualno i da izađu, znači to su ekspoziture, pritajeni neki odbori itd, to ima svoje šeme. Ja nisam deo ni jedne šeme.

Bolje da su oni napali mene, nego ja njih. Ali, po pitanju zaraznih bolesti napadaju nas stalno. Mi smo, da se vratimo, to niko nije pričao od ministara, a mislim ni od poslanika, da se vratimo na pandemiju svinjskog gripa 2009, 2010. godine. Ja sam uzeo istraživanja „Batut“. Tamo piše da je dijagnostikovano 6.000 osoba, ako se ja varam neka me ministar ispravi, ali doslovce tako piše u izveštaju. Smrtnih ishoda je bilo 137, što znači da je bilo 2,3%.

O epidemiji koja je imala vakcinu i koju smo kupili ne znam u kom broju, pa smo sa njima mogli posle kao Živković da vakcinišemo piliće, jer se ispostavilo da nije bilo potrebe. U toj epidemiji stoji takođe da je laboratorijski potvrđenih, tako piše u tom izveštaju, ako grešim ja onda je ta greška u izveštaju, bilo 706 osoba, od kojih je umrlo 84, a od tih 84 do dana dolaska ili prvog dana nakon dolaska, umrlo je preko 50%. Tada je na vlasti ko bio, hajde da se prisetimo? U tom trenutku ministar zdravlja, mi smo bili 35 na listi zemalja Evrope, ne EU. Sada smo 2019. godine verujem da smo napredovali, bili čini mi se 18, ispravite me ako grešim. Od toga smo pretekli 14 zemalja EU po kvalitetu zdravstva, ne po našim procenama, već po procenama međunarodnih organizacija koje su videle nove kliničke centre, novu opremu, novi model ponašanja u zdravstvu itd, koliko smo inovativnih lekova.

Evo da navedem primer, oni su imali 21 člana Upravnog odbora RFZO. Mi zadovoljavamo sve te potrebe sa sedam. Imali smo 21 člana u Nadzornom odboru, sve moj do mojega, svoj do svojega, pardon, a mi smo to završavali sa sedam. I tu sam bio predmet napadanja, kao ovaj će doktor da vas leči, i tako dalje, mada u Upravnom odboru RFZO, to ministar zna, niko od pružalaca zdravstvenih usluga koji je zaposlen ne može da bude član Upravnog odbora. Međutim, to im nije bilo dovoljno da me napadnu.

Ali, kada smo kod ove epidemije, da uporedimo. Dakle, oni su imali na svinjskom gripu smrtnost od preko 2%, laboratorijski ispitanih. Milijardu je u svetu obolelo, 18 hiljada umrlo. Znači, u svetu je to bilo 0,02%, a u Srbiji bilo 2%. Znate li koliko je to puta više? Hiljadu puta, je li? Otprilike sa 2% na 0,2%, sto puta veća smrtnost je bila u Srbiji najmanje nego što je bila u svetu.

Danas je u svetu obolelo preko tri miliona, umrlo je 7,5%. U Srbiji je, nažalost, bilo smrtnih slučajeva i ta smrtnost je sada 2,1%, a bila je ispod dva, oko dva. Znači, u Srbiji je smrtnost tri i po puta manja i danas na nas skaču i na zdravstveni sistem skaču oni koji su za vreme epidemije za koju je bila predviđena vakcina imali 100 puta veću smrtnost nego u svetu. Pri tome govore o zemljama u regionu, kada uporedite Sloveniju, na milion stanovnika Slovenija ima dva puta. To je ozbiljna država bivše SFRJ. Ima dva puta veću smrtnost nego što je to u Srbiji. Ali, kada uzmemo Evropu, Evropa ima, evropske neke zemlje imaju od 12 do 17% smrtnost, što je osam puta više nego što je to u Srbiji.

I danas nas neki ljudi napadaju, ali kaže – ne znam, na Balkanu je ovo, ono. Da li oni zaboravljaju da Švajcarska nije bila samo u Švajcarskoj, već je deo Švajcarske bio i u Srbiji. Nismo mi imali samo deo Švajcarske, deo Austrije, mi smo imali i deo Italije. Mi smo imali Italiju u malom koja je došla ovde, naši građani koji sa punim pravom mogu da dođu ovde. Mi smo imali deo Francuske, mi smo imali deo Belgije, gde je smrtnost, ne znam, ako nije 20%, mi smo imali deo Velike Britanije, sve smo slali avione po te ljude da budu ovde. Znači, uspeh zemlje je tim veći od zaraznih bolesti, što smo mi imali sve što je Evropa imala pojedinačno, mi smo to imali zbirno u Srbiji. Izašli smo na kraj.

Meni je žao svih mrtvih, posebno gospodina Blažića, koji je bio izuzetno prijatna osoba i sa kojim sam bio veliki prijatelj dok je bio narodni poslanik, a i za vreme dok je bio državni sekretar, kada smo imali vremena da se vidimo. Ja i dalje ne mogu da prihvatim da je tako jedan mali virus mogao da usmrti tako divnu osobu, ali taj virus obara nuklearne sile, članove Saveta bezbednosti itd. Srbija je napravila nemerljiv uspeh, pri tome ne žaleći sredstva da sačuva živote, ali je non-stop bila napadana – te zašto ste zatvorili ljude, te zašto ste ih pustili itd. Mislim da po pitanju zaraznih bolesti Srbija nema čega da se stidi. Žao nam je svih koji su umrli, ali moramo priznati da smo sigurno sačuvali sto puta više ljudi. Zamislite da je smrtnost bila 17%.

U zemljama gde je smrtnost bila od 15, 17, 12, 13, 14% nemate takav napad na vlast, na lekare, na stručnjake itd. kao što imate u Srbiji. Srbija je čudna zemlja. Srbija je zemlja gde Srbi vole najviše da se sukobe sa samim sobom i ovo je bila jedinstvena prilika da nekoliko nesrećnika pokuša da izazove sukob između Srba i Srba.

Što se izbora tiče, sve izborne uslove koje smo nasledili, nijedan nismo promenili. Promenili smo ih na zahteve nabolje, ne nagore. Za vreme 2012. godine mi nismo imali ni „Danas“, ni „Blic“, ni „Vreme“, ni „Nin“, ni „N1“, ni „Novu S“.

Mi smo sanjali da registrujemo opozicionu televiziju. Oni imaju dve koje nisu registrovane u ovoj zemlji, već u Luksemburgu, koje ne odgovaraju, niti mogu da odgovaraju, jer nisu registrovane ovde, za ono što iznose. Mi imamo novinare koji se bave dezinformacijama, ima milion portala, imala milion društvenih mreža, svi naši politički protivnici su registrovali neke portale, gotovo svi, i predstavljaju se kao novinari, a novinarstvo je postala amnestija od svake druge odgovornosti.

Mi imamo REM, koji je nem. Ovo što ste novoizabrali, ja sam bio protiv. Kako se REM ponaša, to će verovatno pričati moj kolega Đukanović.

Pozivam građane da izađu na izbore. Država je zajednica ljudi, građana koji su nepisanim društvenim ugovorom, je li tako, gospodine Martinoviću, stvorili nekad državu ili je sad održavaju. To nije privatna državna vlast, to je zajednica ljudi. Ne može svako od njih da napravi put, auto-put, ne može na lokalu da napravi lokalni put, ne može svako sam sebe da leči, je li tako, ministre, ne može svako da vrši javne poslove koje vrši vlast, lokalna, pokrajinska, republička. Zato su izbori prilika da svi građani koji žele izaberu ko će da upravlja javnim ovlašćenjima i javnom vlašću, ko će da vrši javnu vlast, ko će sve to da radi.

Izbori su prilika, ovo je još jedno poboljšanje, da izađu na izbore, a i samo da znaju, nismo mi krivi za njihove slabe rezultate, već oni sami. Demokratska stranka je samo u poslednjih nekoliko godina iznedrila devet političkih organizacija. Da su svi jedinstveni, ja tvrdim da bi oni imali 20%, sa svim drugim imali bi 30% na izborima, što bi bila ozbiljna snaga. Ne očekuju valjda da ih ja ujedinjujem ili da ih ujedinjuje neko iz vlasti. Zašto bi mi to uradili?

Što Tanja Fajon to ne vidi? Što ne vidi ove nasilničke pokušaje itd? Ona je postala lider te političke organizacije, ona se ponaša kao opozicioni lider, kao njihov ovlašćeni predstavnik itd. Njoj ništa nije u redu. Ona se u Srbiji ponaša ponekad kao okupatorski namesnik. Kada smo na sastancima, zna gospodin Orlić, znaju gospoda koja su učestvovala, ona je zadovoljna. Čim ode na N1 televiziju, te, ne znam, u Srbiji nema demokratije. Stepen demokratije, gospođo Fajon, se ocenjuje, evo, ovde ima manjina, po stepenu prava koje uživaju manjine u toj državi.

U Srbiji 4.033 Slovenca imaju nacionalni savet u Srbiji, imaju manjinska prava. Preko 40.000 Srba, a to je 0,06 u procentu, 30 i nešto puta više Srba u Sloveniji nema manjinska prava. Neću da vređam Rome, ali Srbi čak imaju manja prava od Roma. Ako se demokratija, što Evropa priča, i svi mi prihvatamo to da se demokratija ocenjuje stepenom ljudskih i manjinskih prava koje imaju manjine, onda ja pitam nju – koja je to zemlja više demokratska, Srbija ili Slovenija? Ali pošto u Sloveniji nije uspela, ona pokušava da uređuje Srbiju.

Izbori su prilika da svi izađu na izbore i da glasaju. Niko nikog neće sprečavati. Kažu, ne znam, sad hoćete izbore, sad bi oni da zatvore ljude, da izbora ne bude, a pre toga su pričali – zašto ne pustite ljude? Oni bi hteli da izbore prolongiraju, ne bi li zemlju iscrpeli itd, da na vlast dođu bez izbora, što nije ni legalno ni legitimno. Mogu da se bune koliko hoće. Vlast nije, ni bicikl se lako ne daje, a kamoli vlast, tako je to rekao, čini mi se, Karađorđe. On nije dao konja. Sad ne bi ljudi olako dali bicikl, a kamoli da im neko prepusti vlast, ovakvima kakvi jesu.

Izbori su prilika da izađu na izbore i da glasaju. Ne biraju vlast oni koji glasaju, već i oni koji ne glasaju, koji ne koriste svoje izborno pravo i svoje glasačko pravo. Zato im je prilika ako ne da sruše vlast, ono da je ozbiljno ugroze ukoliko su jedinstveni. Ali silom neće ništa postići.

Patrijarh Pavle je rekao: „Čuvajmo se od neljudi, a još više se čuvajmo da mi ne postanemo neljudi“. Ja sam spreman da okrenem ovom velikom duhovniku Bošku Obradoviću, ja ne znam šta srpska crkva misli više o njemu, verovatno je bio dovoljno duhovan, dovoljno vernik dok je od crkve uzimao novac, dok je sa ikone Trojeručice uzeo 5.000 evra, pa ga ljudi zbog toga zovu Boško levoručica. Verovatno kada je otišao Skot da nam je ostao idiot.

Dakle, ne znam šta crkva misli o tome, ali ja ću uvek poštovati reči patrijarha Pavla. On je rekao i sledeće: „Čuvajte neprijatelje svoje i molite se za njih, jer ne znaju šta rade“. Ništa drugo tome ne treba dodati. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem svima koji su mi uputili podršku. Ja ću i dalje dolaziti na svoj posao.

Nadam se da će građani na predstojećim izborima odlučiti da onakvima kakvi su mene napali nije više mesto u Narodnoj skupštini.

Kad nekoga tuku, bogataši obično gledaju da zaštite telo, siromašni gledaju da zaštite kaput, ja eto nisam uspeo da zaštitim ni telo ni kaput, ali sam zaštito nešto treće, što je daleko vrednije. Zaštito sam čast i obraz, ne samo svoj, već svih narodnih poslanika koji predano rade svoj posao. Oglasio se Janko Veselinović i reko je da će da mi kupi sako. Ne misli valjda da mi je sako bio na vešalici, pa su ga pocepali. Dakle, bez obzira na povrede, ja ću dalje dolaziti na svoj posao, ali vas upozoravam da su se ponovo okupili neki čudni likovi ispred Narodne skupštine.

Ja ću opet da izađem na glavni izlaz. Neću da izlazim kao gmizavac. Nije mene majka pokojna rodila i učila da hodam da bi ja puzao pred raznim gmizavcima. Kada je Janko Veselinović napadnut Borko Stefanović, ja sam tražio da se momentalno počinioci uhapse, što je učinjeno. Janko Veselinović traži da se meni kupi sako. Meni nije palo na pamet da Borku kupujem košulju i to sam žestoko od sudije tražio hapšenje, ali ću sad predložiti Janku Veselinoviću, čuvenom profesoru, čini mi se na Pravnom fakultetu, eto, žalim njegove studente, da se njemu kupi košulja, i to ludačka.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo ću svim građanima Srbije da se izvinim na ponašanju mog kolege Boška Ljotića, tim pre što je danas veliki pravoslavni praznik. Očigledno da Dverima više vera ne predstavlja ništa.

Drugu stvar koju sam primetio, primetio sam ovog - dosta ga je bilo, kako ga Atlagić zove "kralj stečaja" i zapamtio sam njegovu izreku, izreku ove što gleda u kristalne kugle pored njega, a njegova izreka mi je bila upečatljiva. Kaže - ja ne dozvoljavam, vi nas pravite budalom. Njega neko pravi budalom! Evo, ja kažem, njega ne pravi niko budalom, on je autentičan. On je autentičan primerak i niko ne treba da ga pravi. Sad možete videti sa kakvim pacijentima sam ja imao posla tri godine, dok to nekako na verbalan način nismo razjurili, pa su oni pribegli raznim nasilnim potezima.

Nema nesreće, nema saobraćajke, nema pada helikoptera, nema poplave, nema zarazne bolesti koju ovi nesrećnici koji navodno bojkotuju Narodnu skupštinu, po potrebi, nisu pokušali da zloupotrebe u političke svrhe. To naš narod treba da zna.

Ono što sam zaključio, pola tih nesrećnika bi da se ukinu vanredne mere, pola kaže - niste trebali ni uvoditi, a onda ona druga strana kaže - pa, ne, kao, da ne bi bilo izbora, vanredne mere treba još da traju. Jer, jedini razlog za odlaganje izbora bi bio da vanredne mere još potraju.

Naš narod je divan, čestit, pošten, radan narod, on želi da radi. Očigledno da zarazna bolest pomalo slabi, da je ona svoj vrhunac prešla, da zdravstveni sistem može da opsluži za ne daj Bože, ako se ta zaraza ponovo nešto pojača i zbog privrede, ekonomske moći zemlje, kasnije i vojne moći, političke moći itd, mi treba da počnemo da radimo, jer novac se zarađuje, novac se ne štampa, novac se ne baca samo iz helikoptera, novac treba zaraditi i na takav način punimo budžet.

Dame i gospodo, poljoprivreda je podnela teret, a vi, gospođo premijerko, sve što ste uzeli iz robnih rezervi rebalansom budžeta da vratite da bi eventualno drugu, ne daj Bože, seriju zaraznih bolesti mogli da čekamo spremni, kao što smo ovu dočekali i imati poljoprivredu sa sistemom od Poljoprivrednog fakulteta, nauke, njive do prerade je pravo bogatstvo, i to bogatstvo moramo čuvati, tim pre što smo unapredili proizvodnju mehanizacije i delom traktora koji se sklapaju i proizvode u Republici Srbiji.

Šta reći malo o novinarima? Moram nešto da kažem. Tu sam nezadovoljan. Ukoliko hapsimo ljude sa društvenih mreža koji šire lažne vesti, a novinarima to opraštamo, za mene novinarstvo nije privilegija, sloboda medija podrazumeva slobodu prenošenja informacija, a ne dezinformacija i lažnih vesti. Ne može jedna novinarska profesija da bude pokriće za laž po pitanju širenja lažnih vesti. Ako ne više, njihova odgovornost je veća, moraju da odgovaraju onoliko koliko odgovaraju oni koji šire lažne vesti. Posebno su novinarske organizacije, tipa Nezavisno društvo novinara Vojvodine, poznate da su širile lažne vesti. Nisam za to da im se oprašta. Nisam za progon novinara, ali novinari moraju da se bave plasiranjem informacija, a ne dezinformacija.

Danas svaka, da ne kažem, politička šuša, svaki politički protivnik registruje neki portal i on je postao novinar, a u stvari se radi o političkim neistomišljenicima koji na razne načine pokušavaju da naškode vlastima, ali pri tome škode državi. Država je zajednica ljudi. Naš narod je divan narod i zaslužio je da ukinemo vanredno stanje, a Bože moj mere se i bez toga mogu sprovoditi.

Dame i gospodo narodni poslanici, gori od virusa je strah od virusa i mi se polako toga moramo oslobađati.

Ovi što lupaju u šerpe, naši građani treba da znaju, Đilas i ekipa ne lupaju u šerpe gladni i žedni, siti, napiti, besni i obesni, oni lupaju u te šerpe i bez ikakvog razloga. Mi smo 1997. godine lupali u šerpe da bi se priznali rezultati izbora, a oni lupaju u šerpe da ne bi bilo izbora, jedni hoće da vanredno stanje potraje do Nove godine, dve godine, drugi bi da se ukine. Ja njih uopšte ne shvatam.

Strah je velika stvar, a Đilasov strah je strah od bogatstva. On od svog bogatstva trenutno ima samo strah da će ga izgubiti. Hvala.

Ne mogu da verujem da sam došao na red.
Dame i gospodo narodni poslanici, meni je ovo drugo vanredno stanje i imao sam jedno ratno stanje. Pre ratnog stanja sam bio žestoka opozicija Miloševuću, toliko da su morali da mi isključe ton.

Dakle, prilikom proglašenja ratnog stanja kao žestoka opozicija Miloševiću, toliko da su mi isključili ton ja sam otišao među radarista i nisam bio opozicija ni svojoj državi, ni državnom rukovodstvu. Proglašeno je ratno stanje, nema više političkih razloga da se opozicionim delovanjem borim protiv svoje države i svoje vlasti. Jednostavno, verujem da je najopasnije bilo biti sa radaristima, takozvanim, sremskim lisicama koje su svojim izviđanjem snimili na zaokret onaj nevidljivi avion. Pa, je onda i drugi radar navodio rakete i tako je taj nevidljivi pao, ćiu, ćiu, tup, u sremsku oranicu.

Neki opozicionari su pobegli i time se bavili iz inostranstva. Meni nije palo na pamet. Danas neki od njih ili njihove naslednike gledam kao povremene i stalne bojkotaše ove Narodne skupštine, i odjednom je njima bilo stalo za vreme vanrednog stanja da bude Narodne skupštine.

Dve godine nisu dolazili na posao, primaju platu i odjednom kao – znate šta, trebala je sednica i tako dalje. Evo, ja odgovorno tvrdim da je vanredno stanje uvedeno, da je predsednik vanredno stanje uveo u skladu sa Ustavom. A i to što ja tvrdim treba da proverite kod Ustavnog suda kao što sam ja proveravao neke odluke 2013. o Briselskom sporazumu i tako dalje. Međutim, njima je samo do priče.

Ima izreka - kako malena zmija svojim ujedom najvećeg bika obara. Maleni virus, koji ne možete da vidite ni pod mikroskopom obara nuklearne sile, obara članove saveta bezbednosti, obara milijarderske zemlje po broju stanovnika, velike ekonomske sile, maleni virus ruši sve pred sobom. Što ne sruši virus ruši strah od virusa. Gde je tu Srbija? Ovi bojkotaši koji nam prigovaraju da su mere preoštre i da ime previše bolesti. Pa, čekaj, ako su mere preoštre kako onda ima previše bolesti? Jedno sa drugim uzajamno se ne odnosi.

Šta oni žele? Oni žele, a sinoć su pokušali, to vam zameram, sve je trebalo u Padinski Skelu da kopaju kukuruz, ovaj što je ranije posejan. Sve one sa Dorćola je policija trebala da pokupi, ne znam da li vojska, i da odvede u Padinski Skelu jer ne mogu da plate 50.000 dinara. Ko ne može da plati ima da odradi. Ima posla na selu koliko god hoćete, da napune one prazne šerpe u koje lupaju. Koliko vidim to nije urađeno.

Zakon mora da bude jednak za sve. I oni sa Dorćola su trebali da budu legitimisani, Bastać i ekipa da budu legitimisani, kažnjeni i da se zna i da se proveri. Ako slučajno nekoga zaraze da odgovaraju ono do 12 godina zatvora gde su svojim neodgovornim ponašanjem sebe i druge doveli u opasnost da se zaraze i ukoliko se zaraze mora da idu na robiju do 12 godina, kao i onaj u Nišu.

Prigovor je da bivše države SFRJ ima i manje zaraženih nego Srbija. Hajde da se dogovorimo da je najozbiljnija od bivših država Slovenija, da se dogovorimo. Ovi lažovi iz Hrvatske i Crne Gore mene ne zanimaju, njima je stalo do turističke sezone, oni neće upisati ništa, samo ne bi li neki turista došao da napune svoju kasu, što je iz njihovog ugla možda legitimno, ali je legitimno da i mi kažemo to.

Hajde da uzmemo da je Slovenija najozbiljnija. Slovenija na nešto manje od dva miliona, ili oko dva miliona stanovnika ima 83 umrla. Dakle, na manje od dva miliona. Da bi to uporedili sa Srbijom, hajde da uzmemo jednu oblast, našu AP Vojvodinu koja takođe ima oko dva miliona stanovnika. U Vojvodini je, nažalost, preminulo 18. Do jednog je meni izuzetno bilo stalo i zbog toga sam bio jako žalostan i tužan, i dan danas, to je naš kolega Blažić, što znači da na milion, Vojvodina je imala devet umrlih, nažalost. Slovenija 41,5.

Da li je to znak da je Vojvodina koja je imala veći priliv od dijaspore nego Slovenija imala pet puta manje umrlih nego Slovenija, članica EU, novac, evri, štampani, neštampani, zarađeni, nezarađeni? Činjenica da jedan deo Srbije, koji sam izmerio, a celu Srbiju ako izmerimo, ima 22 na milion. Slovenija ima 41 i po. Spram cele Srbije, Srbija ima dva puta manje umrlih na milion stanovnika nego Slovenija.

Hajde da gledamo, prigovaraju nam, globalno. Ceo svet ima oko tri miliona zaraženih, 210 hiljada umrlih - 7% u odnosu na zaražene. Srbija ima nešto ispod dva, ali da računamo dva. Znači, Srbija je uspešnija od Amerike, Velike Britanije, Francuske, itd, gde se stope kreću i do 17%, negde osam puta. U celom svetu Srbija je, a tu se zaraza još širi, kod nas silazi, uspešnija tri i po puta nego sve svetske zemlje prosečno.

Ako uzmemo da je Nemačka najozbiljnija zemlja, hajmo da vidimo, na 106 hiljada zaraženih, govorim o jučerašnjim podacima, imala je šest hiljada umrlih, na milion stanovnika imala je 75, tri i po do četiri puta više nego Srbija. Najozbiljnija evropska zemlja, Nemačka. To govori i o kvalitetu naših doktora i medicinskih sestara koji su otišli u Nemačku da ih leče. Nemačka nije imala dijasporu, nego je deo poslala kod nas. To su naši građani i to nije sporno. Ali, opet je imala na milion stanovnika tri i po puta veću smrtnost nego Srbija.

Da li je onda Srbija sa pravom, krajem 2019. godine, gospodine ministre zdravlja, po evropskim nekim međunarodnim organizacijama, svrstana kao 18. zemlja po zdravstvenom sistemu, kvalitetu zdravstvenog sistema i da je bila pretekla 14 zemalja EU, a zatečeno stanje 2013. godine je bilo 35 i poslednje. To govori o kvalitetu našeg zdravstva i da smo zasluženo pretekli 14 zemalja.

Ponašanje grupe opozicije koju ja zovem grupa "đilasovna korona", đilasovna 619 miliona. Dakle, to je neodgovorna grupa koja sve vreme navija za virus. Cilj im je, a to su radili na Dorćolu, da se mere popuste, da se bolest rastegne i da izbori budu tamo negde u novembru, decembru, odnosno da izbora ne bude, da se Vlada iscrpi, iscrpe ekonomski resursi, privreda, itd. To je cilj opozicije. Dakle, da uništenjem zemlje, rastezanjem bolesti, dođu do vlasti. To treba svim građanima da bude jasno, da su se Tadić i njegovi nesrećnici iz 2012. godine okupili na stepeništu sa željom da bolest što duže traje, da se dođe do nediscipline, da dođe do ovih izbora. Njihov predstavnik je Tanja Fajon. Ja predlažem gospođi Fajon, evo, da dopustimo da bude nosilac izborne liste koalicije "đilasovna korona".

Đilas je poznat po brizi za starije. Evo, njegov starac to može najbolje da pokaže, tu brigu Đilasa koju je imao za stare osobe. Iz te brige ga je malo prebio, ali nema veze.

Dame i gospodo, u poslednje vreme se lupa šerpama. Moja poruka onima koji lupaju šerpe, ako ova suša potraje, gospodo, nećete više bez veze lupati u šerpe. Imaćete praktičan razlog da lupate u te šerpe. U te šerpe nikad ništa niste stavili, a šerpe su radnici proizveli. Poljoprivreda je iznela i ovaj put, kao i za vreme sankcija, teret socijalnog mera.

Mi smo, dok su oni lupali u šerpe i dok su bojkotovali mere države, mi smo na njivama imali svoj ratni položaj. Mi smo na setvi dokazali da je vrednije imati poljoprivredu nego zlato i dijamante. Vrednije je imati hranu i pijaću vodu, nego imati zlato i dijamante, jer se oni ne jedu. To sam stalno tvrdio i ovog puta se to pokazalo kao tačno. Mi smo se bavili setvom, tražili dozvole, molili, itd, dok su drugi bojkotovali mere države i pokušavali da bolest što duže traje u ovoj državi, ne bi li se bez izbora nekako dovukli do vlasti.

Dame i gospodo, ja predlažem ovima iz opozicije da ne lupaju u prazne šerpe. Niti su proizveli šerpe, samo su kutlačama vadili. Oni lupaju u prazne šerpe da bi punili Đilasove džepove ponovo. Ja njima predlažem da lupaju sebe u glavu. Prazne tikve se dalje čuju. U tome će biti najuspešniji.

Na kraju, da završim. Neko je ovde spominjao Periklea, a ja mislim da je to moj kolega poljoprivrednik. Evo, tri meseca pred ubistvo premijera, slavi se zajedno sa Crvenim beretkama u Kuli, savezni i republički ministar unutrašnjih poslova. To je ono što su negirali. Ovo je i pokojni premijer, koji je obilazio svoju policiju, koja se tad zvala Crvene beretke, evo ga u Kuli, nema laži, nema prevare, tek da potkrepim gospodina Martinovića.

Perikle je rekao - više se bojim svojih grešaka nego naših neprijatelja. Tako da vam je moj savet da mere zaoštrite, da dokusurimo ovaj virus, da se ne desi da u zaustavnom vremenu primimo više golova nego što smo ih primili u 90 minuta. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao ovlašćeni predlagač zahvaljujem kolegama koji će omogućiti vlasnicima oružja da dobiju dodatni rok od dve godine, na one četiri godine koje su propustili, da zamene oružane listove.

Koliko sam razumeo, provejavaju dve teorije. Mi u nekom narednom periodu možemo ove dve godine da iskoristimo da se opredelimo da li smo za teoriju dobro naoružanog naroda ili dobro razoružanog naroda. Ja sam pristalica onog prvog, jer postoji teorija da je dobro naoružan narod, ljubazan narod i da, kada građani znaju da svako potencijalno može da ima oružje, onda ljubaznost je na nekom nivou, bahatost se smanjuje itd. To kažu oni koji u svojim državama zagovaraju da svaki građanin može na lak način da postane vlasnik oružja.

Ja mogu da se složim da zakon ima neke manjkavosti. Imamo te dve godine da pokušaju oni koji daleko više znaju od mene, a ja moram reći da sam ovaj rok ispoštovao, zato što ga je tražila Lovačka komora Srbije, a čini mi se možda i Lovački savez Srbije. Mi smo ispoštovali taj rok.

Razumem kolege koji traže neke druge datume, ali hajde da ispoštujemo ova lovačka udruženja, Lovačku komoru i da uzmemo te dve godine za reper, ali, ponavljam, te dve godine mogu da posluže i za temeljniju izmenu i dopunu zakona koja će proisteći iz neke šire javne rasprave. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ćorava kutija je čudo i tera na ponašanje ludo.

Ima izreka da nerazumnom ne možete objasniti da je nerazuman, jer, da se to može, on ne bi ni bio nerazuman.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo da pročitam, po ko zna koji put, Zakon o genetički modifikovanim organizmima. Zakon - pravno obavezujući akt, što deklaracija nije.

Širenje lažnih vesti je krivično delo. Ali, dok imate poslanički imunitet, možete da plašite narod. I sad, bože moj, najmlađi Titov odbornik će da ih odbrani od letećeg paradajza i krastavca koji ujeda.

Dakle, dame i gospodo, gospodine predsedavajući, to nema veze ni sa kakvim oružjem, ni sa kakvim lovom. To ima veze samo sa lovom na veštice.

Da pročitam još jednom član 2: "Zabrana stavljanja u promet - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije."

Pročitaću ponovo, zbog gledalaca, da ne budu obmanuti, da ih ne plaše raznim letećim paradajzima, krastavcima koji ujedaju i boranijom koja osvaja dnevne sobe - Nijedan modifikovani živi organizam, kao ni proizvod od genetički modifikovanog organizma ne može da se stavi u promet, odnosno gaji u komercijalne svrhe, na teritoriji Republike Srbije.

Ovo je zakon koji je važio onog trenutka kada je prethodni govornik uzeo 62 hiljade evra od ministra koji je bio Dušan Petrović, čini mi se, i Saša Dragin, iz STAR projekta za zanavljanje stočarstva na Staroj planini, a onda, kada su uzeli pare za konsultantske usluge, zaključili su da te autohtone stoke nema na Staroj planini, pa su bile isplaćene samo konsultantske usluge, bez ikakve stoke na Staroj planini, bez ikakvog stočarstva.

Onda nije bilo bitno što je bio ovaj isti zakon, onda nije bilo ni zalaganje za deklaraciju, itd. Kad je presušio izvor u Ministarstvu poljoprivrede, kada više nije bilo na hiljade i desetine hiljada evra da se dobije za konsultantske usluge, e, onda ćemo da smislimo deklaraciju koja nije pravno obavezujući dokument i da kažemo - eto, mi se zalažemo za nešto što zakon već zabranjuje, izričito zabranjuje, sa ciljem da se plaši narod. Neko bi možda sada u ministarstvu trebao da uradi sledeće, kao što je to uradio Saša Dragin i Dušan Petrović, da kaže - e, sada, znate, hajde da vam damo još 62 hiljade evra da više ne plašite narod. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Orliću, gospodine Arsiću, poštovana predsedavajuća, nekim ljudima se može pomoći, ali moraju sarađivati.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, pročitao sam Zakon o GMO - zabranjen je promet i uzgoj GMO na teritoriji Srbije, a gospodin priča o Zakonu o bezbednosti hrane koji mora u članu 5. - da hranu prema poreklu podeli na kakvu? Pa kaže u tački 6. - genetički modifikovanu hranu i genetički modifikovanu hranu za životinje, hranu za životinje dobiju od GMO u skladu sa posebnim propisom. Znači, u skladu sa posebnim propisom. Sve vreme zamajava i plaši ljude u Republici Srbiji da je nešto kao dozvoljeno pa će on deklaracijom da zabrani iako je tim posebnim propisom, o kome se radi, to propis i Zakon o GMO koji kaže da je zabranjen promet i proizvodnja na teritoriji Republike Srbije.

Dosta mi je više njegovog čeri paradajza, krastavaca koji ujeda i buranije koja upada u dnevnu sobu. Ljudi, hajde da pređemo na Zakon o oružju u i municiji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gotovo u potpunosti mogu da se složim sa prethodnim izlaganjem. Cilj predloga je da građani ne uđu u prekršaj, da dobiju dodatni rok da ispune svoju obavezu, ali ja lično nemam ništa protiv da se ovome predlogu zakonu daju odgovarajuće inicijative i smernice, ne samo Vladi Republike Srbije, već svim vlasnicima oružja, lovačkim udruženjima, komorama, svima onima koji nose oružje, svima onima koji su vlasnici oružja, pa i onima koji su vlasnici nelegalnog oružja.

U rukama kriminalaca nije 95% nelegalnog oružja, 95% nelegalnog oružja je kod ljudi koji nisu skloni kriminalu, nego su za ne daj Bože, negde sklonili neki komad oružja, ne želeći da ga upotrebe sem, ako izgube poslednju nadu da mogu život da odbrane na drugačiji način, svoj ili svoje porodice.

Nemam ništa protiv da svi zajedno po meni, donesemo liberalniji zakon baš zbog nelegalnog oružja, da damo jedan određeni rok koji treba da bude, evo sada imamo dve godine, ali u te dve godine da napravimo možda nove izmene iz javne rasprave po isteku zakona, da to bude otprilike nešto što treba da liberalizuje neki period u tom zakonu od prvih 10 godina, da svi koji žele da uđu u legalne tokove mogu da uđu.

Mnogi od ljudi koji imaju nelegalno oružje nemaju problem sa lekarskim pregledom, nemaju problem sa streljanama, nemaju problem sa taksama itd. pa je možda njima isplativije da to drže nelegalno i zato se sa nekim delovima kritike slažem. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 107. povreda dostojanstva.

Sada smo čuli o agresiji većine nad manjinom. Sada čuli o čuvenoj agresiji nad Boškom „Ljotićem“. Neverovatno, ne mogu da verujem šta sam čuo. Od ovog istog govornika sam slušao kako mi kontrolišemo RTS, uključujući i moju malenkost.

Ja za 30 godina ni jednom nisam bio uživo na RTS-u, imam političku stranku čiji sam predsednik sa 10.000 članova itd. On je bio šest puta za dve godine i on se žali na RTS meni koji nisam bio ni jednom. Ali ovo je prevazišlo i to, svi znamo da je Boško „Obradović“ ovde uneo kamen. Svi znamo da je na Administrativnom odboru delom kompjutera gađao kolegu Martinovića. Svi znamo da je upao u Kabinet Maje Gojković i ostavio joj modrice na telu, dakle, nasrnuo na predsednika parlamenta.

Svi znamo, recimo, da je toliko bio agresivan da je pokušao državnom zastavom da otvori vrata na parlamentu. Svi znamo da su poslanici Dveri tu čupali mikrofon, čini mi se, gospođa Marija Janjušević.

Svi znamo o agresiji, o čuvenoj agresiji „dosta ih je bilo“, sećate se svi ovde, nikada niko iz vladajuće većine nije nasrnuo na manjinu, otišao nekog pljunuo u lice, nikada niko nije otišao u njihove redove i psovao im majku. To se sve dešavalo meni, nikada niko nije nasrtao onako u jurišu na redove, a posebno nikada niko nije jurišao na „Boškića Ljotića“.

Sada se vidi da bez obzira što je kraj ovog mandata, a ja i moji političkim protivnicima želim uspešnu izbornu kampanju i svu sreću na izborima onoliko koliko zasluže, ali to ne znači da se sa njima neću sporiti u parlamentu. Sve im najbolje želim, ali se tačno sada vidi ko je bio na listi Boška „Ljotića“. Hvala.