Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, pošto su se pojavile određene tvrdnje koje opet moramo da demantujemo, a to je da su prelazne i završne odredbe pravosudnih zakona nešto što se stavlja van snage, u stvari preporuke Venecijanske komisije i ono što je tim preporukama konstatovano da je Srbija u potpunosti ispunila određene preporuke.
Takođe, zakoni iz januara meseca su i po mišljenju Venecijanske komisije vrlo jasno rekli da su ti zakoni korak unapred ka efikasnosti pravosuđa i to je nešto što piše u mišljenju Venecijanske komisije.
Takođe, sva rešenja koja su sadržana u prelaznim i završnim odredbama, vrlo jasno prate i standarde Venecijanske komisije, a to je kontrolna lista za pravosuđe gde se jasno kaže da se posebno naglašava značaj pravne sigurnosti, predvidljivosti prava i odgovarajućih prelaznih mehanizama prilikom institucionalnih reformi.
Takođe, u mišljenju iz aprila meseca govori se o potrebi određenog kontinuiteta kada su određene odluke donete po važećem zakonu i da izmenama koje dolaze u reformskom procesu nije dobro stavljati te odluke van snage, nego predvideti mehanizam kojim se to rešava.
Ono što smo čuli, a to je da recimo nismo Venecijanskoj komisiji dostavili vezano za član 41. stav 2. o anti dedlok mehanizmu, odnosno da kada se za odluke smanjuje broj i umesto potrebnih osam glasova kada ih nije moguće dobiti za situaciju kada govorimo o izboru vršilaca funkcije ili o privremenom upućivanju, da onda može biti doneta odluka sa šest glasova uz isključivanje dva člana koja su tu po položaju. Prvo tu i dalje zadržavamo proporciju od dve trećine zato što je onda šest od devet. Drugo sama Venecijanska komisija i to se vidi u mišljenju koje je objavljeno na sajtu Venecijanske komisije u paragrafu, odnosno stavu 29. govori o ani dedlok mehanizmu i pozdravlja to rešenje i kažu da je ono u dobrom pravcu.
Tako da je to dokaz nečega da ne možemo govoriti da nešto nije dostavljeno kada je to dostavljeno i to je vrlo jasno iz samog mišljenja, da se i ne pozivamo na sajt Venecijanske komisije gde imamo tekst zakona koji je postavljen i ažuriran sa 9. junom.
Takođe, kada govorimo o periodima za formiranje komisije, za obavezna uputstva naravno da mi moramo da ostavimo i određeni period u kome će to rešenje biti početo da se primenjuje i zato su ti rokovi vrlo jasno postavljeni. To je 30 dana, odnosno 60 dana od dana stupanja na snagu da se izaberu članovi Komisije.
40/2 VS/MP
Ne možete u pravu ostaviti pravni vakum. Ne možete reći da onda dok se to ne formira neće niko postupati. Naravno, postoje rešenja, a to je da sadašnji mehanizam koji će funkcionisati vrlo kratko.
Ono što se iznosilo kao predlog da se to prenese na VST to nije moguće po našem Ustavu zato što VST sastavljen je i od članova koji su istaknuti pravnici, ali nisu tužioci. O pitanjima koja se tiču operativnog rada, kao što je obavezno uputstvo, ne mogu odlučivati oni koji nisu tužioci, a ne možete zakonom isključiti članove koji su izabrani kao istaknuti pravnici i oni su članovi VST.
Nije moguće to da radi VST, i to je jasno da je u suprotnosti sa Ustavom, a ovde se spominje u raspravi vezano za odlučivanje o konkretnom prigovoru na obavezno uputstvo prvog glavnog javnog tužioca, Prvog Osnovnog javnog tužilaštva i izneta je jedna netačna informacija.
Glavni viši javni tužilac u Beogradu se izuzeo i zatražio je od glavnog javnog tužioca Apelacionog tužilaštva u Beogradu, da bude izuzet u odlučivanju po ovom prigovoru zato što se pojavila sumnja u njegovu nepristrasnost, vrlo jedno časno i odgovorno ponašanje, glavni javni tužilac u Beogradu, tužilac Nenad Stefanović je zatražio od Apelacionog javnog tužioca da bude izuzet u odlučivanju u ovom slučaju, i o prigovoru nije on odlučivao, nego je odlučivao glavni javni tužilac u Smederevu. Tako na taj način govorimo i o tome kako se štiti ugled insistucije i to je neophodno da se naglasi, tako da javnost mora biti upoznata sa svim činjenicama koje postoje. Navedeno je ovde da Ministarstvo pravde nikada nije došlo u Treći osnovni sud, nije tačno. Trenutno se zatvara projekat, trenutno se radi i kompletna tenderska dokumentacija, koja će biti objavljena uskoro, zato što Ministarstvo pravde vrlo odgovorno radi na jačanju kapaciteta, pa i trećeg tužilaštva.
Kada govorimo o opterećenosti, drago mi je što smo čuli da taj sud jeste preopterećen i nije tačno da je on jedan od preopterećenih nego je on najpreopterećeniji i zato smo januarskim izmenama pokrenuli i otvorili to pitanje. Naravno, mreža će biti predmet analize zato što je nama cilj da bude pravda dostupna građanima. Kroz dijalog sa Venecijanskom komisijom, mi smo došli do poboljšanja naših rešenja. Svako to rešenje će biti unapređeno, poboljšano i to je reformski proces. U reformskim procesima, vi uvek imate poboljšanja i do njih ćete doći samo kroz dijalog.
Kada jedna država uđe u izmene zakona, to ne pokazuje nikakvu slabost, već naprotiv pokazuje odgovornost jednog demokratskog društva, to znači da pratite primenu zakona i znači da vrlo odgovorno pristupate i određenim izmenama.
41/1 GD/CG 17.45 – 17.55
Ono što se pojavilo, a to je taj čuveni korak unazad, da ne bismo debatovali da li je korak unazad, nije, jeste, postoji relevantno telo Saveta Evrope - Venecijanska komisija, koja je o tome donelo svoje mišljenje. Ono u tom mišljenju nikada nije reklo da je načinjen, da su januarske izmene korak unazad, već da je napravljen jedan korak ka dostizanju cilja, a to je efikasnost pravosuđa.
Sama Venecijanska komisija, davanjem preporuka, ona je izašla u susret našoj težnji da nastavimo reforme pravosuđa i to je jedan odgovoran proces koji Srbija sprovodi.
To što su pojedini politički predstavnici i predstavnici EU, kao što je komesar Marta Kos, izneli određene svoje stavove, to je nešto što govorimo o nekakvom političkom stavu, ali Srbija je dobila mišljenje Venecijanske komisije koja nigde nije reklo da je načinjen korak unazad i to su pravne činjenice, jer Venecijanska komisija je telo Saveta Evrope koje je stručno i ovlašćeno za davanje ovakvih mišljenja i za tumačenje određenih standarda, tako da o tim stvarima ne možemo govoriti.
Kada navodimo o potrebi pravne sigurnosti, predvidivosti prava, odgovornog pristupa i prelaznog mehanizma kada su u pitanju institucionalne reforme, moramo se pozvati i možemo se pozvati isto tako i na praksu Suda pravde EU koji je u svom predmetu „Planet“ jasno predočio šta znači pravna sigurnost i predvidivost prava i tu citiram da načelo pravne sigurnosti zahteva da zakonodavne promene vode računa o postojećim pravnim situacijama što naše prelazne i završne norme vode računa o prelaznim i pravnim situacijama koje su postojeće, legitimnim očekivanjima lica na koje se odnose, tako da tu govorimo o standardima koji su s jedne strane Venecijanske komisije, koje imamo u mišljenju koje je Srbija dobila, ali isto tako i imamo standarde i EU i suda EU, odnosno Suda pravde EU koji je to jasno izrazio i to je jedan univerzalni standard.
Takođe, kada govorimo o periodu u kome će biti formirana komisija, kada govorimo o određenim prelaznim odredbama, isto tako nigde nismo konkretno čuli koja je to odredba koja je u suprotnosti sa mišljenjem ili stavlja mišljenje van snage ili ga obesmišljava. Znate, normalno je da zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ i to piše u našim prelaznim odredbama. Da je neko hteo da izigrava bilo šta, on bi stavio da je to godinu dana. Mi to nismo.
Na kraju krajeva, sve ono što imamo pred sobom to je objavljeno i lako je proverljivo i kroz sajt Ministarstva pravde i kroz sajt Venecijanske komisije. Sva ta mišljenja su dostupna i ona prate reformu našeg pravosuđa.
Takođe, i u mišljenju Venecijanske komisije je konstatovano da je Republika Srbija postupala u dobroj veri, da je Republika Srbija sama zatražila mišljenje i sama zatražila jedan savetodavni pristup i učestvovala aktivno u dijalogu sa Venecijanskom komisijom. To je sve ono što je Venecijanska komisija iznela u svom mišljenju. Isto tako je i konstatovala da će ona zajedno sa Republikom Srbijom nastaviti rad na reformskim procesima i da pozdravlja reformske napore da se srpsko pravosuđe dalje unapređuje.
Sigurno to ne bi rekli da smatraju da jednom donet zakon ne treba više nikada da se menja, pa makar on bio i stopostotno usklađen sa mišljenjima Venecijanske komisije, jer se i standardi uvek prilagođavaju određenim životnim iskustvima i samom sprovođenju zakona, jer i Venecijanska komisija kao stručno telo Saveta Evrope je u jednom stalnom posmatranju. Ono stalno posmatra i kakvi su praktični efekti primena zakona. Kada primenite određene standarde oni uvek prate taj nivo dostignutih prava i koliko je to unapređenje.
41/2 GD/CG
Tako je sa svim zakonima, ne samo za zakonima koji se tiču pravosuđa, nego i sa svim zakonima, pa i o kojima je danas reč ovde u Narodnoj skupštini, jer i sva pitanja koja zadiru u ljudska prava, a ljudska prava nisu samo pravo na nezavisni sud i samostalno tužilaštvo, pravo na pravično suđenje. Ljudska prava govore i o pravu na poštovanje privatnog i porodičnog života, na poštovanje telesnog integriteta i to su i zakoni koje danas imamo pred sobom i to je sve nešto što odlučuje pravosuđe i to je nešto što sutra i dolazi i pred Evropski sud za ljudska prava, ono što mi u Srbiji zovemo sud u Strazburu, ali i pred sud pravde, odnosno sud EU. To su sva pitanja koja pravo reguliše i svi ovi zakoni i njihove posledice su nešto što se reguliše pred sudovima, pa i sudovima gde je institucija, gde je Srbija član, kao što je Srbija član Saveta Evrope i samim tim neophodno je da poštuje i sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, tako da i kroz presude svih ovih sudova mi vrlo jasno imamo predstavu o tome gde naše pravo ide, kako se ono razvija i Srbija je zemlja koja aktivno pristupa reformama. Srbija je zemlja koja aktivno prati primenu svojih zakona, koja aktivno prati i odluke tela gde je ona članica, kao što je i presuda Evropskog suda za ljudska prava koje ne moraju samo da se odnose na Srbiju. Srbija uvek usklađuje svoj zakonodavni okvir, ne morajući da čeka da se pojavi neki predmet u Strazburu protiv Republike Srbije, ali vidite i sami da je onda neophodno možda izmeniti određeno zakonodavstvo, pa i zakoni o kojima govorimo i kojima se govori danas, ne samo pravosudni zakoni, nego kao i zakoni o kojima se govori, kao što je vezano i za presađivanje organa i za poštovanje ljudskih prava i stava nekoga da li hoće da bude donator, tako da govorimo i o uklopljenosti tih zakona u odnosu i na evropske standarde.
Kao što je rekao uvaženi narodni poslanik kada je govorio, i mi kao društvo moramo da izmenimo nekad i svoju svest i neophodno je da i ta svest i poverenje prema institucijama i poverenje prema institucijama Republike Srbije koje postupaju uvek odgovorno i prate uvek sve te reformske procese, tako da čitava reforma nije samo vezana za reformu pravosuđa, ona je jedna reforma u mnogim oblastima gde mi moramo dobro da poznajemo i svi ovi zakoni koje imamo pred sobom prate najviše standarde koji postoje u Evropi.
42/1 TĐ/MO 17.55 – 18.00
Neophodno je poznavati i praksu drugih zemalja. Iz diskusije to smo videli i sigurno mnoga ova pitanja o kojima mi govorimo danas i ne samo o pravosudnim zakonima su pitanja koja se otvaraju u svim zemljama. Tako da je to nešto o čemu treba voditi uvek debatu, jer samo kroz debatu možemo naći i najbolja rešenja i rešenja koja nam sigurno otvaraju i mnoga druga pitanja u budućnosti.
Ponavljam, Srbija će sigurno nastaviti i dalje dijalog i sa Venecijanskom komisijom, ali isto tako i pratiti i u drugim oblastima i u oblastima u kojima se zakoni nalaze pred nama. Sigurno će ih pratiti i vrlo će upoznati javnost, pa i narodne poslanike sa onim šta su standardi i šta je to što jesu odluke najviših tela i tela gde je Srbija član. Kao što je Srbija član Venecijanske komisije, isto tako Srbija je u obavezi i ne samo u ovim pravosudnim zakonima, nego i u svim drugim zakonima da prati i praksu i presude Evropskog suda za ljudska prava koji će sigurni i koje jesu ugrađene u ove druge zakone o kojima je reč na ovoj sednici Narodne skupštine.
Isto tako, u sklopu reforme pravosuđa uskoro nas očekuju i zakoni koji se tiču i Pravosudne akademije, kao što ćemo i u narednom periodu imati zakon o oružju, municiji i deo izmene i Krivičnog zakona. Tako da je to sve jedan proces u kome se Srbija nalazi. Naravno, pravo ne trpi buku, pravo uvek podrazumeva samo dijalog, a dijalog je nešto što je dobro i nešto što stalno radimo kako bismo unapredili. Zato i radne grupe koje su formirane, vezano za zakon o sprečavanju visokotehnološkog kriminala su vrlo inkluzivne i obuhvataju sve nosioce i relevantne faktore u Republici Srbiji. Isto tako, kada govorimo o izmeni Zakona o područjima i sedištima sudova.
Vrlo brzo će biti i javno dostupna informacija ko su sve članovi radne grupe, zato što je bilo potrebno vreme da se rešenje o formiranju dostavi, tako da je i to nešto što Ministarstvo pravde radi vrlo transparentno. Ponavljam, reforma je proces i ona je nešto o čemu ćemo uvek razgovarati. Svakako da ćemo razgovarati. Svakako da ćemo voditi debatu i svakako da ćemo voditi diskusiju, naravno uz poznavanje i standarda i uz poznavanje i pravnog okvira domaćeg, ali i međunarodnog, jer je Srbija zemlja koja je članica Saveta Evrope i samim tim poštuje određene standarde Saveta Evrope i to su okviru u kojima se mi krećemo. Hvala.
