Hvala, ministre.
Gospodine Nikoliću, vi ste se javili, znam da ste ovlašćeni, ali nema osnova, zaista u ovom trenutku niko nije pomenuo stranku, nije bila politička rasprava.
(Dragan Nikolić: Samo sam hteo da objasnim nešto.)
Ne, ne, nemojte, nema osnova.
Gospodine Jovanoviću, vi ste se javili, po kom osnovu?
(Aleksandar Jovanović: Gospođo predsedavajuća, zato što sam dobio dve kazne.)
Javili ste se zato što se dobili dve opomene.
(Aleksandar Jovanović: Da.)
Nema tog osnova u Poslovniku. Ima osnova kada dobacujete, i to na ovako osetljivu temu. Zamolim vas da ne dobacujete, a vi onda dobacujete još glasnije. Onda vam dam jednu opomenu, pa onda dobacujete još glasnije. Dobili ste dve opomene, molim vas sedite, i molim vas da ne dobacujete više.
16/3 TĐ/CG
(Aleksandar Jovanović: Nije korektno da se ovde ljudi prozivaju ko je donor, ko nije. To nije bilo u redu. Ovo nije tema po kojoj treba da se svađamo.)
Ministar nikoga nije…
(Aleksandar Jovanović: Vi samo nastavite mene da kažnjavate. To radite od kada ste tu, nikakav problem. Samo sam hteo da kažem da nije korektno da ministar Lončar pita ljude – ko od vas ima donorske kartice. Ovo nije tema oko koje treba da se svađamo.)
Imate pravo da mislite šta god želite.
Nastavljamo dalje.
Reč ima Hadži Milorad Stošić.
Izvolite.
17/1 AL/VZ 12.40 – 12.50

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku istaknuću da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje glasati za sve tačke dnevnog reda koje razmatramo na ovoj sednici.

Na početku svoje diskusije skrenuo bi pažnju na Predlog zakona o izmeni Zakona o garantnoj šemi za subvencionisanje kupovine stambenih nekretnina za mlade. Reč je o još jednom povećanju limita iznosa odobrenih kredita, ovoga puta sa 600 na 900 miliona evra. Podsetio bih da je ovaj program pre dve godine inicijalno bio krenuo sa garancijama od 400 miliona evra, što znači da je u međuvremenu više nego udvostručen iznos garancije za ove kredite. To predstavlja dokaz brige za mlađe generacije, velikog interesovanja za sprovođenje ovog programa kreditne podrške, ali i pokazatelj uspešnog rukovođenja ekonomskom politikom od strane Vlade Republike Srbije.

Dnevni red današnje sednice čine i dve izmene i dopune zakona koje se tiču transplantacije ljudskih organa, tkiva i ćelija. U malopređašnjoj diskusiji je naša uvažena koleginica, narodna poslanica Emeši, govorila malo detaljnije o ovom zakonu i o ovim pitanjima, imajući u vidu da je ona po struci lekar i dala je svoje komentare, pre svega, sa te stručne strane, što je veoma dobro u radu Skupštine da poštujemo i da slušamo struku. Ove izmene i dopune vrše se radi usklađivanja ove materije sa odlukom Ustavnog suda koji je osporio neke zakonske stavove iz ove oblasti. Nadamo se da će novim rešenjem, koji je detaljno preciziran postupak davanja saglasnosti za transplantaciju, uspeti da pomirimo sa jedne strane princip anatomije volje pojedinca, a sa druge strane egzistencijalne potrebe ugroženih i bolesnih lica za transplantaciju, gde smo detaljnije informacije sada dobili od ministra Lončara koji je, takođe, govorio o ovom zakonu i uključujući i preporuke crkve koja na neki način želi da pomogne u svesti ljudi da je ovo veoma bitno i veoma potrebno.

Istakao bih i nekoliko zakona o davanju garancija, pre svega „Srbija-gasu“ i „Srbijavozu“ za kredite kojima će se finansirati izgradnja sekundarne razvojne mreže gasovoda na različitim pravcima u zemlji, od čega smatram posebno važnim pravce od Vranja ka Leskovcu i od Paraćina prema Zaječaru i Negotinu. Ovo, zato što su naši južni i istočni krajevi do sada iz objektivnih razloga i okolnosti dosta bili zapostavljeni u pogledu razvoja gasne infrastrukture. Ali nadamo se da će se to u skoroj budućnosti promeniti na bolje, čime bi svi imali višestruke koristi od običnih građana do lokalnih samouprava do privrede.

Takođe, država će dati garancije i „Srbijavozu“ za kupovinu novih elektromotornih vozova za gradski saobraćaj. I ovo je jedna sasvim opravdana investicija ako se ima u vidu da u sistemu tzv. „BG voz“ trenutno saobraćaju kompozicije koje su stare i preko četiri decenije, što svakako utiče na pouzdanost ostvarivanja polaska i saobraćaja ovih vozova.

Iskoristio bih priliku da uputim i pitanje – da li će makar deo ovih kompozicija biti iskorišćen i u drugim važnim železničkim čvorovima kao što su Novi Sad i Niš? Svedoci smo da su i ovi gradovi, takođe, u ekspanziji izgradnje i da su se dosta prostorno proširili. Samim tim i u njima, takođe, uz malo truda može da se uspešno organizuje dobar i efikasan sistem za železničko gradsko, prigradski saobraćaj koji bi makar malo smanjio prečestu upotrebu putničkih automobila i svakako zaštitu životne sredine.

17/2 AL/VZ

U grupi međunarodnih sporazuma posebno bih izdvojio nekoliko sporazuma, pre svega tačka dnevnog reda 25 – Sporazum o uspostavljanju zajedničkih patrola policije Grčke i Srbije u grčkim letovalištima – čime će se obezbediti veći stepen sigurnosti velikog broja naših turista kojih u velikom broju ima kod našeg susednog prijatelja Grčke, koji u letnjim mesecima borave na moru. Ali je i potpisivanje ovog sporazuma znak priznanja i poverenja u rad našeg Ministarstva unutrašnjih poslova.

Sporazum o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu omogućiće će brži i lakši protok studenata između naših susednih zemalja i komunikacija ove mlađe strukture stanovništva.

Na posletku na dnevnom redu današnje sednice imaćemo i kadrovske popune izbora članova Veća Agencije za sprečavanje korupcije i predsednika i člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, čime će ova tela moći da nesmetano nastave sa radom popunjavanjem kapaciteta sa ljudima.

Uvaženi narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će u danu za glasanje podržati sve predloge tačaka dnevnog reda današnje sednice i naročito na ovim zakonima koji se ne tiču političkih prepucavanja preporučujem svim narodnim poslanicima da glasamo u danu za glasanje. Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji i želim vam svako dobro.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Reč ima dr Milica Marušić Jablanović.
Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo Brnabić.

Poštovane koleginice i kolege, želela bih da se osvrnem upravo na ovaj predlog zakona koji je malopređašnji govornik pomenuo. Radi se o potvrđivanju Sporazuma o pristupu visokom obrazovanju i prijemu na studije na Zapadnom Balkanu. Sporazum potpisuju Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija, Srbija i Kosovo.

U članu 6. se navodi ukoliko prijem na studijske programe bude ograničen izbor kandidata iz zemalja potpisnica Sporazuma će se sprovoditi u skladu sa pravilima koja se primenjuju na kandidate iz zemlje domaćina, i sve zemlje će se truditi da omoguće ravnopravnost sa kandidatima iz zemlje domaćina.

Šta to znači u praksi? Znači da će, recimo, u Republici Srbiji da se obezbedi ravnopravnost studentima koji su Albanci sa Kosova. E, sad, mi treba da podstičemo mobilnosti i razmenu studenata i učenje na ustanovama visokog obrazovanja u drugim zemljama, to je sasvim u redu, ali moramo da se osvrnemo i na to kakav tretman i imaju naši studenti i kakva prava imaju oni.

Još 2013. donet je Zakon o stranim državljanima, samo što je zapravo odlagana bila ta njegova primena. Međutim, došao je momenat da se taj zakon primenjuje, da profesori iz Srbije ako dolaze, na primer, iz Novog Pazar, Kragujevca, Čačka moraju da dokazuju po kom osnovu oni zapravo dolaze da predaju u Kosovskoj Mitrovici. Studenti koji, takođe, dolaze iz drugih gradova iz Srbije isto tako moraju da traže dozvolu da borave na svom fakultetu. Kakva su njihova prava i na koji način će ona biti zaštićena? Da li će uopšte ti studenti moći da završe fakultete u Kosovskoj Mitrovici ili će možda na osnovu ovog sporazuma da im bude lakše da upišu fakultet u Prištini? Ovo su vrlo ozbiljna pitanja i ja zahtevam da odgovorite – zbog čega je Vlada bila nema na apele studenata iz Kosovske Mitrovice i na koji način će ona omogućiti da oni uredno završe svoje studije?

17/3 AL/VZ

Drugo pitanje. Pošto je već tu gospodin Lončar, ja koristim priliku da se njemu lično obratim i molim ga da kaže kakva sudbina čeka zaposlene „Apoteke Beograd“; šta će biti sa njihovim zdravstvenim osiguranjem; šta će biti sa ženama koje su zaposlene a koje su teško obolele i više nisu sposobne da rade; da li će se njima omogućiti neka otpremnina; da li će imati makar to zdravstveno osiguranje kao što pripada čak i onima koji su nezaposleni i prijavljeni su na biro?

Podsećam da osobe zaposlene u „Apoteci Beograd“ u ovom mementu imaju manja prava nego nezaposlena lica koja su prijavljena na biro.

18/1 MZ/MO 12.50–13.00

Takođe želim da pitam vezano za zakon o kojem smo govorili maločas, a odnosi se na ljudske ćelije i tkiva, postoji tu jedna formulacija koja može da bude donekle nezgodna. Kaže – član porodice nižeg reda prvenstva može ostvariti prava iz stava 15. ovog člana samo ako član porodice višeg reda prvenstva ne postoji ili ako u prvom pokušaju obaveštavanja nije dostupan ili ako se odmah po obaveštavanju ne izjasni o davanju ili odbijanju saglasnosti.

Potrebno je da se precizira šta znači to „odmah“. Koliko je to vreme koje mi stavljamo na raspolaganje čoveku da donese ovu odluku? Smatram da ta formulacija treba da bude precizna, da ne bismo došli do nepoverenja, osuda ili tužbi. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Reč ima ministar Lončar.

Mogu da vam odgovorim na dva pitanja.
Što se tiče Apoteke „Beograd“, trenutno nemaju i nisu imale nikakve veze sa Ministarstvom zdravlja. Pokušali smo da rešavamo problem vezano za proizvode koji se rade kod njih, ali sve se vratilo na grad Beograd.
Što se tiče overavanja zdravstvenih knjižica, mislim da tu nema problema i da je tu nađeno rešenje da su tim ljudima koji su zaposleni overene zdravstvene knjižice, tako da je to najbitnije.
Što se tiče ovog perioda, taj period ne može da se kaže iz jednog razloga, a to je da nekada imate stabilnog donora, nekada imate nestabilnog donora. Od toga vam zavisi vreme koliko vremena imaju rođaci, rodbina da se izjasne. Naravno, kod nestabilnog donora možda imate sat, dva, tri, kod stabilnog donora možda imate i par dana.
Iz tog razloga, da ne mislite da je to nešto nedorečeno, bilo šta, to je medicinski razlog koji ne možete da procenite. Zavisi od pacijenta do pacijenta, zavisi od stanja do stanja, povrede, bolesti, svega onoga što se desilo. Prema tome, samo da ne ulazimo u neke teorije zavere da se nešto radi iz nekog drugog razloga, samo medicinski razlog postoji, stabilan, nestabilan donor, može da bude od par sati do par dana i to je suština.

Hvala, ministre.
Idemo dalje, sledeći na listi je Edin Numanović. Nije tu.
Sledeća je Minela Kalender. Nije tu.
Sledeća je Nataša Bogunović.
Nataša, izvolite.

Dobar dan, poštovana predsedavajuća, uvaženi članovi Vlade, poštovane kolege i koleginice poslanici i poštovani građani.

Na dnevnom redu ovog zasedanja Narodne skupštine su dva veoma značajna zakona za zdravlje našeg stanovništva. To su izmene i dopune Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima i izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa.

Radeći u transplantacionom sistemu naučila sam da iza svakog medicinskog izveštaja, iza svake liste čekanja i svakog zakonskog rešenja stoji nečiji život. Transplantacija nije samo hirurški zahvat, to je trenutak u kome se susreću nada, humanost i vrhunska stručnost. To je poziv koji porodica čeka mesecima ili godinama, to je trenutak kada pacijent do juče koji je bio vezan za dijalizu ili bolesnički krevet dobija priliku ponovo da planira budućnost.

Imala sam priliku da vidim koliko su transplantacioni timovi posvećeni poslu. U takvim trenucima ne postoji radno vreme ni razlika između specijalnosti; lekari, medicinske sestre, koordinatori, tehničari rade kao jedan i imaju zajednički

18/2 MZ/MO

cilj, a to je da spasu što više života. Imala sam priliku da vidim i drugu stranu. Videla sam ljude koji čekaju. Videla sam porodice koje žive između dve neizvesnosti, iščekujući telefonski poziv koji može promeniti sve.

Predložene izmene zakona za cilj da unaprede vođenje registara, olakšaju postupke i povećaju broj transplantacija, uz puno poštovanja volje svakog građanina i njegove porodice.

Prva uspešna transplantacija u Srbiji je urađena 1973. godine, kada je uspešno presađen jedan bubreg. Od tada medicina je značajno napredovala. Ali jedna stvar je ostala nepromenjena, a to je da nijedna transplantacija nije moguća bez humanosti i spremnosti ljudi da pomognu jedni drugima. Zato o doniranju organa treba da govorimo iskreno, otvoreno i transparentno, razumljivo. Znamo da ponekad jedna doneta odluka u najtežem trenutku može nekome da produži godine života.

U Srbiji danas imamo između 1.700 i 1.800 ljudi koji čekaju transplantaciju organa. Samo na transplantaciju bubrega čeka oko 700 pacijenata, dok više od 4.200 ljudi redovno odlazi na dijalize. Iza tih brojeva nisu statistike, iza tih brojeva se nalaze ljudi koji žele da se vrate na posao, nalaze se roditelji koji žele da više vremena provode sa svojom decom, nalaze se mladi koji sanjaju da nastave život bez ograničenja bolesti.

Posebno pamtim trenutke kada uprkos velikom ličnom gubitku porodice donesu odluku da doniraju organe, organe svog najmilijeg. U tim trenucima, usred tuge, nastaje i nešto izuzetno – mogućnost da se spase i promene životi drugih ljudi. Za mene su ti ljudi humanisti i heroji.

Doniranje organa počiva na dobrovoljnosti, anonimnosti i besplatnosti, ono je čin solidarnosti i poverenja u zdravstveni sistem. Zato je važno da sistem bude jasan, transparentan i organizovan, a zakonska rešenja precizna i usmerena ka većoj efikasnosti. Hvala.

Hvala vam.
Sledeći je prof. dr Slobodan Cvejić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ja ću se osvrnuti na zakon kojim se dopunjuje sporazum sa Evropskom unijom o IPARD programu za ruralni razvoj. Ove dopune se odnose u dobrom delu na ojačavanje mehanizama kontrole, raspoređivanja i trošenja tih sredstava, što je dobra stvar s obzirom na to kako je tekla praksa u korišćenju ovih sredstava.

Da razjasnimo građanima, ovaj program ima takav naslov – instrument pretpristupne pomoći za razvoj sela. Kroz njega Evropska unija donira dobar deo sredstava koja mogu da budu uložena u razvoj na selu i on je sada u trećem talasu, u trećoj fazi. IPARD 1 Srbija nije koristila zato što nije na vreme pripremila odgovarajuću dokumentaciju za taj program, slabi kapaciteti. IPARD 2 iskoristila je oko 56-57% dostupnih sredstava. Znači, ukupno je bilo namenjeno 175 miliona od strane Evropske unije, iskorišćeno je 99 miliona, a ostalo je neiskorišćeno 76 miliona. I prema podacima Ministarstva poljoprivrede, glavni razlozi za gubitak dela novca bile su spore administrativne procedure, proceduralne greške poljoprivrednika u podnošenju zahteva itd. Znači, administrativne stvari, stvari koje se tiču poznavanja procedure i načina na koji se to radi. To su stvari koje se uče, koje mogu da se nauče.

Završen je taj program. Sad smo ušli u IPARD 3, opet ima sličnih mera. Šta smo naučili na osnovu tih zaključaka prethodnih? Od 2021. je započet IPARD 3, 2022. je postao validan kada je naša vlada donela odluku da se priključuje, 2024. godine, dve godine nakon toga, raspisan je prvi javni poziv. To je tri godine kašnjenja od

18/3 MZ/MO

formalnog početka. Dobro. Evropska unija čak i ima pravilo N+3, omogućava da se na kraju sredstva vuku tri godine nakon isteka programa. On ističe sledeće godine, što znači do 2030. godine će moći da se povuku sredstva.

Ali znate šta je problem? Od 2024. godine do danas povučeno je samo 10 miliona, od 280 i nešto, ne 100 miliona, ne 28 miliona, da kažemo, eto, 10% smo povukli. Samo 10 miliona evra. A poljoprivrednici, ljudi koji hoće da razvijaju nešto na selu su podneli zahteva za 400 i nešto miliona. To daleko prevazilazi ono što je Evropska unija htela da priloži. Naravno, država treba da da još 100 miliona, to ukupno čini 378 miliona, malo više nego što su podneti zahtevi. Ali mi smo do sada uspeli ovoliko da obradimo. I pretpostavljam da su razlozi iste prirode.

19/1 MT/LjL 13.00 – 13.10

Sad obratite pažnju na to da od sedam odabranih mera, mi smo već akreditovali četiri i aktivirali, a to su: investicije u fizičku imovinu, to zavisi od toga kako izgleda gazdinstvo, investicije u preradu i marketing, opet unapređenje znanja, izgradnja veština da bi moglo bolje da se radi, diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, tako da počnu da rade i neke druge stvari a ne samo ono što su tradicionalno navikli i tehnička pomoć, kroz koju možete od tih sredstava da obezbedite podršku poljoprivrednicima koji žele da diversifikuju da nešto unaprede.

Šta je zaključak? Dve ključne stvari – u Ministarstvu nema dovoljno kapaciteta da se dobro povuku ova sredstva, iako smo naučili, trebalo je da naučimo neke lekcije iz prethodnih talasa, poljoprivrednici ili stanovnici sela nemaju dovoljno znanja da mogu ovo sve da urade kako treba. Postoje sredstva, pa čak i da ih nađete sa druge strane a ne odavde, kojima možete da dižete njihove kapacitete. Ima organizacija koje se bave time, rade na seoskom razvoju već decenijama u Srbiji, mogle bi da pružaju takve usluge ako Ministarstvo nema kapacitet, ali to nije urađeno.

Glavni problem jeste, gospodo, vaš pristup ljudima u svemu ovome. Vi gledate gde može da se zakopa, da se jeftino izvuče nešto, da se proda neki nacionalni resurs, a da razvijete kapacitet u Ministarstvu ne možete, jer zapošljavate po partijskoj liniji ljude koji imaju sumnjive diplome i koji obavljaju vaše zadatke u kampanji a ne rade na onome što bi moglo da doprinese razvoju sela. Vi ne razmišljate o tome da možete i mlade ljude koji ostanu na selu da obučite kako da bolje iskoriste ove kapacitete i da povuku mogućnosti. O ljudima ne razmišljate. Hvala lepo.