Hvala vam.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani građani, još u avgustu 2016. godine na potrebu za donošenjem Zakona o presađivanju ljudskih organa ukazao je tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić. On je tada razgovarao sa pacijentima koji su bili na listi čekanja. Rekao je – razumem brigu, strepnju i trku sa vremenom svakog od ovih ljudi sa kojima sam danas razgovarao i znam da takav problem ima i stotine drugih kojima bi novi organ spasao život.

Skupština je ogromnom većinom glasova – za usvojila Zakon o presađivanju organa 24. jula 2018. godine. Nažalost, inicijativu za ispitivanje ustavnosti člana 23. ovog zakona je pokrenula pred Ustavnim sudom Srpska radikalna stranka 21. septembra 2018. godine. Ustavni sud je 2021. godine osporio pojedine odredbe prethodnog zakona.

Ja samo moram da upoznam, daću neke nove stvari zato što mi je ovaj zakon značajan. Mislim da je značajan građanima. Na transplantaciju organa u Srbiji trenutno čeka između 1.700 i 1.800 pacijenata, na bubreg čeka 600 odraslih i 40 dece, na jetru čeka 90 pacijenata, na srce čeka oko 50 pacijenata, na rožnjaču čeka 1.000 ljudi, a kada bude stani-pani, kada se dese neki požari onda su potrebni i donori kože, pa sada zavisi koliko ih ima jer zavisi koliko je lica opečeno, tako da je i to predmet ove stvari.

Dakle, u istom periodu, da se zna, u protekloj godini, 63 pacijenta u Srbiji su izgubilo život čekajući novi organ, a prethodne godine urađeno je samo 30 transplatacija. Srećom, ove godine je urađeno mnogo, mnogo više transplantacija. Vidimo napredak.

Međutim, protivnici ovog zakona i dan danas opet kao što su to radili i 2018. godine iznose nesuvislosti o tome da ovaj humani zakon da je to prinuda nad građanima, da otvara prostor za zloupotrebe, za krađu organa, teorije zavere, da je protivustavan i ponovo određene grupacije, kratko ću o tome reći, prete da će oboriti ovaj zakon pred Ustavnim sudom.

Ovaj zakon pruža mogućnost izbora svim građanima. Zakon podržavam zbog njegove, oba zakona, naravno, zbog njihovih nespornih ljudskosti i koristi po srpsko društvo. To su dva dobra zakona. Humana zakona.

37/2 AL/CG

Da podsetim da je 6. jun bio nedavno i da je to Nacionalni dan donora i naravno kao i gospođa Zagorka koja je lepo pozvala, znači, mi treba da promovišemo donorstvo i pozivam sve one koji to žele, jer najbolje je da što veći broj ljudi i time rešavamo probleme, potpišu donorske kartice.

Moram da kažem upravo u cilju promocije donorstva da sam dva puta bio donor organa, dva puta sam učestvovao u spašavanju života dvoje izgorele dece kojima je bila neophodna donacija i transplantacija kože. U junu 2005. godine sam prvi put donirao kožu teško izgorelom dečaku iz Kraljeva, Urošu Karoviću. Drugi put sam donirao kožu 2006. godine teško izgoreloj devojčici Milani Šukundi iz sela Prigrevice kod Apatina. Dva puta sam bio na VMA po deset dana, posle dve teške operacije i svaka takva operacija, ljudi to treba da znaju, znači da se cirkularno skida koža sa obe butine, ukupno 15% telesne kože koja se, to je najznačajnije, koristi da se prekriju izgorele regije žrtava. Inače, davalac krvi sam od 2003. godine. Imao sam još ovih kartica, neke nisam sačuvao. Prvi put sam dao krvi 18.12.1993. godine. Ono što je značajno, 2005. sam zaveštao organe, naravno na VMA i dobio sam donorsku karticu. Značajno je da kažem da su narodni poslanici Srpske napredne stranke 8. maja 2015. godine ovde u Skupštini potpisali donorske kartice. Takođe, 8. septembra 2016. godine odbornici Srpske napredne stranke u Skupštini grada su potpisali donorske kartice i tada sam drugi put potpisao donorsku karticu.

Međutim, moram da upozorim i predsednicu Skupštine i sve vas i građane da mnogobrojni prete, dakle neki nihilisti, antisrbi prete da će oboriti ponovo ovaj zakon na Ustavnom sudu. Šestog februara 2026. godine, dakle ove godine, pazite ovako, Građanske inicijative, Helsinški odbor, JUKOM, CRTA, Inicijativa mladih za ljudska prava, ANEM, Fond B92, čiji je direktor Saša Mirković, a predsednik Upravnog odbora Veran Matić su objavili saopštenje u kome iznose neistine o ovom zakonu i najavili su da će oboriti ovaj zakon pred Ustavnim sudom, što je skandal.

Nažalost, hajci protiv ovog zakona, i neću još dugo, se pridružio i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti. Bio sam svedok nekoliko puta u medijima, gledao sam televiziju, kako službenici Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, to su državni službenici, pljuju ovaj zakon u medijima i iznose neistine o ovom zakonu.

Na kraju, sve kritičare zakona pitam – da li bi oni primili organ kada bi im to bio jedini lek i upućujem ih da odu na klinike, to je ono o čemu je govorio ministar, gde leže pacijenti koji čekaju organ ili pacijenti na dijalizi. Što se tiče svakoga od nas, pa i nehumanih kritičara ovog zakona, mnogo je verovatnije da ćemo imati potrebu za organom u nekom trenutku svog života nego da ćemo biti donor posle smrti. Biti human nije teško, ali je nepodnošljivo lako biti nehuman.

Dovoljno je samo neko zaslepljen mržnjom preko predsedniku Vučiću i SNS i da automatski odbacuje sve što vlast predložio. Donošenje ovog zakona je prilika da naše društvo konsenzusom pokaže da je doseglo jedan visok nivo svesti i ljudskosti.

A ovde je jedan poslanik sramotno pokazao 200 presuda koje tačno mogu da budu dokaz i onome o čemu je govorio ministar Vujić. Ali, takođe, pošto taj poslanik poseduje stotine miliona evra, a on ima 100% presuda u svoju korist, dakle, tih 200 presuda u njegovu korist tj. 100% mogu biti dokaz da je taj poslanik zloupotrebio svoje stotine miliona evra i potplatio određene sudije, a pošto su sve to presude iz Beograda, taj čovek je bio predsednik jedne stranke i kada je on bio moćnik u ovoj zemlji 2009. oni su neke od sudija, koji su bili članovi njihovih, uglavnom, stranaka i njegove bivše stranke postavili na te funkcije i sada te sudije. I bolje bi mu bilo da pokaže jedan

37/3 AL/CG

ovakav dokument. To je otpusna lista iz 2005. godine. Ili da pokaže ovakav dokument. To je otpusna lista iz 2006. godine. Ili da nam gospodin Đilas pokaže ovakva dokumenta da je donor krv i da je bio ikada davalac krvi. Nažalost, on neće nikada pokazati takva dokumenta.

I završavam. Pozivam sve građane da dođu 27. juna na skup Srpske napredne stranke ovde ispred Skupštine. Mi ćemo predstaviti plan i program. Pokazati brigu o ljudima. Reći im šta mogu da očekuju, kakve plate, penzije, kakvu politiku, koje će ime naše liste biti u oktobru, ako budu tada izbori, i još jednom ćemo pružiti ruku neistomišljenicima. Srbija pobeđuje. Živela Srbija.

Hvala vam.
Đorđo Đorđić nije tu.
Reč ima Đorđe Komlenski.
Izvolite.
38/1 MZ/MO 17.10–17.20

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, u toku je briselska vaspitno-popravna vežba kojom treba objasniti Srbiji, njenom rukovodstvu i poslanicima Republičke skupštine u Srbiji da im ne padne na kraj pameti da obavljaju svoju funkciju, pišu zakonske predloge, ako ih već pišu, i da im ne padne na kraj pameti da budu izglasani.

Pokazno zanimanje nam objašnjava da ukoliko još budu i usvojeni da će doživeti takvu harangu kao kolega Mrdić da im više neće pasti na pamet da razmišljaju sopstvenom glavom. Uostalom, kažu – šta će nam poslanici kada imamo nevladine organizacije, jer je to moderni briselski trend.

Čak i da ne sumnjam u znanje i dobre namere veća mudraca koje se zove Venecijanska komisija, moram reći da su zarad sopstvene aristokratske samobitnosti sebi dozvolili da postanu batina u rukama prinudne uprave iz Brisela. Pošto i oni izlaze iz okvira pravne nauke i struke i traže političku odluku da se privremeno upućeni tužioci vrate nazad u tok, kojima nije produženo privremeno upućivanje, ali ne traže da se u Tužilaštvo za ratne zločine vrate ranije upućeni tužioci. Je l' to zato što im ne smeta što nevraćanje tužilaca u Tužilaštvo za ratne zločine može da dovede u pitanje postupke u predmetima protiv Branka Tunića, Petrovačke ceste, Kekeca itd. Njih interesuju tok, predmeti, koji ni u kom slučaju nikada neće biti ugroženi, ali u Tužilaštvu za ratne zločine možda i hoće, ali to njih ne interesuje.

Ovakvo ponašanje treba da nam stavi do znanja da ukoliko amin na zakonske tekstove, a pogotovo u oblasti pravosuđa ne stave oni koji su u svoje vreme maksimalno finansirani i kupljeni preko USAID-a i Soroša, da ćemo imati kao država ozbiljan problem. Pokazatelj da je to gotovo izvesno jeste i ponašanje u vreme sprovođenja ustavnih promena, kad su bili privilegovani, žarili i palili oni iz nevladinog sektora koji bi danas, da je usvojen zakon o agentima stranog uticaja, bili prvi na listi tog registra. Uostalom, u Maloj sali ovog doma čuveni tužilac Lidija Komlen Nikolić je pretila tada poslanicima prilikom javnih rasprava da ako ne usvoje njene predloge, da će tužilaštvo prema poslanicima promeniti odnos.

Ozbiljno sam i tada sumnjao, a sada sam stoprocentno siguran da pošto nije bilo volje i dvotrećinske većine u sazivu 2016-2020. godina za usvajanje ovakvih ustavnih amandmana, da je ovim čistuncima iz opozicije prinudna uprava iz Brisela naredila da bojkotuju izbore 2020. godine, da time stvore poziciju da se Parlament sastoji isključivo samo od poslanika vladajuće garniture, čime je pritisak na državno rukovodstvo izbijanjem argumenta da nema dvotrećinske većine u Skupštini bio potpuno izbijen i pritisak i očigledno učinio svoje.

Čim su završene ustavne promene i izmena seta pravosudnih zakona kojim je tužilaštvo faktički postalo i nezavisno i od države ali i od građana Republike Srbije, počeli su pritisci da se raspišu novi izbori i da se ovi čistunci vrate nazad u Parlament. Na mnogo toga smo i mi i Aleksandar Vulin skretali pažnju na vreme, upozoravali i od toga što su danas pojedinci spremni da kažu da smo bili u pravu mi nemamo ništa. Naprotiv, bili bismo prezadovoljni da nismo bili u pravu, a vi budite sigurni da nećemo ustuknuti pred prinudnom upravom iz Brisela, dokle god smo ovde.

Šta dalje možemo da očekujemo i čemu da se nadamo? Je l' treba da očekujemo, na primer, izmene Krivičnog zakona koje ako bude pisala elita nevladinih organizacija, kvazistrukovnih udruženja, udruženja sudija, udruženja tužilaca, koji su uglavnom finansirani iz inostranstva, pa budu opet kao kod ustavnih promena diskriminisana udruženja koja nisu finansirana iz inostranstva, npr. kao Udruženje sudija i tužilaca Srbije koje se finansira isključivo iz članarine sopstvene, onda možemo da očekujemo da se u taj zakonski tekst ugura ispod radara krivično delo s karakteristikama

38/2 MZ/MO

specifičnog delikta mišljenja. Njime bi se inkriminisalo javno negiranje, odnosno umanjenje sudski utvrđene istine. Ni u vreme najcrnje inkvizicije nije se zahtevalo ono što će očigledno od nas zahtevati Brisel, a podržavati ovaj nevladin sektor i ovi čistunci iz opozicije, da se osuđeni uvek apsolutno i pod pretnjom novog kažnjavanja pomiri sa presudom koja mu je izrečena.

Kod ranijih izmena ciljano je izbegnuta mogućnost podvođena pod negiranje zločina, zaštita tzv. presuda Haškog tribunala. Bojim se s razlogom da bi u nekom novom predlogu moglo da se desi da se krivično-pravno štite i ove nakazne kvazipresude. Moglo bi da se desi da se štite i uživaju zaštitu i pravosnažne presude sudova Hrvatske, u kojima se spominje velikosrpska agresija, zločinačka JNA u funkciji agresije Srbije, pa bi na takav način, recimo, izlaganje predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića tokom zasedanja Generalne skupštine UN, kada je javno negirao da je u Srebrenici izvršen genocid uz ogrtanje srpskom zastavom, moglo da se smatra primerom izvršenja novog krivičnog dela, ako ono nekim slučajem postane, na primer, deo našeg pozitivnog prava.

Iz dosadašnjeg toka vidi se da je ovo stvarno namera bogomdanih NVO, da je inspirisano delovanjem nekih nevladinih organizacija, i ne samo to, već i zaštita pravosnažnih presuda sudova tzv. Kosova, lažne države koja deluje na teritoriji srpske autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. Gospodo iz NVO i gospodo iz Brisela, preigrali ste se. Ovo, što bi rekli moji seljani, neće da može.

Hvala.
Idemo dalje.
Za kraj mislim da nema više nikog ko je ostao.
Za kraj Goran Spasojević i završavamo po listi.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, danas imamo 32 tačke zakona o kojima smo, nažalost, vrlo malo čuli. Utisak i kompletna scenografija je bila spremljena potpuno drugačije i posmatrao sam kolege opozicione poslanike kako im je srušen mit o toku ove sednice i o daljem nastupu, zato što zakoni kolege Mrdića kome su napravili, moram da kažem iskreno, ozbiljnu reklamu, hteli to ili ne, zakone koje je potvrdila Venecijanska komisija, a ja mislim da je bilo obećano nešto drugo kada su išli u turističke posete raznim ambasadama ili zapadnim zemljama i da su im određeni evroparlamentarci obećavali nešto drugo, sa garancijom da ovo neće proći i da će ovo biti prilika na kojoj će graditi svoju političku budućnost.

Zašto je to tako? To je zato što je za pominjanje izbora i datuma izbora potrebno nešto na čemu će obmanjivati građane Srbije, kao što su to radili sve vreme. I moram da kažem da ja neću govoriti, ja nisam iz pravne struke i neću govoriti o tim zakonima, pažljivo sam slušao ministra, za razliku od opozicionih kolega, koji kadgod su iznosili neistine i dobijali objašnjenje bilo kakve vrste, nisu obraćali pažnju niti su slušali.

Ja priznajem da nisam dovoljno dobro čuo, zato sam koristio slušalice, ali sam obratio pažnju da ste taksativno na svaku stvar odgovorili apsolutno argumentovano. I to je najvažnije za građane Srbije da znaju, da će sigurnost pravosudnog sistema sigurno biti bolja i kvalitetnija ovim zakonima, da smo u skladu sa evropskim konvencijama koje se traže od nas. I ja sam gledao juče kada nam se obraćao i predsednik Ustavnog suda, jedan divan čovek, moram i da kažem da mi je drago što je naš Šumadinac i što je čovek iz struke, nisam to čuo niti od kolega iz stranke niti od opozicionih kolega, to sam čuo od običnih građana koji ga poznaju, koji žive sa njim, da je to jedan

38/3 MZ/MO

divan gospodin, izuzetan stručnjak i bio sam ponosan na njegovu rečenicu na kraju kada je rekao – prihvatio sam ovo pri kraj svoje karijere zato što verujem u pravosuđe. To je najvažnija poruka koja je poslata i ovim zakonima građanima Srbije da će biti sigurni i bezbedni, da će se suditi po pravdi, a ne po uticaju finansijskom, ekonomskom, političkom ili bilo kakvom drugom i da privilegija nezavisnosti i samostalnosti sudstva i tužilaštva nije moć u rukama jednog čoveka nego institucije i to je najvažnije za ljude.

Sada bih se osvrnuo na nekoliko ovih zakona koji su izuzetno važni. Vidim da kolegama iz opozicionih redova nije bitno, niti je ko govorio o toj temi, niti je pominjao bilo šta. Evo, reći ću i o ovom koridoru – osim što su naveli da je cena drugačija, naravno – okolnostima na koje se na terenu nailazi, koridor kada se završi moravski i kada se umreži Srbija auto-putevima, ja ću biti presrećan i presrećan sam jer znam da je sledeći Vožd Karađorđe. I govorio sam o tome i na prošloj sednici, a posebno sada povezaću to i sa tačkom dnevnog reda, kupovinom ovih elektromotornih vozova iliti lokomotiva za gradski i prigradski prevoz koji će dramatično promeniti život građana prigradskih opština Beograda.

39/1 MT/LjL 17.20 – 17.30

To znači, za ljude koji ne znaju, iz Mladenovca samo preko 110 polazaka autobusa imate, auta da ne kažem. U Beograd se ulazi sada sa te južne strane, kako mi to kažemo, od pola sata, 30 minuta do 45 minuta, ne možete da planirate ni vreme, ni organizaciju, i to pod uslovom da se ne desi ni jedna vanredna situacija. Za građane Mladenovca, Obrenovca, Lazarevca, ti prigradski vozovi posle rekonstrukcije pruga će doneti mnogo. Za pola sata će se dolaziti na Vukov spomenik. To će promeniti potpunu sliku, smanjiti zagađenje, ljudi će lakše funkcionisati. Veliki broj ljudi će se vratiti u svoja mesta, da mogu da žive i da rade i da dolaze u Beograd mnogo lakše.

To je izuzetno značajna stvar, pored "Vožda Karađorđa", koji će povezati "Miloša Velikog" i ovaj auto-put prema Bugarskoj i prema Solunu. Biće Srbija potpuno umrežena i olakšaće život svim građanima. To su stvari koje podižu standard, to su stvari koje vraćaju ljude iz Beograda u svoja rodna mesta, u svoja rodna sela. Moći će da sa svojim porodicama, posebno sada, evo, opet, ponovo se vraćam na taj zakon, i to je čak osporeno, zakon o kupovini prve nekretnine za mlade bračne parove. Pa, sredstva se odvajaju zato što se to koristi.

Kažete da ne može da se kupi u Beogradu. Pa, ne mora stan da se kupi samo u Beogradu. Ima još uvek stanova koji mogu u tom programu da se kupe, kuće koje mogu da se ožive na tim rubnim opštinama, gde je život prelep. Ali, samo zbog te nemogućnosti da dolaze brzo u Beograd, oni svi dolaze i sva ta fluktuacija je velika u Beogradu, stvara se prevelika gužva i saobraćajni kolaps, a život je mnogo lepši u Mladenovcu, Lazarevcu, Obrenovcu, Barajevu, Sopotu. Tamo još uvek mogu da se kupe stanovi.

Ja sam posebno ponosan na one mlade ljude iz Vranja, Leskovca, Surdulice i bilo kojih, sa istoka Srbije, iz Zaječara posebno, da mogu da kupe i da iskoriste tu privilegiju, te subvencije, i mnogo im to znači. Moram da kažem da postoji mnogo mladih ljudi koji su zvali i pitali za subvencije, kako i na koji način da prevaziđu. Ima dosta tehničkih problema oko realizacije, ali, uglavnom se to prevazilazi i oni dolaze po prvi put do svoje prve nekretnine. Znate šta to znači za to mladog čoveka, znate šta znači da ti mladi ljudi ostaju u svojim mestima? Rešiti stambeno pitanje je rešavanje egzistencijalnog pitanja. Nije važno samo kupiti stan u Beogradu, nije važno kupiti ga ovde, ni u užem krugu centra grada Beograda. Ja mislim da je to jedan sjajan program i da treba odvojiti još više sredstava za to i ja sam siguran da ćemo to u narednom periodu uraditi.

Što se tiče IPARD fonda poljoprivrede, to opet govorim zbog ljudi, kažu da nismo koristili programe. Odvajanje ovih sredstava su izuzetno važna, iz više razloga. Ogroman broj naših poljoprivrednika koristi ova sredstva i pokazalo se da ih potpuno opravda, rade to u skladu sa evropskim pravilima i to su sredstva koja će umnogome poboljšati i kvalitet i kvantitet naših proizvoda i bićemo konkurentniji na tržištu. O tome uopšte nismo govorili danas ovde.

Slušam kolegu opozicionog poslanika koji predlaže teme koje treba da budu. Naravno da treba, ali ni na jednu temu koja je bila tačka dnevnog reda niste govorili. Govorili ste o politici, dođete sa napisanim govorima, pročitate ono što treba. Ja bih bar, pošto ne pišem nikada govor, ja pričam onako kako osećam u određenom trenutku i ono što mislim da treba da se kaže, što je važno za građane Srbije, zato što vam ministar odgovori na temu koju ste vi rekli da nije tako, vi ne slušate, nego čitate i dalje ono što vi mislite da treba. To građani prepoznaju. Da li ćete vi sedeti u narednom periodu u ovim klupama ili ne, sigurno da velika većina neće i to vi znate i kod vas se to oseća, i borba i nastupi itd.

39/2 MT/LjL

Ja moram da pohvalim predsednicu parlamenta što ste bili izuzetno blagonakloni, ako mogu da kažem, prema opozicionim poslanicima. Treba ih pustiti da govore, jer, što više oni govore, nama će lakše biti u razgovoru sa građanima, drugačije će to shvatati.

Ja sam primetio da jedan od poslanika koji je ovde bio najgrlatiji i najglasnogovorniji i po uvredama i u vređanjima nije tako oštar kao što je znao da bude, tako da se menja slika. Oseća se to. Oseća se to i u građanima i u narodu. Voleo bih da oni siđu i da razgovaraju malo sa građanima i sa narodom, videli bi ono što ja primećujem, jer sam svaki dan sa njima, jer su ovo problemi o kojima oni žele da razgovaraju i ono što oni žele da čuju, a ne uvrede, a ne poniženja, a ne stvari za koje mislite da će vam doneti političke poene.

Na kraju samom, kratko bih se osvrnuo na ovaj zakon o donorstvu. Slušao sam kolegu Bakareca, kolegu, izvinjavam se, zaboravio sam ime, koji su donori. Ja nisam i moram da budem iskren, promenio sam malo, nakon čitanja ovog zakona i informisanja, promenio sam svoj stav. Verovatno ću to promeniti želeći da svojim primerom dam lični doprinos da ljudi postanu donori. Jer, ne daj Bože, da se nekome od naših najbližih nešto desi, da mu fali bilo koji organ siguran sam da bi 99% ljudi bez obzira i na verska ubeđenja i na tradicionalna neka razmišljanja i na sve ovo što se govori koje su opasnosti, mogućnosti, zloupotrebe i sve ostalo, prihvatili. Ili da se nekome od nas nešto desi, a da nam fali neki organ, da bismo to prihvatili, tu vrstu donatorstva. Ja apsolutno to podržavam i koleginica Emeše Uri je o tome jako lepo govorila i pažljivo sam je slušao.

Opet kažem, nisam iz te oblasti, ali sam promenio svoju svest i svoje mišljenje vezano na ovu temu i potrudiću se da dam lični svoj primer. Videću kako i na koji način, ne to, naravno, da se to zna ili da to bude korišćeno u političke svrhe, i da ću u svom okruženju i sa svojim prijateljima razgovarati da što veći broj ljudi učestvuje u tome.

Ono što je najvažnije to je da smo sačuvali mir i stabilnost, da zemlja ide u dobrom pravcu, da je predsednik Vučić uspeo da svojim diplomatskim naporima, moram da kažem, i aktivnostima omogući da ne dođe do katastrofe u našoj zemlji. Ona je počela, podsetiću to još jednom, u ovom domu. Odavde se reflektovalo sve ono što se dešavalo na ulicama.

Pozivam mlade da ne izlaze na ulice, da koriste demokratska sredstva, da se uključe u politiku. Nemamo ništa protiv mladih, i kod nas će biti mladih na listi. Naravno da treba, da je budućnost na njima i da tu nema nikakve dileme. Njih samo ne treba zloupotrebljavati, njih samo ne treba dovoditi u zabludu.

Izbori će uskoro biti. Verujem da će Srbija pobediti. Verujem da će politika koja je dala ove rezultate i koja je pokazala i rodom i delom da brine o građanima Srbije, posebno običnim građanima Srbije, pobediti i nadam se da ćemo imati prilike da nastavimo da radimo ono što smo radili u prethodnom periodu.

Živela Srbija!

Evo, ako je to za kraj bilo ja ću ovim završiti.

Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Pošto smo završili rad po listi, pitam da li neko želi od predsednika, odnosno predstavnika poslaničkih grupa da iskoristi svoje pravo?
Reč ima Branko Pavlović.
Izvolite.
39/3 MT/LjL

Hvala.

O pravosudnim zakonima.

U ovim izmenama imamo 18 članova, u ovih pet zakonskih predloga kojima se ispravljaju greške iz januara meseca. Dakle, 18 grešaka se ispravlja.

Poslanik je predložio što je predložio, ali je ministar pravde gospodin Vujić u januaru obrazlagao svih 18 grešaka kao da su dobre, kao da su ispravne, kao da su valjane. Da ministar pravde previdi dve ili tri greške nije pohvalno, ali može da se dogodi, pa kada sasluša argumentaciju tokom rasprave koriguje svoj stav i kaže – dobro, pogrešio sam u ta dva, tri slučaja. Osamnaest grešaka je uporno obrazlagao da su ispravne i sada nepotrebno, zbog mišljenja Venecijanske komisije. Mogao je da sasluša brojne kolege pravnike u januaru mesecu, pa da razume da je on kao ministar pravde tu da štiti pravni poredak Srbije i da ukazuje poslanicima kad predlažu zakone šta nije u redu. Njemu je sve bilo u redu.

40/1 JJ/JG 17.30 – 17.40

Vratiću se još na primere, ali da stvar bude mnogo gora u toku ove rasprave ministar pravde, gospodin Vujić neprekidno iznosi monumentalnu neistinu, a to je da u ovom poslednjem mišljenju Venecijanske komisije koja ima naziv 12/13. jun 2026. godine nema negativne ocene januarskih zakona. To je neistinito. Šta radi gospodin Vujić? On se poziva na prvi deo iste rečenice u kome se pozitivno ocenjuje efikasnost, jasnoća, koherentnost pravnog poretka koje se odnose na stanje pre januarskih izmena, a u drugom delu te rečenice, reč je tačka 9. - mišljenje Venecijanske komisije. Citiram - Venecijanska komisija smatra da je januarskim amandmanima posmatrano pojedinačno i u celini. Dakle, da su uklonjene prethodno postojeće garancije samostalnosti tužilaštva, uklonjene prethodno postojeće garancije samostalnosti tužilaštva i da se ti nedostaci imaju otkloniti.

Dakle, molim vas građani da razumete, gospodin Vujić vas neprekidno obmanjuje i juče i danas. Ti zakonski predlozi su imali ozbiljne nedostatke i tih 18, o kojima ja govorim, to je bez procedure, koju je gospodin Vujić takođe branio i danas ih brani kao veoma dobre u januarskim predlozima, a iz aprilskog mišljenja Venecijanske komisije zaključna rečenica kada se govori o proceduri o januaru, to je tačka 28. aprilskog izveštaja, ona glasi – sagledavajući navedene činjenice Venecijanska komisija ocenjuje da način na koji su amandmani razmatrani i usvojeni u veoma kratkom vremenskom roku, bez detaljnih procena uticaja i uz odsustvo značajnog pluralističkog učešća i konsultacija sa nacionalnim akterima, nije u skladu sa evropskim standardima kvalitetnog zakonodavstva.

Pošto je gospodin Vujić, ministar pravde u Vladi koja je strateški opredeljena ka EU, onda je takva ocena procedure katastrofalna za njega, jer je branio u januaru da je procedura potpuno u redu, mimo Venecijanske komisije i mimo nas ovde u Skupštini koji smo bezbroj puta ukazivali na pogrešnu proceduru. Predsednik Ustavnog suda je rekao – da je procedura bila pogrešna i da je nezakonito propušteno da se obrate Visokom savetu sudstva i tužilaštva. Visoki savet sudstva i tužilaštva je rekao da je procedura bila pogrešna, na kraju je predsednik Vučić rekao da je procedura bila pogrešna. Gospodin Vujić opet govori da je procedura bila u redu, danas govori da je procedura bila u redu za ono što je dokazano da je bilo pogrešno.

Pokušava se ovde sada prikazati da su ove izmene unapređenje u konsultativnom procesu razvoja vladavine prava, funkcionisanja pravosuđa, nezavisnost itd. One naravno u ishodu, pošto su izmene sada dobro predložene, to su dobra rešenja, će postići vraćanje na ono što je bilo pokvareno i nešto će biti malo poboljšano. To je tačno, ali u osnovi nema govora da je reč i bilo kakvom konsultativnom procesu, to je ispravljanje grešaka. Na primer, u januaru je promenjena odredba da predsednik može biti samo u jednom mandatu, što je važilo pre tih izmena sa idejom da može imati dva mandata, sada pred sobom imamo jedan mandat. Da li je to konsultativni proces ili vraćanje na ono što je bilo pre januarskih izmena? Pa, vraćanje na ono što je bilo pre januarskih izmena?

Ovde se sada Vlada obavezala da će pre nego što se upusti u osnivanje novog suda napraviti opsežnu analizu i formirana je, sada smo to saznali iz izveštaj od 2. juna Radna grupa koje tek u oktobru zbog obima zadataka ima da izanalizira celu stvar i da na osnovu te analize da se vidi da li se i u kom pravcu ide u pogledu mreže sudova, osnivanja i svega ostalog. A kada smo mi ovde govorili da ne može na taj način da se osniva sud, da mora da se ima jedna mnogo robusnija analiza, onda je rečeno da je to pogrešno i da je to sve u redu. Pa, jel to sada kada se prihvata, jel to ispravka greške ili razvoj u konsultativnom procesu? U svim onim elementima u kojima je u januaru od Visokog saveta tužilaštva oduzeta nadležnost preko njene Komisije i prebačena na

40/2 JJ/JG

glavne tužioce, sada imamo vraćanje od glavnih tužioca na Visoki savet tužilaštva, odnosno komisiju koju će on formirati. Pa, jel to razvoj ili ispravljanje grešaka? Dakle, to je sve ispravljanje grešaka.

I sada je vrlo veliki problem, strašno veliki problem imamo, ne u tome što se grešilo pa se ispravljalo, nego što imamo ministra pravde koji opravdava sve loše urađeno kao dobro urađeno, suprotno svakom rezonu pravničkom i svakoj normalnoj logici i direktno ponavljajući neprekidno neistine u odnosu na jasne činjenice koje su fiksirane dokumentima. U kom smislu se onda poziva na dijalog i u kom smislu se onda poziva na razmenu argumentacije ako se čini spornim i zamagljuje nešto što je crno na belo kao činjenica neposredno fiksirano.

Prema tome, tu je ključ problema koji ja vidim u ovom procesu, ne u poslaniku, on može da uradi ovako ili onako, ali ministar pravde ne može da postupa na ovaj način. On na taj način obmanjuje i narodne poslanike i građane. I mi kao Srbija zaslužujemo da imamo boljeg ministra pravde, a ono što on radi uklapa se u onu kategoriju koju je pokrenuo predsednik Vučić – ko si bre ti? U tu kategoriju nažalost dolazi naš ministar pravde.

Sad što se tiče – šta dalje, u kom pravcu treba dalje da radimo. Osnovni nauk je da se uzdamo u našu struku. Naravno da moramo da komuniciramo sa Venecijanskom komisijom i treba da budemo otvoreni za razmatranje svih standarda uključujući i evropske standarde. Naravno, ali pre svega da se oslonimo na našu struku, na sopstvenu pamet jer je imamo i da rešavamo stvari u skladu sa našim potrebama.

Oko samih rešenja zapravo Venecijanska komisija u ovom poslednjem svom izveštaju ima suštinski samo jednu primedbu, ovo što se odnosi na visokotehnološki kriminal, oni razumeju da je potrebno vreme. To nije za razmatranje. Jedna jedina primedba odnosi se na vraćanje tužilaca u Tužilaštvo za organizovani kriminal. Ta preporuka Venecijanske komisije je loša, to nije dobra preporuka i nema potrebe da mi prihvatamo sve što kaže Venecijanska komisija ili sve što kaže ODHIR kao da su oni bezgrešni. I ODHIR je imao loše preporuke i ova preporuka je loša. Zašto je loša? Zato što Venecijanska komisija uopšte nije sagledala problem, a problem je nastao zbog gospođe Zagorke Dolovac dok je ona imala pravo da upućuje, a upućivanje je jedan institut kada iznenadno u nekom tužilaštvu nedostaju tužioci, da se onda bez redovne procedure izbora za stalno mesto neko uputi od tužilaca da pomogne u radu tog tužilaštva. Ona je svojim odlukama od 21 tužioca u TOK-u, nakrcala njih 11. Dakle, u šesnaestogodišnjoj njenoj aktivnosti dokazano je zloupotrebila ovlašćenja upućivanja i u stvari većinski zaobilazila normalan izbor koji je tamo trebao da bude. U varijanti koja je Visoki savet tužilaca kada je dobio ta ovlašćenja rešio pitanje Tužilaštva za organizovani kriminal, u trenutku kada je Venecijanska komisija daje ovo mišljenje, devetoro od jedanaestoro njih, prvo sedmoro, pa onda još dvoje, je vraćeno u Tužilaštvo za organizovani kriminal i još troje drugih je tamo poslato. Tako da sada stanje 22 tužioca, po sistematizaciji tamo ih ima 25. Više upućivanje nije moguće popunjavati do kraja.

41/1 VS/MJ 17.40 – 17.50

Zašto? Zato što nema hitnosti. To što je nešto 15% manje popunjeno, pa standardno u tužilaštvu u sudskoj organizaciji imamo 15% nedostataka. Prema tome, sada kada bi VST upućivanjem dalje popunjavao ta mesta on bi sada zloupotrebljavao institut upućivanja. Ne sme to da radi.

Prema tome, nije tačno da treba da radimo sve što nam kaže Venecijanska komisija. Niti je sva pamet kod njih, ali tome možemo da pariramo samo kada se oslonimo na sopstvenu pravnu struku kad otvorimo fer, normalna razmatranja, damo dovoljno vremena i vidimo kako to dalje i u kom pravcu treba da razvijamo naš pravni sistem koji jeste bremenit problemima, koji nesumnjivo bremenit problemima.

Što se tiče drugih tačaka na objedinjenoj raspravi ja ću se zadržati samo na jednoj, o kojoj nije bilo reči, a to su dva kredita od po milijardu dolara Abu Dabija čiji rok dospeća treba da se produži za godinu dana. Reč je o kreditima koji su uzeti pre 11 godina sa dospećem od 10 godina. Pa, nisu bili vraćeni istekom tog roka, nego je ova naša, mi smo ih u ovom sazivu produžili za još godinu dana, pa smo ponovo u poziciji da ne možemo da vraćamo te kredite, pa produžavamo za još godinu dana. Objašnjenje koje ćete čuti od finansija je – rokovi po kojima mi produžavamo i uslovi pod kojima produžavamo daju nam nižu kamatu, nego što bi bilo da se zadužimo za te dve milijarde na tržištu, pa da vratimo taj dug. Na taj novi dug bi nam bila veća kamata, ali problem je u ovome u šta su dve milijarde uložene, u šta je investirano kad ta investicija nije vratila ništa. Nema povrata investicije ni jednog dolara da može da se nešto vrati i da može nešto od toga da se uradi.

Prema tome, to je primer kako imamo prikrivene rizike u našem stepenu i vrsti zaduživanja. Jednom kad bude došlo da moraju da se vraćaju glavnice videćemo da su problemi u pogledu naše zaduženosti neuporedivo veće nego što se to čini u periodu kada možemo da održavamo fiksni kurs kojima zapravo prikrivamo rizike realnog odnosa naše zaduženosti. Hvala.

Hvala vam.
Po Poslovniku Aleksandar Mirković.

Hvala poštovana predsednice, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici nemam osnova za repliku i verujem da će na sve ove iznesene stvari odgovoriti ministar Vujić.

Poštovani građani Srbije informaciju koju sam danas podelio sa vama danas u toku dana dobio sam dodatne informacije. Naime, ja sam danas izneo u svom govoru da je narodni poslanik Miloš Parandilović svoju karticu ubacio u sistem u 15.05 časova i 25 sekundi, a karticu izvukao u 15.06 časova i 46 sekundi. Članovi koji sumnjam da su povređeni su član 127. koji kaže – da je narodni poslanik dužan da karticu koristi isključivo u svojoj jedinici. Član 128. – narodni poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale. Član 129. narodni poslanik je dužan da nestanak svoje identifikacione kartice odmah prijavi generalnom sekretaru Narodne skupštine. Šta je ovde problem? Nakon što sam ja izneo informaciju da je za minut i 21 sekundu Miloš Parandilović naplatio putne troškove u visini od čak 15.000 dinara. Ljudi iz Priboja su me zvali, slali poruke, pozivaju me ceo dan danas i kažu mi da je to fizički nemoguće, jer se Miloš Parandilović u to vreme nalazio u Priboju.

Dakle, Miloš Parandilović da bi stigao da se ukuca u jedinicu, kako mi narodni poslanici kažemo, ubaci karticu minimum je morao da krene iz Priboja oko 12.00 časova. On je nakon 12.00 časova bio viđen u Priboju. Dakle, afere Bodrum, nakon afere Solun u kojem se nalazi u poslaničkoj grupi sada imamo aferu Priboj.

41/2 VS/MJ

Dakle, ukoliko je došlo do zloupotrebe kartice, ukoliko je došlo do toga da neko drugi iz njegove poslaničke grupe, ubaci karticu sa njegovim imenom, da bi ovaj naplatio 15 hiljada dinara, onda imamo ozbiljan problem, i onda dolazimo do ozbiljnog kriminala zbog kojeg se čini ovde pred očima cele javnosti i ja ne znam koji su modeli poštovana predsednice, i ja ovo moram da prenesem zbog građana Srbije, posebno zbog građana iz Priboja, koji su mi na ovo ukazali, a ja postavljam građanima Srbije pitanje – ako je čovek u stanju da traži za minut i 21 sekundu, provedenog u sali, 15 hiljada dinara, ako je spreman na to, a ako je tek spreman na to da natera nekog od svojih kolega da stave karticu umesto njega, sa kakvim ljudima mi imamo posla i da li su to ljudi koji ikome mogu da drže moralne lekcije i pridike?

Sramota, a posebnu pažnju obratite na to da u toj poslaničkoj grupi postoji čovek koji je slično to uradio samo iz Soluna. Ja vas zarad javnosti molim da u najkraćem roku kako god je moguće dobijemo odgovor na ova pitanja, jer građani Priboja su besni, jer Miloš Parandilović je ostao u Priboju da bi bio na sednici Skupštine Grada, ni tamo, pojavio se na kratko i bio po nekim kafanama i restoranima, ceo dan ga viđali tamo, pa nije mogao da bude i u Priboju i u Beogradu. Ovo je bruka i sramota, za naš parlamentarizam, ali je posebno bruka i sramota što to rade oni koji ovde najviše vređaju i ponižavaju i pokušavaju da gadostima, lažima, izmišljotinama ponize i unize Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, a ovim dokazuju da su najobičnije secikese. Hvala.

Dakle, ako ja dobro razumem vi hoćete da kažete da su ljudi iz Priboja javili da gospodin Parandilović nije ni mogao fizički da se nalazi u Narodnoj skupštini i da je neko od njegovih kolega iz poslaničke grupe iskoristio karticu Miloša Parandilovića koji nije bio prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da bi on naplatio putne troškove.
Molim Generalni sekretarijat Narodne skupštine da proveri ove navode. Ukoliko je to tačno, da vidimo ko je koristio suprotno Poslovniku i suprotno Zakonu o Narodnoj skupštini Republike Srbije karticu drugog narodnog poslanika i da pozovem te narodne poslanike na odgovornost.
Za ovo su u ranijim sazivima narodni poslanici podnosili ostavke. Pri tom je napisan dopis, primila sam dopis da je Miloš Parandilović juče bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Dakle, molim vas da se ispita da li je Miloš Parandilović juče bio u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Ukoliko nije bio prisutan u Narodnoj skupštini Republike Srbije ko je koristio karticu narodnog poslanika koji nije prisutan, da stavi u poslaničku jedinicu kako bi dao alibi narodnom poslaniku da pokupi određenu svotu novca, da naplati putne troškove za put koji nije napravio da dođe na svoje radno mesto na kome nije bio. I očekujem u najkraćem roku odgovor Generalnog sekretarijata Narodne skupštine i očekujem da oba poslanika ukoliko se to desilo snose odgovornost. I očekujem punu podršku od svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije da traže odgovornost za ta dva narodna poslanika, bez obzira da li su pozicija ili su opozicija, zato što je ovo grubo kršenje Zakona o Narodnoj skupštini. Da uzmete karticu narodnog poslanika koji nije prisutan da bi stavili u poslaničku jedinicu, da bi prevarili kolege narodne poslanike i sve građane Republike Srbije, kako bi oštetili budžet je zaista prvorazredni skandal.
Tako da u najkraćem mogućem roku i narodni poslanici i javnost Republike Srbije će biti obavešteni o tome ukoliko se to zaista desilo.
41/3 VS/MJ
Videćemo ko je koristio karticu poslanika koji nije bio u Narodnoj skupštini i odgovornost poslanika čija je kartica korišćena kako bi naplatio putne troškove za dan koje nije proveo na svom radnom mestu. Hvala vam.
Ovim ću završiti ovu sednicu.
(Aleksandar Jovanović: Da se sazove roditeljski sastanak.)
Gospodine Jovanoviću, meni ni najmanje nije smešno. Meni ni najmanje ovo nije smešno. Znate, da se koristi kartica poslanika koji nije tu je ozbiljno krivično delo.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam ozbiljan.)
Ako su vama smešna krivična dela, meni nisu. Ako je vama smešna i nebitna zloupotreba novca građana Republike Srbije i budžeta Narodne skupštine, meni nije. Tako da, videćemo se.
Nastavljamo rad u utorak u 10 časova.
Do tada želim pun izveštaj Generalnog sekretarijata Narodne skupštine.
Hvala.