Gospodine Atlagiću, meni je fascinantan vaš nenamerni humor, oduševljava me, ali ono što me je danas apsolutno, apsolutno šokiralo jesu indicije da vi radite za hrvatsku obaveštajnu službu. Ono što je mene šokiralo jeste šta je hrvatska obaveštajna služba videla u vama. Zašto vam je dala kodno ime „Hlapec“? Ja mislim – i sada ću vam reći neke stvari koje će vas možda rastužiti – mislim da su oni vas lagali i da vi ne radite za njih. Znači, ja mislim da ste vi u zabludi da radite za hrvatsku obaveštajnu službu, jer meni nije jasno zašto vi spominjete srpske generale koji su odlikovani u ratu protiv NATO. Šta vi imate protiv gospodina Ponoša koji je imao odlikovanje u ratu protiv NATO-a? Ne znam, jeste li ljubomorni na njega? Šta je problem? Vi ste čovek koji ima hrvatski pasoš i primate penziju u evrima. Da li je to istina? Evo odgovorite ovde vi nama, pošto ste toliko hrabri i hvalite Aleksandra Vučića i njegov put – ide svojim putem, ide tuđim putem – i tako da vi nemate pojma kojim putem idete. Evo, moj kolega Dragan Đilas nacrtao vam je gde treba da sedite i sve okej. Evo sedite tu, znate, i to je jedini put koji znate. Odgovorite vi sada ovde svima nama – zašto vi radite za hrvatsku obaveštajnu službu? Hvala.

Sada ću vam dati repliku.
Samo se javite, gospodine Atlagiću.
Izvolite.

Poštovana predsednice, na ove gluposti ne bih odgovarao. Samo da kažem da me neće provocirati, a 50.000 Krajišnika skuplja potpise sada da će se jedan dotični gospodin, koji danas evo sedi u prvoj klupi i gleda sebi u bradu, izviniti. Ne primamo mi hrvatske penzije, nego naše koje smo zaradili. Vi ste danas negirali 75.000 živućih Krajišnika koji su po 20, neki i 30 godina, zaradili svoju penziju. Šta bi vi, ostavili ih bez penzije, a ovde ste i pokušali, gospodine iz prve klupe, jer ste maznuli 619 miliona evra, a pre ulaska u politiku bili ste obični gologuzan, a kasnije ste, samo za nekoliko godina itd.

O ovome gospodinu neću da govorim. Samo ga molim da ovo što je izgovorio ovde – ko za koju službu radi, neka izađe ispred Skupštine i neka ponovi, a ne u ovoj sali. Samo neka ispred dvorane izađe, pa ponovite. Dakle, što se toga tiče.

Što se tiče da on brani svoga šefa poslaničke grupe, pa on je, ljudi, juče došao u jedan i trideset i pet. Ovaj pored njega što je sedeo došao je u jedan i četrdeset. Bio je samo pet minuta i izašao vani. Kada je danas ušao u salu? Pogledajte me u oči. Došli ste u jedan i trideset i pet i napustili posle 10 minuta.

U životu, poštovana predsednice, nisam video većih neradnika, lezijedovića, džabalebaroša i luftiguza nego što su oni. Izvinite ovo nije uvreda, jer vidite u rečniku to je sinonim, da me ne bi upozoravali, za neradnike. Pogledajte u rečnicima svim mogućim itd.

Zamislite, više sam ja, poštovani građani, od jutros proveo u ovom domu, nego ovaj što u prvoj klupi sedi čitav mandat. Čitav mandat njegov, a moj samo od jutros. Evo ga, smeje se on. A tih vaših 16 miliona pokradenih ništa ne znači. Ja vam se rugam sa tim parama. Morate imati vrline, časti i poštenja, a ne lupetati.

Hvala vam, gospodine Atlagiću.
Nastavljamo dalje po listi.
Možemo li sada da nastavimo?
30/2 TĐ/MP
Hvala vam mnogo.
Reč ima Aleksandar Ivanović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Pre nego što pređem na tačke dnevnog reda hteo bih vas da upitam – šta se desilo sa više puta obećanom sednicom na kojoj ćemo raspravljati o poverenju Vladi? Taj zahtev smo vam uputili ovde u februaru. Barem u tri navrata ste pred kamerama građanima Srbije obećali da ćete tu sednicu zakazati. Šta je problem da pozovemo premijera da sedne u ove klupe ovde sa članovima svog kabineta i da mu postavimo neka pitanja? Evidentno je da taj čovek ima i višak slobodnog vremena, jer stigne da ruča u restoranu gde je noć pre toga izvršeno teško ubistvo, i to pre uviđaja koji je obavljen na mestu izvršenja tako teškog krivičnog dela. Važno je da pred njim i pred građanima Srbije otvorimo tu temu i da vidimo gde je to zapelo da ste tako grupo počeli da se obračunavate međusobno. Je l' to neki novi sistem javnih nabavki u kojoj za stolom i u igri ostaju samo oni koji brže potežu pištolj? Evidentno je da onaj sistem javnih nabavki, koje je definisao zakon, danas samo mrtvo slovo na papiru.

Zašto to kažem? Zato što više od polovine novca građana Srbije se potroši u postupcima gde imate samo jednog ponuđača i onda ne treba da čude, tačnije, dva podatka. Jedan da plaćamo najskuplje puteve u Evropi, da plaćamo najskuplje stadione u Evropi, da plaćamo najskuplje nadstrešnice u Evropi. Drugi podatak, gotovo svake godine iz vaših redova imamo novoregistrovane devizne milijardere. Šta je problem da dođe čovek i da raspravimo ta pitanja? Da postavimo pitanje – da li on kao premijer ove zemlje zna još jedan slučaj na evropskom kontinentu da neki premijer u svom kabinetu od aktuelnih ministara ima čoveka koji u istom trenutku sedi u optuženičkoj klupi i u ministarskoj fotelji, da nam da odgovor na ovu veliku sramotu koja je ne vama, nego građanima Srbije naneta ovim incidentom, ne znam ni kako to da nazovem, u Crnoj Gori? On mora na to da nam odgovori, koliko god ga svako od nas vidi i svrstava u neku, pa da kažemo, beznačajnu figuru. On pravo-formalno ima najbitniju poziciju u ovoj državi.

Umesto odgovora na ta pitanja, mi na ovoj sednici imamo ponovo set Mrdićevih zakona, držite nas i sve građane Srbije već šest meseci kao taoce te teme i tu ću se, gospodine ministre pravde, vama obratiti. Uz dužno poštovanje kolege Mrdića, svima je jasno da on nema nikakve veze sa ovim setom zakona i ono što mene zanima… Bez obzira kakvom terminološkom gimnastikom se igrate tokom sednice, kako nastojite da prikažete ono što je danas na dnevnom redu, kao nastavak procesa usaglašavanja, unapređenje i kakvu god terminologiju da upotrebite, važno je da građanima Srbije kažete da u aprilskom izveštaju Venecijanske komisije stoji: „Komisija izražava žaljenje zbog izostanka javne rasprave i ukazuje na ozbiljne nedostatke seta pravosudnih zakona, nedostatke koji pojedinačno i kumulativno uklanjaju ranije postojeće mehanizme zaštite, samostalnosti javnog tužilaštva“. Kako god da čitate ovu formulaciju, diplomatskim rečnikom, narodskim jezikom, rezultat vam je uvek isti – ovo je kritika koju danas na ovom dnevnom redu pokušavate da ublažite i da sanirate posledice toga.

Međutim, nije to jedina tema danas na dnevnom redu. Danas građane Srbije, među ove 32 tačke, zadužujte za nove milijarde evra. Vi više ne zadužujete nas. Vi nam više ne zadužujete decu. To su prevaziđene kategorije. Vi zadužujete naše unuke i generacije koje dolaze posle toga.

31/1 AL/CG 16.00 – 16.10

Kada će ovde konačno da se postavi pitanje odgovornosti? Da li je moguće da vam je taj pojam toliko postao stran bez obzira da li pričamo o ovom javašluku koji ovde imamo već šest meseci kada je reč o setu ovih pravosudnih zakona ili kada građani pogledaju ka restoranu na Senjaku, kada pogledaju ka nadstrešnici, Banjskoj, Savamaloj, da ne nabrajam sve situacije gde je izostala ta odgovornost?

Za kraj. Svaki ili svaki drugi vaš govor se završava nekom vrstom licitacije koliko će to nas sa ove strane biti nakon sledećih izbora. Ja mislim da je to apsolutno nebitno. I zarad ovog razgovora pođimo od misao pretpostavke da nema nikoga. To je apsolutno nebitno za građane Srbije.

Ono što je bitno za građane Srbije i za vas da vi više neće biti vlast nakon tih izbora i da će se konačno pokrenuti postupci u kojima ćete odgovarati za sve ono što ste uradili u prethodnih 14 godina. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Što se tiče pitanja upućenog meni, imaćete priliku za taj vaš politički rijaliti za koji ne možete čak ni kvorum da obezbedite. Tokom vanrednog zasedanja ne možete da obezbedite čak ni dovoljno potpisa da se to nastavi. Ali dobićete priliku, čim budemo završili stvari koje su zaista važne za građane Republike Srbije i za privredu Republike Srbije.
Dakle, ja razumem da ste vi sebi samodovoljni, ali smo mi ovde u interesu naroda. Tako da ćete vaš politički rijaliti imati samo da mi prvo završimo stvari koje su važne za zemlju.
Kada se završi ova sednica imaćemo narednu sednicu da ispunimo one ODIHR preporuke koje ste tražili, a protiv kojih ste sada. Tako da, samo polako. Prvo da vam izađemo u susret sa ODIHR preporukama, pa ćemo onda sa ovim. Samo vama ispunjavamo želje, a gde smo tu mi? Ko će meni da ispuni želju?
Reč ima Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Želim da odgovorim onome koji me je prozvao, da mi nismo iz Srpske napredne stranke dali bilo kakav doprinos da nam pravosuđe bude efikasno – jesmo. Prvo, menjali smo Ustav u oblasti pravosuđa 2022. godine, pa sam ja predložio pravosudne zakone 21. decembra krajem prošle godine, a usvojili ih 28. januara ove godine. Potom smo, evo, sada došli do tekstova koje smo usaglasili sa Venecijanskom komisijom. Set pravosudnih zakona. Imamo pozitivno mišljenje i odluku Venecijanske komisije, i to je dobro za Srbiju.

Opet razumem nervozu još jednog blokaderskog poslanika. Ali ja bih samo podsetio kako oni zamišljaju pravosuđe. Dok su oni bili na vlasti pravili su brojne zloupotrebe. Ja još jednom podsećam na nestanak 173 stana na Vračaru, 5,5 miliona evra nenaplaćenih potraživanja od poslovnog prostora i oko 5.000 kvadrata nestalog poslovnog prostora za vreme koje je dotični proveo na vlasti na Vračaru do 2016. godine. Od 1992. do 2016. godine nestala su 173 stana, preko 5.000 kvadrata poslovnog prostora i napravljena šteta od 5,5 miliona evra.

Na jednoj od prošlih sednica rečeno je da protiv njega nije podneta krivična prijava. Predamnom se nalazi krivična prijava koja je podneta protiv gospodina, koji je govorio, i još sedam osoba. Krivična prijava je podneta 1. decembra 2016. godine Višem javnom tužilaštvu u Beogradu. Podnela je načelnica Uprave gradske opštine Vračar, Gordana Basta, na osnovu Zakona o krivičnom postupku zbog

31/2 AL/CG

postojanja sumnje da je pomenuta grupa, organizovana grupa, izvršila krivično delo – zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika. Neka građani Srbije znaju šta je radio bivši režim. Hvala.

Hvala.
Ministar pravde Nenad Vujić ima reč.
Izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, podsećam ponovo zbog javnosti to da je Venecijanska komisija konstatovala u svom aprilskom mišljenju da je Srbija napravila iskorak, a to je ka cilju efikasno pravosuđe. To je nedvosmisleno i to je nešto što je činjenica i što se može pročitati u mišljenju Venecijanske komisije. Tako da tu baratamo sa činjenicama.
Takođe, nemojmo zaboraviti da niko nikada nije tražio ono što se tvrdilo, a to je da se ponište zakoni izmenjeni u januaru mesecu. To nikada nije tražila Venecijanska komisija. To su možda tražili određeni pojedinci, ali to nikada nije bilo, niti u jednoj instituciji, ni evropskoj, ni Saveta Evrope.
Na kraju krajeva, Venecijanska komisija je samim ovim procesom pokazala da te su te izmene korak u pravcu dalje reforme. O čemu ovde već i govorimo dva dana i naglašavamo da će sigurno biti još uvek i ubuduće reformskih koraka i reformskih zakona.
Takođe, podsećam da, prvo, Venecijanska komisija nije osporila ciljeve januarskih izmena. Komisija je izričito prepoznala taj cilj unapređenja efikasnosti pravosuđa, a to je nešto što mi dugujemo građanima Republike Srbije. Ne da im dugujemo nego to je ustavna garancija, a to je da imaju pristup pravdi. Drugo, Republika Srbija nikada nije čekala nikakvo nametanje, nego je sama zatražila dodatna konsultacije. Nemojmo zaboraviti da je sam ovaj parlament, predsednica Parlamenta, da smo mi kao Republika Srbija zatražili konsultacije i mišljenje Venecijanske komisije, to tzv. post ante mišljenje, znači po usvojenim zakonima. I to je legitimna procedura kod Venecijanske komisije. Nije to ni prvi ni poslednji put, ne samo Republika Srbija nego i druge zemlje da su zatražile posle određenog koraka određena mišljenja, pa čak i određene možda i evaluacije, implementacije određenih zakona.
Tako da, naglašavamo, i sama Srbija je tražila to mišljenje, sama je organizovala radnu grupu, javne rasprave i stručne konsultacije. Naglašavamo da je proces usvajanja zakona. Kada to dolazi od strane narodnog poslanika, to je jedna sasvim druga procedura. Narodni poslanici su nosioci glasa građana. Građani su nosioci suvereniteta, a njihov taj suverenitet se ostvaruje kroz narodne poslanike. Podsećam da svaki narodni poslanik ima pravo i može da dostavi predlog zakona, predlog određenih izmena. Za razliku, recimo, gde građani treba da skupe nekoliko hiljada potpisa. Svaki narodni poslanik može da podnese, i to je jedna druga procedura.
Sada u ovoj proceduri kada zakoni idu od Ministarstva pravde, to onda ide uz javne rasprave, uz konsultacije, itd. Ali Republika Srbija nikada nije bežala ni od reformi, ni od stalnog unapređenja, jer podsećam da je sadašnja vladajuća stranka, Srpska napredna stranka, i da je predsednik Aleksandar Vučić bio taj koji je potpisao izmene i Zakona o pravosuđu i ustavnih amandmana koji su izuzetno pohvaljeni, i podsećam ponovo da Republika Srbija spada u manju grupu zemalja u kojima izbori sudija i tužilaca nisu u Narodnoj skupštini, pa kao što sam juče spominjao i Finsku jer je sada u procesu razgovora sa Venecijanskom komisijom gde predsednik Republike donosi odluku o imenovanju sudija. Sada postoje određeni zahtevi i mehanizmi da se to dodatno
31/3 AL/CG
koriguje. A kod nas to rade ustavna tela kao što je Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva.
Republika Srbija je čitav ovaj proces pokazala da je posvećena reformi, ne samo zbog našeg puta ka Evropskoj uniji, nego zato što naši građani imaju pravo i to je naša ustavna obaveza, a to je da imaju jasan, efikasan i predvidiv pravni sistem. Hvala.
32/1 MZ/MO 16.10 – 16.20

Hvala vam.
Reč sada ima Aleksandar Ivanović.
Izvolite.