Poštovani građani, Narodni pokret Srbije, je ovim amandmanom predložio da se član 5. stav 2. da počne sa primenom od 1. januara 2027. godine iz razloga koji su navele već moje kolege ovde.

Da objasnimo, sa jedne strane dopunama ovog zakona predlaže se uvođenje obaveznih obuka članova izbornih komisija i biračkih odbora, dok sa druge strane potrebno je da se razvije taj sistem obuka. Ne postoje svi neophodni podzakonski akti, niti je jasno kako će se sve ovo sprovesti i da se u nekom razumnom roku u celoj Srbiji sprovedu obuke.

Tu onda dolazimo do ključnog pitanja, a to je šta se događa ukoliko budu raspisani predsednički izbori, a ljudi koji bi trebalo da sprovedu te izbore, izborne procese nije moguće na vreme da završe obuku. Ono što znamo jeste da će se dogodi institucionalni haos, neće moći da se formiraju birački odbori, neće moći da se kompletiraju izborne komisije. Dolazimo onda do improvizacije, selektivne primene zakona i prostora za dodatne manipulacije.

36/3 JJ/MJ

Zato ovim amandmanom mi predlažemo rešenje da se ova primena odloži za 1. januara 2027. godine jer izborni zakoni ne smeju da služe kao politički marketing vlasti pred međunarodnom zajednicom već je to garancija nekog poštenog i funkcionalnog izbornog procesa. Ako zaista želimo uređene izbore onda moramo da obezbedimo i uslove da se ovi zakoni mogu sprovesti. U suprotnom ono što ostaje jeste da tu napravimo jednu konfuziju i pravnu nesigurnost. Hvala vam.

Hvala vama.
Natalija Stojmenović, po amandmanu.

Hvala vam.

Mi smo tražili da se ovaj amandman briše iz istog razloga kako sam malo pre i rekla, trenutno kako su zamišljene obuke neće rešiti glavne probleme izbornog procesa u Srbiji. A pošto ja duboko verujem u parlamentarizam i demokratičnost vas predsedavajuća, ja ću ovog puta zamoliti da zapravo možda, krivo mi je što to nismo stavili i u amandman uvedemo dodatne obuke, s obzirom da vidim da su potrebne obuke nekim ljudima koji sede preko puta mene, pogotovo kada rade hronologiju političkih rezultata i onoga što je dovelo do stanja koje danas živimo. Pošto do stanja koje danas živimo, prva stvar koja je dovela, je bilo udaranje studenta kod Fakulteta dramskih umetnosti, to nije u blizini prostorija SNS. Do svega ovoga je dovela polomljena vilica studentkinje, udaranje studentkinje na raskrsnici. Do svega ovog je takođe dovelo i to što je Kričak otimao ljude po ulici.

37/1 GD/MP 16.55 – 17.05

Kada govorimo o političkim rezultatima koji su doveli do ove situacije i čije neodgovornosti, molim da se uvede obuka za odgovornost, pošto je primarna odgovornost to. Zašto je sve ovo počelo? Kada je pala nadstrešnica, prva rečenica je bila da ona nije rekonstruisana. Za sve ovo što se desilo su ljudi pomilovani ili nisu nikako kažnjeni.

I druga obuka koja mislim da je neophodna, a nadam se da ćete me tu najiskrenije razumeti, pošto nikako da jedan gospodin prođe neku sednicu, a da ne vređa žene na neki način, da ga naučite da ne govori da je neko histeričan, već da odgovara argumentima na ono što se dešava u ovoj sali.

Kada smo kod odgovornosti, poštovana narodna poslanice, vi niste bili u sali na vašem radnom mestu kada sam pročitala vaš amandman.
Amandman o kome ste počeli da pričate, a niste rekli ništa, nema veze sa amandmanom koji je trenutno na dnevnom redu.
Dakle, vi kada se radi o odgovornosti ne možete ni da ispratite raspravu, najobičniju raspravu u Narodnoj skupštini Republike Srbije zato što vas baš briga šta mi pričamo o izbornim zakonima, baš vas briga kakvi su izborni uslovi, nemate nikakav problem sa tim i uvek kao Švaba – tralala, jedno pa te isto, tako da, evo, da počnemo od vaše odgovornosti. Ja ću krenuti od moje odgovornosti, vi počnete od vaše, svako krene od svoje i imamo jedno bolje društvo.
Reč ima Milenko Jovanov.

Po amandmanu.

Ja nemam nikakvu odgovornost. Ništa nisam uradio loše.

Dakle, ja stvarno više neću da trpim ovu vrstu targetiranja. Ovo stvarno već nema smisla.

Ajde, mogu da razumem ono iživljavanje koje je bilo, možda i nije bilo primereno, nisam se možda dovoljno jasno izrazio na šta sam mislio, pa su možda mogli i da zloupotrebe, ali sada ne smem da kažem ništa narodnoj poslanici zato što je ona ženskog pola. Pa zar se niste izborili za ravnopravnost? Pa kako sada ravnopravnost, a ako kažeš da neko histeriše, to je napad zato što je ona žensko. Pa nije zato što je žensko, nego zato što histeriše, aman.

(Slobodan Petrović: Da li je ovo po amandmanu?)

Pa da, to je ona govorila po amandmanu, pa sada ja odgovaram po amandmanu.

(Slobodan Petrović: Pitao sam predsednicu da li je ovo po amandmanu.)

A što ti ne priđeš? Neće te ujesti niko. Slobodno ti, Rambo, priđi tamo gore, popričaj šta imaš.

Priđi, popričajte. Nema potrebe da dobacuješ.

Šta sada, ja odgovaram nešto deseto, ti tu bez veze… Čitaj „Južne vesti“. Tako da, to je što se tog dela tiče.

Što se tiče ovog apela, potrudiću se ako nađem odgovarajuće sinonime za bednice i licemeri, pa ću probati da ih pronađem. Ako nađem nešto što je adekvatno, ja ću to koristiti, ali ne vidim da je to bog zna kako uvredljivo, posebno zato što je istinito. Da nije istinito, možda bi i bilo sporno, a posebno ovde.

Evo, imali smo razgovor o benignoj temi, primenjujemo preporuke ODIHR-a. Ne znam koju uvredu o sebi nisam čuo i svim kolegama koji ovde sede sa ove strane. Znači sada ako su te moje dve reči bile teže od svega onoga što smo čuli, pa vam ono ništa nije smetalo, ovo vam je smetalo, eto, ja ću se potruditi da vaše nežne uši više ne zapare ništa što će izaći iz mojih usta. Prosto, trudiću se da koristim isto one reči koje koriste ove kolege sa druge strane, koje vam ništa ne smetaju, pa ću to citirati.

37/2 GD/MP

Evo, tražiću sada da mi izvuku sve te epitete koje su nam dodeljivali, budući da vam to ništa nije smetalo, budući da nijednom niste reagovali, verujem da će vam prijati da čujete. Hvala.

Hvala.
Što se tiče dobacivanja, gospodine Slobodane Petrović, da li je po amandmanu ili nije, vas sam lično pustila 12 minuta da pričate o svemu, osim o amandmanu, 12 minuta. Nakon 12 minuta i 30 sekundi sam rekla - ajde malo po amandmanu i pošto niša niste znali da kažete o amandmanu, onda sam vam oduzela reč i primenila član 106. Poslovnika.
Tako da, molim vas, nemojte da dobacujete drugima ako to što ste vi zloupotrebili 12 minuta, a želite više, možda koriste minut ili dva.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaniče grupe Mi - Snaga naroda.
Da li neko želi reč?
Reč ima Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala.

Kratko bih se ponovo osvrnuo na reči kolege Jovanova. Ne treba da koristi ni sinonime za bednici i licemeri. Meni svaki prostakluk smeta, to da se zna, ko god ga izgovara, ali niko iz opozicije nije rekao za mene kao člana opozicije da sam bednik i licemer, a gospodin Jovanov je sve članove opozicije nazvao da su bednici i licemeri. Zato mi je to samo zasmetalo, a ništa od onoga nisam reagovao što je opozicija govorila, ali kažem još jednom, svaki prostakluk mi smeta.

Što se tiče člana 2. ovde smo predložili novi rok koji treba da se primeni i za druge treninge, potvrde je predviđena 2027. i 2028. godina, a ovde je rečeno da sve stupa na snagu osmog dana, pa smo mi predložili samo da i u odnosu na ovaj član sve treba da stupi 1. januara 2028. godine. Toliko. Hvala vam.

Hvala vama.
Replika, narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Opet kažem, meni je to jako sad zanimljivo. I ono što je blaže, boli po sopstvenim leđima, a kako ne smeta ništa što je po tuđim? Samo mi taj deo nije jasan.

Nemam ja problem, svestan sam ja sebe. Znam ja da umem da ujedem, nije to sporno i da često kažem mnogo grubo ono što hoću da kažem. Nije to sporno. Nekad možda i preteram, i to nije sporno, ali ako će neko da mi spočitava, ja očekujem od tog da ima bar minimum ujednačen kriterijum i da onda reaguje na ono što dolazi ka meni i ka ovim ljudima koji ovde sede. Nisam ja ovde sam, a dolaze optužbe najgore moguće.

Prosto, ja bih voleo da mi razgovaramo na način na koji vi komunicirate. Ja bih to zaista voleo. Ja nemam problem i sa tim, ali kako reče neki britanski premijer, zaboravio sam koji je, setiću se, nije pisao za „Južne vesti“, sa gospodom gospodski, sa barabama barabski. Nekad morate nešto da vas ljudi razumeju.

Hoću da kažem da nemam nikakav problem sa tim, ali vas molim onda da reagujete i na slične situacije.

Ja mogu da razumem da nekad ne čujete ili ne znam šta, ali u ovih nekoliko dana baš da niste čuli ništa i da vam ništa nije zasmetalo, teško.

U tom nekom smislu mogu da prihvatim, hoću da prihvatim, ništa nije sporno, kažem, svestan sam ja toga da nekad kažem i neke grube reči i koje možda budu nekad i neprimerene, sve to ja razumem, ali sa druge strane, voleo bih samo da… Evo,

37/3 GD/MP

možemo i na Kolegijumu da se dogovorimo šta onda nećemo govoriti jedni drugima. Ja sam samo rekao i prošli put, ne znam da li ste bili tu, neću da dozvolim da ni ja, a ni ovi ljudi koji sede ovde, budemo džak za udaranje.

Kako vama nikad nisam uputio lično nijednu ružnu reč? Zato što vi nikada niste uputili ružnu reč nama. Možda nekad bude grublje, u smislu odgovora, možda bude oštrija retorika, ali ne bude gruba reč, ne bude uvrede, ne bude ovoga ili onoga, jer vi to ne radite.

Na kraju krajeva, kada se vratimo i na onu sednicu od koje su posle pravili žrtvu od ovoga koji jedini u ovoj sali ne može da bude žrtva, jedini, nedelju dana su od njega žrtvu pravili. Niko ne postavlja pitanje kako od 54 replike koje sam ja imao na toj sednici, od 54 replike, jedna je bila sporna. Zašto? A replicirao sam sa mnogima sa kojima sam imao vrlo oštre rasprave tih dana. A šta ja da kažem kada čovek govori o tački dnevnog reda i iznosi svoju politiku i ne znam ni ja šta, mogu da kažem – ne, mi se ne slažemo sa tim, mislimo ovo, mislimo ono, ali u svakom slučaju ne mogu da kažem nešto uvredljivo, ali kada dođe čovek da nas ovde, da ne lajem sada i dalje, posipa čime, pa čekajte, pa nismo mi ovde… Oprostite što sam čovek i što imam neku granicu trpljenja možda nisku, ali imam granicu, verovali ili ne. Kada se ta granica pređe, pa dosta, bre.

Dakle, nije ništa sporno. Drago mi je da ste to pokrenuli. Voleo bih da pričamo o tome na Kolegijumu. Nemam nikakav problem da ustanovimo pravila i da ih se onda svi držimo, ali ako ćemo da tim aršinom da merimo, onda da merimo za sve.

38/1 TĐ/CG 17.05 – 17.15

Hvala vam.
I u tom duhu samo da podsetim da je sada proteklo više od tri godine da nas ovde sve nazivaju ubicama i da se niko iz društva nije pobunio, a ne postoji, ja mislim, gora i teža reč nego da vas neko naziva ubicom. Mene lično zovu duže od tri godine ubicom, i to ubicom dece. Lepo je što danas razmišljamo o tim stvarima. Možda bi bilo drugačije da smo razmišljali i bili više fer jedni prema drugima ranije, ali kad god dobro došla.
Ovim završavamo pretres o svim amandmanima na izmene i dopune Zakona o izboru predsednika Republike i o svemu ćemo odlučiti u danu za glasanje.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O IZBORU NARODNIH POSLANIKA
Primili ste amandmane i izveštaje Odbora za ustavna pitanja i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Važno mi je da napomenem da je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo odbacio kao nepotpune amandmane na članove 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9. i 10. koje su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde i amandmane na članove 2. i 10. koje su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Pokret slobodnih građana – SDA – PDD. Oni ne mogu biti, naravno, predmet rasprave.
Ovim otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Zeleno-levi front, Ne davimo Beograd.
Da li neko želi reč?
Reč ima Natalija Stojmenović.