Zahvaljujem.

Poštovana predsednice Skupštine gospođo Brnabić, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalazi ceo jedan set proevropskih zakona koji čekaju da ih mi u ovom domu usvojimo i da služe na dobrobit naših građana i Republici Srbiji.

Sve izmene i dopune zakona koje je predlagač predvideo i koje su sastavni deo ovog dokumenta koji je danas pred nama, odnosno dokumenata, predstavlja puni ostanak Srbije na evropskom putu i usklađivanje sa evropskim propisima, a sve u skladu sa interesima Republike Srbije, našim Ustavom i zakonodavstvom. Zato treba da se podsetimo da u članu 1. Ustava Republike Srbije jasno piše da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Predlozi koje je kolega Petrašinović podneo u potpunosti podrazumevaju sve što sam do sada navela.

36/1 JJ/MO 17.00 – 17.10

Nedavno smo bili u prilici da prisustvujemo javnim slušanjima o predlozima i izmenama ovih zakona, ali ne samo mi prisutni u ovoj sali, već i svi zainteresovani potencijalni stejkholderi i predstavnici struke imali prilike da učestvuju u njima.

Javna slušanja organizovana su u različitim delovima Republike Srbije, u nekoliko gradova, u različitim terminima i ukazali su na ono što smo mi u suštini negde i očekivali, a to su agresivnost i drskost opozicionih kolega u njihovim nastupima, preuzimanje uloge organizatora, usmeravanje na tonove koji samo njima odgovaraju i na istu takvu retoriku, bez konkretnih predloga i mera za realizaciju istih.

Naravno, sasvim očekivano danas su tu i njihovi brojni amandmani za koje se verovatno kao i obično neće pojaviti u sali, niti će oni za njih glasati i obrazložiti ih, a očito je da je njihov interes bio u svemu ovome samo lični i da u njima nigde ne vide Srbiju na evropskom putu. Vrhunac toga su one muve i oni frižideri koje smo ovde slušali, a te muve su se tog dana videle i u sali na javnom slušanju ovde, u susednoj sali, jer su mnogi gledali po ćoškovima kao da su u nekom transu. Onda su to izgleda preneli i na ovo zasedanje, jer sada je tu nova ideja, pa ne samo da je bilo dovoljno staviti jedan vojvođanski bulevar u svoj džep, već je danas frižider strateški interes u Republici Srbiji.

Mnogo mi je drago da sam prisustvovala jednom ovakvom javnom slušanju, jer sam bila u prilici da vidim da tu prisustvuju brojni predstavnici međunarodnih organizacija i mnogih ambasada, te su i oni bili u prilici da vide njihovo ponašanje. Međutim, naše kolege sa one strane govornice nedavno su bili u prilici da gostuju u Evropi, a i tamo tražili za nas sankcije, kazne za svoju državu i svoj narod, te zamrzavanje priliva stranih sredstava, a ne podršku našem rastu i daljem razvoju Srbije. Očito je da su tamo u Berlinu, npr. zaboravili da im kažu da je Nemačka svoje zakone uskladila samo sa 37%, a Republika Srbija sa čitavih 87% preporuka ODIHR-a. No, to njih nije ni zanimalo. Njima je bilo važno da tamo dobiju neku ličnu podršku i eventualno neko tapšanje po ramenu.

Svi ovi zakoni su deo i širih aktivnosti na unapređenju izbornog procesa koji naša zemlja sprovodi zajedno sa Kancelarijom ODIHR-a i sve dosadašnje procedure i javna slušanja upravo su sprovedena u nameri da doprinesu opštoj transparentnosti, inkluzivnosti samog postupka unapređenja, našeg zakonodavstva u oblasti izbornog procesa. Puna participativnost i inkluzivnost ovih zakona biće realizovana i u praksi, a već samim njihovim usvajanjem u ovom domu i njihovim stupanjem na snagu.

Dokaz da su mnoge stvari implementirane i da smo o ovim predlozima u dokumentima razmišljali iako smo ovde čuli različite komentare kako su to u pitanju samo kozmetičke promene, kako je to pogodno tlo za manipulacije i za izvrgavanje zakona, pročitaću samo jedan primer. Primera radi, izmena člana 76. u Predlogu izmena Zakona o lokalnim izborima prihvata se primedba ODIHR-a gde se predlaže da se iz sadašnje odredbe o zabrani, da se izigra zakon po pitanju manjinskog statusa, eliminiše neprecizna odrednica koja izbornoj komisiji ostavlja preširoko definisanu mogućnost odbijanja manjinskog statusa, ako utvrdi druge okolnosti koje ne sumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon. Znači, mislili smo i o transparentnosti i o samim namerama.

Podsećam vas u skladu sa ovim, poštovani građani da su baš zato ovi koji sede preko puta nas ti koji su vam svojevremeno obećavali velike plate i penzije i slagali su vas. Katančili su fabrike i otpuštale hiljade i hiljade radnika, uništavali vojsku i degradirali građane Srbije. To je Srbija koja nam se više nikada ne sme ponoviti.

36/2 JJ/MO

Dragi građani, danas pred vama stoji jedna ponosna i stabilna Srbija. Srbija koja se gradi. Srbija puteva, mostova, škola i mladosti. Srbija budućnosti i napretka. Drage kolege, predlažem svima da u danu za glasanje podržimo predloge ovih proevropskih zakona, a ovima preko puta nas presudiće olovke naših građana, na predstojećim izborima. Živela Srbija.

Hvala.
Sledeći na listi Dobrica Veselinović. Nije tu.
Zatim, Milan Raden. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Malo o ovim izbornim zakonima gledam sa druge strane, ima ravno devet kolega koji predstavljaju neke druge političke opcije, niko od njih koliko znam, ne razume se u izbore.

Bilo je sa onih strana nekih koji su se nekad razumeli u izbore, ali od ovih devet koji ih sada predstavljaju, apsolutno niko. Tako da smo imali priliku juče da slušamo da jedan kolega traži promenu izbornog sistema, da traži personalizovani proporcionalni sistem, opisuje većinski. Može i o tome da se priča, ali makar kada bi znao o čemu da se priča.

Drugi kolega je tražio kombinovani sistem, citirajući Mađarsku, zaboravljajući da smo mi imali takav sistem na teritoriji severa Srbije, pokrajinski izbori za APV su bili sprovođeni po kombinovanom sistemu gde je prof. dr Bojan Pajtić crtao izborne jedinice kako je hteo, tako da se čak nisu ni geografski poklapale. Nisu morale, jednostavno Pajtić je tako odlučio i zašto bi. Onda imate tu situaciju donekle paradoksalnu da traže da se to vrati.

Opet, citirajući Mađarsku, gde ne znaju da u Mađarskoj uopšte mogli da imate proporcionalnu listu morate imati trećinu, ispraviće me neko od kolega ako grešim, trećinu ljudi na većinskoj listi. Znači, nema smisla to što ste tražili, ne znate šta tražite.

Najveća zamerka koliko sam shvatio, u zakonima koje je predložio kolega Petrašinović jeste što nisu revolucionarni i što nisu epohalni. Šta ste očekivali? Hvala Bogu na gašenju USAID-a, od tada su malo i ti pritisci koji dolaze sa te vaše strane se unormalili, nemate više ko da piše te revolucionarne i u dobrom delu, ne baš realne i normalne zakone.

Recimo, koliko pominjemo ovde Zakon o biračkom spisku, koji ste vi tražili i gde još uvek meni niko nije objasnio po kojoj logici neko iz neke organizacije koja se zove CRTA ima uvid u sve javne podatke građana Srbije koji su upisani u birački spisak i da li ta osoba ima to u skladu sa BDP-om. Ja ću vam reći da nema. I, to je jedan od razloga zašto ne možete ući u EU dok je taj zakon na snazi, ali niko od vas o tome nije razmišljao i oni koji su vas gurali da podnesete taj zakon su to znali. Apsolutan besmisao vaših predloga – promene.

Ovaj zakon nije epohalna promena, ovaj zakon je negde onako prirodna evolucija izbornog procesa. Ne mislim da ovde ima ništa revolucionarno, šta više nisu ni toliko loši predlozi, dobri su, da svako ko je na biračkom mestu mora da prođe makar neku osnovnu obuku, da ne bismo opet imali situacije da imate neartikulisane ljude i krike, nešto je pokradeno - a šta? Ne znaju da objasne ni kako, ni zašto, ni gde. I, na to se svodilo sve što ste vi radili u prethodnom periodu.

Zakon omogućava veći pluralizam što se tiče kandidovanja. Omogućava grupe građana da zastupaju manjinske interese. Šta je loše u tome? Ja shvatam da postoje možda neki argumenti protiv toga, ali ti argumenti i o njima se može raspravljati i

36/3 JJ/MO

mogu biti i za i protiv, ali nije ništa revolucionarno, epohalno, niti nešto da se kaže loše. Nije ništa što će promeniti toliko izborni sistem Republike Srbije za koji vam mogu reći da nije toliko loš.

Svi citirate šta je rekao ODIHR, šta je rekao OEBS. Vi niste svesni šta su ODIHR, OEBS. Vama je lako, kada vas neko provede tamo negde, da li u Varšavi u kancelariju, tamo niste bili? Ne, tamo još niste stigli. Izvinite, nije u Brisel, kancelarije ODIHR-a su u Varšavi, ali u Brisel kada vas odvedu, pa kad vam kažu – treba da kažete da ODIHR to traži. Ljudi vi ne shvatate šta ODIHR traži u drugim državama i ne shvatate kako izgleda izborni proces u drugim državama. Ja vam tvrdim odgovorno da svuda u Evropi i u severnoj Americi, ne postoje preveliki problemi izbornog procesa za ljude u tim državama. Nama bi možda neki od tih stvari bile neshvatljive. Daću vam jedan primer. U SAD koje jesu demokratske, niko to ne spori, ali recimo u gradu Njujorku možete da glasate bez ličnih dokumenata. Nama bi to ovde bio problem zato što to nije u duhu naše demokratije i nije u duhu našeg izbornog procesa. U Njujork odete i kažete – ja, treba ovde da glasam ili donesete izvod od informatike, ili EDB-a i kažete ja tu živim, ja tu treba da glasam, a možete možda i bez toga i daće vam da glasate. U Nemačkoj ste imali slučajeve, recimo, jedan od mojih omiljenih primera u opštini Strela jedan, na federalnim izborima u Saksoniji gde imate izlaznost 107%. Tamo to nije problem. Zašto? Dali su Nemci objašnjenje, ima glasanje poštom, ta pošta je bila najažurnija, najbolja, pa su tamo preusmerili najveći deo tog glasačkog materijala i zato je izlaznost 107%. Da se ovde negde desi izlaznost od 107%, vidite, ja bih prvi napravio problem zbog toga.

To je ono što vi ne razumete. Znači, vama je ovo bio samo još jedan alibi. Vi ste bili spremni da vi rušite demokratske institucije Republike Srbije da biste sebi napravili alibi, ni zbog čega drugog, kao što vam je birački spisak bio alibi, tako vam je i ovo alibi.

37/1 VS/LjL 17.10 – 17.20

Alibi za vaše nekadašnje birače, moramo biti apsolutno realni s time a trebali biste i vi da budete, jer to više nisu vaši birači. Što kaže Milenko – pobedilo vas je jedno ništa. Sada ćete imati priliku da vidite kako funkcionišu izbori, kako treba. Imaćete priliku to da vidite i kad to ništa dođe ovde umesto vas. I onda će se oni opet buniti zato što će oni tražiti novi alibi zašto će oni izgubiti sledeće izbore.

Stvarno vas ponekad ne razumem da li vi shvatate uopšte šta tražite i koliko ste štete napravili tim vašim delovanjem, što po Briselu, što po Berlinu, što po drugim gradovima Evrope, gde tražite da se nešto ispravi na način da bi se vama omogućilo da vi pobedite, a ne znate ni kako. Jedino u zakonu da upišemo da vi morate doći na vlast, to je jedino što bi vam moglo pomoći.

Ja ću ovaj zakon podržati zato što stvarno mislim da je korak u dobrom pravcu, jedan prirodni evolutivni proces koji nije nešto što bi škodilo institucijama i već izgrađenoj demokratiji u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Sledeća na listi je doc. dr Biljana Đorđević. (Nije tu.)
Radoslav Milojičić nije tu.
Radomir Lazović nije tu.
Marijan Rističević, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj utisak je da ovi preko puta nas misle da se demokratija da naturiti, da je to proizvod koji spolja, EU takva kakva jeste, Velika Britanija, Nemačka ili ne znam ko, može naturiti ovoj zemlji. Demokratija se ne da pokloniti, za nju se treba truditi.

Mi koji smo krajem 80-ih godina na određen način krv lili i svoja meka leđa podmetali pod njihov komunistički pendrek znamo kako je bilo teško doći i do prvih višestranačkih izbora. Mi smo želeli i stvarali tu demokratsku državu i želeli da ona niče iznutra, ali se ja bojim da su preko puta nas protivnici demokratije.

Demokratija je neka vrsta dijaloga koji se treba voditi, rasprava. Dakle, opozicija treba da kritikuje vlast, treba da kritikuje, to je poželjno, ali ne treba da ruši državu. Dobra i prava opozicija u svakoj zemlji čuva svoju državu da bi kad dođe na vlast imala što uspešniju zemlju kojom treba da vlada. Kod nas je sve obrnuto – ruše i demokratiju i državu.

Nema lakšeg objašnjenja nego plenumi i zborovi. Šta su plenumi? Da li se vraćamo u komunizam, da li se vraćamo pre 1988, 1989. i 1990. godine, ukoliko je njima demokratija plenumi i zborovi?

Sloboda medija za koju se oni zalažu, koja je preduslov za demokratiju, je nepoželjna. Dakle, određene medije bi oni zabranili, bez obzira što je sloboda medija Ustavom zagarantovana. Oni bi to zabranili. Oni bi dozvolili samo medije koji su njima naklonjeni odnosno one medije koji njih ne kritikuju i koji ogledalce tvrde da su oni najbolji, najveći demokrati i najpoželjniji na svetu ali, eto, oni su na nekim izborima pokradeni.

U celom tom ambijentu, demokratija nije samo brojanje papirnih listića. Demokratija na izborima se utvrđuje političkom istinom, ko treba da vlada a ko treba da bude opozicija. Ta politička istina njima ne odgovara od 2012. godine do danas. Oni danas govore o korišćenju raznih resursa, preduzeća, itd.

Mi smo 2011. godine u rano proleće tražili prevremene izbore godinu dana ranije. Samo godinu dana ranije. U situaciji kada nismo imali ni jedan opozicioni medij, ne elektronski nego ni štampani. Jedino je gospodin Đukanović radio u radio "Fokusu" pa je mogao neku rečenicu da kaže.

37/2 VS/LjL

Mi smo to tražili po cenu štrajka našeg vođe, gospodina Nikolića, i nismo dobili. Bili su spremni da puste da on umre, ali da ne bude godinu dana ranije izbora. A onda kad su videli da će izgubiti, rešili su od 2008. godine da to do te 2012. godine, do zadnjeg dana vladaju tako što ni 2008. godine nisu pošteno došli na vlast.

Da bi to ostvarili, uradili su dva poteza – žrtvovali su deo teritorije Republike Srbije, dali su zemlju da bi očuvali Tadićevu fotelju. To su činjenice. Činjenice govore da depeše "Vikiliksa" kažu da su pred izbore išli u Američku ambasadu i tražili da Amerikanci samo utiču na kosovske albance, da nezavisnost proglase posle drugog kruga izbora, i da ne umanje šansu kako su rekli Tadiću da te izbore dobije. Zauzvrat su Amerikancima obećali da neće prelaziti crvene linije koje taj svetionik demokratije da. Otuda posle mišljenje međunarodnog suda pravde i sve drugo što je trebalo da potvrdi albansku nezavisnost, da to su oni radili pred izbore 2011. godine gotovo u zimu.

Drugu stvar koju su radili, prodaja NIS. Ovde je jedna lopuža juče govorila o prodaji NIS, govoreći kako mi imamo pravo sada preče kupovine, a ne govoreći kako su NIS prodali da bi dobili izbore, zato što je bilo vrlo jasno da te izbore mogu izgubiti, ali zašto su prodali NIS. Prodali su NIS da bi u glasačkom telu ostvarili utisak kako su oni dobri sa Rusima, kako Rusija stoji iza njih, odnosno da ljubav dela građana prema Rusiji iskoriste i tako uvećaju šansu Borisu Tadiću da dobije izbore.

Prodali su NIS, za teglu krastavčića, dakle za 400 miliona evra su prodali NIS, a Rusi su navodno investirali 500 miliona evra u NIS. Tih 500 miliona evra je bio kredit koji su povukli tako što su založili NIS. U principu taj kredit su finansirali manjinski akcionari, tj. država ali je to bilo neophodno da se prikaže kod Putina, kao prijatelju Rusa i kako su Rusi njihovi prijatelji, odnosno da Boris Tadić dobije izbore. Dakle, četiri godine je krvavo narod plaćao tu njihovu izbornu prevaru i da bi oni mogli da pokradu sve što se pokrasti može, otpustili su 500 hiljada ljudi i zato je moj apel svim biračima da taj glas je toliko dragocen, da ne nasedaju na prevare ovih neokomunista koji su se pojavili, svi do jednog moramo da izađemo na izbore, jer će ovaj spoljni faktor pre svega, ne pojedine zemlje EU, naterati sve njih u jedan tor, sve će ih naterati.

Ova njihova svađa međusobna su određeni baražni kvalifikacije ko će se od njih preko puta, kvalifikovati za tu listu koja ima naziv previše plemenit – studentska lista.

Dakle, prvih sedam koje smo imali prilike da saznamo su prosečno stari 58 godina. Stranka gospodina Krkobabića je podmladak za njihovu studentsku listu, onu za koju smo mi doznali da postoje određeni kandidati. Svi će oni ući na taj tor i sada je samo bitka koliko će se njih zavaliti u tu listu, koji lideri će ući a koji otpasti, ali će svi izaći zajedno zato što je cilj međunarodne zajednice da ih približi procentualno pa recimo u Evropi, kada neko pobedi sa dva ili tri posto razlike, kaže ubedljiva i velika i sjajna pobeda ne znam koga, uključujući i Mađarsku.

Ne znam da li je razlika bila proporcionalna negde 4 ili 5 posto, a to je bila velika i sjajna pobeda i kada bi primenili Mađarski izborni sistem, oni ne bi videli parlament, i na takav način i oni eto veličaju tu pobedu.

Cilj spolja je da ih približe i da može verodostojnije da tvrde kako se eto oni na izborima pokradeni i tako dalje. Nema nikakve izborne krađe, ima manjih i većih nepravilnosti posle 1997. godine, a mi to stariji znamo, Gonzales i tako dalje. To je bila poslednja izborna krađa koju je ova zemlja doživela.

37/3 VS/LjL

Dakle, više krađa nema, ima manjih i većih nepravilnosti, ima većih i manjih nepravilnosti, ali krađe nema i smisao ovih zakona je da unapredimo taj izborni proces i da bude što manje primedbi i nepravilnosti. Hajde da ih pitam da li bi želeli da se vrate u 2012. godinu, da imamo te izbore, da opet krenu malo peške u patikama, da li bi to želeli da se vrate na takve izbore?

38/1 GD/JG 17.20 – 17.30

Nesvestan, tako da sam sedeo jednom sa starijim ljudima negde 1995-1996 godine i shvatio da on ima birače koji su njemu verni. Tako i oni misle, kreću se jedni oko drugih, kreću se na „Tviteru“ i neki od njih stvarno misle da su pokradeni što nije slučaj.

Na kraju da zaključim da je država složen proizvod. Država Srbija, moram da ih podsetim, je rušena. Državu Srbiju su prvo srušili Karađorđevići, po meni, mada su moji ratovali za kralja i otadžbinu, za kralja koji je preporučio da stanu pod komandu Tita, što oni nisu želeli.

Dakle, te 1918. godine Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora, koja je takođe bila srpska država, su nestale. Karađorđevići su napravili jednu veliku državu koju su komunisti komunizirali i podeli u šest drugih država i veliki deo Srba je ostao navodno kao konstitutivni narod u tim republikama, da bi krajem devedesetih godina Srbi bili proterani, a teritorije zadržane.

Dakle, država Srbija je postojala od 1945. do pre nekako samo u nekim fragmentima. Dakle, bila je sve do kasnih devedesetih godina pod starateljstvom bivših jugoslovenskih republika, odnosno dobitnicima komunizma koji su najviše dobili, a Srbi su najviše izgubili. Srbi ponovo stvaraju i ponovo imaju svoju državu i ona je previše dragocena da bi bila prepuštena ovakvim neozbiljnim likovima kakvi su ovi prekoputa mene. Hvala.

Hvala.
Sledeći na listi je doc. dr Rastislav Dinić.
(Risto Kostov: Replika!)
Izvolite, gospodine Kostov.

Pošto je kolega Rističević pomenuo partiju Milana Krkobabića, mislio je na PUPS, Partiju ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i penzionera kao sinonim starih ljudi. Ja moram da ga ispravim i dopunim da od pre tri godine zastupamo, čuvamo, štitimo i branimo interese poljoprivrednika i proletera koji su puno mlađi ljudi. Jedan primer, pošto se naš predsednik nalazi na čelo Ministarstva za brigu o selu, koji je naselilo 4.200 seoskih kuća sa 17.200 ljudi, ti ljudi su mlađi od 29 godina. Zahvaljujem.

Dobro.
Idemo dalje.
Narodni poslanik Rastislav Dinić. (Nije tu.)
Narodni poslanik Dragan Jovanović. (Nije tu.)
Narodni poslanik Slobodan Nikolić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Na ova četiri slušanja povodom ovih zakona u ova četiri grada najviše je pominjana kao manjinska stranka Ruska stranka koju ja predstavljam i ne znam zbog čega tolika frustracija zbog Ruske stranke. Naročito se pominjao Niš.

Samo da naglasim da je Ruska stranka imala odbornika i 2016. godine u Nišu.

Znači, Ruska stranka je 2016. godine imala odbornika u Nišu koji je bio u opoziciji - dr Vladimir Milosavljević.

Zatim je 2020. godine imala poslanika Milana Krstića, koji je bio u opoziciji na gradu i na Medijani i tada Ruska stranka nije smetala, ali smeta 2024. godine, jer je odlučujući faktor. Odlučila se da podrži SNS i koaliciju oko SNS.

Po našem statutu, opštinski odbori imaju potpuno pravo i suvereno pravo da sklapaju koalicije sa kim žele.

38/2 GD/JG

Navešću još jedan primer – Kula. U Kuli nismo namerno hteli da učestvujemo, ali 2016. godine imali smo dva odbornika, 2020. godine jednog odbornika i bili su u opoziciji, istom ovom Milojčiću, na primer, koji je sada postao predsednik Skupštine. Otkud toliki aršini? Zašto tolika netrpeljivost?

Vi ne znate da 140 hiljada oficijalno ima Rusa u Srbiji sa privremenim boravkom. Ruska stranka ima misiju da zaštiti te ljude i oni imaju određene probleme.

Zatim, Konstantin Samofalov, da li vi mislite da su svi Rusi u Ruskoj partiji? Ne, nisu. Konstantin Samofalov je etnički Rus. Bio je potpredsednik kod Tadića, a sada je u stranci Dragana Đilasa. U čemu je problem?

U zakonu ne piše da u Ruskoj stranci treba da budu samo Rusi, nego mogu da budu i rusofili, simpatizeri.

Nije identitetski, nego građanski. Ljudi se vezuju za programe. Naš program je okrenut prema BRIKS-u. Prema tome, velike laži je ovaj Robert Kozma izjavio na Televiziji „Prva“ prekjuče i jutros kada je rekao da nema nijednog Rusa u Nišu. Zamislite, on iz Subotice zna da nema nijednog Rusa u Nišu. Ima 163 Rusa zvanično, a nezvanično po prijavljenom boravku…

Dalje, dr Milić u Nišu je udario žalopojke zašto nije podržan od strane Ruske stranke. Dr Milić prima 200 hiljada dolara od američkog bivšeg ambasadora za restauraciju određene klinike i kaže – pa, Rusi nama nisu dali nikakve pare. Znači, čovek se vezuje samo za novac. Zaboravlja za Ruski humanitarni centar, za nesebičnu ulogu u požarima, u poplavama koje su bile 2014. godine. Ne možete loše pričati o Ruskoj stranci pre izbora, a očekivati da vam se pomogne ili neki savez na lokalu. Čovek je odlučio tako kako je odlučio. On je mene pitao – kako bi ti uradio i ja sam rekao – ja sam uradio ovako, procenili smo da je to najbolje. Uglavnom, manjinske stranke idu uz većinske. Tako je bilo i u prošlosti, ali nije pravilo.

Da vam kažem, Ruska stranka na parlamentarnom nivou ne učestvuje uopšte, niti je član upravnog odbora, niti imamo ministarstvo, niti državne sekretare, samo učestvuje na lokalu, podržava u Nišu i Čačku. U svim drugim gradovima… Imamo 15 odbornika u svim većim gradovima i opštinama. Samostalno ljudi odlučuju jer ljudi neće da rade ako nemaju interes na lokalu, tek toliko da se zna. Kako da ga stimulišem da radi ako mu ne dam da sklopi koaliciju sa kim želi.

Jednom da završimo tu priču. Samo nam dižete rejting. Posle nastupa ovog gospodina danas, već su me zvala dva Mađara iz Subotice i otvaramo kancelariju. Pozvaću vas na otvaranje kancelarije, da se učlane u Rusku stranku.

Hvala.
(Robert Kozma: Replika.)
Gospodine Kozma, javili ste se za reč?
(Robert Kozma: Prozvan sam imenom i prezimenom.)
U redu. Izvolite.