| 02.11.2025. | Zakon o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske |
usvojen
|
| 18.11.2024. | Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika |
usvojen
|
| 20.04.2024. | Zakon o izmenama i dopuni Zakona o lokalnim izborima |
usvojen
|
Poštovana gospođo Brnabić, poštovani prisutni, Deliblatska peščara se već danima bori sa jednim od najtežih požara u poslednjih nekoliko godina. Stoga je moj amandman vezan za sanaciju i pošumljavanje ovog terena. Visoke temperature, ekstremna suša i jak vetar drastično su otežali borbu sa vatrom. U tom trenutku gorele su i mnoge zemlje u regionu zbog ekstremnih vremenskih prilika i delovalo se u skladu sa svojim kapacitetima.
41/1 MT/VZ 17.45 – 17.55
Upravo u tom periodu gorelo je i u Belgiji, jednoj razvijenoj zemlji koja se obratila za pomoć EU, ali tome nije bilo puno natpisa. Znate zašto? Jer oni nemaju opozicione medije i nemaju blokadere. Oni su od EU kao pomoć dobili tri helikoptera i dva „Kanadera“.
Evropska unija je prošle nedelje pružila pomoć i Srbiji, preko ljudstva i preko opreme, od naših prijatelja iz Češke, Slovačke, Nemačke i Rumunije, a rumunski vatrogasci koji su uključeni zajedno su radili na brojnim projektima preko granične saradnje sa gradom Vršcem.
Mi smo svoje gasili sopstvenim snagama i resursima i držali stvari pod kontrolom, bez obzira na surove vremenske prilike, sunce i vetar, a onda se i čuveni „Ljušin“, kao pomoć, takođe uključuju u operacije gašenja požara u Delibatskoj peščari, u koordinaciji sa Helikopterskom jedinicom Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Srpsko-ruskim humanitarnim centrom.
Ovaj avion može da izbaci do 42 tone vode i jednom naletu, što ga čini jednim od najmoćnijih operativnih aviona za gašenje požara. Na velikim požarištima, poput Delibatske peščare, njegova uloga je bila da u kratkom vremenskom periodu pokrije širok zahvaćeni prostor i omogući našim vatrogascima na zemlji da lakše stave vatru pod kontrolu.
Imajući u vidu amandman koji sam podnela, trebamo znati da smo svi mi u južnom Banatu strepeli za našu peščaru, Šušaru, Zagajička brda, ali i Trujno naselje, Šumarak i Dubovac, za naša lovište i zaštićene vrste, ali priroda je surova i neumoljiva. Jak vetar, koji kod nas duva 360 dana u godini, bio je jak i surov.
Trebamo se podsetiti, kada je SNS u Vršcu preuzela vlast imali smo prilike da vidimo jedni kompletnu devastaciju koju je prethodni režim ostavio. Vatrogasne jedinice u našem gradu, na primer, tada nisu imale ni jedno kvalitetno vozilo, a o specijalizovanim da ne govorimo. Nisu imali creva, naprtnjače i ostale osnovne stvari. Čamci i helikopteri bili su misaona imenica. Ovo odgovorno tvrdim, jer sam četiri godine bila član Štaba za vanredne situacije grada Vršca.
Upravo sa tim ciljem, imajući u vidu sve to, realizovali smo projekte prekogranične saradnje. Održiva zajednička mreža za vanredne situacije u Banatu i pametna prekogranična otpornost u vanrednim situacijama kako bismo unapredili bezbednost i brigu o našim građanima. Zato smo za njih nabavili, i to je bilo u upotrebi prilikom gašenja ovog požara u Deliblatskoj peščari, dva namenska vozila za vatrogasce i spasilačke timove, specijalnu prikolicu za brz transport čamaca i za eventualno spasavanje iz poplavljenih područja, termovizijsku kameru za detekciju toplote i lociranje ugroženih soba u uslovima smanjene vidljivosti i dima i „GoPro“ kamere za direktno praćenje, te dokumentovanje i analizu samih terenskih intervencija, pumpe za vodu visokog kapaciteta za brzo ispumpavanje tokom poplava i sličnih situacija, mobilne tankove za pijaću vodu za snabdevanje građana u kriznim situacijama i specijalizovano terensko vozilo za pristup neprohodnim i ugroženim lokacijama.
Ova oprema je predata na korišćenje lokalnim službama i Sektoru i Štabu za vanredne situacije kako bi se osigurala upravo brza reakcija na teritoriji grada Vršca i okoline.
Neću vas dalje podsećati na poplave koje smo preživeli prethodnih godina, jer prethodna vlast nije znala da postoji mogućnost od nadolaženja atmosferskih voda u ravnici, tako da smo imali katastrofalne poplave 2017. godine, te mi uradismo i retenziju u Uljmi, koja danas štiti naše građane.
41/2 MT/VZ
Uz podnošenje ovog amandmana ja želim da se ovom prilikom zahvalim i svim našim vatrogascima, policiji i vojsci, državnim organima, institucijama, pojedincima i organizacijama, svim jedinicama lokalnih samouprava iz Južnobanatskog okruga koji su, u skladu sa odlukama Vlade i lokalnim štabovima za vanredne situacije, danonoćno radili na terenu i borili se sa ovom pošasti. Iza njih su sati nespavanja, požrtvovanost i iscrpljenosti kako bismo sačuvali pre svega ljudske živote i njihovu imovinu u našoj peščari, ali i ukupan biodiverzitet, floru i faunu, u skladu sa situacijom.
Ovim amandmanom ja tražim da se 30 miliona sa pozicije Ministarstva finansija iz budžetske rezerve preusmeri na Ministarstvo zaštite životne sredine sa ciljem uređenja politike zaštite životne sredine, a amandmanom se obezbeđuju sredstva za veće naknade u sferi zaštite životne sredine i sprečavanje ekoloških katastrofa.
Imajući u vidu da je potrebno sanirati teren i nastaviti sa pošumljavanjem u onim delovima koji su oštećeni jesen je upravo najbolji period za pošumljavanje, jer je zemlja topla i vlažna, a sadnice imaju dovoljno vremena da razviju koren. Jer, u ovo vreme najčešće se sade lišćari i četinari golog korena, nakon što opadne lišće pre zime.
Obzirom da smo mi već imali iskustva i sa pošumljavanjem u skladu sa projektima sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine za sadnju vetrozaštitnih pojaseva, smatram da će ovo dodatno doprineti, ukoliko bude prilike i sredstva obezbedimo u ovoj godini, da možemo da delujemo na delu saniranog terena.
Poštovane kolege, ja vas pozivam da u danu za glasanje zbog svega navedenog da podržite ovaj rebalans, jer ću i ja učiniti isto, a ovim našim ekološkim kolegama koji su se sunčali po Tasosu u vreme požara, pisali gluposti po društvenim mrežama, te dizali paniku i bunili narod poručujem da je džabe i da su svi došli da se slikaju ispred table sa natpisom Gaj ili Dubovac ništa im ne bi vredelo, jer ne bi znali ni gde su krenuli, ni šta bi promenili, a trebala im je još jedna nesreća za sakupljanje političkih poena, jer svoju vlastitu politiku nemaju. Upravo zato Republika Srbija će brinuti o svojim građanima.
Vama, poštovani ministri, naročito ministarki za zaštitu životne sredine i ministru poljoprivrede poručujem da ostanu dosledni svojoj struci i profesiji, da isprate i najstrože sankcionišu sve poljoprivrednike koji pale žetvene ostatke na svojim njivama, te tako dodatno povećavaju mogućnost rasplamsavanja vatre u vetrovitim područjima. Jer, oni trebaju da budu obazriviji i savesniji jer su subvencije dobili najviše nego ikad u poslednjih par godina u Vojvodini.
Primetila sam da nisam videla nikakve Džundire sada u ovoj zahvaćenoj peščari požarom. Bili su tu samo IMT-ovci, Fergusoni i slično. Verovatno oni čuvaju te višemilionske cifre koje su uložili u svoje Džundire kako bi ih možda ponovo izveli na ulicu sledeći put kada pokušaju da nam ograniče kretanje i blokiraju puteve.
Zbog svega navedenog podnosim ovaj amandman i podržaću rebalans koji je pred nama u danu za glasanje, a građani će sve ovo ceniti na izborima.
Živela Srbija!
Poštovana predsedavajuća, gospođo Raguš, poštovani ministri, državni sekretari sa saradnicima, kolege i koleginice poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona o roditeljima-negovateljima i negovateljima je konačno danas pred nama. Ovo je veliki iskorak u oblasti socijalne zaštite i on ima nemerljiv značaj za decu sa smetnjama u razvoju i osobe sa invaliditetom, o kojima brinu roditelji 24 časa jer je za njihov život i funkcionisanje neophodan dvadesetčetvoro časovni nadzor drugog lica.
Smatram da je ovo istorijski zakon prvenstveno iz razloga jer će sada prvi put u Republici Srbiji i roditelji koji 24 sata brinu o svojoj deci sa smetnjama u razvoju dobiti zvanični institucionalni status. Država po prvi put zvanično ne samo da prepoznaje njihov problem već će im omogućiti i pravo na penziju, radni staž i zdravstvenu zaštitu, kako nakon godina posvećenosti i brige ne bi završili kao novi socijalni slučajevi, kao što su neki u ovoj sali to i očekivali.
Već desetak godina unazad govori se o ovom problemu dok se u nekom ranijem periodu kada su gospoda, koja sada pod imenom drugih stranaka sede u ovoj sali, vladali su Srbijom nije o tome uopšte ni govorilo. To za njih nije bila tema i niko nije ni pokretao, ni inicirao tako nešto, niti su se pominjali problemi koje roditelji koji neguju svoju decu imaju i čija deca pripadaju upravo ovoj kategoriji koju danas ovaj zakon i obuhvata. Isti ti ljudi bili su skloni čak i da sada manipulišu roditeljima ovih lica, dovodeći ih u zabludu kako država o njima ne brine i izvodili čak i na proteste na ulice gradova, čak i ovde ispred Vlade i Ministarstva.
Važno je da se podsetimo da u vreme njihove vladavine uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć uopšte nije ni postojao. Osnovni dodatak za tuđu negu i pomoć početkom 2026. bio je 37.218, a uvećan je na 41.500, pošto se dva puta usklađuje on je već došao do 42.500.
Sve do nedavno oni su manipulisali ovim ljudima isključivo u političke svrhe ne rekavši im ono što sada već piše u Zakonu o socijalnoj zaštiti u članu 94. stav 6., 7. i 8. gde jasno piše da jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje 15 godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, u smislu stava 1. i 2. ovog zakona, ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja u visini najniže penzije u osiguranju zaposlenih kada navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju ako nije ostvario pravo na penziju.
39/3 AL/MP
Ako roditelj iz stava 6. ovog člana ostvari pravo na penziju nakon sticanja prava na posebnu novčanu naknadu iz stava 6. ovog člana ima pravo izbora između penzije ili posebne novčane naknade. Posebna novčana naknada iz stava 6. ovog člana usklađuje se na način propisan za usklađivanje najniže penzije u osiguranju zaposlenih.
I, da, upravo je to bila uvertira onome što danas sledi u jednom ovako kompletnom dokumentu. Oni, dakle, nisu imali ni trunke svesti i savesti da ovu grupu građana informišu o ovom pravu koje je već postojalo i da ih usmere na ostvarivanju ovog i drugih prava, već su brinuli isključivo o svom politikanstvu i napadima na Srpsku naprednu stranku.
Ja ovom prilikom želim da se zahvalim svim predstavnicima Ministarstva, Radnoj grupi, naročito državnoj sekretarski, gospođi Lakić koja je imala strpljenja za sva pitanja naša i dostupnost dvadesetčetvoročasovnu. Želim da zahvalim svim članovima udruženja osoba sa invaliditetom koji su dali podršku za izradu ovog zakona i uključili se u raspravu, okrugle stolove i tribine na ovu temu, ali i njihovoj deci na strpljenju da konačno dođemo do predloga ovakvog zakona koji je danas pred nama. Zahvaljujem se i svim roditeljima i deci koji su se i nama poslanicima obraćali na ovu temu i nadam se da ćemo i drugim podzakonskim aktima dodatno unaprediti podršku koja im je potrebna i omogućiti još puniju participaciju ovih lica u naše društvo, a sve u skladu sa njihovim sposobnostima.
Svi mi koji se ovom kategorijom stanovništva bavimo i profesionalno znamo koliko znači jedan dečiji osmeh, njihova muka, trud i njihov napredak da oni nešto postignu. Očekujem da u danu za glasanje svi zajedno bez obzira na sve postojeće razlike podržimo ovaj predlog zakona i da glasamo za njegovo usvajanje. Živela Srbija.
40/1 MV/VZ 17.20 – 17.30
Zahvaljujem.
Poštovana predsednice Skupštine gospođo Brnabić, predstavnici ministarstva, kolege i koleginice, poštovani građani i građanke Srbije, pred nama se danas nalazi ceo jedan set proevropskih zakona koji čekaju da ih mi u ovom domu usvojimo i da služe na dobrobit naših građana i Republici Srbiji.
Sve izmene i dopune zakona koje je predlagač predvideo i koje su sastavni deo ovog dokumenta koji je danas pred nama, odnosno dokumenata, predstavlja puni ostanak Srbije na evropskom putu i usklađivanje sa evropskim propisima, a sve u skladu sa interesima Republike Srbije, našim Ustavom i zakonodavstvom. Zato treba da se podsetimo da u članu 1. Ustava Republike Srbije jasno piše da je Republika Srbija zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Predlozi koje je kolega Petrašinović podneo u potpunosti podrazumevaju sve što sam do sada navela.
36/1 JJ/MO 17.00 – 17.10
Nedavno smo bili u prilici da prisustvujemo javnim slušanjima o predlozima i izmenama ovih zakona, ali ne samo mi prisutni u ovoj sali, već i svi zainteresovani potencijalni stejkholderi i predstavnici struke imali prilike da učestvuju u njima.
Javna slušanja organizovana su u različitim delovima Republike Srbije, u nekoliko gradova, u različitim terminima i ukazali su na ono što smo mi u suštini negde i očekivali, a to su agresivnost i drskost opozicionih kolega u njihovim nastupima, preuzimanje uloge organizatora, usmeravanje na tonove koji samo njima odgovaraju i na istu takvu retoriku, bez konkretnih predloga i mera za realizaciju istih.
Naravno, sasvim očekivano danas su tu i njihovi brojni amandmani za koje se verovatno kao i obično neće pojaviti u sali, niti će oni za njih glasati i obrazložiti ih, a očito je da je njihov interes bio u svemu ovome samo lični i da u njima nigde ne vide Srbiju na evropskom putu. Vrhunac toga su one muve i oni frižideri koje smo ovde slušali, a te muve su se tog dana videle i u sali na javnom slušanju ovde, u susednoj sali, jer su mnogi gledali po ćoškovima kao da su u nekom transu. Onda su to izgleda preneli i na ovo zasedanje, jer sada je tu nova ideja, pa ne samo da je bilo dovoljno staviti jedan vojvođanski bulevar u svoj džep, već je danas frižider strateški interes u Republici Srbiji.
Mnogo mi je drago da sam prisustvovala jednom ovakvom javnom slušanju, jer sam bila u prilici da vidim da tu prisustvuju brojni predstavnici međunarodnih organizacija i mnogih ambasada, te su i oni bili u prilici da vide njihovo ponašanje. Međutim, naše kolege sa one strane govornice nedavno su bili u prilici da gostuju u Evropi, a i tamo tražili za nas sankcije, kazne za svoju državu i svoj narod, te zamrzavanje priliva stranih sredstava, a ne podršku našem rastu i daljem razvoju Srbije. Očito je da su tamo u Berlinu, npr. zaboravili da im kažu da je Nemačka svoje zakone uskladila samo sa 37%, a Republika Srbija sa čitavih 87% preporuka ODIHR-a. No, to njih nije ni zanimalo. Njima je bilo važno da tamo dobiju neku ličnu podršku i eventualno neko tapšanje po ramenu.
Svi ovi zakoni su deo i širih aktivnosti na unapređenju izbornog procesa koji naša zemlja sprovodi zajedno sa Kancelarijom ODIHR-a i sve dosadašnje procedure i javna slušanja upravo su sprovedena u nameri da doprinesu opštoj transparentnosti, inkluzivnosti samog postupka unapređenja, našeg zakonodavstva u oblasti izbornog procesa. Puna participativnost i inkluzivnost ovih zakona biće realizovana i u praksi, a već samim njihovim usvajanjem u ovom domu i njihovim stupanjem na snagu.
Dokaz da su mnoge stvari implementirane i da smo o ovim predlozima u dokumentima razmišljali iako smo ovde čuli različite komentare kako su to u pitanju samo kozmetičke promene, kako je to pogodno tlo za manipulacije i za izvrgavanje zakona, pročitaću samo jedan primer. Primera radi, izmena člana 76. u Predlogu izmena Zakona o lokalnim izborima prihvata se primedba ODIHR-a gde se predlaže da se iz sadašnje odredbe o zabrani, da se izigra zakon po pitanju manjinskog statusa, eliminiše neprecizna odrednica koja izbornoj komisiji ostavlja preširoko definisanu mogućnost odbijanja manjinskog statusa, ako utvrdi druge okolnosti koje ne sumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon. Znači, mislili smo i o transparentnosti i o samim namerama.
Podsećam vas u skladu sa ovim, poštovani građani da su baš zato ovi koji sede preko puta nas ti koji su vam svojevremeno obećavali velike plate i penzije i slagali su vas. Katančili su fabrike i otpuštale hiljade i hiljade radnika, uništavali vojsku i degradirali građane Srbije. To je Srbija koja nam se više nikada ne sme ponoviti.
36/2 JJ/MO
Dragi građani, danas pred vama stoji jedna ponosna i stabilna Srbija. Srbija koja se gradi. Srbija puteva, mostova, škola i mladosti. Srbija budućnosti i napretka. Drage kolege, predlažem svima da u danu za glasanje podržimo predloge ovih proevropskih zakona, a ovima preko puta nas presudiće olovke naših građana, na predstojećim izborima. Živela Srbija.
Poštovanje svima. Pozdravljam ministarku sa saradnicima. Vaši izveštaji su preobimni zaista i nama bi trebao ovde jedno petnaestak dana da mi sve ovo detaljno razmotrimo. Ja ću pokušati da sve ovo nekako sublimiram što je kraće moguće. Eh, osvrnuću se na eh, izveštaj gde kaže n-n-nekoliko stvari vezanih za podršku marginalizovanim društvenim grupama, pre svega na izradu lokalnih akcionih planova za unapređenje položaja Roma i Romkinja koji su posljednjih godina mnogo doprineli unapređenju rada sa ovim segmentom društva na svim lokalnim samoupravama.
Većina lokalnih samouprava je te usluge sprovodila u saradnji sa stalnom konferencijom gradova koje su bile značajan partner, i eh, u mnogome smo ovakvim dokumentima rasteretili same centre za socijalni rad formiranjem mobilnih timova za socijalnu inkluziju Roma i uključenjem romskih koordinatora. Eh, drago mi je da se i u ovom izveštaju spominju eh, također stalne konferencije gradoka-gradova. Projekti prvenstveno vezano za održive usluge socijalne zaštite na lokalnom nivou i sam eh, postupak uključenja i osnivanja novih usluga socijalne zaštite na lokalu jest, znači rasterećenje ministarstva i trošenje lokalnih sredstava za potrebe svojih građana, shodno onome što oni prepoznaju kao potrebu na eh, lokalnom nivou. Eh, vidim da je u pitanju u ovde se pominje i nacrt metodološkog is-ovaj uputstva za izradu vodiča za usluge socijalne zaštite. Mene interesuje kada će, pošto je ovo samo nacrt kada će on biti konačno gotov i kada ćemo videti tu konačnu formu i kada će stupiti na snagu.
Eh, drugo, pomenula bih neke stvari kada je u pitanju Zakon o roditelju negovatelju, o kome smo ovde bili u prilici da slušamo i vodile su se različite kampanje posljednjih godina. Ja moram da skrenem pažnju da je u sadašnjem Zakonu o socijalnoj zaštiti član devdeset četiri stav šest. Postojala je jedna stavka koja je se odnosila na kategoriju roditelja lica sa invaliditetom i koji ih neguju petnaest godina, al' smo to jako retko bili u prilici da slušamo do sada i mislim da je to negde bilo zanemareno i da mnogi ljudi taj, eh, tu mogućnost koju im je zakon dao nisu ni koristili. Prvo zato što možda nisu negdje ni dobili uputstva u nadležnim centrima za socijalni rad, a drugo što su se formirale određene grupe lobista, da tako kažem i nevladinih organizacija koje su to vukle na sasvim druge stra-strane. Mi smo ovde bili u prilici da razgovaramo sa predstavnicima nekih udruženja koji su se obratili nama kao poslanicima i članovima ovoga odbora, i u saradnji sa Ministarstvom eh, dobro je da će se sada ta prava koja su postojala, bez obzira da li ih je neko ostvario ili ne sublimirati u jedan potpuno nov zakon, jer znači da smo prepoznali potrebu da se njihov položaj unapređuje još više da se ti roditelji rasterete, a da potrebe dece i tih porodica budu na nivou kakav oni to zaslužuju.
Eh, taj član je eh, propisivao da, eh, samo malo, jedan od roditelja koji nije u radnom odnosu, a koji najmanje petnaest godina neposredno neguje svoje dete koje je ostvarilo pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć iz člana 1. i 2. ovog zakona ima pravo na posebnu novčanu naknadu u vidu doživotnog mjesečnog novčanog primanja u visini najviše penzije eh, u osiguranju zaposlenih kad navrši opšti starosni uslov za ostvarivanje penzije prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, ako nije ostvario penziju. Znači, ovo je sada proširenje toga gde oni imaju još jednu novu mogućnost. Naravno, za sve ovo i za realizaciju ovog zakona bilo je potrebno obezbediti nova novčana sredstva, što zakon do sada nije predvideo.
(vrištena rasprava u pozadini) Ono što je značajno je da će mnoga druga dokumenta pratiti ovu vašu ovaj, ovaj vaš eh, zakon o radu i koji će direk-pardon, zakon o eh, ro-roditelj negovatelj i da će utemeljen biti kroz mnoge druge zakone i pozdravljam što će biti novih izmena u strategiji socijalne zaštite.
(kašalj) Spomenuću samo, eh, vi ste pomenuli registre i mi zadnjih desetak godina operišemo sa tim nekim brojem lica koje rade i koje su u kontaktu s ovom grupom stanovništva, da je negde procjenjeni broj između sedamsto dvadeset i osamsto hiljada osoba sa invaliditetom, bez obzira kroz koje ih registre gledamo, ali evidentno da po lokalnim centrima za socijalni rad vi imate neku evidenciju koja mnogo odstupa od toga gde vi imate samo nekih petsto šesto korisnika primera radi koji su korisnici uvećanog dodatka za tuđu i negu. Znači, zapostavljeni su podaci iz ranije Komisije za kategorizaciju dece za procenu eh, eh psihofizičke ometenosti deteta, sadašnja interesorna komisija. Znači, to su sve baze iz kojih se sve to treba po-povaditi, a eh, jedinice lokalne samouprave su te koje su izdavale rešenja za tako nešto imaju svoju bazu duž niz-niz godina. U zdravstvu su eh, po osnovu zdravstvenog stanja. Eh, bilo je te baze u Centru za socijalni rad po osnovu onog-onih dodataka i eh, zahteva kojima su se njima obraćali.
Zato je te registre potrebno eh, objediniti. Eh, moram da kažem da eh, u izveštaju, eh, kada su u pitanju rad centara za socijalni rad jesu oni ovaj eh, eh, ljudi opterećeni, ali moramo pomenuti i da nemojte da zaboravite kada menjate zakon o radu i sve uredbe o koeficijentima zaposlenih, da zaposleni u kategoriji socijalne zaštite imaju najniža primanja u Republici Srbiji.Uhm, zaposleni u gerontološkim centrima, centrima za socijalni rad i nacionalnim službama za zapošljavanje. Uzmite čoveka sa višem ili visokom školom koja ima primanja sedamdeset, osamdeset hiljada, oko osamdeset hiljada, koji ima desetak godina staža, pa to je ispod prosječne zarade u Republici Srbiji, a on se bavi najtežim problemima i najvećom grupom korisnika u našoj zemlji. Bez obzira gde vi odete njima da, ovaj, uhm, od njih da tražite uslugu. Jedno vreme je bilo reči da će se novčane socijalne pomoći prebaciti na Nacionalnu službu za zapošljavanje.
Ja ne znam da li sada, uhm, će to ostati tako u ovom zakonu, videćemo kako će to biti, ali moramo da imamo stimulativne mere jer mi imamo transgeneracijsko prenošenje modela, uhm, socijalne deprivacije iz porodice u porodicu, bez obzira koje su to porodice rade, gde vi imate i roditelja i dete i njegovo dete i svi su korisnici usluga Centra za socijalni rad i materijalnih davanja. Nisu usluge Centra za socijalni rad i sama materijalna naknada jedina usluga koju Centar pruža. Stručni radnici i voditelji slučaja se bave stručnim poslovima, uslugama procene, planiranja i mnogih drugih stvari. Uhm, drugo, uhm, moramo da damo stimulativne mere kroz ove zakone sada kada se svi oni menjaju da to dobro imate u vidu. Ja ne sumnjam da vi to nećete uraditi, ali da se malo podsetimo, mi moramo nekako da stimulišemo da se oni što pre skinu sa te-tih novčanih davanja, da oni svojim radom doprinose društvu.
Uzmite sada, evo, recimo, imamo izmene Zakona o radu. To ovde vrlo mnogo dobro može da se veže. Imamo ljude koji rade sezonske poslove. Prihod koji oni ostvaruju od sezonskih poslova ne bi trebalo da uđe kao negativan kriterijum za selekciju i za odobravanje, uhm, materijalne pomoći. Međutim, vi ako se prijavite negde da berete jagode, jabuke ili jagode sada, taj poslodavac vam da danas ugovor o radu, sutra vas već odjavi ako niste došli.
Znači, on dobije ugovor o radu, ima neki ugovor. Drugo, uhm, sakupljači sekundarnih sirovina. On sakupi sekundarne sirovine i preda to, recimo, na deponiji ili negde. Vi imate evidentiran prihod njemu. Ljudi zbog toga ne mogu dalje da ostvare opet tri meseca novčanu naknadu.
Znači, zašto mi njega stimulišemo da on radi da bere jabuke sezonski, zašto ga stimulišemo da sakuplja sekundarne sirovine, što je ekološki opravdano i kroz mnoge projekte se prikazuje kao dobro. Dajte da tu nađemo adekvatan model, da što manje koristi socijalnu pomoć ima bolje mogućnosti zapošljavanja i svega. Iako Nac-nacionalna služba za zapošljavanje ima brojne programe stimulativne i za teško upošljive kategorije stanovništva. Drugo, ovaj, uhm, kada su u pitanju, koleginica je pomenula nedeljni rad. Zakon o radu precizira koliko vi sati morate da provedete na radu, koliko morate da imate odmora nakon toga.
Nedeljni noćni rad se plaćaju dodatno. Znači, poslodavci koji rade dvadeset četiri sata, mislim prodavnice, hamburgernice, imate ko radi dvadeset četiri sata. Znači, on u sklopu radne nedelje vama mora da da određen broj sati. Da li će on to uraditi nedeljom ili će uraditi ponedeljkom, to je njihova organizacija. Istina je da mnoge stvari, ovaj, diktira i tržište.
Znači, rekli ste sto hiljada dozvola za strance koji su došli u Srbiju. Prvenstveno, mislim da trebamo u svim ovim stvarima koje sam pomenula da zaštitimo prvenstveno interes građana Republike Srbije, pa sve ostalo. Isto tako, znači, pod jednakim uslovima i mogućnostima mi pružamo usluge za sve u sistemu socijalne zaštite, ali treba da razmotrimo i ove kategorije i pomenuću, evo, da ne bude da samo hvalim vaš izveštaj, mislim sve ovo što ste uradili je dobro- Kada završite. Evo, imate jednu nepopularnu meru. Nepopularna mera, nepopularna mera vam je povećanje usluga u gerontološkim centrima, ali to je bilo neophodno iz prostog razloga od dve hiljade četrnaeste, od dve hiljade petnaeste do dve hiljade dvadeset četvrte godine, to je deset godina, usluge nisu povećane, cena usluga.
Znači, oni su ustanove za smeštaj korisnika i mi smo ovde, naša radna grupa imala je jednu pritužbu na račun tih povećanja. Znači, to je bilo neophodno radi pružanja kvaliteta usluga, povećanja cena na tržištu, jer njima je to osnovni način finansiranja. Drugo, uhm, smeštaj u ustanovama socijalne zaštite ide po osnovu dobrovoljnosti. Govorim o centrima za socijalni rad, gde imamo ljude koji su svoju imovinu založili ili su je ostavili svojim unucima da bi došli u ustanovu socijalne zaštite. Znači, to mora da ima svoju cenu.
Ako vi želite da vam neko kul vadi, imate besplatno smeštaj, besplatno spavanje, ne besplatno, nego da to platite dvadeset četiri sata. Da se vaši srodnici koji su zakonom, u porodičnom zakonu u obavezi sa vama da se brine da biste vi njima ostavili nekretninu, pa izvinite, onda tu uslugu morate da platite. U Centru za socijalni rad napravićete ugovor u kojoj, ako vaša penzija ne d-dozvoljava to, prvi srodnik koji je sa vama u obavezi će morati da dotira cu-cenu usluge i ja mislim da je ovo bilo apsolutno opravdano. Šta god ko rekao, nekada i te mere koje nisu popularne moraju da se realizuju. Kada vi sve ovo objedinite zajedno, ovo će sve biti fantastično, samo da se rea, uhm, realizuje do kraja i mislim da nijedno ministarstvo do sada, koliko sam ja pratila, ovaj, rad u ovom sektoru nekoliko godina unazad, nije sveobuhvatnije menjalo zakone i uredbe nego što je ovo sada.
I vi, a i Ministarstvo za demografiju i brigu o porodici, kao neko ko možda ima malo manje obaveza od vas. Ja ću podržati ovaj izveštaj danas. Hvala.
Poštovanje, predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani državni sekretari, kolege i koleginice. Danas je pred nama još jedan izveštaj resornog ministarstva. Eh, lično mislim, predsedavajući, da bismo češće mogli održavati ove sastanke našeg odbora, kako se ne bi desilo da sada, nakon šest meseci, skoro mi rešavamo izveštaj koji je iz decembra. Eh, naš odbor treba češće da radi, jer mi uvek imamo tema koje ovde možemo da raspravljamo, a sve sa ciljem unapređenja. Eh, m, sve odredbe koje ste vi naveli u ovom izveštaju su-- to je jedna klasična forma izveštaja koji mi često ovde imamo pred sobom i, naravno, mnoge aktivnosti su za pohvalu, ali uvek, kao i svuda, ima mesta za unapređenje.
Mi sada možemo raspravljati samo o onome što je realizovano, naravno, ali sve ovo rađa i neke nove ideje, kao što je i koleginica pomenula, čime se trebamo baviti u narednom periodu. Ali ne mislim da mi trebamo to postavljati u velikoj sali u formi skupštinskog, m, poslanikog pitanja, nego to upravo trebamo rešavati ovde. I upravo zbog toga kažem da mi jednomesečno bez ikakvih problema imamo teme za razgovor sa različitim akterima koji su vezani za oblast koju pokrivaju i vaše Ministarstvo i ovo drugo ministarstvo. Eh, naročito bi se osvrnula na ovu informaciju, eh, vašeg ministarstva za ova prethodna, poslednja tri meseca u prethodnoj godini, gde pominjete, eh, jačanje saradnje sa Medicinskom zajednicom i unapređenje politika usmerenih ka boljoj podršci pacijenata. Prvenstveno mislim na lečenje od retkih bolesti, jer na kraju prošle godine mi smo imali četrnaest hiljada petsto dvadeset osam lica koja su upisana u registar retkih bolesti i neki taj budžet za njih je bio oko dest milijardi, ako se ne varam.
Eh, dok se, recimo, 2000. godine, eh, m, dok se Ministarstvo nije uključilo, bilo je negde oko dve hiljade evidentiranih u taj registar, što je, primetićete, značajna razlika, a i kolege su to verovatno imali prilike da vide. Ali, eh, svojim merama ste vi značajno doprineli na unapređenju i poboljšanju kvaliteta života ove, eh, grupe stanovništva. Eh, od 2012. godine država izdvaja za, eh, ovu vrstu, eh, podrške i od tada je do sada to izdvajanje uvećano za preko sedamdeset puta, što znači da, eh, vladajuća struktura prepoznaje potrebe naših sugrađana i oni koji nikada ranije nisu dobijali određene podrške.
Primera radi, dvehiljaditih godina mi nigde nismo imali podršku ljudi koji ostvaruju pravo na uvećani dodatak za tuđu negu i pomoć. Tu nije ni postojalo. To postoji tek poslednjih godina. Eh, sva uvođenja novina povlače za sobom i neka druga materijalna davanja i ostvarivanje novih prava, što je apsolutno, ovaj, za podršku. Eh, ono što sam primetila ja je da u poslednja ta tri meseca bilo i petnaest usvojenja po osnovu, u, eh, drugostepenog postupka.
Inače, to su-- drugostepeni postupci su u nadležnosti upravo vašeg ministarstva, a u toku dvadeset pete je bilo pedeset devet usvojenja. Alimentacioni fond, hm, je u tom periodu imao preko sedamsto podnetih zahteva i oko dvadeset posto su bili podnosioci očevi, kao što ste vi pomenuli. I u tom periodu je isplaćeno i izdvojena su sredstva za više od tristo zahteva, dok su ostali bili u, eh, postupku, eh, izdrže. Ja ću pomenuti samo nešto, obzirom da su novine koje su uvedene u Alimentacionom fondu značajne za jednu kategoriju stanovništva, znači za one koji imaju presudu po kojoj roditelj, jedan od roditelja nije plaćao i država to finansira, a onda se država naplaćuje od istih. Međutim, postoji još jedna kategorija koja je tu propuštena o čemu treba ti-- razmišljati u narednom periodu.
To su jednoroditeljske porodice gde niko ne plaća alimentaciju, jer po presudi ne postoji da roditelj treba da plaća izdržavanje iz bilo kog razloga. Znači, vi imate samohranu majku koja ima platu sedamdeset hiljada, koja, recimo, živi u Beogradu, ima jedno dete. Ona treba da se finansira, a drugi roditelj ona ne želi da ga tuži.
Iz bikovog razloga zbog mira u kući, zbog sukoba, zbog bilo čega. Znači, ona možda nije ostvarila ni pravo na dečiji dodatak. Znate kojiki bi taj materijalni efekat za nju bio. Drugo za takve roditelje treba obezbediti podršku za kupovinu nekretnina. Znači, mi imamo kupovinu nekretnine po osnovu rođenja trećeg deteta za majke koje su porođajne određenim ovim poslednjim godinama koje ostvaruje, a ta kategorija je potpuno ispuštena.
Ja mislim da tu postoji mogućnost za njihovo unapređenje i za proširenje za samohrane roditelje koji nemaju alimentaciju izdržavanja. Vi imate roditelje koji sedam, osam, deset godina plaćenja. Moje dete stiglo do punoletstva. Sada treba da ide na studije. Zamislite kako će on to dete izdržavati sa tim svojim primanjima, ukoliko nema podršku roditelja i ukoliko ne živi kod roditelja ili slično i dovoljno je da samo može da plaća stan.
Recimo, možda je neko od njih i prošao ovu kategoriju za kupovinu subvencionisanih kredita za molode. Možda ima trideset sedam, trideset osam godina i ona ne može da konkuriše žena nego muškarac ni tu. Znači, to je negde kategorija gde bi se mogle naći određene mere proširenja i podrške. Mm, pomenuo je, ovde u Izveštaju piše da je u prošloj godini oko sto pedest saveta za demografiju i porodicu formirano i mm, to do pre nekoliko godina takođe nije postojalo. To je ono što je omogućilo da se i na lokalu razviju neke nove mere, э, ne samo vezano od tipa karavani roditeljstva.
Э, imamo sada i, э, fondove i na lokalu koji podržavaju van telesnog prodnju. Znači, za onaj deo koji ne podržava država i koji pređu onu granicu čak za ovaj starosnu po godinama i po ispunjavanju uslova ili pokušaja, pa ih plaća i lokal. Em. Meni je mnogo drago da vi proširujete mere, ali bih se osvrnula i na jedan deo koji smatram da je još jako bitan i koleginice nešto pomenuo toga. Kada, vi ste to u izveštaju pomenuli.
Sami ste rekli da je unapređenje i povećani broj porođaja. Ja sam negde pročitala za predhodna tri meseca trista dvadeset devet. Vi ste čak sada sa tim brojem stigli do šesto, što je znači da određene mere i subvencije ipak imaju izvestan učinak u svemu ovome. Kada su u pitanju centri za socijalni rad i slučajevi nasilja, vi znate da postoje timovi za nasilje svuda na lokalu. Postoji i koordinacija i saradnja među lokalnim institucijama, e, tim za koordinaciju i saradnju koji sarađuje sa tužiloštvom.
Međutim, ono gde bi ja negde apelovala ne samo kada je u pitanju vršnjačko nasilje gde se radi na unapređenju i nekako sve kampanje idu najviše na to kada je reč o partnerskom i rodno zasnovanom nasilju, moramo se osvrnuti na to da su, mm, n-neka dokumenta sektorske strategije zastarela i protokoli postupajući u svim segmentima se trebaju obnoviti. Mi imamo protokole po kojima se postupa koji su iz 2017. osamnaeste godine. Govorim o protokolima za zdravstvo, za postupanje policijskih službenika, za postupanje centara za socijalni rad i slično. A drugo, tu negde izostao i onaj akcioni plan po kome se treba delovati.
Bez obzira što i kod nas u Vojvodini su formirana nova radna tela, kada je u napređenju, э, timovi su formirani na lokalu za rad sa decom. Međutim, ono što je potrebno za dalji razvoj je razvijanje usluga u centru za socijalni rad, za rad sa žrtvama i nasilnicima kroz savetovišta za brigu o porodici i podršku porodici. To je vrlo značajno i za ovu kategoriju stanovništva koju sam ja pomenula za žene koje su samohrani roditelji i očevi jer njima kroz to treba i nemaju svi savetovišta, ne podležu licenci. Znači, što veći broj centara treba forsirati na te usluge i na ove zdravstveno ovakve socijalne usluge. To je to.
Ja bih ovaj izveštaj pohvalila. Nema mi sad tu retroaktivno šta da se vraćamo. To je ono što ste vi uradili i znači samo postoje mere, em, mesta za unapređenje i neke segmente možemo unaprediti i dalje. Я ću svakako podržati ovaj izveštaj.