Hvala, predsednice.

Dakle, o konceptu možemo da diskutujemo, samo što smatram da vam ne ide u prilog jer koncept koji ste vi nudili građanima upropastio je Srbiju. U tom konceptu briga o ljudima se svela na to da ste 500.000 ljudi ostavili na ulici bez posla. Dovelo nas je do toga da ste sve što je valjalo u Srbiju upropastili i kriminalno privatizovali i imate tu do sebe jednog čoveka može da vam kaže kako je to izgledalo. To kako ste brinuli o deci najbolje vi znate na primeru Pionirskog grada, gde ste odmaralište za decu ukrali i napravili prvi rijaliti program u Srbiji, kuću „Velikog brata“, milione zgrnuli na samo tom jednom poslu. Sećate se jako dobro tog projekta. Da ne pričamo koliko ste ih i kako učestvovali i mnogi od vas u tom projektu.

Koncept u kome je dobro i za koji ste se vi zalagali i borili, koji ste primenjivali tada je bio – krasti a ne raditi jer nije imao ko da radi, a oni koji su radili bili su bliski vama i samo su krali i zato ste napravili poslovne imperije u svim vašim firmama. Zato je i moguć bio koncept da u politiku dođete iz Češke sa 40.000 evra, polovnim automobilom Sab i jednom kućom, a da nakon osam godina iz politike izađete sa 619.000.000 evra samo u jednoj firmi i na desetine stanova, garaža i poslovnih prostora. Je li to koncept koji ste vi osmislili i koji mislite da možete ponovo da prodate građanima? Bogami ne, i taj koncept smo bili u prilici da vidimo. Taj koncept su građani prezreli i zato su vas poslali na smetlište političke istorije. I sada nakon ovih izbora, koje toliko nekako priželjkujete će, a kako se pomene datum bežite od njih, vam jako brzo pokazati da sve što ste radili Srbiji, građani Srbije nisu zaboravili i da ta politika koju ste vi sprovodili nikada u našoj zemlji ne sme da se ponovi. Hvala.

32/2 AL/IR

Gospodine Miljuš, pa nije vas pomenuo. Pričao je o vama kao kolektivu.
Izvolite.
Imate dva minuta.

Ja ću manje od dva minuta. Pola miliona ljudi je otišlo iz Srbije zahvaljujući tom vašem konceptu. Zahvaljujući tom vašem konceptu Srbija je na listi korupcije pala za 45 mesta u poređenju sa tim vremenom, o kome vi danas pričate. A što se tiče… Molim? Ne razumem.

Da li možete, gospođo Brnabić, da smirite ove ljude koji ulaze-izlaze pa onda pokušavaju da dobacuju i da kao postavljaju pitanja? Evo i dalje to rade. Da li čujete? Pa pitam vas je li čujete, pošto svaki put kada se to dešava se pravite da ne čujete, a svaki put kada neko sa ove strane dobaci bilo šta tvrdite da čujete i onda ste spremni još da traktate, tu obrazlažete šta je ko i kako od nas rekao? Ja bih vas samo molio da primenjujete iste standarde, a na svako pitanje mogu da odgovorim, samo ne mogu kad je horsko.

Dakle, 45 mesta je pala Srbija od trenutka kada je na vlast došla Srpska napredna stranka na rang-listama korupcije. Prema rang-listama koje mere povezanost sa organizovanim kriminalom Srbija je najlošije rangirana u regionu i to vam opet ne kažem ja. To vam kažu međunarodne institucije. Za one koji znaju, ukucaju to na Guglu i sve lepo nađu. Tako da nema razloga, gospodo, da se raspravljate sa mnom. Vi se raspravljate sa tim institucijama i sa činjenicama, a to baš i nije pametno.

Dobro.
Meni je neverovatno da vi ne čujete sva dobacivanja kada neko drugi. Dubravka Kralj nije mogla da govori od dobacivanja, horskog dobacivanja, sa vaše strane. Nije mogla žena da govori, ali vama to ne smeta. Šta vas briga. Pa to je istina. Pa ne treba istina da vas opterećuje. Pa, da, evo i sada. Evo, to je to da se čujemo. To je to da se čujemo. Žena bukvalno nije sama sebe mogla da čuje. Jeste li onda nekoga umirivali? Teško je malo da se čuje istina. Ne odgovora, ne prija ušima. Dobro.
Aleksandar Mirković ima reč.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.

Dakle, ja se neću žaliti na dobacivanja koja će sada da uslede, zato što ovo što ću sada pročitati verovatno će izazvati malo jaču reakciju prethodnog govornika ili cele te njegove grupacije.

Prvi bitan element jeste taj evropski put o kome nema nikakve dileme. To je sjajna vest za ovu zemlju i prvi put mi značajnije pravimo iskorake u tom pravcu. Znate li ko je ovo rekao? Nije Aleksandar Mirković to rekao. Prethodni govornik u pohvalama na „Pink“ televiziji na račun Aleksandra Vučića. Pa kako sada dođosmo od tih pohvala „Pinka“ do ove sada retorike? Dakle, muk, tajac. E, to vam je, poštovana predsednice, kada mislite u nekom trenutku da će biti šanse za vas da se ponovo dočepate vlasti, onda ide jedna priča i onda primećujete i napredak i evropski put i hvalite sve to. Kada ipak shvatite da takvi kakvi ste nikome niste potrebni i da nećemo da se prljamo sa vama, onda se ploča okrene.

I još jednu stvar sam ostao dužan. Ove pohvale odštampaću vam pa ću vam predati i vašim kolegama iz koalicije, da znaju šta taj čovek misli o nama i kako je lepo govorio o našem evropskom putu, o predsedniku Aleksandru Vučiću. Ali ono što je još jako važno za vas kao grupaciju. Često pominjete Vojislava Šešelja. Kažete –

32/3 AL/IR

Šešelj je pisao ovaj zakon Mrdiću. Nije sigurno, ali ono što jeste sigurno, zahvaljujući Vojislavu Šešelju, vi i vaša stranka ste bili vlast na Starom gradu. Zahvaljujući Vojislavu Šešelju, vi ste uzimali plate, upravne odbore, delili funkcije, postavljali svoje direktore. Zahvaljujući vama, Vojislav Šešelj se pitao na Starom gradu i donosio odluke, a vi ste jedini koji ste uspeli u Srbiji da uvedete novi politički pravac – četnokratiju. To je kada su demokrate i četnici zajedno bili zarad ličnog interesa. Po tome ćete ostati upamćeni. Hvala.

Reč ima Miroslav Petrašinović.
Izvolite.
33/1 MV/MJ 16.30 – 16.40

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Od ukupno 25 preporuka koje je ODIHR preporučio Republici Srbiji da se usvoje, mi smo primenili 12 i mi ćemo nastaviti dalje sa primenjivanjem ODIHR preporuka, jer mi nemamo problem sa izbornim uslovima. I bilo kakvi uslovi da postoje, mi smo sigurni i ubeđeni da će Srpska napredna stranka i lista koju bude predvodio predsednik Republike Aleksandar Vučić pobediti i osvojiti ubedljivu pobedu na izborima.

Mi nismo bežali od donošenja Zakona o jedinstvenom biračkom spisku kao što ste to bežali vi. Mi nismo bežali od osnivanja Komisije za reviziju biračkog spisak kao što ste to bežali vi. Bili smo spremni da 11 puta menjamo nacrt tog predloga zakona, da prihvatimo sve vaše predloge i da ga na kraju usvojimo. I nastavićemo i dalje da menjamo. Mi smo menjali izborno zakonodavstvo 2022, menjali smo ga 2025, menjamo ga sada ove godine. Spustili smo cenzus na 3% upravo da bismo omogućili vama takvima da možete da uđete u ovaj parlament. Dok je cenzus bio 5% ne znam da li je i jedna politička organizacija sa vaše strane mogla da ga pređe i da participira u ovom parlamentu. Spustili smo cenzus na 3%, omogućili smo da imamo veću zastupljenost manje zastupljenog pola u parlamentu, povećali smo sa 30 na 40%.

Iz godine u godinu, iz izbornog ciklusa u izborni ciklus usvajamo preporuke ODIHR-a, ponašamo se odgovorno. Ne radimo ono kao što ste radili vi, da vas to nije zanimalo, da se to nije ticalo vas. Pričate o slobodnim izborima. Mi smo nalazili džakove sa glasovima u jarugama, u kanalima koje ste bacali 2012. godine da ne bi naš predsednički kandidat pobedio na izborima. Nalazili, i o tome obaveštavali javnost, kompletne džakove sa materijalima, sa glasačkim listićima, sa biračkim spiskovima. I vi sad pričate o tome da mi krademo izbore? I to su bili slobodni izbori, gde neko kad mu se ne svidi izborni rezultat kompletan onaj džak sa listićima i sa zapisnikom zafrljači negde i baci, da neko ne bi mogao da utvrdi rezultate izbora? Vi govorite o radničkim pravima i vi govorite o radnicima?! Svaki četvrti u vreme vaše vlasti je bio bez posla, svaki četvrti radno sposoban čovek u vreme vaše vlasti je bio bez posla.

U vreme vaše vlasti ljudi koji su štrajkovali su sebi sekli prste i dalje o tome postoje snimci na Jutjubu, gde možete da vidite kako su se radnici u vaše vreme borili da zaštite svoja radnička prava. I sada vi govorite nama kako mi, ne znam, vršimo neku represiju, pritiskamo ljude, zastrašujemo itd. Mi koji smo ljudima omogućili da mogu da rade i da žive od svog rada, doveli investicije. Govorili ste pre godinu dana, kada je „Fijat“ rešio da obustavi proizvodnju u Kragujevcu pre dve godine, kako će to opet da izazove dolinu gladi, kako će to da izazove neku katastrofu. Posle par meseci „Stelantis“ je krenuo sa procesom rada i odjedanput nema ništa. Ne čujemo više ništa. Pravi se električni automobil u Kragujevcu. Svi ljudi koji su radili u „Fijatu“ našli su ili posao tu ili u „Simensu“ ili u drugim fabrikama koje se otvaraju.

Utičete na to da strani investitori požele da odu iz naše zemlje zbog toga što blokirate puteve, blokirate regionalne puteve. Pokušavali ste da blokirate auto-put i time se dičite, time se ponosite, time se hvalite. Hajte samo, molim vas, mogu građani Republike Srbije jasno da odluče, jasno da vide kakva je razlika između minimalne cene rada koja je bila kada ste vi bili na vlasti, koliko je ljudi bilo nezaposleno kada ste vi bili na vlasti, da je tada bilo normalno da se priča da li je 25%, 26% nezaposleno, pa će možda do kraja godine to da se spusti na 20% i to je bilo kao dobro. Sad imamo nezaposlenost ispod 8%. Lekari nam se vraćaju iz sveta, dolaze ovde i zasnivaju radni odnos, oni lekari koji su odlazili kad ste vi bili na vlasti. Oni studenti koji su napuštali fakultete i odlazili u inostranstvo kada ste vi bili na vlasti sada se vraćaju i dobijaju ugovore od Ministarstva zdravlja da rade u svojoj zemlji.

33/2 MV/MJ

E, to je razlika između nas i vas, to je razlika između naše politike i vaše politike. To je razlika između onoga što mi radimo i gledamo svakoga dana da pomerimo našu zemlju napred. Zato će takva politika uvek da dobija na izborima. Hvala.

Hvala vam.
Pitala sam vas, gospodine Miljuš, da li ste čuli ovo dobacivanje? Ali nije vam smetalo? Dobro. Tako da, nemojte da mi pričate o tome da imam duple standarde. Molim vas, nemojte samo to da mi pričate.
Idemo dalje.
Reč ima Marina Raguš.
Izvolite.

Hvala, gospođo predsednice.

Mislila sam malo drugačije da koncipiram svoje izlaganje, ali ne mogu da odolim.

Savet za borbu protiv korupcije, Verica Barać, izveštaj o medijima. Ja ću ovde samo da vas podsetim na sažetak, ali sasvim sam sigurna da vi to jako dobro znate, u svaku paru, svaki evro, u svaki cent, u svako skriveno vlasništvo medija, koncentraciju tako skrivenog vlasništva medija u svim poreskim rajevima. To je bila slika medijskih sloboda tada.

Dakle, meni je bio zanimljiv zato što su interesantni ljudi koji su učestvovali u tom okruglom stolu Medija centru. Datum je 29. septembar 2011. godine. Tema izveštaja – o pritiscima i kontroli medija koji je predstavljen. Znate ko je autor, Savet za borbu protiv korupcije, onaj isti koji je razložio na atome sve pljačke i 24 sporne privatizacije, zbog kojih su vas oni što su vas doveli na vlast srušili.

Dakle, kaže – otvarajući skup, profesorka Fakulteta političkih nauka Snježana Milivojević je rekla da je prihvatila da učestvuje na skupu i pomogne nastojanjima Saveta za borbu protiv korupcije da se ova tema otvori u javnosti jer je prvi put pročitala izveštaj koji je razumela i ujedno bila zapanjena onim što je razumela. Ona je konstatovala da izveštaj Saveta pokazuje one procese koje danas drže zarobljene medije u Srbiji.

Izveštaj govori i nešto vrlo indikativno o tehnologiji rada države sa medijima. Sada dolazimo do onog vama vrlo osetljivog dela – ocenila je Snježana Milivojević. Rekla je da je izveštaj doživela kao krimi-priču o medijima, posle čijeg je čitanja ostala iznenađena činjenicom koliko su komplikovani i suptilni procesi, to verovatno za ovo skriveno vlasništvo u ofšor zonama, jel` tako, koji okružuju tokove novca u današnjoj medijskog sferi. Ti tokovi novca su od velike važnosti jer je vlast, tadašnja, ne sadašnja, naučila da direktne političke uticaje danas nije moguće ostvariti i da se danas moć transferiše u ekonomsku da bi se potom opet koristila kao politička, što predstavlja jedan veoma komplikovan proces.

Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, Verica Barać zahvalila je svima koji su došli, a vrlo je interesantan broj i imena ljudi. Rekla je da je sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje, zbog čega je posredno ugrožena i borba protiv korupcije, naravno, koja ne može da se odvija bez pomoći slobodnih medija. Verica Barać objasnila je da je Savet dugo analizirao tu 2008, o kojoj smo slušali, i 2009, kako ono beše po izveštaju – slobodni i uspešni izbori. Aha! Ona je napomenula da najveći deo te dokumentacije od Nacionalnog servisa, uprkos rešenjima Poverenika od javnog značaja, Savet do tada nije dobio. Zašto? Jer je Javni servis, umesto da dostavi dokumentaciju, odlučio da plaća novčane kazne. Vrlo maštovito. Ali, to je tada bilo uobičajeno. Tada su se tako i odlučivali za privredne prekršaje, da bi ostvarili neverovatnu dobit.

33/3 MV/MJ

Predsednica Saveta je objasnila da je izveštaj rađen na osnovu dokumentacije koja je dobijena iz Ministarstva i Trezora, da se na osnovu te dokumentacije može jasno videti uticaj države na medije. Poverenik za informacije od javnog značaja gospodin Rodoljub Šabić… Zvuči poznato? Dobro. Rekao je posle činjenica koje su iznete u izveštaju, a koje nije moguće dovesti u pitanje, da svaka priča o transparentnosti vlasništva nad medijima u ovom društvu, zamislite, postaje neozbiljna. Ovaj stepen, citiram – ostvarivanja transparentnosti vlasništva nad medijima je karikatura, precizirao je Šabić. One je rekao da je pitanje uticaja državnih institucija na medije krucijalno. Šabić je osudio finansiranje pojedinih medija iz budžeta i dodao da je neprihvatljivo da se novac poreskih obveznika koristi za, pazite sad, ličnu i stranačku promociju. Zvuči poznato. Taj problem, po Šabićevom mišljenju, centralno je pitanje u izveštaju Saveta.

34/1 MZ/MP 16.40–16.50

Zaštitnik građana gospodin Saša Janković konstatovao je da su slobodni mediji preduslov za ostvarivanje političkih prava građana. Odlično. Pravo na izbor je moguć samo ako imate informaciju na osnovu koje možete doneti odluku o izboru, a mediji su ti koji su preuzeli javnu ulogu da građanima tu informaciju pruže, da je objasne, analiziraju, interpretiraju na razne načine, ali uvek tako da građanin ima minimalnog osnova da može nešto da zaključi o kvalitetu i objektivnosti te informacije, objasnio nam je tada gospodin Janković.

Da bi mediji ostvarili tu ulogu moraju se poštovati određena pravila. Pa sada, ovaj izveštaj pokazao nam je da neka od temeljnih pravila u srpskom društvu nisu postavljena na pravi način i zaključio da je zato važno da se razgovara o tome i šta je to što građani gube, jer nemaju informacije.

Idemo dalje. Predsednica Udruženja novinara Srbije gospođa Ljiljana Smajlović rekla je da je izveštaj Saveta pokazao da mediji u Srbiji ne da nisu saveznici društva u borbi protiv korupcije, što bi trebalo da budu, već su saučesnici države u jednoj koruptivnoj igri. Ona je dodala da bi volela da je njeno udruženje uradilo takav izveštaj, ali uputila je glasno pitanja na osnovu tog izveštaja: kako je moguće da jedna siromašna država utroši, zamislite, 40 miliona evra – 2011. godine je održan ovaj okrugli sto – ali ne na žilavo i kritički intoniranu štampu, o kojoj vi pričate ovih godina, već da ih je utrošila da bi kupovinom, zamislite, lažnih istraživanja u medijima, kupila publicitet i reputaciju, glasove i reklamni prostor za stranačke i političke funkcionere, a sve preko državnih i javnih ustanova i njihovih para. Smajlovićka je na kraju rekla da je zbog toga posebno zanima da li će Vlada Srbije razgovarati o izveštaju koji je sačinio, zamislite, Vladin savet za borbu protiv korupcije.

Ali ima još jedno interesantno ime i prezime sa tog okruglog stola. Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, iliti NUNS-a, gospodin Vukašin Obradović ocenio je da ćemo odgovore na pitanja koja smo čuli na skupu dobiti već danas i sutra na osnovu uvida u to u kojim medijima i u kojoj meri će biti plasirani izveštaji sa ovog događaja. On je zaključio da ne treba previše biti vidovit i predvideti šta će srpska javnost saznati o podacima koje je Savet za borbu protiv korupcije izneo u ovom izveštaju. „To govorim zbog toga“, citiram, „što moramo da prestanemo da budemo licemeri“, u pravu je, „i da se bog zna kako iznenađujemo nad ovim što smo ovde danas pročitali, jer svako iole obavešten zna kako to funkcioniše“, kaže gospodin Obradović i jedino što je gospođa Barać i Savet za borbu protiv korupcije sakupio podatke i hrabrost da to javno iznese. Gospodin Obradović se dalje zapitao da li mi možemo govoriti o nezavisnom, profesionalnom, istraživačkom novinarstvu, posle ovih podataka navedenih u izveštaju Saveta.

Ovaj izveštaj je, koliko god on govori o sistemskoj korupciji u kojoj učestvuju državni organi i mediji, zapravo jedna tužna priča o srpskom novinarstvu i o novinarima koji su stavljeni u poziciju da pristaju na svakakve ucene i pritiske, zaključio je gospodin Vukašin Obradović. Imam toga još. Nemam dovoljno vremena.

Prosto je neverovatno, i vi i ja se sećamo tog perioda, u izbornoj kampanji niste mogli da ostvarite prostor, na šta imate prava na nacionalnom servisu, niste mogli da kupite, ako ste hteli, jer je neko otkupio celokupan taj reklamni prostor. A zašto? To je takođe, nažalost pokojna, gospođa Barać objasnila u svom izveštaju, podsetivši nas na jedan intervju u časopisu „Status“, gde je nekadašnji predsednik Srbije odgovorio gospodinu Basari, koji ga je pitao – otkud ti u politici? A onda je on rekao – ja sam se našao, parafraziram, sa svojim školskim drugarima i onda smo se mi

34/2 MZ/MP

dogovorili, nas četvorica, četvrti mi je bio onako nedovoljno poznat, ali posle sam razumela ko je, da zakupimo celokupan medijski prostor, da ne dozvolimo radikalima da dođu na vlast. Godine 2012. Srpska napredna stranka na đurđevdanskim izborima, a imala je dostupnost samo Fokus radiju, dolazi na vlast. Sve ostalo je istorija. Toliko o tome.

Kada govorite da je nama u cilju da se ništa što govori opozicija, studenti, bilo ko ko je na suprotnoj strani ne čuje, to je apsolutno netačno, jer u momentu dok govorite vi ste na nacionalnom servisu u direktnom prenosu, a pritom imate neke luksemburške medije na svojoj strani. Pritom imate influensere, pritom imate firme sa onima koji algoritmima rade čuda na društvenim mrežama. Ali dobro. Toliko o tome ko se koliko razume u celu tu priču. Beograd je, ceo svet je selo, sve se negde zna.

Sad kažete – nasilje. Pored medijskih sloboda, i nasilje. Pritisak na birače, ucene i nasilje. Kako je SNS osvojila vlast 2012. godine? Ne razumem. Priča vam je tanka. Ili DOS, hajde da budemo politički korektni, septembra 1999. godine? Znači, negde škripi. Je l' tako? Naravno, za DOS, tu su bile i velike pare koje su došle iz Zapadne Evrope, ne zato što sam ja rekla, nego zato što su se pohvalili svi sa „obojenom revolucijom“ oni koji su ih napravili, i to su stotine miliona dolara. Nesrećni Amerikanci iz američkih uticajnih medija pokušavali su da saznaju pravu cifru ali, avaj, nisu uspeli, a bili često u Budimpešti, gde su vas sve okupljali. I da, u džakovima donosili pare za obaranje režima Slobodana Miloševića.

Međutim, ono što je meni… A imali smo prilike puno puta da čujemo, ja sam, eto, bila i na javnom slušanju, drage kolege, da vas obavestim, i tamo smo čuli da su nama mandati osporeni, ja bila u čudu pa gospođu Oliveru Kovačević iz Ustavnog suda Srbije pitala – molim vas, možda je meni promaklo, ali kojim pravnim aktom je Ustavni sud osporio mandate ljudima u ovom sazivu? Znači, čista laž. A onda su posle čuli – e pa, znate, nije nam dozvoljen pristup bazama podataka, vlast opstruiše rad Komisije za reviziju biračkog spiska. A jedinstveni birački spisak je konglomerat svih tih baza. Na moje pitanje koji konkretno slučaj i koja konkretno baza, ja sam dobila odgovor – svi. Znači, niko.

Ali ono što je meni i te kako važno, a posebno zbog toga što mi imamo jedan sebičan razlog, kako je rekao predsednik Republike, čije ime volite tako često da čujete, ali kome biste zabranili politički angažman jer ne možete da dobacite da ga pobedite, ali imamo jedan sebičan razlog – do kraja godine hoćemo tehnički da ispunimo sve kriterijume za pristupanje Evropskoj uniji. Zašto? Pa zato što je onda loptica na terenu Brisela. I da onda otvoreno kaže zašto vas nisu primili, a bili ste, uh, revolucionarna zvezda zvezde tih godina, uz velika obećanja, od para pa svega ostalog, do 2003. godine, ma svi ulazite u Evropsku uniju. Pa nisu, imaju neka druga posla.

E sad, ono što je meni jako važno jeste, a zaista ne prihvatam da smo mi najgori, da je sve super u drugim zemljama Evropske unije, a užasne stvari se dešavaju samo u Srbiji. To prosto nije tačno. A da nije tačno, možete da utvrdite tako što odete u bazu podataka ODIHR-a i onda vidite šta se tu dešava.

Izvinite što koristim malo više vremena, ali često ne pričam, neće mi zameriti moje kolege, verujem da je ovo vrlo informativno.

E, recimo, ja nisam bila lenja, pa sam krenula od one zemlje koja je najjača u Evropskoj uniji, a jeste Nemačka. Poslednji izbori prevremeni su bili 23. februara 2025. godine i, zamislite, oni imaju 55 preporuka da ispune, na osnovu izveštaja ODIHR-a. Pedeset pet preporuka. A da vidimo o čemu se radi. Sad ja stvarno nemam puno vremena da se bavimo, šteta, ali napisaću tekst, pa ćemo upoznati javnost sa svim detaljima. Ono što je meni ovako posebno važno bilo, da zbog jednog zakona koji su

34/3 MZ/MP

usvojili pa smanjili broj poslanika sa 735 na 630 i tih pravnih njihovih reformi, 23 kandidata koja su pobedila u svojim okruzima nisu dobila mandate. Iako su mnogi posmatrači ODIHR-a videli taj izborni sistem koliko-toliko pozitivan, ali ta reforma je bila žestoko kritikovana zato što nije bilo konsultacija, inkluzivnosti tokom procesa usvajanja i zato što je dodatno oslabila, zamislite, manje partije.

Ne mogu da čitam sve, samo one najznačajnije.

35/1 MT/CG 16.50 – 17.00

Jako je važno kada je reč o izbornom ambijentu jeste da je taj izborni ambijent, i to strana 2. tog izveštaja, da su obeležile velike podele u društvu, zamislite, izborno nasilje, široki rasprostranjeni protesti, fizički napadi na kandidate koji su se kandidovali na tim prevremenim izborima. Verujem da zvuči poznato. A mi smo ono kao najgori, niko nema gori od nas. Kampanja je bila obeležena dezinformacijama i užasnim stepenom govora mržnje.

Takođe strateško korišćenje instituta strateških ili slep tužbi prema medijima jer tamo je kleveta krivično delo, urodila je rezultatom da ODIHR nalaže kao prioritetno dekriminalizaciju klevete.

Ono što je jako važno da se ovde vidi pored tih 55 preporuka koje treba da ispune, a tiče se izbornog procesa, medija, izbornog zakona i svega ostalog, a nisu, veći deo je prioritetan. Posebno je izraženo nasilje, zamislite prema ženama, posebno je izraženo nasilje u digitalnom prostoru prema, zamislite manjinskim grupama i osetljivim grupama. Sve ove preporuke nekako idu u tom pravcu.

Meni će biti posebno interesantno, a ja vam sada kažem da je Srbija bolja po izbornim uslovima, izbornom ambijentu, da ne kažem da je vladajuća koalicija ušla u veliki sukob sa civilnim sektorom zato što su ih tokom jedne podrške AFD kada je reč o imigrantima nazvali da koriste javna sredstva i da će to preispitati u političke svrhe, zamislite.

Još dva primera koja su meni jako bitna. Jedna je članica EU, a jedna je viđena najbolji kandidat za članstvo u EU i zemlja koja će prva ući u EU jeste Crna Gora. Iz sažetka u najvažnijim tačkama za Hrvatsku. Godine 2024. su bili kod njih parlamentarni izbori.

Kaže ovako – većina preporuka ODIHR-a ostalo je ne odgovoreno uključujući i one koje se odnose na tačnost podataka u registru birača, regulisanje i nadzor izbornih kampanja, uzgred, regulisanje, nadzor i finansiranje su kod svih najproblematičniji. Reč je o desetinama miliona, ako ne i stotina miliona evra.

Mere podsticanja za stvaranje rodnih kvota na izbornim listama, dekriminalizaciju, klevete, pravila o kvalifikaciji kandidata, transparentnosti, finansiranje izborne kampanje, zakon o izbornim jedinicama za izbor poslanika u hrvatski Sabor iz 2023. godine, izmenio granice izbornih jedinica postižući time njihovo izjednačavanje u pogledu registrovanih birača. Ali, promene su usvojene zamislite, bez smislenog javnog savetovanja ili javnih rasprava i bez postizanja šireg konsenzusa članica EU, te je tim zakonom izmenjen temeljni element izbornog sistema samo šest meseci pre izbora, što odstupa od međunarodnih dobrih praksi.

Onda kada je reč o prebivalištima kažu ovako – policija može ukinuti status prebivališta građana, ali zakon ne predviđa jasne i objektivne kriterijume ili transparentnu proceduru za ukidanja statusa prebivališta. O čemu onda mi govorimo? Suprotno međunarodnim standardima i dobroj praksi ne postoje propisi u vezi donacija kompanija koje imaju javne ugovore sa državom.

Državno pravobranilaštvo samostalno odlučuje hoće li goniti kršenje finansiranja kampanja, ali ne objavljuje javno detalje finansijskih sankcija. Zanimljivo. Iako je medijska atmosfera raznovrsna neki medijski službenici su izvestili misiju ODIHR-a, a to je da postoje i dalje jake političke veze sa medijskim kućama, uključujući i javnu radio-televiziju, te da je primećen veliki broj tužbi protiv novinara. I dalje nije odgovoreno na ranije prioritetne preporuke ODIHR-a vezano za dekriminalizaciju, klevete, naknade štete, meni značajno, suprotno zakonu i međunarodnim dobrim praksama, opštine u kojima Srbi čine trećinu stanovnika nemaju glasačke listiće i informacije za birače pisane na ćiriličnom pismu.

35/2 MT/CG

Konačno za Crnu Goru kao najboljeg kandidata, zemlju koja je najviše napredovala na putu pristupanja članstvu u EU kaže ovako – između ostalog i dalje postoji dugotrajna zabrinutost u pogledu tačnosti biračkog spiska, posebno u vezi sa osobama koje žive u inostranstvu i umrlim osobama uključenim u spisak što umanjuje poverenje javnosti u proces registracije birača.

Neki sagovornici su u misiji ODIHR izrazili zabrinutost po pitanju prakse korišćenja podataka birača, falsifikovanja potpisa za podršku svojoj listi kandidata tokom izbora od strane političkih stranaka. Birači su mogli na internetu da provere, ali tek nakon što državna izborna komisiji potvrdi liste.

Ovo, zaključuje ODIHR, ne pruža pravovremen i efikasan pravni lek. Državna izborna komisija po pitanju vremenskih ograničenja, logističkih izazova tokom sprovođenja verifikacije potpisa, itd. Ne bih da previše vremena, zaista, oduzimam,

Onda, zabrinutost za nasilje nad ženama u Crnoj Gori može odvratiti žene od učestvovanja u političkom životu i od kandidature. Ono je posebno zastupljeno na internetu. Većina prethodnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope u vezi sa finansiranjem kampanje i dalje nije uvažena. Kao takvi postoje neadekvatni mehanizmi za efikasnu verifikaciju donacija ili proveru troškova, zamislite.

U suprotnosti sa dobrom međunarodnom praksom Ustavni sud raspravlja na zatvorenim sednicama bez prisustva stranaka, ne objavljuje svoje odluke. Sud nije po zakonu obavezan da objavljuje sve svoje odluke, ali objavljuje neke informacije o ishodima.

Ovo su samo tri primera uz jedno podsećanje na tu paralelu koja je vrlo značajna, a pritom radilo se na njoj u periodu od 2008. do 2011. godine. I uz veliko izvinjenje mojim kolegama ovo mi je bilo jako važno zbog građana koji sve nas, zamislite, a govorimo o mogućnosti da svako od vas kaže baš bukvalno sve što mu padne na pamet.

Direktno smo u prenosu, ja verujem da će, i ne želim da zaključujem u ime naših građana, ali sam potpuno uverena da će doneti pravi zaključak posle svega ovoga.

Hvala vam.
Idemo dalje.
Sledeći na listi je prof. dr Đorđe Pavićević. Nije tu.
Profesor dr Jelena Jerinić. Nije tu.
Reč ima Tatjana Nikolić.
Izvolite.