Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 15 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
18/2 AL/LjL
Narodni poslanik prof. dr Đorđe Pavićević, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o studentskom organizovanju, kojih je deset narodnih poslanika podnelo Skupštini 28. marta 2024. godine.
Da li poslanik prof. dr Đorđe Pavićević želi reč? Izvolite.

Hvala.

Ja bih poštovanim građanima i poštovanim građankama ponovio nešto što smo mi više puta govorili, a govorili smo o zloupotrebama studentskog organizovanja od strane vladajuće stranke, uključujući i upotrebu studenata za krađu na izborima. Znači, imali smo taj čuveni slučaj koji nikada nije razrešen, naprotiv, videli smo da su neki od tih studenata napredovali, da su dobili posao i pozicije u nekim institucijama. Očigledno je da takve stvari baš nemaju efekta onda kada se obraćamo ovoj većini.

Zeleno-levi front ima predloge više zakona vezanih za obrazovanje i oni svi idu u pravcu koji je apsolutno suprotan onome što je u svojih pet tačaka u "Kuriru" izneo predsednik države. Znači, oni svi idu u pravcu da daju mogućnost onima koji učestvuju u obrazovnom procesu da učestvuju i sprovode ono što bi bile reforme.

Ono što brine predsednika i što vidimo u tim tačkama jeste u stvari na koji način da uništi i unizi državne univerzitete, znači da na neki način smanji značaj i studentskog i bilo kog organizovanja koje bi se ticalo ljudi zaposlenih na univerzitetima.

Druga stvar koja ga interesuje jeste kako da stranim kompanijama obezbedi što više zaposlenih, odnosno da što više učenika pošalje na dualno obrazovanje.

Ono što jeste problem, jeste u stvari što i Vlada i ministarstvo više ispunjavaju želje predsednika, to smo videli već u više navrata do sada, nego što pitaju one koji to rade i one koji to sprovode na koji način to treba da se organizuje. To nas je dovelo u situaciju, to govorim i vama ali govorim i mnogo više građanima i građankama Srbije, da mi već sada jesmo u poziciji da se preispituju poglavlja o obrazovanju i kulturi koja smo već zatvorili u pregovorima sa EU, ali vi ste svojim delovanjem u ovom periodu i vašim naporima da sprovodite, pod navodnicima, "hrabre reforme" uspeli da u stvari dovedete u pitanje dostignuća koja su već bila ostvarena i da mi sada budemo u poziciji da ponovo moramo da radimo neke stvari koje su već bile završene. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za predlog je glasalo 16 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik docent dr Biljana Đorđević predložila je da se dnevni red dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

U Srbiji danas mnoge žene koje vode sopstveni biznis, sopstveni posao, dolaze u situaciju da moraju da biraju između toga da postanu majke i da održe taj svoj biznis, da li mogu uopšte sebi da priušte roditeljstvo i koliko bi to njih koštalo? Dakle, moraju da biraju između jednog ili drugog. Isto tako, postoje i žene koje su prekarne radnice, koje su na fleksibilnim ugovorima, ne o radu, dakle, zaposlene su po ugovorima van radnog odnosa, koje isto tako uopšte nisu u jednakom položaju sa ženama koje su zaposlene po osnovu ugovora o radu i nemaju ista prava kada je reč o trudničkom, porodiljskom odsustvu sa rada radi nege deteta.

18/3 AL/LjL

Roditeljstvo i rad ne bi smelo da bude nešto između čega žene moraju da biraju, pogotovo, je li, ako promovišemo roditeljstvo i ako želimo da postoji sloboda i uslovi u ovoj zemlji da imamo više dece. Nažalost, mnoge od ovih žena vrlo često govore, pišu, kada pišu o svojim situacijama, o tome kako ih država Srbija zapravo tretira neprijateljski, pogotovo kada je reč o majkama preduzetnicama.

Prema podacima Indeksa rodne ravnopravnosti Srbija beleži niže vrednosti u oblastima rada i novca u odnosu na prosek Evropske unije, a posebno to važi za samohrane roditelje i porodice sa više dece, koji su izloženi većem riziku od siromaštva. Tako da, kada pričamo o potrebi da se poveća zapošljivost žena, podrška njihovom samozapošljavanju, naročito žena u neformalnoj ekonomiji i samohranih majki, to nikako ne sme da ostane samo jedan deklarativni cilj i neki projekat gde će se neko od ministara ili ministarki slikati, već mora da se zapravo zadovoljni osnovno pravo koje je ovim ženama uskraćeno i one su diskriminisane i potpuno drugačije tretirane od drugih žena koje imaju ugovore o radu.

Naravno, možemo da pričamo o tome i zašto je sam razvoj preduzetništva važan, ali, ponavljam, ovde je reč o prekarnim radnicama takođe. Zbog toga Zeleno-levi front najpre u oči Osmog marta je predložio ove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Predao je još dva, odnosno još tri zakona u tom nekom paketu zakona zaštite žena u ovom položaju. Trenutno tražimo dopunu dnevnog reda za ovaj zakon – dakle, da se izmene Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom učine tako da se garantuje naknada u visini minimalne zarade za vreme porodiljskog ili odsustva sa rada radi nege deteta, kako za majke preduzetnice, tako i za majke prekarne radnice.

19/1 MV/JG 13.00 – 13.10

Tražimo da se ovaj predlog nađe na dnevnom redu. Između ostalog, podsećam da ćemo za nekoliko dana imati i Međunarodni dan porodice. Pa, eto, ima li bolje prilike od toga da u ovom domu raspravljamo o jednoj tako važnoj stvari za mnoge majke i mnoge porodice u ovoj zemlji?

Najzad, postoje neke evropske direktive o primeni načela jednakog tretmana muškaraca i žena koji se bave određenom aktivnošću u svojstvu samozaposlenih lica, na koje bi isto tako mogli da se pozovemo. Prošlu sednicu smo imali, takozvanu, o evropskim zakonima, ali ja mislim da to nije potrebno, dovoljno je samo da tretiramo ljude jednako. Zahvaljujem se.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 19 narodnih poslanika.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Milenko Jovanov predložio je da se obavi zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milenko Jovanov predložio je da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. predloženog dnevnog reda obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Da li želite reč? (Ne.)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave i o predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje: za – 137 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja u 2026. godini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike1, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović;
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović
4. Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o Ustavnom sudu, koji je podneo narodni poslanik Miroslav Petrašinović.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Molim sada poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
19/2 MV/JG
Da li predlagač, narodni poslanik Miroslav Petrašinović želi reč? (Da.)
Izvolite.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažena ministarko, koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred nama se danas nalaze četiri izborna zakona, odnosno četiri predloga za izmenu i dopunu zakona, koji će svakako unaprediti i poboljšati izborni proces u Republici Srbiji.

To je samo deo postupka koji odgovorno sprovodimo od 2022. godine, kada smo takođe unapredili naš izborni proces, pa onda kroz izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku iz 2025. godine i sada na dnevni red su došle izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika, izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, dopune Zakona o izboru predsednika Republike i izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.

Ovim izmenama i dopunama želimo na prvom mestu da podstaknemo veći stepen stručnosti srednjeg organa za sprovođenje izbora i nižih organa za sprovođenje izbora. Kada to kažem, imam u vidu gradske i opštinske izborne komisije, kao i biračke odbore. Nakon završenih parlamentarnih izbora 17. decembra 2023. godine, Međunarodna posmatračka misija ODIHR sačinila je svoj izveštaj u kome je navela preporuke koje bismo trebali da razmotrimo i da na osnovu toga vidimo koje od njih možemo uspešno da implementiramo u naše zakonodavstvo, a sve u cilju da bi izborni proces bio što bolji.

Kada je u pitanju vlast Srpske napredne stranke, mi se ponašamo odgovorno i odgovorno smo pristupili tome, u najboljoj želji i nameri da naš izborni proces unapredimo. To činimo kontinuirano, kao što sam rekao, preko izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, pa onda do ovih izmena. Želeli smo da učinimo tako da svaki birački odbor bude apsolutno kompetentan i stručno obučen da može da sprovede izbore na datom biračkom mestu, na taj način što smo uveli obaveznu obuku kako za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i za članove biračkih odbora. Obuka je takva da bukvalno svaki podnosilac, ovlašćeni predlagač, tačnije lica koja mogu da participiraju kao članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija, tako i biračkih odbora, mora da prođe obuku.

Kada su u pitanju članovi gradskih i opštinskih izbornih komisija, pored toga što tu obuku moraju da prođu i da zavrede određenu potvrdu, odnosno sertifikat, kao što su predsednik, zamenik predsednika i članovi, potvrdu o toj obuci moraju imati i sekretari gradskih, odnosno opštinskih izbornih komisija. Ista je stvar kada su u pitanju i članovi biračkih odbora, bez obzira ko ih predlaže, u skladu sa zakonom. Da li su to poslaničke grupe, podnosioci izbornih lista, načelnici gradskih i opštinskih uprava, da li je to u pitanju možda Ministarstvo za pravosuđe kad je u pitanju glasanje u našim kazneno-popravnim zavodima, ili je to u pitanju Ministarstvo spoljnih poslova kada je u pitanju glasanje u našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima, ko god od ovlašćenih predlagača u skladu sa zakonom predloži lice da bude član gradske ili opštinske izborne komisije ili biračkog odbora, to lice koje se predlaže mora da je prošlo obuku i da ima potvrdu.

Propisali smo da će RIK biti taj organ koji će biti u obavezi da propiše način obuke i organizuje način sprovođenja obuke. Takođe, RIK će biti u obavezi da zajedno sa lokalnim izbornim komisijama, gradskim i opštinskim izbornim komisijama, organizuje način sprovođenja obuke. Znači, stalni sastav i prošireni sastav biračkih odbora, a ona lica koja se zamene da budu članovi biračkih odbora,

19/3 MV/JG

bukvalno svi moraju da prođu obuku. To je nešto što je ODIHR i pohvalio, jer su oni rekli da bi bilo dobro da se organizuje tako, da organizujemo jedan standardizovani tip obuke da bukvalno svi prođu tu obuku.

Ono na šta su nam oni sugerisali da bismo trebali da razmotrimo i da vidimo da li postoji zakonsko rešenje da to implementiramo, a mi smo naravno to prihvatili, jeste zato što su izrazili određenu vrstu bojazni da bi moglo da dođe do diskriminacije lica koja su iz različitih političkih opcija da prođu obuku. Prihvatili smo to i kroz intervenciju kroz član zakona propisali da se obuka sprovodi bez obzira na političku pripadnost, politička uverenja i stavove. Znači, jednako apsolutno za sva lica.

Takođe, ono što će Republička izborna komisija imati u svojoj obavezi, jeste da će morati da vodi jedan jedinstveni registar gde će biti upisana sva lica koja su uspešno završila obuku. Taj registar će sadržati podatke poput imena i prezimena, jedinstvenog matičnog broja, broja telefona, mejl adrese, adrese prebivališta i ono što je značajno – datum kada je to lice steklo potvrdu, odnosno kada je uspešno završilo obuku. Zašto je ovaj datum bitan? Ovaj nam je datum bitan zbog toga što smo dodatno želeli da uozbiljimo ceo proces, tako da potvrda koju stekne kandidat koji prođe obuku je vremenski ograničena na tri godine.

Išli smo na rok od tri godine zato što smo želeli da nakon svakog izbornog ciklusa, odnosno pred svaki izborni ciklus lica koja su stekla potvrdu mogu da nadograde svoje znanje, da ga obnove i da ga nadoknade i da na taj način svaki put mi unapređujemo izborni proces. Ako imamo u vidu da redovan mandat narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije traje četiri godine, a potvrda traje, odnosno ima svoju važnost od tri godine, tako bi onda sva ova lica koja su stekla potvrdu pre novih redovnih parlamentarnih izbora bila u obavezi da opet prođu obuku i da opet steknu tu potvrdu i na taj način obnovila i nadogradila svoja znanja.

Druga stvar – zašto je bitno da stoji ovaj datum u tom registru koji će napraviti RIK? Zbog toga što smo predvideli koji su to slučajevi kada lica koja su stekla potvrdu tu potvrdu gube. To je situacija ukoliko je lice bezuslovno osuđeno za krivično delo protiv izbornog prava, tada to lice gubi potvrdu i u registru se navodi koji je to datum kad je lice izgubilo potvrdu. A zašto je bitno, zašto se navodi taj datum? Zbog toga što to lice u naredne tri godine neće biti u prilici da opet pohađa obuku i da stekne potvrdu.

Drugi uslov koji smo takođe predvideli kada lice gubi potvrdu a da je prošlo obuku, to je situacija kada su izbori poništeni na biračkom mestu. U toj situaciji svi članovi biračkog mesta gube potvrdu i morali bi opet da prođu obuku da bi tu potvrdu zadobili.

20/1 MZ/IR 13.10–13.20

Kada smo propisivali ovo zakonsko rešenje imali smo u vidu situaciju da, po važećem zakonskom rešenju, kada dođe do ponavljanja izbora na datom biračkom mestu, celokupan birački odbor gde su izbori poništeni ne može da bude opet biran, odnosno ta lica ne mogu opet biti birana na tom biračkom mestu da budu u sastavu biračkog odbora.

Još jedna novina koju smo implementirali kroz izmene i dopune Zakona o narodnim poslanicima jeste mogućnost da sada jedan birač svojim potpisom može podržati više lista. To je preporuka koju smo imali, i ne samo nakon parlamentarnih izbora održanih 17. decembra 2023. godine, već nakon i prethodnih parlamentarnih izbora koje smo imali pre 2023. godine, da bi trebalo razmotriti mogućnost i prosto implementirati to zakonsko rešenje da sada omogućimo jednom biraču da može da podrži više izbornih lista.

Ovo rešenje je dobro, naročito kada uzmemo u obzir da imamo jako veliki broj opština sa malim brojem birača, tako da se sada stvara mogućnost da građani imaju veću mogućnost izbora. Imamo stranke, odnosno političke opcije koje se nalaze na levoj ili na desnoj strani ili su stranke centra, na svim tim stranama imate po više političkih opcija i sada stvarate biraču mogućnost da svojim potpisom podrške može da pomogne kandidovanje više izbornih lista, a da onda kada dođe dan za glasanje birač ima mogućnost da svoj glas opredeli za jednu od tih lista, odnosno svoj glas podrške da jednoj od tih lista.

Takođe, išlo se korak dalje u cilju omogućavanja većeg opet pluralizma i omogućavanja, da kažem, izbornim listama da se lakše kandiduju na izborima, a to smo radili tako kroz intervenciju što smo izbrisali član 78. Zakona o izboru narodnih poslanika koji je predviđao odbijanje izborne liste, a odbijanje liste predviđaju u slučaju ukoliko nosilac izborne liste ili kandidat za narodnog poslanika nema izborno pravo, ukoliko nosilac liste ili kandidat za narodnog poslanika se već nalazi na ranije proglašenoj izbornoj listi, ukoliko na izbornoj listi nije ispoštovano pravilo o zastupljenosti polova ili ukoliko naziv izborne liste nije određen u skladu sa zakonom. Ovaj član je propisivao da se u tom slučaju, ukoliko nisu ova pravila ispoštovana, odbijalo proglašenje izborne liste; mi smo sad to izmenili i ostavljamo mogućnost podnosiocu izborne liste da mu se ne odbije izborna lista, već da on može da promeni, odnosno otkloni sve te nedostatke da bi izborna lista bila proglašena.

Takođe gde smo intervenisali kroz izmene i dopune Zakona o izboru narodnih poslanika jeste kada su u pitanju liste nacionalnih manjina, odnosno ona lista koja želi da dobije status liste nacionalne manjine, ta stranka koja želi da zadobije taj status mora biti upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, a u nazivu liste mora stajati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine. Takođe, u nazivu liste jasno mora da stoji odrednica interese čije nacionalne manjine, odnosno koje nacionalne manjine zastupa ta izborna lista.

Isti je slučaj kada su u pitanju koalicije stranaka nacionalnih manjina – sve stranke moraju biti stranke nacionalnih manjina, upisane u Registar političkih stranaka kao stranke nacionalnih manjina u nazivu liste, kao kada se kandiduje jedna stranka isto moramo imati pune ili skraćene nazive svih stranaka nacionalnih manjina i čije interese, odnosno koje interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa. Kada je u pitanju grupa građana, u nazivu liste mora stajati koje interese, odnosno čije interese, koje nacionalne manjine ta lista zastupa.

20/2 MZ/IR

ODIHR je insistirao na ovom rešenju. Mi smo to rešenje prihvatili zato što na taj način ne želimo da dovedemo birača u zabludu, jer smo na prethodnim parlamentarnim izborima imali izbornih lista čiji naziv nikako nije ukazivao na to da je u pitanju izborna lista nacionalnih manjina. Sada u nazivu liste mora da stoji naziv nacionalne manjine čije interese ta lista zastupa.

Takođe, ono što je bitno spomenuti jeste vezano za primenu pojedinih odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o narodnim poslanicima, gde smo takođe morali da usaglašavamo rokove sa ODIHR-om, jer su oni želeli da ovi rokovi budu kraći da bismo što pre imali obučene srednje organe za sprovođenje izbora, a to se odnosi na gradske i na opštinske izborne komisije, tako da ona lica koja su izabrana za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija pre stupanja na snagu ovog zakona imaće rok od tri meseca nakon stupanja ovog zakona na snagu da prođu obuku, steknu potvrdu, odnosno sertifikat, a ona lica koja će biti izabrana za članove gradskih i opštinskih izbornih komisija nakon stupanja ovog zakona na snagu biće u obavezi da prođu obuku i tu potvrdu steknu u roku od šest meseci, odnosno najkasnije do 31.12. 2026. godine.

Kada su u pitanju članovi biračkih odbora, tu smo išli na duži rok, zato što je potrebno, zbog jako velikog broja lica koja participiraju, odnosno će participirati kao članovi biračkih odbora, da to važi od 1.1.2028. godine. Kada to kažem, treba da imamo u vidu da je to negde otprilike nešto malo manje od 200.000 ljudi koji na taj način učestvuju kroz rad biračkih odbora u stalnom i u proširenom sastavu i upravo iz tog razloga potrebno je više vremena da bi se na kvalitetan način sprovela obuka tih lica.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, kroz taj zakon smo predvideli, i to se naslanja na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, da su sada gradske i opštinske izborne komisije dužne da sarađuju sa Republičkom izbornom komisijom u cilju sprovođenja obuke, za koju je, opet, nadležna, kao što sam malopre govorio, Republička izborna komisija, jer je Republička izborna komisija ta koja je nadležna da organizuje način i sprovede obuku, a pri tome mora da im pomogne gradska, odnosno opštinska izborna komisija.

Takođe je nedvosmisleno propisano odredbama Zakona o lokalnim izborima da ne sme da postoji nikakav oblik diskriminacije, naročito propisano vezano za politička uverenja i za političke stavove onih lica koja hoće da pohađaju obuku i dobiju potvrdu da bi mogli da budu u gradskim i opštinskim izbornim komisijama i biračkim odborima. Takođe je propisano da i sekretar i zamenik sekretara u gradskoj i opštinskoj izbornoj komisiji takođe mora biti lice koje je prošlo obuku i koje je steklo potvrdu.

Pravimo jedan javni jedinstveni registar, odnosno RIK je zadužen da napravi taj registar, a onda zakonom ovlašćeni predlagači – bilo da su u pitanju poslaničke grupe, bilo da su u pitanju podnosioci izbornih lista, bilo da je u pitanju načelnik nadležne gradske ili opštinske uprave, Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo inostranih poslova – znači, na tom jedinstvenom pregledu, odnosno na toj bazi, mogu da vide da li lice koje oni predlažu ima potvrdu i koja je važnost njegove potvrde. Jer kao što to predviđa Zakon o izboru narodnih poslanika, isto to se odnosi i kada je u pitanju Zakon o lokalnim izborima – lica koja su stekla potvrdu u slučajevima predviđenim zakonom, znači ako je neko osuđen za krivično delo protiv izbornog procesa ili su izbori poništeni na odgovarajućem biračkom mestu, na biračkom mestu gde je to lice bilo član biračke komisije, gubi potvrdu, odnosno neće moći da pohađa obuku da dobije tu potvrdu ukoliko je učinilo krivično delo, a ukoliko je bilo u sastavu odbora gde su izbori poništeni moraće opet da prođe obuku da bi opet zadobilo potvrdu.

20/3 MZ/IR

Što se tiče pravila koja se odnose na manjinske liste, kao i u Zakonu o izboru narodnih poslanika, apsolutno preslikano i na Zakon o lokalnim izborima, u nazivu liste moramo imati pun ili skraćen naziv stranke nacionalne manjine i da je stranka nacionalne manjine upisana u Registar političkih stranaka kao stranka nacionalne manjine, da u nazivu liste imamo koje interese nacionalne manjine zastupa ta izborna lista. Kada su u pitanju koalicije stranaka nacionalnih manjina, sve moraju biti stranke nacionalnih manjina. I kada je u pitanju grupa građana, kao što sam govorio i malopre, u nazivu liste mora jasno da stoji interese koje nacionalne manjine ta izborna lista zastupa pored naziva liste.

Kada je u pitanju dopuna Zakona o izboru predsednika Republike, tu se odnosi na birački odbor, tako da članovi biračkog odbora moraju da imaju potvrdu, odnosno da su prošli obuku za rad u biračkim odborima.

Kada govorimo o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, tu smo intervenisali u pogledu rokova. Ono što je bio naš predlog jeste da sada organ za sprovođenje izbora ima rok od osam dana da dostavi kompletnu dokumentaciju Ustavnom sudu da bi Ustavni sud mogao da donese odluku u tom izbornom sporu. Prihvatili smo komentar ODIHR-a da bi trebalo ići na kraće rokove, tako da smo ovim predlogom zakonskog rešenja predvideli da to bude tri dana, znači sa osam dana skratili smo na tri dana.

Takođe, u onom delu gde je Zakon propisivao hitan postupak kada je u pitanju izborni spor, iz ODIHR-a su tražili da ipak taj rok nekako odredimo, da ga definišemo kroz odgovarajući broj dana. Naš prvobitan predlog je bio da to bude 30 dana, iz ODIHR-a su tražili da ispitamo mogućnosti da taj rok nekako skratimo, da bude kraći. Uz konsultacije sa predsednikom Ustavnog suda i sudijama Ustavnog suda došli smo dotle da taj rok bude 20 dana. Znači, sad organ za sprovođenje izbora ima rok od tri dana da kompletnu dokumentaciju, sve spise predmeta dostavi Ustavnom sudu, a Ustavni sud ima rok od 20 dana da donese odluku u tom sporu.

21/1 MT/MP 13.20 – 13.30

Takođe, onde gde smo intervenisali ticalo se roka za održavanje ponovljenih izbora. Ukoliko odluka Ustavnog suda bude da se izbori moraju ponoviti, odnosno da poništi rezultate izbora usled nedostataka na datom biračkom mestu taj rok je bio do 10 dana, mi smo taj rok sada našim predlogom produžili i sada je taj rok do 30 dana. Na taj način omogućava se svim činiocima, svim akterima tog izbornog procesa da imaju dovoljno vremena da se organizuju da sprovedu kampanju da bi ostvarili što bolje rezultate.

Na ovaj način mi smo pokazali apsolutno jednu spremnost da sve ono što trebamo da promenimo, što možemo da unapredi naš izborni proces promenimo. I to je, na kraju krajeva, i ono što je rekao predsednik Vučić da ćemo prihvatiti sve preporuke ODIHR-a, da ćemo implementirati sve samo da bismo mogli da omogućimo što bolji, što transparentniji proces i da nakon narednih izbora ne čujemo više ni jednu kritiku sa druge strane da nešto nije bilo urađeno u skladu sa preporukama, da nešto nije bilo dobro, da opet slušamo priče o nekim fantomskim biračima, o glupostima sa kojima su zamlaćivali građane Republike Srbije.

Podsećanja radi, reći ću vam da smo prošle godine usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, prihvatili bukvalno sve što je bilo traženo, da se formira komisija za reviziju biračkog spiska, da mogu da se vrše terenske kontrole, jer smo često slušali neistine kako na određenim biračkim mestima, ne znam, ima prijavljeno 50, 70, 210 birača. Sada postoji Komisija za reviziju biračkog spiska, sada može da se izvrši terenska kontrola i da bukvalno na svakom biračkom mestu, u svakom domaćinstvu tačnije, na svakoj adresi vidite koliko birača ima.

Srpska napredna stranka, Aleksandar Vučić, vlast koju predvodi SNS ne beži od promena izbornog zakonodavstva, ne beži od propisa. Mi smo u stanju da uradimo bukvalno sve i da napravimo kakve god uslove žele, jedino što ne možemo da im omogućimo, jedino što ne možemo da im damo, to su glasovi. Glasovi građana Republike Srbije nedvosmisleno pripadaju SNS, idu SNS zato što građani Republike Srbije prepoznaju ono što radi predsednik Republike Aleksandar Vučić, prepoznaju rad, prepoznaju odgovornost, prepoznaju na kraju krajeva rezultate politike koji su vidljivi u svakom gradu, u svakoj opštini, u svakom selu.

Na kraju, želim da napomenem da smo mi pre nego što smo došli u plenarno zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije imali četiri jako kvalitetno organizovana javna slušanja. Imali smo javno slušanje u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu, Beogradu. Ni jedno od tih javnih slušanja nije trajalo ispod tri sata. Imali smo predstavnike i stručne javnosti. U ova četiri grada bili su predstavnici univerziteta, profesori pravnih fakulteta koji su aktivno uzimali učešće u diskusiji, davali predloge koje još uvek razmatramo. Generalno, najveći broj tih predloga ticao se rokova za odlučivanje Ustavnog suda. Profesori Pravog fakulteta gotovo jedinstveni u stavu da taj rok treba biti duži, da taj rok treba biti barem 30 dana. To je nešto svakako o čemu ćemo razmišljati, ali ono čim bih želeo da zaključim, jako kvalitetna zakonska rešenja.

Pokazali smo spremnost, političku širinu da menjamo naše izborno zakonodavstvo, da prihvatamo preporuke Međunarodne zajednice, da prihvatamo preporuke ODIHR-a. Otvoreni smo za to, otvoreni smo za diskusiju, otvoreni smo za dijalog i to je ono na kraju što je predsednik Vučić i rekao i tražio od svih nas, da razgovaramo, da imamo taj dijalog, i međustranački i lični, i da na taj način menjamo propise i da naše društvo bude jedno bolje demokratičnije društvo koje ide u cilju i pravcu Evropske unije.

Hvala.

21/2 MT/MP

Hvala vam.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Reč ima Olja Petrović.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Narodne skupštine.

Uvaženi članovi Vlade, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovane građanke i građani Republike Srbije, na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili smo da su svi predlozi kolege Petrašinovića u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Pred nama su izmene izbornih zakona koji dodatno unapređuju demokratski proces u Republici Srbiji, potvrđuju opredeljenje naše države da institucije budu snažne, uređene u službi građana. Ove izmene nisu rezultat bilo kakvog pritiska, već odgovorne politike koju Srbija vodi godinama, politike stabilnosti, razvoja i očuvanja nacionalnih interesa.

U vreme globalnih kriza, ratova, ekonomske neizvesnosti i političkih potresa širom Evrope i sveta Srbija je uspela da sačuva stabilnost, da sačuva mir i sigurnost svojih građana. To nije došlo slučajno i to je rezultat odgovorne politike predsednika Aleksandra Vučića, politike koja vodi računa o interesima države, politike koja vodi računa o ekonomiji, o investicijama, o platama i penzijama i pre svega o tome da građani Srbije ne osete posledice svetskih kriza u onoj meru u kojoj to osećaju mnogo razvijenije države od nas. Ali, ništa se ne podrazumeva, stabilnost države nije nešto što postoji samo od sebe. Ona se čuva svakog dana odgovornim odlukama, ozbiljnom politikom i poverenjem građana. Zato su izbori važni i ne zbog političkih stranaka, već zbog puta kojim Srbija treba da nastavi.

Važno je reći da se izbori ne raspisuju onda kada to odgovara opoziciji, kada njima odgovaraju rokovi, kada završe svoje političke kalkulacije ili holideje, već onda kada je to najbolje za državu Srbiju, za njenu stabilnost, jer država nije igračka i izbori nisu sredstvo za ispunjavanje dnevno političkih želja.

Građani Srbije na izborima odlučuju da li žele nastavak politike razvoja, novih puteva, fabrika, povećanje plata i penzija, očuvanje mira i stabilnosti ili žele povratak onih koji su Srbiju ostavili bez fabrika, sa zatvorenim radnim mestima, slabom ekonomijom i urušenim institucijama.

Posebno je važno da građani vide razliku između politike rada i odgovornosti, ali i politike blokada, opstrukcije i stalnih pokušaja destabilizacija države.

Dok se država bori da očuva ekonomsku sigurnost građana i stabilnost zemlje u veoma teškim međunarodnim okolnostima blokaderi nude samo haos, zaustavljanje Srbije i atmosferu sukoba i podela.

Građani Srbije su mnogo puta pokazali političku zrelost i verujem da će umeti da prepoznaju ko vodi odgovornu politiku, politiku koja je u njihovom interesu, a ko želi da dođe na vlast bez programa, bez ideja, bez rezultata i preko destabilizacije zemlje.

Predložene izmene zakona dodatno jačaju poverenje u izborni proces. Obavezna obuka članova biračkih odbora znači više profesionalizma i manje mogućnosti za greške. Jačanje izbornih komisija donosi efikasniji i transparentniji proces. Izmene u vezi sa potpisima podrška i radom Ustavnog suda dodatno unapređuju demokratske procese i pravnu sigurnost. Dakle, Srbija pokazuje da želi još bolje institucije i još snažniji demokratski sistem.

21/3 MT/MP

Na kraju, najvažnije je da sačuvamo stabilnost, mir i kontinuitet razvoja zemlje. U ovakvom svetu punom neizvesnosti to je najveća odgovornost prema građanima. Zato verujem da će građani Srbije kada dođe vreme na izborima doneti mudru i odgovornu odluku, odluku da Srbija nastavi putem razvoja, stabilnosti i napretka.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima Uglješa Mrdić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Održali smo dve sednice Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Prvu sednicu 22. aprila, gde smo doneli Odluku o javnim slušanjima koja su trebalo da budu održana od 27. do 30. aprila u Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu i Beogradu, a onda na predlog opozicije i na njihovu molbu da pomerimo ta javna slušanja za barem nedelju dana mi smo na sednici Odbora pomerili i doneli Odluku da javna slušanja budu 4, 5, 6. i sedmog maja, a onda je nekoliko narodnih poslanika opozicije koji su to predložili napustilo sednicu i nije želelo da glasa na Odboru za ono što su oni predložili.

Potom, imali smo, kao što je poznato, 4. maja jako dobro javno slušanje u Kragujevcu, 5. maja u Nišu, 6. maja u Novom Sadu, 7. maja u Beogradu, gde smo imali prilike da čujemo i predstavnike međunarodnih organizacija, strukovnih udruženja, opozicije, pozicije, profesore Pravnog fakulteta, predstavnike lokalne samouprave, predstavnike Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i svako javno slušanje je trajalo između dva i tri časa. Jako dobra javna slušanja, gde je većina učesnika podržalo ove izborne zakone. Dakle, ova četiri zakona o kojima je moj kolega jako dobro govorio, Miroslav Petrašinović.

Naravno, deo opozicije nije izdržao da na javnim slušanjima i organizuje par nekih provokacija, zato što je očigledno da njima ne odgovara ni jedan zakon i što preporuči EU i što preporuči ODIHR. Ko god da preporuči neki zakon i kada se na javnom slušanju i usvoje neki njihovi predlozi oni su protiv toga.

Stekli smo utisak da očigledno oni zakoni koji odgovaraju opozicije su oni zakoni po kojima bi oni odmah proglasili pobedu. Po mogućstvu da ne budu izbori nego na ulici da se opozicija proglasi za pobednika izbora.

22/1 JJ/CG 13.30 – 13.40

Takođe smo imali i blago rečeno smešne govore pojedinih predstavnika studenata koji su se ponašanjem na javnom slušanju, kao i pojedini predstavnici opozicije prvenstveno pokazali kao nedostojni ovog parlamenta u kojem je bilo javno slušanje u maloj sali. Ono što su oni izgovarali, naravno ne želim sada da ponovim, ali je sasvim jasno da niti su čitali četiri predložena zakona, niti su uopšte znali o čemu se radi na javnim slušanjima.

Na sednici Odbora koju smo imali juče tu smo razmatrali tri zakona koja su u nadležnosti Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Razmatrali smo Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima. Jako dobra sednica Odbora i naravno sa deset glasova za smo zaključili svako glasanje. Glasali za sve tri tačke dnevnog reda i razmatrali zakone.

Naravno da predstavnici opozicije nisu izdržali da i na toj sednici Odbora za pravosuđe govore o nekim stvarima koji nemaju veze sa ovim zakonima. Tako smo imali prilike juče da čujemo da su pojedini predstavnici opozicije govorili o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku i mene napadali zbog tog zakona. Očigledno su zaboravili da je taj zakon usvojen novembra prošle godine u ovoj Skupštini, apsolutnom većinom glasova.

Inače, kada govorim o tom zakonu zbog preporuka ODIHR-a, civilnog društva i opozicije, kao što je poznato 11 puta smo menjali taj Zakon o jedinstvenom biračkom spisku kako bi svi bili zadovoljni. Ali, na kraju opozicija ne može da prežali ni to što je usvojeno što su oni predlagali.

Prema tome, ono što je svakako dobro što smo i na obe sednice Odbora i na četiri javna slušanja imali, kada se pogleda većinski, jednu dobru raspravu, dobro je propraćeno sve bilo i naravno svakome onome kome nešto nije bilo jasno, a prisustvovao je javnom slušanju po pitanju izbornih zakona, kolega Miroslav Petrašinović je detaljno pojasnio svaki deo, svaku izmenu i dopunu. To je to što se tiče izveštaja.

Nadam se da će na narednim sednicama Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu svi članovi Odbora, tu prvenstveno mislim na ove predstavnike opozicije, dolaziti pripremljeni, gde neće koristiti kamere, sednicu odbora ne bi li blatili predsednika Aleksandra Vučića, mene koji predsedavam Odborom, vas predsednice ili šefa poslaničke grupe Milenka Jovanova. Zahvaljujem.