Ne bih bio prvi, predsednice.

I to je istina.
Reč ima Miroslav Petrašinović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Osvrnuo bih se na par komentara u nekoliko prethodnih izlaganja.

Promene koje targetiramo ovim zakonima nisu ključne, nisu suštinske. Prosto, ne mogu da se složim sa tim zato što mi na ovaj način apsolutno uvodimo da srednji organ sprovođenja izbora i najniži organ sprovođenja izbora, kao što su birački odbori, budu kompletno obučeni.

Mi nismo imali problem sa ljudima, kada kažem problem – problem u smislu obučenosti sa ljudima i sa kandidatima koje je predlagala poslanička grupa Srpske napredne stranke, koji su uzimali učešće u radu biračkih odbora zbog toga što su ti ljudi prolazili obuke i redovno se javljali na sve obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije u saradnji sa RIK-om, ali s druge strane imali smo da jako veliki broj onih ljudi koje su predlagale opozicione političke grupacije nisu dolazili na te obuke i tu vidim da postoji jedan otklon od toga što će sada svi morati da prođu kroz te obuke, jer njima to nameće određenu vrstu obaveze. S druge strane, to jednostavno unosi jednu nesigurnost u ceo proces, da sada više niko ne može da kaže, a naročito oni da izborni proces na biračkom mestu nije sproveden u skladu sa izbornim zakonima zato što će sada i njihovi ljudi koji budu bili predlagani, koji budu u sastavu biračkih odbora morati obavezno da prođu obuku i morati da imaju tu potvrdu.

32/3 GD/IR

Mislim da smo pokazali i širinu kada smo usvojili još jednu preporuku ODIHR-a koja ne tangira nas kao najveću političku organizaciju sa kojom nikada nismo imali problem, a to je odbijanje proglašenja izborne liste. Mi sada dajemo dosta široku mogućnost za sve ono gde je organ za sprovođenje izbora bio u mogućnosti da odbije proglašenje izborne liste ukoliko kandidat za narodnog poslanika nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već drugoj ranije proglašenoj izbornoj listi ako nije bilo ispoštovano pravilo zastupljenosti polova, ukoliko u nazivu izborne liste nije odrađeno onako kako to predviđa zakon, odnosno u skladu sa odredbama zakona. Znači, mi smo to pravilo izbrisali i sada im omogućili da im se apriori ne odbije proglašenje izborne liste, već da mogu da otklone sve te nedostatke da bi izborna lista bila proglašena i na taj način smo pokazali koliko smo spremni da idemo u korak ka tome da im se olakša ceo postupak kandidovanja izborne liste, da ne moraju da u ceo postupak ulaze od početka, već da samo otklone one nedostatke koji postoje da bi izborna lista bila i proglašena.

Zaista je licemerno govoriti o nasilju na biračkim mestima od strane onih koji godinu i po dana sprovode nasilje. Nismo mi ti koji smo jurili ljude po ulicama da ih gađamo jajima. Nismo mi ti koji smo presretali funkcionere da im pretimo, da im branimo da idu, da im dolazimo na kuće, da pretimo njihovoj deci, da pretimo članovima njihovih porodica. To su radili neki drugi. To nisu radili članovi, ni funkcioneri ni bilo ko ko ima veze sa Srpskom naprednom strankom i sa vladajućom koalicijom.

Govoriti u jednoj rečenici da je stanje u zdravstvu katastrofalno, u školstvu, da nam je priroda zagađena, pa ja molim samo građane Republike Srbije da se sete da je do 2012. godine, kada odu u neki dom zdravlja i kada hoće da urade pregled na skeneru ili na ultrazvuku, da je najčešći odgovor bio – aparat je u kvaru, aparat je pokvaren, pa iz ovog grada idite u onaj grad, pa se čeka ovaj deo, pa se čeka onaj deo, pa je aparat radio dva dana, pa više ne radi itd. Mi smo sada došli do toga da imamo preko 24 skener aparata, magnetne rezonance najmodernije u svim našim kliničkim centrima, opštim bolnicama, a sada neko govori da je stanje u zdravstvu katastrofa.

33/1 AL/MJ 16.25 – 16.35

Uspeli smo u vreme Kovida, kada se ceo svet suočavao sa krizom, da napravimo dve potpuno nove kovid bolnice. Kada se ratovalo, bukvalno ratovalo za svaki respirator da je u našoj zemlji bio najveći mogući broj respiratora. Kada se svet borio za vakcine, za jednu vakcinu, da je naš zdravstveni sistem omogućio da smo mogli da biramo sa kojom vakcinom želimo da se vakcinišemo, i onda neko kaže – loš zdravstveni sistem, pa govori dalje da je loše u školstvu i obrazovanju. Koliko je samo škola obnovljeno, renovirano i škola i predškolskih ustanova i vrtića i svega onoga što ima vezano za obrazovanje naših ljudi. Koliko je država uložila u visoko obrazovanje, pa smo imali, ako se ne varam, i prošle godine, koliko smo samo novca dali našim univerzitetima, pa pomogli ljude koji studiraju na univerzitetima, da mogu da kupe stan, da imaju podsticajna sredstva, pa ulagali u mlade čak i na taj način, pa da najmanja rata za njihov stambeni kredit u prvih šest godina bude 100 evra, da posle šest godina, kada se srede, skuće, zaposle, da tek onda posle te šeste godine ta rata bude ekonomski opravdana, odnosno negde u visini od 300 do 400 evra u zavisnosti kakav su stan kupili, koje kvadrature. Pa smo omogućili tim mladim ljudima, koji završavaju fakultete da mogu da kupe stan čak i ako nisu zaposleni, gde im ne treba ni žirant, i koliko se ljudi iz meseca u mesec prijavljuje da koristi ta sredstva, pa su čak i to ismejavali, a onda mnogi od tih koriste upravo ta sredstva.

Govoriti o ekologiji, o tome da je zagađena životna sredina, i da mi tim pitanjima ne pridajemo značaj. Do 2010. godine budžetom je bilo izdvojeno pet milijardi za ekologiju. Prošle godine 23,8 milijardi izdvojeno je za ekologiju. Pa koliko je to novca više? U njihovo vreme pet milijardi. Sad kad Srpska napredna stranka, ima odgovornost za upravljanje ovom zemljom, 23,8 miliona milijardi za ekologiju. Pa koliko smo samo domaćih, naših toplana koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj prebacili na gas kao ekološki čisto gorivo. I opet u vreme svetske krize, ratova, globalne krize, obezbedili dovoljne količine gasa, da ne moramo da se vraćamo na ekološki prljavo gorivo, na ugalj, nego da možemo da koristimo gas, i da opet nismo morali bi ranije da zatvaramo škole, ni da skraćujemo nastavu, ni ranije da se zatvaraju tržni centri, nego da je sve moglo da radi utvrđenim radnim vremenom, da smo svuda imali one temperature kakve su propisane odlukama i lokalnih samouprava i ostalim pravilnicima, kada je u pitanju temperatura u objektima koja treba da bude i zimi, a da pritom nije rasla ni cena gasa.

I sve to omogući predsednik Aleksandar Vučić svojom spoljnom politikom da može da ima dobre odnose i na zapadu i na istoku, da može da dobije najbolju ekonomsku cenu koju građani Srbije mogu da plaćaju kada je u pitanju gas, a da jako dobro sarađuje i sa Francuskom kao jednom od vodećih zemalja Evropske unije, i sa Nemačkom, pa da imamo koliko nemačkih fabrika ovde, koje kod nas rade, koje zapošljavaju naše ljude, pa da možemo da kupimo „Rafal“ avione, da snažimo našu vojsku, i da za sve to bude dovoljno novca u budžetu, koji je dovoljno jak da u sve to može da ulaže – kako u zdravstvu, tako u obrazovanje, tako i u ekologiju, tako i u naoružavanje naših oružanih snaga, da bi one bile odvraćajući faktor od svakog onog koji pomisli da bi mogao da napadne Republiku Srbiju, i onda sve to neko u rečenici kaže – pa, loše ovde, loše ovako, onako. A ja samo građane molim da se sete da od 2012. godine, kada odu u neki zdravstveni centar, kad im neko kaže da ne radi aparat za ultrazvuk, kada dođu sa uputom da treba da se jave da budu primljeni na neko odeljenje – da im neko kaže da nema mesta, da nema slobodnog kreveta, kada su nam se škole urušavale, kada u osnovnim školama nismo imali toalete, pa je onda tada neko ismejavao premijera Aleksandra Vučića, koji

je tad bio premijer, koji je krenuo i od toga, i time da se bavi, da sređuje da svaka škola

33/2 AL/MJ

bude opremljena i toaletom i fiskulturnom salom i dvorištem i da sve zameni i renovira, i koliko smo uložili u ekologiju i u zaštitu životne sredine kroz ekološki zdrava goriva i onda neko kaže u samo jednoj rečenici – ma to sad ništa ne valja.

Ja zato molim građane samo da se sete toga kako je bilo do 2012. godine, šta smo uradili za proteklih 14 godina i da to bude nešto na osnovu čega će oni doneti odluku kada budu izbori kome će dati svoj glas i svoje poverenje. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Branko Lukić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kolege poslanici, građani Srbije, mi smo, kao što znate, konstruktivna opozicija. Ja ću da govorim o konkretnim stvarima, odnosno o onome što je propisano ovim setom promene izbornih zakona. Neću govoriti o zakonu o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu, nego ću govoriti o zakonu o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, zakonu o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika i zakonu o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima, pošto je za sve njih karakteristična jedna tema koju naša poslanička grupa vidi kao problematičnu.

Danas smo čuli da su izmene male, one jesu ne suštinske, male su, ali one nisu dobre. Naime, ova izmena, u sva tri ova zakona navedena, po nama dovešće do smanjenja broja zainteresovanih kontrolora. Kontrolorima se nameću nove obaveze i iz ovih rešenja ne vidimo uopšte da li će te obaveze biti ljudima i refundirane. Znamo da se godinama ne povećavaju predviđene naknade za troškove. One su oko dve hiljade dinara, pa smatramo da je obaveza, odnosno nametanje prolaska kroz trening i izdavanje potvrda ljudima koji su taj trening prošli nešto što će smanjiti broj zainteresovanih kontrolora koje opozicija treba da ima. Dakle, trening je poželjan po nama, ali ne bi trebalo da bude obavezan.

Pored toga, prijavljivanje na taj način kontrolora daće vlasti mogućnost uvida mnogo pre izbora u listu kontrolora opozicije i na našoj strani je opravdan strah da će nakon toga doći do pretnji, ucena, podmićivanja onih ljudi koji su predviđeni da budu kontrolori od strane opozicije. Videli smo ovih dana da se mrežama šire primeri premlaćivanja ljudi koji su protivnici vlasti.

Takođe, iz predviđenog seta se ne vidi da li je obuka predviđena da se vrši u centru nekom ili ta obuka treba da bude elektronska, dakle, da se vrši elektronskim putem. Naveli bismo da je i jedno i drugo za seoske sredine i starije ljude je, koji su uglavnom voljni da budu kontrolori, to neprihvatljivo, pogotovo je neprihvatljivo ukoliko se odredi da se vrši obuka bez naknade troškova u centru nekom, a neprihvatljiva je obuka obavezna putem elektronskih medija, odnosno elektronike jer stariji ljudi i ljudi u selu niti imaju znanje da u tome učestvuju, niti imaju opremu sa kojom bi učestvovali u takvom jednom nametnutom obaveznom poduhvatu. Pored toga, postoji i opasnost da će vlast određivati kome će da izda takvu potvrdu, a kome neće.

Dakle, obavezna obuka i potvrda o tome je opravdana za članove izbornih komisija, ali je nepotrebno opterećenje za članove biračkog odbora. Obuka treba da bude pravo, ali ne i obaveza člana biračkog odbora. Zato vas molim da se o ovome razmisli. Mi smo u ovom pravcu ponudili amandmane jer nešto mora biti sprovodljivo u život da bi moglo da bude i operativno. Hvala vam.

Hvala vama.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Boris Bajić.
Izvolite.
34/1 MV/MP 16.35 – 16.45

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu ove sednice nalaze se izmene i dopune četiri zakona koje se odnose na dalje unapređenje izbornog zakonodavstva Republike Srbije. Ova rasprava ima poseban značaj, ne samo zbog sadržaja zakona o kojima odlučujemo, već i zbog činjenice da govorimo o pitanjima koja se tiču poverenja građana, poverenja u institucije, poverenja u izborni proces, poverenja u državu.

Važno je što ovu raspravu vodimo upravo ovde, u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara je oduvek smatrao da se politički izazovi rešavaju dijalogom kroz institucije sistema, argumentima i odgovornošću. Svesni smo da je iza nas složen politički period. Predlozi o kojima danas razgovaramo nisu nastali slučajno, niti preko noći. Oni su rezultat jednog procesa, brojnih konsultacija, ozbiljnog rada i političke odgovornosti svih koji su učestvovali u usklađivanju našeg zakonodavstva sa preporukama ODIHR-a, odnosno Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Postoje različiti pristupi politici. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje. Politiku merimo rezultatima, delima, onim što ostaje iza nas. Naš cilj je jačanje demokratije, unapređenje prava građana i očuvanje političke stabilnosti. Verujemo da predložene izmene predstavljaju korak u tom pravcu.

Koa što je poznato, ODIHR još od 1997. godine prati izborne procese u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog ciklusa daje preporuke za unapređenje sistema i otklanjanje uočenih nedostataka. Međutim, važno je otvoreno reći i jednu činjenicu – tokom dugog niza godina te preporuke nisu bile predmet ozbiljnog institucionalnog rada. Unapređenje izbornih uslova tada nije bilo među političkim prioritetima. Tek tokom poslednje decenije razvijena je jasna politička volja da preporuke ODIHR-a ne ostanu samo slovo na papiru, već da budu ozbiljno analizirane i sistemski ugrađene u pravni sistem Republike Srbije. U tom cilju formirane su radne grupe koje su se sistemski bavile preporukama, na sličan način i sada je nastavljeno.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 17. decembra 2023. godine, sa 25 preporuka za unapređenje budućih izbornih procesa. Radi njihove implementacije, Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala Parlamentarnu radnu grupu za unapređenje izbornog procesa. Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka tom procesu pristupio ozbiljno i odgovorno, aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom tokom rasprava. Kao rezultat tog rada već smo usvojili izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, uvedeni su mehanizmi za sprečavanje zloupotreba u ovoj materiji, formirana je Komisija za reviziju biračkog spiska i očekujemo konkretne rezultate njenog rada. Danas nastavljamo proces implementacije preporuka ODIHR-a.

Naravno, o pojedinim predloženim rešenjima i preporukama imamo i sopstvene političke stavove koje smo u više navrata jasno izneli u komunikaciji u okviru Radne grupe. Smatramo da su neka postojeća zakonska rešenja bila dobra i funkcionalna. Pre svega rešenje prema kojem birač svojim potpisom može podržati samo jednu izbornu listu. Verujemo da je to mehanizam koji sprečava inflaciju izbornih lista. Takvo rešenje ni na koji način ne ograničava prava građana, jer svaki građanin slobodno odlučuje o tome kome će dati podršku, kako prilikom kandidovanja, tako i na samim izborima. Istovremeno, ono doprinosi i odgovornijem korišćenju javnog i medijskog prostora.

34/2 MV/MP

Takođe, smatramo da je postojeće rešenje, prema kojem status liste nacionalne manjine mogu imati isključivo političke stranke nacionalnih manjina, odnosno njihove koalicije, da je to rešenje bilo dobro i opravdano. Status manjinske liste ne sme biti puka formalnost, ne sme biti tehnička kategorija, ne sme postati politički instrument koji će neko koristiti samo onda kada mu to donosi političku korist. Ustav Republike Srbije jasno obavezuje državu da štiti prava nacionalnih manjina i garantuje posebnu zaštitu radi očuvanja njihovog identiteta i pune ravnopravnosti. Upravo zato smatramo da političko predstavljanje nacionalnih zajednica mora imati institucionalni legitimitet, političku odgovornost i kontinuitet.

Političke stranke nacionalnih manjina imaju program, statut, organe, članstvo i kontinuitet delovanja. Upravo to im daje legitimitet da autentično predstavljaju interese svoje zajednice. Najbolji dokaz za to jeste upravo Savez vojvođanskih Mađara. Već 32 godine Savez vojvođanskih Mađara predstavlja politički oslonac mađarske zajednice u Vojvodini i Srbiji. Tri decenije kontinuiteta, odgovornosti i rezultata. Iza nas ne stoje parole, iza nas stoje dela. Generacije ljudi koje su gradile našu organizaciju ostavile su dubok trag u političkom i društvenom životu Srbije i Vojvodine. Njihov rad danas predstavlja obavezu i inspiraciju svima nama koji nastavljamo istim putem, u odlučnoj borbi za očuvanje i unapređenje položaja naše zajednice.

Ponosni smo što smo učestvovali u izgradnji pravnog sistema koji danas garantuje visok nivo zaštite prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji. Izborili smo se za institucije koje imaju suštinski značaj za našu zajednicu, pre svega za nacionalne savete nacionalnih manjina, ali i za brojne druge institucije u oblasti obrazovanja, kulture, službene upotrebe jezika i pisma i informisanja. Rezultati su vidljivi širom Vojvodine, u gotovo svim oblastima društvenog života: otvaranje odeljenja na mađarskom jeziku i borba za obrazovanje na našem maternjem jeziku u osnovnim i srednjim školama; razvoj kulturnih institucija; izgradnja i rekonstrukcija brojnih objekata i obezbeđivanje sredstava za njihov nesmetan rad; jačanje medijskih ustanova; razvoj infrastrukture, projekti koji unapređuju kvalitet života u sredinama u kojima živi mađarska zajednica; višejezičke table i na državnim putnim pravcima posle mnogo decenija; stipendije za mlade; predškolska ustanova; domovi za učenike i studente; sportske akademije; program ekonomskog osnaživanja mađarske zajednice i još mnogo drugih konkretnih rezultata.

Posebno želim da istaknem jednu važnu tekovinu, ulogu Saveza vojvođanskih Mađara u procesu istorijskog pomirenja i ulogu mosta saradnje između naša dva naroda i naše dve države. Brisanje odluka o kolektivnoj krivici mađarskog naroda iz pravnog sistema Republike Srbije posle osam decenija predstavlja civilizacijski čin i istorijski rezultat, čiji značaj prevazilazi granice naše države. To je dokaz šta može da postigne ozbiljna, odgovorna i dugoročna politika.

Tokom svih procesa u prethodne tri decenije Vlada Mađarske i naša matična država bile su uz nas kao pouzdani partneri. Na toj podršci smo iskreno zahvalni i računamo na nju i u godinama koje dolaze, kako bismo obezbedili dalji razvoj i sigurnu budućnost naše zajednice u svojoj domovini Republici Srbiji.

Duboko verujemo da u politici prava ne idu bez obaveza, da ovlašćenja uvek moraju ići zajedno sa odgovornošću. Kao stranka koja baštini vrednosti evropskih integracija i političkog pluralizma, Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner u reformskim procesima i dijalogu sa međunarodnim organizacijama. U svemu tome interesi Republike Srbije i dostojanstvo naših građana moraju ostati najvažniji.

34/3 MV/MP

Upravo zato, iako određena predložena rešenja i preporuke nisu najkomfornija za nas kao manjinsku političku organizaciju, Savez vojvođanskih Mađara podržaće ove izmene zakona. Ne možemo ova pitanja posmatrati izolovano od ukupnog društvenog i političkog konteksta u kojem se nalazimo.

Vođeni željom da budemo konstruktivan činilac u društvu i da probleme rešavamo kroz institucije, pružićemo podršku ovim nastojanjima. Naš primarni motiv, pored već iskazanog uvažavanja preporuka međunarodnih organizacija, jeste iskrena želja da doprinesemo smirivanju političkih tenzija. Stabilnost društva zajednička je odgovornost svih nas.

35/1 MZ/LjL 16.45 – 16.55

U ovaj proces uloženo je ogromno vreme i trud, desetine sastanaka, stotine sati rada, detaljne analize zakonodavstva i preporuka ODIHR-a. Taj rad ne sme ostati bez rezultata.

Savez vojvođanskih Mađara smatra da preporuke ODIHR-a treba usvojiti i onda kada nisu u potpunosti u našu političku korist, jer verujemo da je to u interesu stabilnosti sistema i građana Republike Srbije. Ili ćemo uvažavati međunarodne organizacije i ići putem evropskih integracija, ili nećemo. Mi se zalažemo za poštovanje tih vrednosti i za dalji napredak.

To se upravo odnosi na deo o obavezama za koji smatramo da uvek ide ruku pod ruku sa pravima. Istovremeno, smatramo da su inicijalni predlozi u vezi sa kandidovanjem manjinskih lista pre konačnog mišljenja ODIHR-a bili celovitiji i da su pružali snažnije mehanizme zaštite od eventualnih zloupotreba.

Međutim, kao što smo već istakli, uvažavamo činjenicu da takva rešenja nisu dobila pozitivno mišljenje ODIHR-a. Zato smatramo da je obaveza svih učesnika u političkom životu da spreče svaku eventualnu zloupotrebu ovog prava.

Savez vojvođanskih Mađara će pratiti primenu ovih rešenja i o svim eventualnim nepravilnostima obavestiti nadležne organe. Razumemo da ova rešenja otvaraju prostor širem političkom pluralizmu i većoj participaciji i to možemo da podržimo, ali važna je i zaštita integriteta izbornog procesa.

Kroz četiri javna slušanja, održana u najvećim gradovima Srbije, mogli smo čuti od učesnika da je implementirano gotovo 80% preporuka ODIHR-a. To je rezultat koji Srbiju svrstava ispred prakse mnogih evropskih država i jasno pokazuje posvećenost na tom planu.

Pozdravljamo i najavljene dalje korake koji uključuju izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i Zakona o sprečavanju korupcije. Savez vojvođanskih Mađara podržava ove izmene i sa punom pažnjom iščekujemo predloge zakona, spremni da damo svoj doprinos njihovom unapređenju.

Kada je reč o obaveznoj obuci lokalnih izbornih komisija i članova biračkih odbora, smatramo da će ona doprineti profesionalizaciji izbornog procesa i smanjenju mogućnosti za greške, što svakako podržavamo. Istovremeno, svesni smo i praktičnih izazova koje takvo rešenje nosi, posebno nama, manjinskim političkim organizacijama, jer i sada imamo poteškoće da obezbedimo dovoljan broj ljudi za rad na biračkim mestima. Zato je važno da obuke budu dostupne, kvalitetno organizovane i da ne predstavljaju dodatno opterećenje za građane.

Na kraju, želimo da poručimo – Savez vojvođanskih Mađara ostaje pouzdan partner, stabilan politički činilac i faktor odgovornosti u Republici Srbiji. Naši prioriteti ostaju isti, očuvanje identiteta mađarske zajednice, razvoj naših sredina, ekonomsko osnaživanje građana, jačanje institucija i aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo.

Naš cilj je zajednički prosperitet, da se razvija Srbija, da se razvija Vojvodina, da napreduje svaka lokalna zajednica i da svaki građanin Republike Srbije ima osećaj sigurnosti, dostojanstva i poverenja u institucije svoje države. Hvala na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima Ana Krstić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažene kolege, kada govorimo o izbornim zakonima i izbornim uslovima, važno je da građane podsetimo da ova tema nije od juče, niti je nastala zbog nekoliko zakona koji su danas pred nama.

35/2 MZ/LjL

U tom smislu, ja ću podsetiti da je u ovom sazivu parlamenta formirana Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, prvenstveno na osnovu preporuka ODIHR-a, sa ciljem vraćanja poverenja dela građana u izborni proces. Kao član te Radne grupe, mogu da kažem da rad u istoj nije bio ni jednostavan, ni idealan.

U radu grupe su učestvovali, podsetiću, predstavnici vlasti, opozicije i civilnog sektora. Bilo je razgovora, bilo je približavanja stavova, ali je bilo i političkog teatra, demonstrativnog napuštanja sastanaka i pokušaja da se svaka tema pretvori u dnevno-politički sukob. Ipak, uprkos brojnim problemima, ostvaren je pomak, što potvrđuje i usvajanje izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Važno je naglasiti da su se stavovi vlasti i dela proevropske opozicije vremenom približili, imajući u vidu da se tokom čitavog procesa insistiralo na predlozima CRTE, kao i da je sama CRTA na kraju ocenila da je poslednja verzija teksta zakona za nju prihvatljiva. I zato bi bilo neozbiljno tvrditi da nikakvog napretka nije bilo. Isto tako, bilo bi neodgovorno da se ponašamo kao da je svako rešenje dobro, samo zato što dolazi kao preporuka ODIHR-a.

U poslednje vreme stiče se jak utisak da je usvajanje preporuka postalo cilj samo po sebi. Ovakav zaključak svakako se može izvesti i na osnovu izlaganja predlagača ovog zakona, kao i predstavnika vlasti, kao da je manje važno da li je neko rešenje objektivno dobro za nas, da li uopšte ima smisla u našem sistemu. Mi smatramo da ovo nije dobar pristup.

Uz puno uvažavanje ODIHR-a i njihove ekspertize, ni jedna međunarodna preporuka ne može biti uneta u naš zakonodavni sistem bez stavljanja u konkretni društveni i politički kontekst. S tim u vezi, važno je još jednom ponoviti da je i sam ODIHR više puta ocenio da je naš zakonodavni okvir u najvećoj meri solidan a da su najveći problemi u primeni zakona.

Zato je važno da ne menjamo zakone mehanički, samo da bismo ispunili nečiju preporuku, već da vodimo računa o posledicama koje ta rešenja proizvode u praksi. Dakle, unapređenje okvira – da, ali racionalno, odmereno i najvažnije od svega, uz razumna očekivanja.

Nije dobro kada se insistira na narativu da je potrebno da samo neke izmene zakona usvojimo i da će svi naši problemi biti rešeni, kao što nije dobro ni da te iste izmene u sistem unosimo nekritički.

Kada je reč o ovim konkretnim izmenama koje su danas pred nama, ima rešenja koja smatramo dobrim i koja podržavamo. Na primer, uvođenje obavezne obuke za članove biračkog odbora i izbornih komisija jeste korak napred. Svako ko je učestvovao u izbornom procesu zna koliko problema u praksi nastaje zbog nedovoljne obučenosti ljudi na biračkim mestima.

S tim u vezi, mi smo uočili i prostor za poboljšanje predloženog nacrta kada je reč o učešću grupe građana u izbornoj trci, jer političke stranke imaju infrastrukturu, lokalne odbore, ljude i resurse. Grupe građana to, po prirodi stvari, najčešće nemaju. One se formiraju neposredno pred izbore i u startu su u neravnopravnom položaju.

Zato smo predložili amandman koji predviđa da se za grupe građana organizuje instruktivni seminar u roku od 48 sati od proglašenja liste, kako bi i one mogle ravnopravno da učestvuju u izbornom procesu, a na osnovu koje bi se dobijale potvrde koje bi važile isključivo za taj konkretan izborni ciklus.

Dalje, jedna od predloženih izmena koja takođe dolazi na osnovu preporuke ODIHR-a predviđa da jedan građanin može dati potpis podrške za više izbornih lista.

35/3 MZ/LjL

I teorijski, ovaj stav se može braniti, no ipak mi mislimo da u kontekstu naše političke realnosti gde već imamo problem nepoverenja određenog dela javnosti u izborni proces, gde postoji sumnja i u zloupotrebe i pritiske, ovakvo rešenje otvara prostor za stvaranje tzv. fantomskih lista i trgovinu potpisima podrške. Zato smatramo da rizik koji ovo rešenje nosi prevazilazi eventualne koristi.

Dalje, što se tiče dela zakona koji se bavi pitanjem učešća nacionalnih manjina u izbornoj trci, ovde ću se ponovo vratiti na grupe građana manjina. Odredba koja predviđa da je dovoljno da se naziv nacionalne manjine unese u ime liste ostavlja preveliki prostor za manipulacije, i to ne mislimo samo mi, danas smo imali prilike to da čujemo. To su tokom javnih slušanja govorili predstavnici manjinskih zajednica, kako oni iz vlasti, tako i onih iz opozicije, pa i oni koji nisu u Parlamentu, ali su prisustvovali javnim slušanjima upravo zato što su želeli da ukažu na manjkavost ovog zakonskog rešenja. I tu dolazimo do najvažnijeg pitanja – koga slušamo? Da li ćemo slušati naše sugrađane koje predstavljaju manjinske zajednice i koji upozoravaju na moguće zloupotrebe ili ćemo ih ignorisati samo da bismo formalno ispunili preporuku ODIHR-a? Ovde uopšte ne bi trebalo da postoji dilema.

Mi smo predložili amandman kojim se predviđa da svaki kandidat na manjinskoj listi grupe građana dostavlja pisanu izjavu da pripada nacionalnoj manjini koju ta lista predstavlja i ne vidimo u tome nikakvu diskriminaciju, naprotiv. Ako neko želi da koristi, uslovno rečeno, posebne pogodnosti koje manjinske liste imaju u izbornom procesu, onda je sasvim logično da postoji i minimum uslova koji se u tom smislu moraju ispuniti.

36/1 MT/JG 16.55 – 17.05

Dakle, izborni zakoni nisu pitanje forme, nisu pitanje ispunjavanja nečijih preporuka, jednako važno nisu ni prostor za dnevnopolitičke obračune i prikupljanje političkih poena uz raspirivanje političke krize. Važno je da građani imaju poverenje u izborni proces. Ali, kada je reč o zakonodavnom okviru tu ponavljam treba biti i racionalan i realan u očekivanjima.

S tim u vezi, predsednik naše poslaničke grupe kolega Pavlović vrlo je konkretno govorio o tome šta bi u praksi moglo da unapredi izborni proces. Pre svega da se sam Obrazac glasačkog listića tehnički uredi, tako da onemogući tzv. „bugarski voz“, a rešenja za to postoje u uporednoj pravnoj praksi. Zatim, da se u meri u kojoj je to tehnički, naravno, izvodljivo, uvede video nadzor na biračkim mestima, o čemu je danas takođe bilo reči, da se, dakle, može izvršiti kontrola ulaza glasačkih kutija i samog izbornog procesa uz poštovanja prava privatnosti.

I kako smo i danas čuli da postoji plan da se u budućnosti nastavi sa radom na poboljšanju izbornih uslova, ja pozivam kolege poslanike da baš o ovim konkretnim predlozima razmislimo i unesemo ih u naš sistem. Dakle, da ne svodimo ovaj proces na puno usvajanje ODIHR-ih preporuka.

Hvala.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.
Izvolite.