Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – sedam narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Anna Oreg predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.
Da li želite reč?
Izvolite.

Poštovane koleginice i kolege, predlažem da dopunimo dnevni red u izmeni Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja. Ovo sam naime podnela još pre dve godine i nikako niste smatrali dovoljno važnim da ga stavite na dnevni red, pa izgleda da je vreme da vas podsetim da u našoj zemlji stradaju žene kao žrtve porodičnog nasilja upravo od strane osoba kojima je već izrečena mera o zabrani prilaska.

Zabrana prilaska ne sme biti samo papir koji štiti žrtvu u teoriji dok je u praksi ostavlja samu i nezaštićenu. Najveći broj žena koje su ubijene u porodičnom nasilju prethodno je prijavljivalo nasilje. Mnoge od njih su već imale izrečene hitne

15/3 TĐ/IR

mere i zabrane prilaska. Problem nije samo donošenje mere; problem je njeno sprovođenje i kontrola. Zato predlažem uvođenje elektronskog nadzora, odnosno GPS narukvice za nas nasilnike kojima je izrečena zabrana prilaska.

Ova mera ne služi samo kažnjavanju radi kažnjavanja. Ona služi prevenciji i zaštiti života. GPS nadzor omogućava da policija odmah reaguje ako nasilnik prekrši zabranu, da žrtva ne bude ta koja stalno mora da proverava da li je bezbedna i da država po prvi put preuzme aktivnu, a ne pasivnu ulogu kada govorimo o zaštiti žrtava. Ovakva rešenja već postoje u brojnim evropskim država, uvela ju je čak i Federacija Bosne i Hercegovine.

16/1 VS/CG 12.30 – 12.40

Ako tehnologiju koristimo u svakodnevnici onda moramo imati i političku i moralnu odgovornost da je koristimo i za zaštitu ljudskih života. Ni jedna žena ne sme da strepi da li će zabrana prilaska trajati samo dok je nasilnik poštuje dobrovoljno. Zato pozivam sve poslanike i vlasti i opozicije da ovaj predlog izglasamo. Ako samo jedan femicid sprečimo vredelo je. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 27 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Pavle Grbović predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o dopuni Krivičnog zakona.
Ana Oreg. Izvolite.

Hvala.

Poštovane koleginice i kolege, moj predlog proširenja dnevnog reda se odnosi na izmenu Zakon o krivičnom delu gde je femicid prepoznat kao posebno krivično delo.

Nadam se da ne moram da vam citiram brojke koliko žena je u poslednje vreme ubijeno, najčešće od strane svojih partnera samo zato što su žene. Nadam se da svi u ovoj sali razumete zašto je ova izmena zakona važna. Reći ću vam. U poslednjih 13 godina ubijeno je više od 430 žena.

U ovom predlogu ne govorim samo o izmeni jednog člana Krivičnog zakonika, govorim o pitanju da li država vidi i prepoznaje najekstremniji oblik nasilja nad ženama? Femicid nije obično ubistvo. To je ubistvo žene zato što je žena, najčešće nakon dugotrajnog nasilja, pretnji, kontrole i institucionalnih propusta koji su mu prethodili.

Kada femicid ne prepoznajemo kao posebno krivično delo mi zapravo brišemo obrazac nasilja koji mu prethodi. Taj obrazac postoji. Statistika postoji. Žrtve postoje. Brojne evropske države su i ovo već uvrstile u svoj zakonodavstvo uključujući i Federaciju Bosne i Hercegovine. Srbija ne sme da kasni kada je zaštita života žena u pitanju.

Ova izmena nije simbolika. Ona znači jasnije prepoznavanje rodno zasnovanog nasilja, bolju evidenciju i snažnu poruku da država neće tolerisati nasilje koje se završava ubistvom. Ni jedna žena ne sme biti ubijena nakon deset prijava, zabrana prilaska i vapaja za pomoć koje sistem nije čuo.

U ovoj sali smo toliko puta mogli da čujemo kolege da se borite protiv nasilja nad ženama posebno, e pa ovo je momenat kada to možete i da dokažete, ali ne rečima već delima. Zato vas molim, ja vas pozivam da podržite ovaj predlog, ne zbog politike, nego zbog života. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 25 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanici Bojan Torbica i Đorđe Komlenski predložili su da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u.
Da li želite reč?
Bojan Torbica. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvažene kolege narodni poslanici.

Danas pred nama nije samo jedna rezolucija niti još jedna tačka predloga dnevnog reda o kojoj ćemo formalno glasati.

16/2 VS/CG

Danas se pred nama nalazi pitanje pravca kojim će Srbija krenuti u godinama i decenijama koje dolaze. Pitanje, da li ćemo imati snage da prihvatimo realnost novog sveta koji nastaje ili ćemo nastaviti da slepo lutamo putem lažnih obećanja, stalnih ucena i političkih poniženja.

Svet više nije isti kao pre 20 ili 30 godina. Era unipolarnog sveta i apsolutne dominacije jednog centra moći je završena. Nastaje novi svetski poredak kojim države traže pravo da samostalno odlučuju o svojoj sudbini, da štite svoje nacionalne interese i da sarađuju na osnovu međusobnog poštovanja, a ne diktata i ultimatuma. Nastaje poredak u kom briselski silnici gube svoju dominaciju, na sreću i zadovoljstvo brojnih slobodarskih naroda i država.

Nažalost mnogi u ovoj sali još uvek odbijaju da priznaju tu činjenicu i dalje uporno guraju Srbiju na put tzv. evropskih integracija iako nam taj put više od dve decenije nije doneo ništa osim novih zahteva, novih uslovljavanja i novih pritisaka. Godinama slušamo istu priču iz Brisela. Samo još jedan ustupak, samo još jedno poglavlje, samo još jedan zahtev i Srbija će postati deo tzv. evropske porodice.

A šta smo zauzvrat dobili, svaki put kada Srbija ispuni ono što se od nje traži, stigne nova ucena i novo poniženje. Tražili su da isporučimo svoje generale i heroje koji su branili ovu zemlju od NATO agresora, tražili su da se odreknemo KiM, kolevke naše državnosti, istorije i duhovnosti. Tražili su da zaboravimo Republiku Srpsku, da uvedemo sankcije Ruskoj federaciji, da prekinemo saradnju sa Kinom i da se odreknemo svoje vojne i političke neutralnosti. Svaki put je sve to predstavljano kao navodna cena evropskog puta koju moramo platiti ukoliko želimo da budemo deo njihove Evrope.

Da li neko u ovoj sali zna dokle ćemo morati ovako? Da li neko zna koliko još puta Srbija treba da pogne glavu da bi neko u Briselu bio zadovoljan i koliko još nacionalnih i državnih interesa treba da žrtvujemo da bismo shvatili problem nije u tome što Srbija nije uradila, već u tome što oni nikada nisu želeli i što nikada neće želeti u svojim redovima Srbiju koja je slobodna, samostalna i suverena, Srbiju koja je uspravna i ponosna, zapamtite, nikada. Zato ovo danas nije samo političko i geopolitičko pitanje, ovo je pitanje državnog dostojanstva i prava Srbije da odlučuje samo o sebi, jer država koja pristaje na stalne ucene, vremenom prestane da vodi sopstvenu politiku, a narod koji prihvati da mu drugi određuju prijatelje, saveznike i nacionalne interese, polako ostaje bez slobode, koji je vekovima plaćao ogromnom cenom. Evropska unija možda nije nekada predstavljala simbol, možda i jeste nekada predstavljala simbol, ekonomskog razvoja i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima gledamo zajednicu koja je duboko pogođena raznim krizama umesto zajednice ravnopravnih naroda, dobili smo birokratski aparat koji male države vidi isključivo kao poslušne podanike i nasuprot tome, BRIKS predstavlja mogućnost za drugačiji položaj Srbije u svetu, u kom države sarađuju, na osnovu međusobnog poštovanja, a ne na osnovu ultimatuma. Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 12 narodnih poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik Bojan Torbica i Đorđe Komlenski, predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o posebnom registru agenata stranog uticaja.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
16/3 VS/CG

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, danas ću govoriti o temi koja prevazilazi dnevnu politiku, stranačke razlike i ideološka opredeljenja i govoriti o potrebi da država Srbija zaštiti svoj institucionalni poredak, svoje građane od prikrivenog stranog uticaja. Zbog toga smatram da je vreme da ozbiljno razgovaramo o donošenju zakona o registraciji agenata stranog uticaja, zakona koji već dugo postoji u drugim državama, uključujući i SAD, gde je još 1938. godine, usvojen poznati FARA zakon. Važno je odmah reći jednu stvar, cilj ovakvog zakona nije zabrana saradnje sa inostranstvom. Srbija treba i mora da sarađuje sa svetom, treba i mora da razvija međunarodne odnose, kulturnu akademsku i ekonomsku saradnju, ali isto tako građani imaju pravo da znaju ko u javnom prostoru nastupa u ime određenih stranih organizacija, fondacija ili interesa, posebno onda kada postoji politički, medijski ili društveni uticaj.

Suština ovog zakona je veoma jasna, transparentnost i ako neko dobija sredstva, podršku ili instrukcije iz inostranstva, za aktivnosti koje utiču na javni i politički život, onda je prirodno i pošteno da to bude jasno i javno evidentirano, ništa više, a ništa manje od toga. Mislim da je to standard koji bi trebalo da postoji u svakoj ozbiljnoj državi, a danas živimo u vremenu kada se uticaj ne ostvaruje samo kroz klasičnu diplomatiju, ona se često ostvaruje kroz medije, različite projekta i fondacije i nevladine organizacije.

Ponavljam, sama međunarodna saradnja nije problem, problem nastaje onda kada nema dovoljno otvorenosti i kada građani ne znaju ko finansira određene kampanje i inicijative ili javne nastupe, upravo zato mislim da ovaj zakon ne treba posmatrati kao napad ni na koga, jer ovo nije zakon protiv civilnog društva, niti protiv slobode mišljenja.

17/1 GD/VZ 12.40 – 12.50

Naprotiv, ovo je zakon koji jača poverenje i javnosti, odgovornost i institucionalnu stabilnost države, jer nijedno društvo ne može biti potpuno slobodno ukoliko građani nemaju jasnu sliku o tome ko utiče na najbitnije društvene i političke procese. Takođe, mislim da Srbija ne treba da se stidi da primenjuje standarde koje već primenjuju velike i jake države. Ako druge države smatraju da imaju pravo da štite svoj politički sistem od prikrivenog stranog uticaja, onda isto pravo ima i Srbija.

Koleginice i kolege, ovo pitanje nije pitanje vlasti ili opozicije, ovo je pitanje odnosa prema državi i prema institucijama, pitanje da li želimo sistem u kojem će javnost imati više poverenja, više informacija, više jasnoće kada je reč o uticajima koji postoje u našem javnom prostoru. Verujem da je transparentnost uvek bolja od prikrivanja. Verujem da odgovorna država mora da zna ko deluje u njenom političkom i društvenom prostoru i u čije ime i verujem da građani Srbije imaju pravo na tu vrstu otvorenosti. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 15 narodnih poslanika.
Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanici Đorđe Komlemski i Bojan Torbica predložili su da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o javnom beležništvu.
Da li želite reč? (Da.)
Reč ima Đorđe Komlenski.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Prilikom poslednjih izmena Zakona o javnim beležnicima napravili smo jedan propust. Naime, uveli smo vrlo restriktivne rokove za odlučivanje sudova u prvom i drugom stepenu na prigovore koje građani ulože na rešenje javnih beležnika, kojim odbijaju da postupe po njihovom zahtevu za overom nekog dokumenta ili nekakve druge vrste postupanja i mislim da su ti rokovi pokazali evidentne rezultate. Ne samo što su propisani rokovi jako kratki, od osam dana, već se nepostupanje u tim rokovima smatra nesavesnim postupanjem od strane sudija, što direktno dovodi do mogućnosti da dovede i do njihovog razrešenja.

Međutim, propust smo napravili u jednom delu, a to je da nismo obezbedili isto takve kratke rokove u kojima javni beležnici moraju da rešenjem odgovore, ukoliko odbijaju da postupe po zahtevu za overu ugovora, testamenta, dokumenta ili bilo čega građanima.

Ima jako savesnih notara ili javnih beležnika, kako ih zvanično zovemo, ali ima i mnogo onih nesavesnih koji ni podle 10, 11, 12 meseci neće da donesu rešenje pored silnih urgencija ni njima, ni njihovoj Notarskoj komori.

Ovo saznanje je iz prakse od građana koji su sve više počeli da se žale na ovakav odnos javnih beležnika prema njima i mislim da na identičan način treba i notare prisiliti i obavezati da postupaju onako kao i sudije.

Mi smo dobili izjašnjenje Vlade Republike Srbije na ovaj predlog zakona i njim jednostavno nismo zadovoljni. Ako su javni beležnici zaista birani po kriterijumu najbolji od najboljih, koji se apsolutno moraju razumeti u materiju u kojoj rade, da bi zaštitili interese građana, onda ti rokovi koje mi predlažemo uopšte nisu ni kratki, niti nešto što može biti kontraproduktivno.

17/2 GD/VZ

Osim toga što vas pozivam da podržite ovaj predlog, najavljujem da ćemo uskoro reagovati sa još proširenjem predloga za izmene ovog zakona, a to je da se u ruke Republičke skupštine vrati odlučivanje o visini naknada za usluge koje pružaju javni beležnici, a i javni izvršitelji jer očigledno je da njihove komore nisu sposobne da obuzdaju svoje nezajažljive apetite, tako da su ti iznosi dostigli neprihvatljive granice za postupanje kada su građani u pitanju. Hvala.