Zahvaljujem, predsednice.

Ja praktično živim za dan kada će u Srbiji biti slično kao što je nekada bilo i kao što je i dan danas u mnogim zemljama razvijenog sveta, a to je da običan građanin uopšte ne zna ni ko mu je predsednik, ni ko je premijer, a kamoli ko su ministri, gradonačelnici ili predsednici opština.

Mi ćemo kao Radnička partija svakako podržati sve one zakone i sve one predloge koje se tiču poboljšanja izbornih uslova i koji se tiču, pre svega, poboljšanja stvari na terenu u nekom izbornom danu.

Ja sam imao prilike, i ne samo ja nego i svi vi da vidimo i na ovim prethodnim lokalnim izborima da dan izbora postane praktično ratna zona, da se na izbornim mestima potežu pištolji, potežu se, evo, pre neki dan i sekire i, da kažem, kubure, noževi itd. i to je veoma veliki problem i sva sreća i hvala Bogu što do sada niko nije stradao i nije izgubio glavu zbog svih tih aktivnosti, što ne znači da se u nekom narednom periodu to neće desiti. Dužnost i obaveza svih nas ovde je da damo sve od sebe, svoj maksimum da takve stvari sprečimo ili da takve stvari, jednostavno, svedemo na neku minimalnu situaciju.

Ono što je važno jeste da je ovaj Parlament ovde jedini zvanično važeći parlament i da su ljudi koji su ovde izabrani, bez obzira da li su u vlasti ili opozicija, ljudi koji predstavljaju građane Srbije i naša obaveza i naša odgovornost je da budemo ti koji će raditi na pomirenju i koji će raditi na uspostavljanju kakve takve normalnosti u narednom periodu, da ne bismo došli u situaciju da neko, naravno, gubi glavu.

Videli smo da je u proteklom periodu bilo mnogo takvih problema, verovatno će ih biti i u narednom periodu. U nekom narednom mandatu će verovatno neki drugi ljudi, neki novi ljudi ovde donositi neke zakone, ali dok ti novi ljudi ne dođu, naša obaveza i dužnost je da radimo na tim stvarima i na poboljšanju tih izbornih uslova.

Naravno da sam siguran i svestan da ceo ovaj zakon nije baš idealan i da nije moguće da bude idealan i nikada neće biti idealan, ali je suština u tome da su se izbori uvek bili na neki način naklonjeni vladajućoj koaliciji, uvek su se krali na ovaj ili onaj način, ali ono što je meni posebno interesantno je to da mi generalno kao narod često puta ne vidimo od drveta šumu, pa se mi fokusiramo na izborni dan i kažemo na izboru u izbornom danu se izbori kradu itd., što ja mislim da nije baš tačno, jer na izborima učestvuje deset ili petnaest različitih koalicija. Ako svako od njih ima po dva kontrolora, plus ovi nezavisni koji dolaze iz raznih drugih nekih organizacija, onda ispada da na biračkom mestu imamo 30 ljudi. Ako neko pored 30 ljudi u biračkim odborima uspe da ukrade te glasove, onda i neka je. Onda je tih 30 ljudi je nesposobno i onda i treba da kradu izbore kada su takvi na tim biračkim mestima. Radi se to na mnogo drugačije načine.

Bio sam jedan od osnivača Saveza za Srbiju i mogu da kažem da smo mi u Savezu za Srbiju učestvovali na jednim jedinim izborima, a to su bili izbori u Lučanima. Na tim izborima u Lučanima je Savez za Srbiju krenuo sa 20 posto, a završio na 10 posto i SNS je tamo patentirala neke potpuno nove modele dobijanja glasova. Jedan deo tih modela je da se babama i dedama po brdima odnesu drva, da se ta drva istovare,

25/2 GD/VZ

iseku, iscepaju, spakuju. Pet metara drvara za seosko domaćinstvo nije malo. Naravno da će oni zbog toga da glasaju, ali bilo je nešto što verovatno do tada nikada nije viđeno, a ne znam da li će biti u narednom periodu, a to je da kada neko u tim udaljenim selima umre, onda delegacija SNS, njih desetak odu tamo izjave saučešće, donesu poklone, budu na pogrebu itd. i to verovatno tim ljudima znači. Znači, mehanizmi za dobijanje glasova su oduvek bili različiti.

Ja sam jedan od onih koji je kao mladi sindikalac 2006. godine imao priliku da deli pakete pomoći tada za Demokratsku stranku, da budemo pošteni. Sindikat u kome sam tada bio je sklopio sporazum sa Demokratskom strankom, pa nam je Demokratska stranka donela nekoliko kamiona paketa uvijenih u plave kese. Naravno, bili su paketi loši, bedni. Kako tada, tako i sada - pašteta, zejtin, šećer i sve ostalo što treba, pa smo mi to tada delili radnicima Smedereva i delili smo po romskim naseljima. Kada smo moje kolege i ja pokušali da to delimo u „Železari Smederevo“, tadašnjem „US steel“, onda su počeli da nas gađaju tim paketima jer radnici tada imali platu preko hiljadu evra, a mi im delimo pakete od po 10 ili 15 evra, tako da taj sistem kupovine glasova nije izmišljen sada. To je rađeno još tada. Ja ga lično radio.

Jednostavno, mehanizmi, kao što sam rekao, mogu da budu različiti i mi moramo da radimo koliko je moguće na tome da se te stvari sprečavaju u nekom narednom periodu.

Ono što mene brine je to što imamo medije koji prave opšti haos. Kada kažemo medij, mislimo i na ove prorežimske i na ove tzv. objektivne, nezavisne, kako god da se zovu itd. S jedne strane jedni kažu – ovaj vadio sataru da kolje nekog naprednjaka, a ovi sa druge strane kažu – ovaj vadio pištolj da ubije nekog blokadera itd. U suštini, i jedni i drugi prave klimu da se ljudi poubijaju na ulicu i mislim da REM mora da bude rešen u narednom periodu i mislim da takvi govori mržnje, kako sa „Informera“ ili nekih drugih televizija, ali isto tako i sa N1, da se odmah razumemo, moraju da budu zaustavljeni i svi ti moraju da budu kažnjeni.

Ovde kod nas u Srbiji onaj ko se ne pojavi na N1 televiziji taj nije opozicija. Ja ne vidim razliku, iskren da budem, između N1 i „Informera“, samo što mislim da je N1 možda malo prefinjeniji, malo kulturniji, malo u rukavicama radi neke stvari, ali i jedni i drugi pozivaju apsolutno na nasilje i jedni i drugi pozivaju na obračun i jedni i drugi pozivaju na linč i dokle god to bude bilo tako, ta slika i ta klima ima da se prenosi i ovde u Skupštini.

Što se mene tiče i radničke partije, mi ćemo na narednim izborima učestvovati. U kom formatu – potpuno nevažno, učestvovaćemo. Nema pravo niko da mi zabrani ni meni ni mojim kolegama i da mi oduzima moje demokratsko pravo da ja ne mogu da izlazim i da biram ili da budem biran. Svi oni koji koriste i društvene mreže i medije da one koji žele da izlaze na izbore i da one koji žele da se u toj utakmici isprobaju, nazivaju, ne znam, ovakvim ili onakvim imenima, apsolutno baš me briga.

Mislim da bi kolege iz opozicije isto tako trebale da budu jasne i transparentne i da izađu i da kažu – mi hoćemo na izbore jer ne treba se nikome dodvoravati.

Ja se apsolutno ne dodvoravam nikom. Radnička partija se ne dodvorava nikom i apsolutno me baš briga šta će neko iz kruga dvojke ili neki olitni odredi u Srbiji misliti i šta će pisati po „Tviteru“. Baš me mnogo to i ne zanima, tako da mi je došlo do pišem i sam neke komentare šaljive na svoj račun pošto me to više apsolutno ne dotiče.

26/1 AL/JG 15.15 – 15.25

Tako da, smatram da u narednom periodu, kao što sam već rekao, hoćemo podržati sve ono što vodi kakvoj-takvoj normalizaciji. Ne želim da govorim ništa loše ni o kome. Za mene je svaki građanin isti. Radnik, seljak, poljoprivrednik, nezaposlen, student itd., za mene je isti. Za mene ne postoje krezubi, za mene ne postoje sendvičari, za mene ne postoji elita. Za mene je isti onaj poljoprivrednik ili radnik u fabrici, kao i neki profesor univerziteta.

I mi smo na listama imali studente na proteklim nekim izborima, pa su ti studenti koji su bili kod nas u listi bili izdajnici. Zato što su se, je li te, usudili da izađu na izbore van neke elite koja je pokušavala da im zabrani da idu na izbore. Tako da je za mene svaki građanin isti.

I svako onaj ko pokušava da nekog vređa, da ga naziva ovakvim ili onakvim imenima, taj automatski gubi, i svi ovi koji rade, čak i u ovoj studentskoj listi, najviše štete upravo ti koji su se pojavili odjedanput niotkuda, neki borci za demokratiju, borci za slobodu, i borci za pravdu, koji su sedeli u nekim, da kažem, mišjim rupama više od deset godina, dok su se neki ljudi borili po ulicama i na svim drugim mestima, i sada su oni odjedanput zagovornici studenske liste, a svi oni koji nisu apriori za studentsku listu – njih treba jahati, njih treba tući, njih treba dinstati, pržiti, okretati na ražnju itd.

Dokle god pojedini ljudi misle da se na taj takav način mogu dobiti izbori oni su u problemu. I meni je te studentske liste žao zato što oni moraju da se ograđuju od svake budale ako hoće da dobiju nešto ili bilo šta da kažem na izborima, jer danas svaka budala i svaki ludak u ovoj Srbiji može da se krije iza studentske liste i da kaže – aha, mi ćemo povešati sve one koji nisu za ovu listu. E, pa jednostavno, gospodo, izvolite, vešajte. Radnička partija će izaći na izbore i to sam već rekao ranije, kažem i sada, apsolutno me ne zanima.

Isto tako, mislim da postoji velika greška među mojim kolegama iz opozicije kada počnu da pričaju o tome – hapsićemo vas, lustriraćemo vas, oduzećemo vam imovinu, vi ćete na robiju, Goli Otok, Zabela itd. Niko od nas ovde nema pravo da bilo koga osuđuje, niti da bilo kome preti ili da bilo koga tera u zatvor, jer to je pogrešno. Matematika na kraju uvek ima, da kažem, pokazuje većinu. Ako postoje razočarani birači Srpske napredne stranke ili Socijalističke partije Srbije ili bilo koje druge stranke u vlasti, pa je nekad bio neki sitni funkcioner, bio simpatizer, bio glasač, nije važno, izašao na izbore, napustio tu stranku, a onda sad dođe neko pa mu kaže – aha, ti ćeš na robiju, znači, prvi dan kada mi dođemo na vlast. Pa ne može tako, jer taj sutra neće glasti nikada za tu opciju, nego će ili ostati kući ili će se vratiti staroj opciji.

A na kraju, kao što sam rekao, i time završavam u ovom delu, svaki glas u Srbiji je jednak, da li on bio krezub, da li bio sendvičar, da li bio profesor, doktor, primarijus, sc, mc itd., taj glas je jednak. Moja apopulacija su obični radnici, obični ljudi. Ja se njima obraćam. Obraćam se svakom običnom obespravljenom čoveku, svakom čoveku koji hoće da živi od svog rada i koji smatra da se nalazi ispod radara i koji smatra da je u ovoj situaciji potpuno nevidljiv. Profesori, doktori, intelektualci, kao što sam rekao, druga Srbija i krug Dvojke meni apsolutno nisu interesantni i apsolutno me briga šta oni misle. Ali moramo da znamo jednu stvar, i to je ono što mi ovde moramo svi da shvatimo, znači, svaki čovek je važan, svaki glas je važan. Da li on imao 56 godina škole ili je imao dva razreda osnovne škole – on je važan, a mi ćemo se upravo obraćati tim obespravljenim ljudima koji su naša ciljna grupa. Zahvaljujem.

26/2 AL/JG

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Suština politike predsednika Vučića jeste briga o ljudima i mi tu brigu o ljudima pokazujemo i u kampanji i van kampanje. I naravno da ako imamo priliku da pomognemo na ovaj ili na onaj način, dakle, da li je u pitanju ogrev ili je u pitanju nešto drugo, da ćemo to da uradimo. Sa druge strane, mislim da je i ljudski, a i pokazuje se kroz to briga o ljudima da ako neko premine, a za to saznate, odete izjavite saučešće, a ne da to i zloupotrebite, pa od toga pravite politiku, kao što neki pokušavaju, i kampanju.

Međutim, šta je nasuprot nama. Pa oni ne brinu o ljudima uopšte. Oni brinu samo o sebi. Dakle, svi ovi blokaderi zajedno. I evo vam ga najbolji dokaz. Dakle, imali su EU5 i onda su seli na sastanak da se dogovore i kada su ovome rekli da će da dobije jedno prolazno mesto odjednom nastade EU4, jer nije dovoljno jedno prolazno mesto. Zašto? Pa zato što njega baš briga za građane. Ne zastupa on građane. On zastupa sebe. Isto tako i ovi drugi. Zašto se svađaju Đokić i Lompar? Zbog naroda? Pa ne, nego zbog sebe. Zašto se svađaju oko toga ko će da bude na listi ovoj ili onoj? Pa zbog sebe. Što je Žaklina izmislila dedu? Zbog naroda? Pa ne, nego zbog sebe, da bude bolje prihvaćena u tom društvu, u tom miljeu. Oni samo o sebi misle. O sebi, o sebi, o sebi, i isključivo o sebi. Oni ne razumeju šta znači briga o ljudima. Oni ne razumeju šta znači briga o čoveku. Oni ne razumeju šta znači da kada znate da je nekome teško zato što je imao smrtni slučaj, odete i izjavite saučešće. Oni to ne znaju. Ovaj danas tamo pobrojava sve saobraćajne nezgode koje su se desile u Srbiji, kao da saobraćajnih nezgoda nema nigde na kugli zemaljskoj osim u Srbiji. I vi vidite da to funkcioniše u tom jednom nekrofilskom pravcu i da to nema šanse. Oni bi možda sačekali da neko premine da bi od toga pravili kampanju, ne bi otišli da izjave saučešće.

Mi brinemo o ljudima i nastavićemo da brinemo o ljudima, i o tome će građani imati prilike da biraju na sledećim izborima – da li će politiku koja brine o njima ili politiku ovih koji brinu samo o sebi, isključivo o sebi i jedino o sebi. Pa izbor je njihov i kako oni odluče tako će i biti. Hvala.

Hvala.
Reč ima Života Starčević.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovana ministarka, gospođo Paunović, lepo vas je videti ponovo ovde, poštovani predstavnici Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas otpočinjemo raspravu o setu izbornih zakona koji možda ne predstavljaju bog zna kakav korak, veliki korak, u jačanju našeg izbornog sistema i unapređenju demokratskih standarda, jer i postojeća zakonska rešenja, možemo reći, da su sasvim zadovoljavajuća. Ali ovo su rešenja koja je opozicija tražila. Ovo su rešenja kojima mi njima izbijamo iz ruku izbor, odnosno izgovor za izborne neuspehe koje su doživljavali iz izbornog ciklusa u izborni ciklus. Ali ovo jesu rešenja koja će, nadam se, dovesti do ili doprineti stabilizaciji društvenih prilika u Srbiji i daljem napretku Republike Srbije na evropskom putu.

26/3 AL/JG

Pred nama su Predlog zakona o dopuni Zakona o izboru predsednika Republike, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izboru narodnih poslanika, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnim izborima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu. Ovi predlozi zakona odraz su naše odgovornosti prema građanima, prema Ustavu Republike Srbije, prema evropskoj budućnosti Srbije i zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija podržati ove zakone.

Poštovane kolege, izbori su srž svake moderne demokratije. Oni su na neki način most između volje građana i vlasti, mehanizam kojim građani mirno u skladu sa zakonima biraju svoje predstavnike.

Još je Aristotel, taj otac političke filozofije, rekao da je čovek po svojoj prirodi političko biće, i od antičke Atine gde su slobodni građani na Agori birali svoje predstavnike, preko rimskih republikanskih institucija, pa sve do velikih evropskih revolucija u 18. i 19. veku izbori su uvek bili simbol slobode i suvereniteta naroda. U istoriji naše Srbije izbori imaju posebno mesto. Još od ustavobraniteljskih vremena u 19. veku kada su postavljeni temelji parlamentarne monarhije, pa preko Kraljevine Srbije sa njenim višestranačkim sistemom, pa od devedesetih godina, kada smo obnovili višestranački sistem i višepartijski život, izbori su bili i ostali ogledalo zrelosti nas kao naroda i kao nacije.

27/1 MV/IR 15.25 – 15.35

Danas, kada se svetski poredak menja pred našim očima, značaj izbora je svakako još veći. Geopolitičke promene, multipolarni svet, izazovi poput energetskih kriza, migracija, ratova i drugih bezbednosnih pretnji, sve to negde zahteva da Srbija bude i ostane jaka, mirna, stabilna i sa jasnom definicijom svoje spoljnopolitičke pozicije. Ova vladajuća većina je dokazala u prethodnih 14 godina da joj je važan legitimitet institucija, da joj je važan za mir i stabilnost našeg društva i da kad je god to bilo potrebno mi smo taj legitimitet proveravali na izborima. To će se desiti i ove godine.

Znate, Vinston Čerčil je jednom mudro primetio, i to je opšte poznata njegova izjava – da je demokratija najgori oblik vladavine, osim svih ostalih koji su isprobani. Zato moramo čuvati integritet naše demokratije i jačati je zakonima, a ne rušiti je haosom. Jer, demokratija je vladavina zakona, poštovanje institucija, demokratija podrazumeva i nacionalno samopoštovanje, a ne haos i nacionalnu inferiornost. Ovi zakoni su deo naše evropske agende, ali oni pre svega treba da jačaju poverenje u naš izborni proces, da osiguraju fer konkurenciju i štite volju građana od bilo kakvih zloupotreba.

Formirali smo Komisiju za reviziju biračkog spiska. Evo, ovih dana usvojićemo i ove preporuke ODIHR-a. Na nekoj od narednih sednica, a to je predsednica rekla i na Kolegijumu, mi ćemo usvojiti i izmene i dopune Zakona o borbi protiv korupcije, kojim ćemo regulisati i pitanje funkcionerske kampanje. Sve ovo radimo pre svega zbog nas, da mi uredimo naše dvorište na valjan način, pa tek onda zato što su ovi zakoni i deo evropske agende Srbije.

Poštovane kolege, iako država čini sve da stanje u državi bude stabilno i mirno, već godinu i po dana naša zemlja prolazi kroz velike potrese. Od tragedije u Novom Sadu, od novembra 2024. godine, pa do danas, svedoci smo nezakonitih blokada univerziteta, fakulteta, škola, ulica.

Studenti i delovi opozicije umesto da koriste institucije i zakonske mehanizme, drugim rečima, umesto da biraju put demokratije oni biraju put anarhije. Blokiraju nastavu, ometaju rad obrazovnih ustanova, sprečavaju decu i mlade da uče i napreduju. To nije protest, to je direktan napad na obrazovanje, na budućnost naše dece, na normalan život građana. Još gore, dolazi do nasilja i napada na prostorije vladajućih stranaka, a to nije izraz slobode mišljenja, već čin vandalizma i pokušaj destabilizacije države.

E sad, opozicija i njihovi istomišljenici vrlo rado i vrlo često ističu takozvanu proevropsku retoriku, govore o demokratiji, o vladavini prava, o evropskim vrednostima, ali njihova dela su duboko antievropska. Kao što je veliki francuski prosvetitelj Šarl de Monteskje zapisao – sloboda je pravo činiti ono što zakoni dozvoljavaju, a ne ono što se želi. Evropska unija upravo počiva na tim postulatima, na poštovanju zakona, na dijalogu unutar institucija, na mirnom izražavanju neslaganja, a ne na blokadama fakulteta, na ometanju nastave u školama, na nasilju na ulicama ili na napadima na političke protivnike.

Kada blokiraju univerzitete, oni u stvari blokiraju evropsku budućnost Srbije. Kada nasilno ometaju rad institucija, oni pokazuju da ne veruju u demokratiju, već u haos. To nije proevropski stav, to je antievropski čin koji nas udaljava od Brisela. Dok oni blokiraju ulice i fakultete, vladajuća većina radi. Ne samo na ekonomiji, ne samo na infrastrukturi, bezbednosti, mi smo ti koji smo postavili Srbiju na evropski put. Upravo to želim ponovo da ponovim i podsetim – mi smo ti koji su Srbiju postavili na evropski put.

27/2 MV/IR

Da vas podsetim da je 2008. godine SPS zajedno sa Jedinstvenom Srbijom i sa PUPS-om, odnosno da su Dačić, pokojni Palma i pokojni Jova Krkobabić 2008. godine zauzeli taj evropski pravac, zahvaljujući čemu je Srbija i građani Srbije su dobili bezvizni režim za Evropsku uniju. Da vas podsetim, to je bilo 19. decembra 2009. godine, a već 20. decembra 2009. godine pokojni Dragan Marković Palma je napravio prvu delegaciju koja je putovala bez viza u Evropu, konkretno u Beč. Tu su bile i neke vaše kolege opozicionari, koji sada plediraju da budu sve vaše vođe. Bili su članovi te delegacije tada u svojstvu gradonačelnika pojedinih gradova i mogu da vam pričaju o svojim putovanjima i u Beč i u Sankt Peterburg i u Rim i u Milano itd. Prosto, hoću to da kažem.

I još nešto da znate, sve što je urađeno po pitanju otvaranja poglavlja, klastera itd., urađeno je od 2012. godine do danas, uradila je ova vladajuća većina. Znači, to je nešto o čemu treba da govorimo i želim da vas podsetim na to.

Uprkos pokušajima destabilizacije, kako spolja, a tako i iznutra, stalnim pokušajima saplitanja od strane mnogih ovde prisutnih opozicionih poslanika, ova vladajuća većina nastavlja reforme, pa i one reforme koje su potrebne za evropski put. Baš zato predlažemo ove zakone, jer oni nisu plod naše samovolje, već su usklađeni sa preporukama Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava, odnosno ODIHR-a. ODIHR je kroz svoje misije i mišljenja iz marta 2026. godine i kasnije dopunama dao jasne smernice i mi ih, evo, implementiramo u ovim zakonima i uvodimo obaveznu obuku za članove izbornih komisija, jačamo transparentnost biračkih odbora, unapređujemo rad Ustavnog suda u izbornim sporovima.

Ovi zakoni direktno doprinose ispunjavanju obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz reformskog programa, iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Oni pokazuju da Srbija ozbiljno shvata preporuke međunarodnih partnera i da ih pretvara u delo. Nismo birali samo one koji nas najbolje vole, i tu se referišem na izlaganje prve govornice od ovlašćenih, koju, eto, nije čak ni predsednik stranke i šef poslaničke grupe obavestio da će se na sledećoj sednici usvojiti i ostale preporuke ODIHR-a. Znači usvojićemo ih sve. Zašto? Zato što fer izbori nisu luksuz, oni su garancija stabilnosti u vremenima kada se svet menja.

Izbori se ne dobijaju nasiljem, već radom u korist građana, programima i vizijom. Vladajuća većina svoju viziju sprovodi, evo, punih 14 godina. Viziju u kojoj u Srbiji vlada mir i stabilnost, vizija ekonomski snažne Srbije, vojno neutralne, ali sa snažnom vojskom kao garantom mira i stabilnosti, moderne i prosperitetne Srbije, i to sve sprovodi od 2012. godine.

I pred ove predstojeće izbore, za koje znamo da će biti ove godine, vlast je iznela program „Srbija 2035“ – investicije od 48 milijardi evra, 17 milijardi evra do 2030. i 31 milijarda od 2030. do 2035. godine, što će dovesti do toga da će rast BDP-a, koji sada iznosi oko 90 milijardi evra, iznositi negde oko 130 milijardi evra, prosečna plata 1700 evra, prosečna penzija 750 evra, a minimalna zarada 760 evra.

28/1 MZ/MJ 15.35–15.45

To je vizija energetski stabilne i suverene, industrijski razvijene Srbije sa modernom poljoprivredom, Srbije koja je lider u digitalnom razvoju i to je ono što mi nudimo kao program. E sad, pitam vas, gospodo iz opozicije, zar mislite da ćete dobiti izbore ako ovom programu razvoja suprotstavite nasilje, nemire i haos? Odmah da vam kažem da ste unapred izgubili na taj način. Zato zavrnite rukave, smislite programsku alternativu vladajućoj većini, jer samo tako možete pridobiti glasove građana Srbije.

Negde želeo sam i da se osvrnem na još jednu stvar, pre nego što zaključim, a to je: predsednik Vučić je istakao hroničan problem koji je prisutan kod nas i koji je nazvao – znaš li ti ko sam ja? I to zaista jeste nešto što iritira građane, što na kraju krajeva degradira odlične rezultate postignute u prethodnom periodu i mi iz JS podržavamo borbu protiv ove pojave. Ali ima nešto što još više šteti državi i njenim građanima. To pitanje koje želim da kandidujem nije od juče, nije ni od pre decenije ili dve, već je jako dugo vezano za politiku kod nas Srba, a to je pitanje – a gde sam tu ja? I mi iz JS koji nismo uzeli učešće u izvršnoj vlasti imamo i moralno pravo da kandidujemo i to pitanje, jer naše viđenje je da narod na izborima bira svoje predstavnike, pre svega, kako bi zastupali njihove, odnosno opšte interese, pa tek onda stranačke i lične. Nažalost, ima i onih koji više zastupaju strane interese, a opet zarad ličnih.

Ima političara koji dok su u vlasti imaju koristi, Srbija im je majka. Čim se to promeni, o svojoj državi govore najgore. Da li je moguće ili nemoguće znate i vi sami, evo, imate tu, u prvoj klupi vam sedi čovek koji dok je prodavao i imao monopol na prodaju reklamnih sekundi, on je pričao sve najbolje o predsedniku Vučiću; onog trenutka kada mu je monopol ukinut, naravno, on i dalje radi taj posao, i dalje zarađuje, ali se više ne bogati onim rapidnim tempom kakvim se bogatio, odmah je počeo da priča sve najgore i o vlasti i o državi. I ne samo on. Ja ne mogu da zamislim, na primer, generala, odnosno vojvodu Živojina Mišića ili, recimo, vojvodu Bojovića, da ide po Briselu ili po Vašingtonu ili gde sve i da govori sve najgore o svojoj državi, a mi imamo jednog generala tu koji to upravo čini. Zamislite Ratka Mladića da se u Hagu ponašao na taj način. Ne, on je sačuvao i svoj obraz lični i obraz države Srbije i jednostavno se ponašao onako kako i priliči jednom oficiru i vojniku. Tako da, želim da kažem da ima tu još, da ih ne navodim, mnogih koji su bili u SNS-u, pa su sada tu, pa sada oni pričaju, oni su najradikalniji u svojim pričama.

Što se tiče tog sindroma: „a gde sam tu ja“, jednostavno, i to pitanje kandidujem, jer jedini motiv tih ljudi jeste bavljenje politikom zarad ličnog bogaćenja, a ne zarad interesa države Srbije i naroda.

I na kraju da kažem, poštovane koleginice i kolege, ovi zakoni o kojima danas raspravljamo nisu obojeni ni ideološki, ni stranački, i zato vas pozivam sve, naročito i vas iz opozicije, da glasate za ove zakone, da ih podržimo jedinstveno, odgovorno i u interesu građana, da prevaziđemo dnevnopolitičke sukobe i pokažemo da sa vremenom jača demokratija, a ne da slabi jer, na kraju krajeva, izbori nisu borba za vlast, oni su borba za bolju budućnost naše dece, naših građana i naše zemlje. Kao što je Abraham Linkoln rekao: „Vlada naroda, od naroda i za narod ne sme nestati sa lica zemlje“.

Jedinstvena Srbija će u danu za glasanje podržati sve ove predložene zakone. Hvala.

Hvala.
Sada reč ima narodni poslanik Radomir Lazović.
Izvolite.
28/2 MZ/MJ

Hvala, predsedavajuća.

Bilo je zaista malo mučno, malo ovako i zanimljivo slušati prethodnog govornika – sve može, to su redovi dobrog života, pa malo Brisel, pa malo strani plaćenici, pa ih malo oni vodili u Milano, u Beč, gde se vodili delegacije. Znate, ja nešto, SPS i ta vaša partija mene više podsećaju na neke sankcije, ratove, težak život ljudi, na ratne zločine, na utapanje u SNS i nestanak na prvim sledećim izborima, što se svi nadamo, naravno, koji smo živeli te godine kada nam je SPS, evo, vidite, SNS-SPS, to sad verovatno će biti isto, ali, u svakom slučaju, bilo bi dobro da SPS-a više ne bude, nakon svega što su uradili 1990-ih, kada su nam svima koji smo tada živeli, pa koštali nas nekog normalnog i dobrog života.

No dobro, da se vratimo.

Pred nama se danas nalaze izmene četiri zakona koje će vlast pokušati da prikaže kao neku vrstu doprinosa unapređenju izbornih uslova, ispunjavanju ODIHR preporuka i slično, želeći da se pohvale kako, eto, nešto popravljaju. Ali ovo nisu nikakve ključne promene, ove su pažljivo, vrlo pažljivo izabrane kozmetičke izmene, tako da slučajno ne naruše brižno i dugo stvaran sistem naprednjačke izborne prevare. Dakle, ovo neće uticati da se taj sistem po kome kradu izbore na bilo koji način naruši.

U ovim zakonskim izmenama predviđa se uvođenje obavezne obuke za članove izbornih komisija i biračkih odbora. Ja se sad ovde pitam, dobro, to je u redu, ali stvarno se postavlja pitanje šta je adekvatni program te obuke. Da li će ti ljudi koji dođu na obuku dobiti makar neke bazične, osnovne borilačke veštine, neke osnove odbrane za izbegavanje napada maskiranih batinaša SNS-a i policije, pod upravom partijskih lojalista? Da li će obuka za članove izbornih komisija možda imati program za odbranu od napada metalnom šipkom, odbranu od boksera ili bejzbol palice, gutanje suzavca, izbegavanje pendreka? Je l' to treba? Meni se čini, nakon onoga što smo gledali u 15 različitih opština na lokalnim izborima, da je to obuka koja nam je potrebna za ljude koji se bave kontrolom izbora. Policija i naprednjački kriminalci u sadejstvu su prebijali ljude nepodobne, koji im ne odgovaraju na izborima, ako se usprotive krađi.

U redu je obuka, ali, dragi građani, da li možete da zamislite da SNS napravi bilo kakvu promenu zakona ili da krene da sprovodi postojeće zakone tako da stvarno utiču na sprečavanje izborne krađe? Da li možete da zamislite da će SNS stvarno zaustaviti kontrolu i zloupotrebu medija, na primer, da će sprečiti funkcionersku kampanju, da će zaustaviti nasilje na izborni dan o kom smo pričali, da će zaustaviti ucene i zastrašivanja ljudi? Pa kad bi poboljšali izborne uslove, ne bi mogli da kradu izbore. Samim tim ne bi mogli da dobiju izbore, jer je očigledno da je narod za nešto drugo, da su ljudi za promene, da Srbija vri od želje za nekom drugačijom politikom koja će zaista biti okrenuta dobrobiti građana. Evo, recimo, nema zakonskih prepreka da se formira nezavisno Regulatorno telo za elektronske medije, ili REM. Ovo je jedna od prioritetnih preporuka ODIHR-a.

Gde smo zapeli? Imali smo dva neuspela procesa jer je SNS pokušao da nametne svoje poslušnike, ali ima onaj deo koji traži nezavisno telo, pa vi ne smete jedno nezavisno telo u državi da imate jer će se piramida očigledno srušiti. Činite sve da REM slučajno ne radi svoj posao, jer kad bio radio svoj posao, možda na televizijama poput Informera ili Pinka ne bi bilo onih gadosti koje viđamo svakodnevno, ne bi mogle da se plasiraju uvrede, mržnja, nasilje, kampanje blaćenja nepodobnih aktivista, studenata i opozicionih političara. I kaže jedan kolega govoreći pre mene, njemu je sličan N1 – da li je moguće da je to neko izjavio? Da li je moguće da se to upoređuje? Naravno da svi mediji moraju biti bolji, ali upoređivati ove fabrike zla i mržnje sa bilo čime, to je prosto nedopustivo.

29/1 MT/MP 15.45 – 15.55

U prioritetnim preporukama ODIHR-a je i zaustavljanje zastrašivanja i pritisaka na birače, ali prema priznanju i same vlasti one ne znaju koje zakone treba da donesu da se ovo spreči.

Dva se vuka bore u Ani Brnabić. Jedan bi da sprečava zastrašivanje, a drugi bi da angažuje batinaše i sprovodi ucene. Pa, koji od ta dva pobeđuje? Jel to kad koji zatreba? Jedan je da se predstavite Evropljanima, kao vi sprovodite reforme, a jedan je kada zagusti, da se kradu izbori, da se vrši uticaj na ljude.

Pogledajte to licemerje, ljudi. Oni vrše pritisak na ljude, oni napadaju ljude, oni prete, oni dele otkaze i na sve načine ucenjuju, ali, eto, samo još ovaj zakon jedan da se usvoji i sve će to da stane.

Pa, nemate vi pravo ni po postojećim zakonima da maltretirate ljude i da ih terate da rade ono što ne žele. Ali, kako drugačije da ih naterate da glasaju za vas, nego ucenama i prisilama?

Mislim da je čak i onim ljudima koji su u nekom trenutku mislili da možda SNS i radi nešto dobro, zavedeni verovatno tim programima na kontrolisanim televizijama, sada jasno da je ovo gde je Srbija došla prosto nije dobro. Ljudi žive loše. Nemaju dovoljno za egzistenciju puku, priroda je zagađena, zdravstvo ne radi, školstvo ne valja. To ljudi vide i zato vam je potrebno da stalno možete da kradete izbore da bi mogli da nadoknadite onu podršku koju gubite.

Evropski parlament usvojio je Rezoluciju o izbornoj krađi u Srbiji. Glasalo je preko 500 evropskih poslanika iz svih krajeva Evrope, sa svih strana kontinenta. Od tada kada je usvojena ova Rezolucija, to je bilo za one izbore 2023. godine, do danas nije urađeno ništa. A, šta kaže ta Rezolucija? Dakle, cela Evropa vidi šta se desilo, kakva krađa. Dakle, kaže da se delila brutalna manipulacija biračkim spiskovima, da su se vršili pritisci, zastrašivanje birača i kandidata, korupcija, falsifikovanje potpisa, klijentelizam, nelegalna zloupotreba podataka građana, zloupotreba službenog položaja, napadi na medije, napadi na izborne posmatrače, kontrolore, građane, itd., itd.

Dakle, 30 tačaka, evo ovde kod mene ova Rezolucija, 30 tačaka. Pogledajte kako to izgleda koliko je primećeno različitih zloupotreba. I sada ova četiri zakona treba kao nešto da doprinesu svemu tome. Ja mislim da neće. Ovo su male sitne izmene koje se donose čisto da se zamažu oči, da eto nešto kao radimo.

Moram da kažem još nešto. Uprkos svim ovim prevarama, uprkos svim ovim malverzacijama, uprkos krađama, dovoženju onih birača na lokalnim izborima, oni ne smeju da raspišu izbore, ali doći će se i do izbora.

Građani, imam jednu poruku za vas, koji sam siguran da ste svesni i da znate – budite spremni da se za pobedu borimo, a kada je osvojimo, da pobedu branimo.

Hvala.

Hvala vam na ovome što ne predstavljam jednog već dva vuka. Shvatam to kao kompliment.
Idemo sada po svim replikama.
Reč ima Života Starčević.

Predsedavajuća, upravo smo mogli čuti govor onoga što bi tretirao zakon koji su predložili Torbica i ovi, upravo govor jednog agenta stranih interesa.

(Radomir Lazović: Nisam Životu spomenuo.)

Znači, za njega nije NATO kriv za bombardovanje Srbije, nije NATO kriv za bombardovanje Republike Srpske, nije NATO kriv i Hrvatska za egzodus u Srpskoj Krajini, već njima su Srbi ti koji su krivi i za bombardovanje. Srbi su ti koji su

29/2 MT/MP

počinili, citiram, ratne zločine, jer za njih je sve što je rađeno, rađeno od strane Srba, pa su počinjeni čak i ratni zločini.

To je ono što sam ja pričao u svom govoru i on je to sada pokazao, upravo onako nepatvoreno i čisto, šta znači agent stranog interesa.

Pomenuo je i to, kritikovao je kolegu koji je tu prisutan, kako „N1“ nije isti sa … Pa, nije zato što je to njegova kamera. Pa, on je vuče svuda sa sobom.

To je ona njegova istina. To je ona njegova istina da je ubijen, odnosno da je umro dečak iz Valjeva koji je navodno pretučen od strane policije itd., što je potvrdila i Obućina. Njihov blokaderski novinar je potvrdila da je bila laž.

To je ta njegova demokratska televizija koja je izmislila zvučni top, kao još jednu laž, kao što je na kraju krajeva i ova afera lažni deda.

Sve je to izgovorio čovek koji je nama prigovarao što smo 2008. godine uveli Srbiju na evropski put, a on je te 2008. godine bio student prve godine 14. put. I dalje je student prve godine, ali 28. put. Eto, to je čovek koji nama spočitava da smo izvršili ratne zločine.

Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.