Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Osvrnuo bih se na par komentara u nekoliko prethodnih izlaganja.
Promene koje targetiramo ovim zakonima nisu ključne, nisu suštinske. Prosto, ne mogu da se složim sa tim zato što mi na ovaj način apsolutno uvodimo da srednji organ sprovođenja izbora i najniži organ sprovođenja izbora, kao što su birački odbori, budu kompletno obučeni.
Mi nismo imali problem sa ljudima, kada kažem problem – problem u smislu obučenosti sa ljudima i sa kandidatima koje je predlagala poslanička grupa Srpske napredne stranke, koji su uzimali učešće u radu biračkih odbora zbog toga što su ti ljudi prolazili obuke i redovno se javljali na sve obuke koje su organizovale gradske i opštinske izborne komisije u saradnji sa RIK-om, ali s druge strane imali smo da jako veliki broj onih ljudi koje su predlagale opozicione političke grupacije nisu dolazili na te obuke i tu vidim da postoji jedan otklon od toga što će sada svi morati da prođu kroz te obuke, jer njima to nameće određenu vrstu obaveze. S druge strane, to jednostavno unosi jednu nesigurnost u ceo proces, da sada više niko ne može da kaže, a naročito oni da izborni proces na biračkom mestu nije sproveden u skladu sa izbornim zakonima zato što će sada i njihovi ljudi koji budu bili predlagani, koji budu u sastavu biračkih odbora morati obavezno da prođu obuku i morati da imaju tu potvrdu.
32/3 GD/IR
Mislim da smo pokazali i širinu kada smo usvojili još jednu preporuku ODIHR-a koja ne tangira nas kao najveću političku organizaciju sa kojom nikada nismo imali problem, a to je odbijanje proglašenja izborne liste. Mi sada dajemo dosta široku mogućnost za sve ono gde je organ za sprovođenje izbora bio u mogućnosti da odbije proglašenje izborne liste ukoliko kandidat za narodnog poslanika nema izborno pravo, ukoliko se nalazi na već drugoj ranije proglašenoj izbornoj listi ako nije bilo ispoštovano pravilo zastupljenosti polova, ukoliko u nazivu izborne liste nije odrađeno onako kako to predviđa zakon, odnosno u skladu sa odredbama zakona. Znači, mi smo to pravilo izbrisali i sada im omogućili da im se apriori ne odbije proglašenje izborne liste, već da mogu da otklone sve te nedostatke da bi izborna lista bila proglašena i na taj način smo pokazali koliko smo spremni da idemo u korak ka tome da im se olakša ceo postupak kandidovanja izborne liste, da ne moraju da u ceo postupak ulaze od početka, već da samo otklone one nedostatke koji postoje da bi izborna lista bila i proglašena.
Zaista je licemerno govoriti o nasilju na biračkim mestima od strane onih koji godinu i po dana sprovode nasilje. Nismo mi ti koji smo jurili ljude po ulicama da ih gađamo jajima. Nismo mi ti koji smo presretali funkcionere da im pretimo, da im branimo da idu, da im dolazimo na kuće, da pretimo njihovoj deci, da pretimo članovima njihovih porodica. To su radili neki drugi. To nisu radili članovi, ni funkcioneri ni bilo ko ko ima veze sa Srpskom naprednom strankom i sa vladajućom koalicijom.
Govoriti u jednoj rečenici da je stanje u zdravstvu katastrofalno, u školstvu, da nam je priroda zagađena, pa ja molim samo građane Republike Srbije da se sete da je do 2012. godine, kada odu u neki dom zdravlja i kada hoće da urade pregled na skeneru ili na ultrazvuku, da je najčešći odgovor bio – aparat je u kvaru, aparat je pokvaren, pa iz ovog grada idite u onaj grad, pa se čeka ovaj deo, pa se čeka onaj deo, pa je aparat radio dva dana, pa više ne radi itd. Mi smo sada došli do toga da imamo preko 24 skener aparata, magnetne rezonance najmodernije u svim našim kliničkim centrima, opštim bolnicama, a sada neko govori da je stanje u zdravstvu katastrofa.
33/1 AL/MJ 16.25 – 16.35
Uspeli smo u vreme Kovida, kada se ceo svet suočavao sa krizom, da napravimo dve potpuno nove kovid bolnice. Kada se ratovalo, bukvalno ratovalo za svaki respirator da je u našoj zemlji bio najveći mogući broj respiratora. Kada se svet borio za vakcine, za jednu vakcinu, da je naš zdravstveni sistem omogućio da smo mogli da biramo sa kojom vakcinom želimo da se vakcinišemo, i onda neko kaže – loš zdravstveni sistem, pa govori dalje da je loše u školstvu i obrazovanju. Koliko je samo škola obnovljeno, renovirano i škola i predškolskih ustanova i vrtića i svega onoga što ima vezano za obrazovanje naših ljudi. Koliko je država uložila u visoko obrazovanje, pa smo imali, ako se ne varam, i prošle godine, koliko smo samo novca dali našim univerzitetima, pa pomogli ljude koji studiraju na univerzitetima, da mogu da kupe stan, da imaju podsticajna sredstva, pa ulagali u mlade čak i na taj način, pa da najmanja rata za njihov stambeni kredit u prvih šest godina bude 100 evra, da posle šest godina, kada se srede, skuće, zaposle, da tek onda posle te šeste godine ta rata bude ekonomski opravdana, odnosno negde u visini od 300 do 400 evra u zavisnosti kakav su stan kupili, koje kvadrature. Pa smo omogućili tim mladim ljudima, koji završavaju fakultete da mogu da kupe stan čak i ako nisu zaposleni, gde im ne treba ni žirant, i koliko se ljudi iz meseca u mesec prijavljuje da koristi ta sredstva, pa su čak i to ismejavali, a onda mnogi od tih koriste upravo ta sredstva.
Govoriti o ekologiji, o tome da je zagađena životna sredina, i da mi tim pitanjima ne pridajemo značaj. Do 2010. godine budžetom je bilo izdvojeno pet milijardi za ekologiju. Prošle godine 23,8 milijardi izdvojeno je za ekologiju. Pa koliko je to novca više? U njihovo vreme pet milijardi. Sad kad Srpska napredna stranka, ima odgovornost za upravljanje ovom zemljom, 23,8 miliona milijardi za ekologiju. Pa koliko smo samo domaćih, naših toplana koje su kao pogonsko gorivo koristile ugalj prebacili na gas kao ekološki čisto gorivo. I opet u vreme svetske krize, ratova, globalne krize, obezbedili dovoljne količine gasa, da ne moramo da se vraćamo na ekološki prljavo gorivo, na ugalj, nego da možemo da koristimo gas, i da opet nismo morali bi ranije da zatvaramo škole, ni da skraćujemo nastavu, ni ranije da se zatvaraju tržni centri, nego da je sve moglo da radi utvrđenim radnim vremenom, da smo svuda imali one temperature kakve su propisane odlukama i lokalnih samouprava i ostalim pravilnicima, kada je u pitanju temperatura u objektima koja treba da bude i zimi, a da pritom nije rasla ni cena gasa.
I sve to omogući predsednik Aleksandar Vučić svojom spoljnom politikom da može da ima dobre odnose i na zapadu i na istoku, da može da dobije najbolju ekonomsku cenu koju građani Srbije mogu da plaćaju kada je u pitanju gas, a da jako dobro sarađuje i sa Francuskom kao jednom od vodećih zemalja Evropske unije, i sa Nemačkom, pa da imamo koliko nemačkih fabrika ovde, koje kod nas rade, koje zapošljavaju naše ljude, pa da možemo da kupimo „Rafal“ avione, da snažimo našu vojsku, i da za sve to bude dovoljno novca u budžetu, koji je dovoljno jak da u sve to može da ulaže – kako u zdravstvu, tako u obrazovanje, tako i u ekologiju, tako i u naoružavanje naših oružanih snaga, da bi one bile odvraćajući faktor od svakog onog koji pomisli da bi mogao da napadne Republiku Srbiju, i onda sve to neko u rečenici kaže – pa, loše ovde, loše ovako, onako. A ja samo građane molim da se sete da od 2012. godine, kada odu u neki zdravstveni centar, kad im neko kaže da ne radi aparat za ultrazvuk, kada dođu sa uputom da treba da se jave da budu primljeni na neko odeljenje – da im neko kaže da nema mesta, da nema slobodnog kreveta, kada su nam se škole urušavale, kada u osnovnim školama nismo imali toalete, pa je onda tada neko ismejavao premijera Aleksandra Vučića, koji
je tad bio premijer, koji je krenuo i od toga, i time da se bavi, da sređuje da svaka škola
33/2 AL/MJ
bude opremljena i toaletom i fiskulturnom salom i dvorištem i da sve zameni i renovira, i koliko smo uložili u ekologiju i u zaštitu životne sredine kroz ekološki zdrava goriva i onda neko kaže u samo jednoj rečenici – ma to sad ništa ne valja.
Ja zato molim građane samo da se sete toga kako je bilo do 2012. godine, šta smo uradili za proteklih 14 godina i da to bude nešto na osnovu čega će oni doneti odluku kada budu izbori kome će dati svoj glas i svoje poverenje. Hvala.
