Hvala, predsedavajuća.
Kada sam istakao znak "100 posto iz Srbije", nisam reklamirao ni jedan proizvod, reklamirao sam samo Srbiju i sve one proizvode koji budu proizvedeni u Srbiji, da će moći da tu oznaku nose.
Kada sam rekao prvi put, nismo se razumeli, rekao sam da smo prvi put uradili znak za proizvode koji u sebi sadrže palmino ulje. To se prvi put pojavilo i to nikada niko nije radio, jer se palmino ulje pojavilo u prethodnih nekoliko godina a ne pre 20 godina.
Što se tiče situacije u poljoprivredi, poljoprivreda je najveći stres doživela, kako sam je ja nazvao, u tajkunskoj privatizaciji 2000. godine, kada su nam uništeni kombinati, kada nam je sektor poljoprivrede, nije urađeno kao što je to urađeno u zemljama razvijene Evrope, da i naši poljoprivredni proizvođači postanu akcionari te imovine, da učestvuju u toj raspodeli i u svemu, nego je prodato brzopotezno strancima i sada se traži od nas da se taj sektor vrati. Ne možemo mi otimati ničiju imovinu. Jednostavno, mi se sa tim borimo, radimo, postoji tržište.
A što se tiče podsticaja, ja već pola godine o tome pričam. Konkretno, kada je u pitanju sektor mlekarstva, mi imamo najveće podsticaje u svetu i do sada me niko nije demantovao. Znači, demantijem smatram da mi neko pokaže podatak koja zemlja izdvaja 19 dinara po litru mleka, koja zemlja izdvaja 55 hiljada po kvalitetnoj priplodnoj kravi, i za mleko i za tov, koja izdvaja 100 hiljada za junicu? Znači, nema je nigde. Verujte mi da kolege iz okruženja iz naših okolnih zemalja su me pitali – jel vi stvarno toliko novca dajete novca?
Da li je poljoprivrednicima teško? Jeste, svima je teško, teška su vremena. Ali, apsolutno, podsticaji su nam zaista veliki i videli ste rezultate koje sam izneo, da nam se povećao broj kategorija svih priplodnih grla.
Zašto smo mi bili u problemu sa mlekom? Zato što smo povećali proizvodnju a desio se poremećaj u Evropi. Krećem se, putujem, gledam po okolnim zemljama, to je moja struka, svi imaju problem. Cena mleka je, ne znam u Evropi prosečno, daleko niža u odnosu na nas zato što mi imamo velike podsticaje i mi se borimo da to uradimo, apsolutno, ali, jednostavno, tržište je neumoljivo.
Opet vam kažem, veliki je propust napravljen u privatizaciji koja nije odrađena strateški, kada naši poljoprivrednici nisu postali suvlasnici ni mlekara, ni klanica, ni bilo kojih drugih objekata. I sad jednostavno imamo tržišnu privredu koja je veoma oštra, poput, na primer, poljoprivrede u SAD, koja je najrazvijenija u tom sektoru. Tamo nemamo taj zadrugarski princip itd. Na primer, vama je cena mleka u SAD sada 30 centi prosečna, a u Evropi je 48 centi. Koliko je tek tamo konkurentnost jaka, ali ne možete vi očekivati da mi možemo napraviti takvu konkurentnost. Možemo, ali šta to znači? Onda bi trebali da uništimo 80% naših porodičnih farmi, da uništimo naša sela i mi zapravo sa ovom politikom ministarstva veoma balansiramo, da jednostavno zadržimo ljude na selima.
Da li su oni najkonkurentniji, nisu. Zato im i dajemo podsticaje, jer poljoprivredna politika nije samo da podržimo velike. Oni su manjina u Srbiji. znači, nama je 70% - 80% poljoprivredne proizvodnje na malim poljoprivrednim gazdinstvima
38/3 GD/LjL
i to su gazdinstva koja imaju dve, tri, pet krava itd., ali to je njima egzistencija. Jednostavno, mi na taj način čuvamo naša sela, čuvamo Republiku Srbiju i to je odgovornost na kojoj se radi.
Verujem kada bi i kolege iz opozicije došli na ovu poziciju da bi iz odgovornosti barem trebali to da rade. Apsolutno da vodimo računa o tome, ali ja razumem političku borbu i sve da se iznose argumenti koji odgovaraju, ali na ovim pozicijama kada se sedi zaista se mora voditi računa o svemu, odgovorno se ponašati prema državnim sredstvima i pogotovo u ovim teškim momentima koji su u svetu. Hvala.
