Nažalost, pre neki dan kad sam objašnjavao u Narodnoj skupštini verovatno da niste bili ovde. Pošto ovaj narod plaća sve narodne poslanike, mislim da je odgovorno i elementarna stvar da se bude prisutan, ali nije problem. Inače, ja sam profesor po zanimanju pa mi nije problem neke lekcije da ponovim, ali prvenstveno se obraćam našim građanima.
32/2 AL/LjL
Prvo bih krenuo od budžeta. Ovo je budžet Republike Srbije. Pogledajte ovde ovo crvenim – 7,2% od nacionalnog budžeta iznosi. Da li sam ja kao ministar voleo da bude 10? Bih, apsolutno, ali kome da uzmemo od 100%? Da li da uzmemo penzionerima, lekarima, profesorima, bilo kome drugom?
Pogledajte ovde uporedo, možete videti koliki su budžetu u susednim državama. Pogledajte Crnu Goru, ispod 2% učestvuje u budžetu. Pogledajte Bosnu i Hercegovinu, nešto malo preko 2%. Jedino Republika Srpska ima blizu 3%. Pogledajte Severnu Makedoniju – 2,5%. Sad ćete vi reći da to nisu baš najrazvijenije zemlje. Evo, pogledajte nacionalni budžet, da se uporedimo malo sa zemljama EU. Crveno opet je Srbija – 7,2. Pričam o nacionalnom budžetu, ne o onome što oni dobijaju iz zajedničkog budžeta EU, što vi često koristite taj podatak pa zbunjujete građane Srbije sa tim podatkom. I Srbija će imati taj deo kad postane punopravni član.
Ali, ono što izdvajaju države iz nacionalnog budžeta, jedna Slovenija izdvaja negde oko 3%, jedna Hrvatska negde oko 2,5%, Nemačka 1,5%, Austrija 2,23%, vidite. To je ono što država čini za poljoprivredu.
Naravno da bi mi voleli, i ja kao resorni ministar, da damo više, ali uvek se postavlja pitanje, kao i majka prema deci, prema svoj deci se mora jednako. Ako se jednom detetu da, drugom mora da se uzme. Prema tome, veoma je teško.
Poljoprivreda je zaista poštovana u ovoj državi, ali, teška su vremena. To se pokazalo u ovom momentu, kada druge zemlje imaju problema, u Srbiji nemamo problem. Ide setva, imamo đubriva, imamo sve. Malo pre sam baš odgovarao na pitanja oko đubriva. Mi imamo NPK đubriva koja su ključna do kraja godine. Azotna đubriva, iako se vodi rat i upravo se uvoze iz država gde se to dešava, nama neće trebati do početka naredne godine. Do tad se nadam da će se svetska situacija smiriti. I ako se ne bude smirila, radimo na tome, vodimo pregovore. Imamo mi prijatelje među državama i na istoku i na zapadu da obezbedimo naše poljoprivrednike i za narednu setvu. Idemo korak dalje.
Međutim, što se tiče toga nije pitanje samo što smo mi izdvojili pare, stalno ide priča kako mi nemamo uspeha. Pogledajte najnovije podatke. Ovo vam je broj goveda o kojima se stalno spekuliše i priča. Rekli ste – krizu. Pogledajte ovo, situacija 2020. godine, imali smo 240 hiljada, tad je bio maksimum. Nakon toga nastupa kriza, jednostavno ljudi u jednom momentu, pogotovo u sektoru mlekarstva, svaki dan se zahteva da se muze krava, i ujutru i uveče, onaj ko ima kvalitetnije krave i tri puta i ljudi jednostavno beže iz tog posla. Svi žele da rade nešto, ako je moguće, sa telefonom, IT, itd.
Adekvatnim podsticajima, ono što sam ja rekao, ako imamo najveće u svetu u ovom sektoru, mi smo polako zainteresovali ljude da se vraćaju. I to pokazuje broj, pogledajte ovaj crveni deo – 245 hiljada, znači, vratili smo se sa 220 hiljada, 25 hiljada priplodnih krava imamo više 2025. godine na kraju, nego što smo imali u ovom piku. To su rezultati odgovorne politike.
A što se tiče cene mleka, da bi samo građani razumeli, znači, ja sam naveo paralelu, i to sam prošli put pokazivao. Znači, vidite ovako – u ovom grafikonu vidite cenu, poređenje sam napravio namerno između Srbije i Bavarske, u razvijenoj Nemačkoj, i dole možete videti plavom bojom cenu u Srbiji i zelenom u Bavarskoj. Međutim, ono što proizvođači u Srbiji imaju: imaju podsticaje 19 dinara po litri mleka, 55 hiljada po priplodnoj kravi, imaju 100 hiljada za junicu. Kada se to prevede na mleko to je plus oko 30 dinara. E, onda proizvođači mleka, vidite ima ovu crvenu liniju.
32/3 AL/LjL
Pogledajte kolika je razlika u ceni. Da li su zadovoljno proizvođači nisu jer nekada su imali malo nešto više, ali nemojte zaboraviti da cena mleka u Evropi je trenutno na istorijskom minimumu, i od toga se prave politički poeni, pravi se nezadovoljstvo među proizvođačima i pravi se, što kaže ovaj, pokušava se da se jednostavno napravi nemir, da se pravi raskol u Srbiji.
Evo, sad, izvinjavam se, samo hoću da nađem još jedan grafikon.
(Miloš Parandilović: Nemoj, molim te.)
Ne, pa ne vredi. Ovako je najlakše da vam objasnim. Pogledajte ovo. Mislim, ovako je najslikovitije da vide građani šta je istina. pogledajte ovo. Ovo vam je cena mleka u Evropi zadnjih šest godina. Pogledajte gore grafikone. Ovo vam je cena što je bila od 2022. do 2025. Pogledajte gde je, evo ovako ću vam zaokružiti, vidite gde je ove godine cena mleka. Dvadeset centi trenutno je u Evropi cena mleka na spoljnom tržištu gde su viškovi. Pa ne možete očekivati da budemo konkurenti i sve, da ne dođe ovde do malog para cena. Ja verujem da znate da smo prešli na tržišnu ekonomiju pre više od, ja mislim, koliko već ima, 30-40 godina. Ne možemo se vraćati više ne regulisano tržište, da mi određujemo cene itd. Određuje tržište kao u celom svetu. Tako da je ovo istina.
Što se tiče ovog uvoza, priče oko Argentine i oko Brazila, ne znam gde ste to pročitali, gde ste to videli, ali mi apsolutno ne uvozimo meso iz tih zemalja. Tek je sada Evropa potpisala sporazum sa zemljama Merkusura i definisala sve, ali Srbija ne uvozi meso iz Južne Amerike. Tako da, naši građani što se toga tiče, mogu da budu apsolutno mirni i sigurni u bezbednost naše hrane i svega što konzumiramo.

Hvala vam.
Reč ima Radomir Lazović.
Izvolite.

Po amandmanu.

Ja bih samo zamolio ministra, ako može da nam kaže vezano za ovo grafičko rešenje, ko je radio, ko je autor grafičkog rešenja i na koji način ste došli do njega, i koja je cena? Hvala.

Ministar Glamočić ima reč.
Izvolite.
33/1 MV/JG 16.25 – 16.35

Baš ste me ovako i nasmejali, kada moram da kažem od svega.
Ja sam neko ko je u ovoj struci i materiji ceo svoj život, profesor po zanimanju. Što se kaže, ovakvih grafikona sam napravio na hiljade, na hiljade i prezentacija i svega. Samo sam shvatio jednog momenta, kada sam ušao i kada pokušavam da pričam, da jednostavno, kao i studentima, mnogo je bolja percepcija, ali ovde nemam mogućnost da prikažem PowerPoint prezentaciju, pa sam se dosetio da jednostavno stavim ovako. Doneo sam sad i flomaster, pošto prošli put vidim da neki od poslanika nisu primetili, pa polako zaokružim. Jednostavno, meni je to profesija, da radim kao profesor.
Što se tiče ovih cena, možete naći sami, odete na sajt DJ Agri i možete sami da vidite cenu mleka, ne treba vam autor, apsolutno. Što se tiče ovoga, to su najobičniji grafikoni koji se prave automatski u Word-u, u Ehcel-u, gde god hoćete. Ali, ako mislite da sam tehnički nepismen, reći ću vam da sam se još 90-ih godina bavio programiranjem. Tako da, ako treba, mogu da ja izradim i za vas, apsolutno nije problem. Samo mi dajte brojeve.

Hvala vam, ministre.
To je zato što je narodni poslanik student poljoprivrede, tako da zbog toga vas pita to.
Po amandmanu? Izvolite.

Dragi profesore, u prilogu 10b, čini mi se, postoji neko grafičko rešenje koje treba da se stavi na te proizvode, zar ne? Za to vas pitam. Nisam vas pitao kako pravite grafikone. Prilog 10b u ovome što je pravilnik o označavanju hrane ima grafičko rešenje koje ste sada pokazivali. Da li je moguće da ste stvarno mislili da vas pitam kako pravite grafikone u Excel-u? Da li je moguće da vi mislite da vas stvarno to pitam?

Dakle, to je neko grafičko rešenje, kao logo neki koji se stavlja na ambalažu hrane. I ja vas sada lepo pitam – ko je autor tog logoa? Vi u vašoj nadmenosti i bahatosti čak ne možete toliko da dopustite da vam neko postavi jedno normalno pitanje, u kome me zanima kako ste došli do tog grafičkog rešenja.

Ne brinite. Ne brinite, nemojte da bežite, da se bojite pitanja. Evo, to što držite u ruci, ja vas samo pitam, ne to gore, nego to dole, kako ste došli do toga, da li postoji neki autor, da li je bio neki konkurs? Pitam vas najnormalnije, kao što je normalno da se pitaju za takve stvari pitanja. Dakle, pitam vas samo ako možete da nam objasnite to, to je sve. Je li može to?

Izviniste, da li ima neki problem s pitanjem tim? Pre nego što uđete opet u vašu bahatost i počnete podrugljivo da se ponašate prema narodnim poslanicima, da li možete da zamislite u vašoj glavi da vas neko pita nešto što je možda konstruktivno i normalno i da li možete na to normalno da odgovorite ili hoćete još malo da se rugate? Šta od ta dva hoćemo? Je li ovo Narodna skupština?

Jeste li u redu, narodni poslaniče? Nešto mi deluje da ste na nervozniju stranu.
(Radomir Lazović: Dajte odgovor. Najnormalnije pitamo...)
Dobro, dobro, samo polako. Moj posao je i da se brinem i o mentalnom zdravlju narodnih poslanika, moram da pitam neke stvari. Samo mi je važno da ste dobro.
(Radomir Lazović: Nemojte vi da brinete za mene.)
Moram da brinem za vas. Postoje trenuci kada sam zaista zabrinuta.
Ministar Glamočić ima reč.
33/2 MV/JG

Zaista se izvinjavam i našim građanima i uvaženom poslaniku, nisam razumeo o čemu pita. Ako je najvažnije pitanje u ovoj državi ko je napravio logo „100% iz Srbije“, meni apsolutno nije jasno. Ministarstvo poljoprivrede je veliko ministarstvo i ima svoje službe koje rade. Verujte mi, nisam se bavio ja lično ovim. Verujte mi, ovo možete da napravite sa tri reči u veštačkoj inteligenciji, a ne da bilo šta drugo radite. Apsolutno nije pitanje toga. Pitanje ovog loga je to što neke možda boli što će na našoj hrani morati da piše i moraće da se poštuje ono što je proizvedeno u Srbiji. To je suština ovoga, a ne grafičkog rešenja.
Ako je vaša neka igrarija da su uzete neke pare, da je nekome nešto plaćeno, apsolutno ste onda pogrešnu adresu odabrali. Naši građani, vidite šta smeta nekima što će pisati na našim proizvodima „100% iz Srbije“ i što će se razlikovati u odnosu na nešto što je uvozno ili bila šta drugo. Apsolutno je naša samo želja da istaknemo ono što je proizvedeno u Srbiji, a svako neka bira da li će da kupi to ili će kupiti nešto drugo ili iz bilo koje druge države, to je svačije pravo, ali ne može da se dovodi u zabludu ono što je proizvedeno.
Tako da, zaista nisam imao nameru da bilo kako izbegnem odgovor apsolutno, nego nisam vas razumeo. Morate biti malo jasniji i pitati preciznije.

Hvala.
Izvolite, gospodine Lazoviću.