Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima Miroslav Aleksić.
Izvolite.

Još jedan vaš vrednosni sud je izostao kada je u pitanju ministar Selaković. Da li vi podržavate ovo što je on maločas rekao narodnim poslanicama ili narodnoj poslanici? Ništa niste rekli? Ništa niste rekli ni na izjave ministra Stankovića, kojekakve koje iznosi o studentima, opoziciji i ostalo, ministra Bratine, Glišića, itd. Vama to ništa ne smeta, to je sve očigledno u redu.

22/3 GD/CG

Ministar Selaković ovde glumi nekog velikog Srbina, velikog patriotu, drži lekcije ovde kako se on busa o junačke grudi, nego da pitam ja vas - da li vi beste ministar pravde, gospodine Selakoviću, koji je išao na Kosovo i Metohiju i pretio našim tužiocima i sudijama koji su dole bili da se integrišu u kosovski sistem? Da li ste to radili vi ili opozicija? Da li je to radio Kurti i Haradinaj sa vama ranije i Tači ili je radila opozicija?

23/1 TĐ/VZ 13.40 – 13.50

Nemojte da zaboravljate to. Nemojte da imate selektivno pamćenje. Gospodine Selakoviću, vi ste pokazali kako se brani Kosovo, odlično ste pokazali. Od Kosova tamo više nije ostalo ništa, zahvaljujući vašoj politici, osim našeg naroda koji je ostavljen na milost i nemilost Aljbinu Kurtiju, da se iživljava nad njima. To je rezultat vaše politike, a Banjska je bila završni udarac koju takođe vi hvalite i branite kao sjajnu akciju. Ta akcija je detonirala srpsku poziciju u međunarodnoj zajednici, i to svi vi dobro znate ali se pravite ludi.

Sada ovde pričate o kojekakvim stvarima, patriotske govore držite i vi ste veliki Srbin, a ne ja nisam, ovi drugi ljudi nisu. Šta smo mi? Pričate o nekom Tompsonu ili nekakvim glupostima koje nemaju veze sa onim za šta vi treba da odgovarate ovde, i vi, i gospodin Macut, i svi koji su prihvatili da imaju tu ulogu danas. Hvala.

Gospodine Aleksiću, da li znate o kom Predlogu zakona?
(Miroslav Aleksić: Znam. )
O kom?
(Miroslav Aleksić: Zakon o trgovini.)
A o kom amandmanu?
(Miroslav Aleksić: Znate kada ću da pričam o amandmanu?)
Kada ćete da pričate o amandmanu?
(Miroslav Aleksić: Onda kada vaši ministri krenu da pričaju o zakonu. Vi ne reagujete na to što oni govore ovde. Poslanici u Skupštini imaju pravo, imaju pravo po ovom Poslovniku, da pitaju ministra.)
Imaju pravo, imaju pravo i po Poslovniku postoji vreme kada pitaju, a ne kada se govori o amandmanima, po zakonu.
(Miroslav Aleksić: Vreme je valjda diskusije.)
Dobro. Mislim svejedno, kako da vam kažem, vi ćete raditi, šta će te vi da radite, mislim samo da građani razumeju šta radite.
(Miroslav Aleksić: Jesam li ja govorio ili ministar Selaković o Kosovu?)
Ministar Selaković se javio da vam odgovori na ovo što ste sada vi postavili kao pitanje, zloupotrebljavajući amandman, ali nema veze, to je uredu. Samo građani treba da razumeju to. Razumeju građani to. Uredu je.
Izvolite, gospodine Selakoviću.

Zahvaljujem.
Hajde malo da napravimo rekapitulaciju.
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)
Hvala Bogu.
Dakle, vi imate inače jednu izraženu sklonost, jedan deo parlamentarne opozicije, da započnete neku temu, pa kada bude pobijena argumentima, onda vas optužuje, eto vi ovde govorite van teme, eto vi se ovde bavite stvarima o kojima se ne raspravlja, vi nas vređate, vi nama govorite ovo, vi nama govorite ono. Naravno da ću na iznesene neistine svaki put i uvek da odgovorim. Žalosno je što prethodnik, koji je sada izneo gomilu neistina i gluposti, nije bio ni u temi, ni u sali kada sam ja odgovarao takođe jednom njegovom kolegi na gluposti koje je izneo.
Pa, pošto je ovde rečeno da ja govorim o Tompsonu i drugim glupostima, dakle hajde prvo to da razrešimo. Ja sam ovde optužen da sam pružao podršku i pomoć stvaranju, pardon rušenju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Nišu.
Eto vidite, to je prva laž. Zašto? Do formiranja fakulteta srpskih studija dolazi na inicijativu zaposlenih univerzitetskih radnika na odsecima za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost.
23/2 TĐ/VZ
(Rastislav Dinić: Imena.)

Da li možete da prekinete da dobacujete?
(Rastislav Dinić: Neka kaže imena.)
Dobacite još jednom i dobijate opomenu. Meni je ok, zato što mi je zaista već dosta više ovakvog ponašanja. Zloupotrebljavate amandmane, u nedogled vučete ovu sednicu, valjda da ne bi došli do onoga što ste tražili o raspravi o nepoverenju Vladi.
Dajte ministrima da pričaju o bilo čemu, osim o Zakonu o trgovini koji je važan za građane Republike Srbije, a onda i kada vam odgovaraju, onda im dobacujete. Baš ste parlamentarni.
Dobacite još jednom i dobijate opomenu.
Meni je ok, hvala.

Dakle, eto je prva laž. Nije ništa urađeno mimo važećih zakona, rađeno je na inicijativu zaposlenih univerzitetskih radnika, dakle profesora na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Nišu i na takav način, poštujući ustavnu i zakonsku proceduru, dolazi do formiranja Fakulteta za srpske studije.
Ko se bunio? Buni se profesorka tog fakulteta koja, evo da pogleda celokupna javnost Srbije, objavljuje…
(Rastislav Dinić: Jel ovo u redu?)
Jeste u redu, zato što ste me prozivali za ovo i budite toliko parlamentarni i pristojni da ovo čujete.
(Narodni poslanik Rastislav Dinić dobacuje.)
Koja?

Da li je ministar pokrenuo ovu temu ili ste vi pokrenuli ovu temu?
Dakle, prekinite da dobacujete, ostavite da završi…
Dobro, još jednom vam kažem, dobacite još jednom…
(Dobrica Veselinović: Opomenite njega.)
Vi ste pokrenuli temu koja nikakve veze nema sa dnevnim redom. Dala sam vam temu, ministar ima pravo da odgovori.
Izvolite, ministre.

Dakle, evo ovde da celokupna javnost Srbije vidi. Redovna profesorka na odseku za istoriju piše objavu – svi ispred SNS sad, uz pesmu „Nema predaje“ Marko Perković Tompson. Da li je ovo glupost? Da li je ovo glupost? Rekli ste da je ovo glupost i da ja pričam o glupostima. Ja govorim o tome ko potura priču o tome da je Fakultet srpskih studija formiran na silu uz kršenje zakonskih normi, kriterijuma, neko priča o nezavisnosti univerziteta. Fakultet je formirala država Srbija, kao što je formirala i univerzitet. Ona je osnivač. To što je kod nas samoupravni socijalizam i dalje živ u kulturi i u prosveti, to je drugo pitanje.
(Dobrica Veselinović: Čudo, vi ministar kulture.)
Idemo dalje.

Izričem opomenu Dobrici Veselinoviću.
Hvala vam.

Dakle, izrečena je, onda kada ne možete ništa da kažete na ovo, jer niste bili prisutni pa niste ni pratili ovo, onda se postavlja pitanje – a da li je Selaković pretio sudijama i tužiocima na Kosovu i Metohiji, da ako se integrišu onda će onda, ne znam ni ja šta. Pazite, to je takva budalaština, to je takva glupost.
Ja vas razumem vi nešto morate da kažete, i to je u redu, ali dajte makar, kad nešto kažete što je neistinito, da izgleda kao da je istina. To je toliko glupo.
23/3 TĐ/VZ
Bio sam u prilici, a verovatno govorite o onome što je usledilo nakon Briselskog sporazuma, da boravim na Kosovu i Metohiji, da posetim svaku našu sudsku jedinicu, da posetim sudije, da posetim tužioce, da razgovaram sa njima, da razgovaram sa tim ljudima na pristojan, normalan način kakav, nažalost, pre toga nisu imali prilike da dožive. Zašto? Zato što je vršena partijska selekcija sudija i tužilaca i da sam ja to radio sa Tačijem i sa Haradinajem. Sramota.
Podsetio bih vas na nešto drugo. Kosovo i Metohija o kojem govorite toliko i gde nas prozivate za izdaju, podsetiću vas, dame i gospodo, to je za vas bilo demokratsko pitanje koje će se nakon izbora 2000. godine rešiti samo od sebe, kada dođu demokrate na vlast, pa će to demokratsko pitanje biti odmah rešeno, pa od tog dolaska demokratskih snaga, prosperitetnih, naprednih, širokih pogleda i velikog broja prijateljstava mi dobismo 17. mart 2004. godine, pa pre toga dobismo Beogradski sporazum gde se pljunulo na Ustav i gde je dopušteno da se na protivustavan način otcepi Crna Gora, pa da se Ustav baci u korpu a usvoji neka ustavna povelja, pa onda dobismo 2008. godinu i proglašenje secesije tzv. Kosova. Nismo mi onda došli na vlast. Mi smo došli na vlast onda kada su oni vaši ostavili preko 480.000 ljudi na ulici bez posla. E tada. Dakle, barem se potrudite kada nešto pričate… Trudite se vi, moram to da priznam, vi se trudite više od vaših drugih sledbenika među kojima su oni kojima je jedino i isključivo i najvažnije da vređaju, da psuju, da pljuju i napadaju čestite, ozbiljne i u svetu dokazane ljude po svojoj struci.
24/1 AL/MO 13.50 – 14.00
Dakle, to što ste rekli za sudije i za tužioce na Kosovu i Metohiji, to je teška glupost. Ja vam to ne zameram. Jedno je vaša opoziciona namera da nas na vlasti kritikujete, što je potpuno legitimno i u redu, a drugo je neznanje. A kada god želite da pričamo na tu temu može da se priča, ali o nekim važnim državnim stvarima, pametni političari i pametne države ne pričaju u javnosti, pogotovo kada se govori o bolnim temama kao što je Kosovo i Metohija, gde ne znam da li je iko ko je dobronameran i čestit…
(Narodni poslanik Dobrica Veselinović dobacuje.)
Šta vam nije jasno?
Dakle, ja vam to ne zameram što ste rekli iz razloga koje sam naveo, a na tu temu ozbiljni ljudi, ozbiljni političari, oni koji su i nacionalno i državotvorno odgovorni ne govore na očigled naše javnosti – ima pravo da zna – ali na očigled one javnosti inostrane koja nam u toj stvari ne da nam nije nimalo naklonjena, već je neprijateljska. Tako da vam ne zameram ovo što ste rekli. Ja znam da to nije istina, a znate to i vi.
A to kako se i čije srpstvo meri, to možda vi želite da merite srpstva. Meri se delima, meri se onim što svako od nas ostavi iza sebe, a ja sam pobrojao šta je ta grupacija najvećih demokrata, modernoj istoriji Srbije ostavila iza sebe, a to su i naše sramno ponašanje kao države 17. marta 2004. godine, to jeste i rušenje zajedničke države sa Crnom Gorom, pravljenje državne zajednice, to jeste i nasilna secesija Kosova i Metohije.
I naravno da mi ne pada na pamet da se ja predstavljam kao veliki Srbin, niti da nekom drugom kažem da to nije. Za mene biti Srbin je vrednosna kategorija, makar isto onoliko koliko je etnička i biološka, a dokaz su mnogi ljudi koji nisu bili srpskog porekla, a koji su svoje srpstvo isticali iznad svega, a bilo ih je iz nemačkog roda, iz francuskog roda, bilo ih je iz različitih naroda. To vam govori, kao što postoje i mnogi koji su po poreklu i po etnosu Srbi, ali vrednosno to ne žele da budu.
Ne znam da li ste ikad mogli od mene da čujete da nečije srpstvo merim i govorim da li je Srbin ili nije, ali nije normalno da neko ko treba da predaje istoriju svoje objave, kao što sam pokazao, prati Tompsonovim pesmama, pesmama čoveka koji veliča Jasenovac i Gradišku.
(Rastislav Dinić: Prestanite. Sram vas bilo. Sram vas bilo. Sram vas bilo.)
Jeste li završili? Ko je pomenuo žene?
(Rastislav Dinić: A vi? Hoćete li da završite? Vreme je da završite.)
Ne, ja sam tek počeo.