Možete, samo narodna poslanice da vam skrenem pažnju na to da je ovaj zakon dobio zeleno svetlo Evropske komisije, pa možda da izađete i da pozovete Brisel da kažete da su pogrešili, pošto verujem da vi znate bolje od Brisela.
Reč ima ministar, Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Hvala predsednice.
U formulisanju odredbi, odnosno obzirom na obuhvatnost izmena postojećeg Zakona o zaštiti potrošača i činjenice da je trebalo transponovati tri direktive, mi treba da sada dobijemo novi Zakon o zaštiti potrošača, a u tom procesu je bila uključena sve vreme Evropska komisija, upravo da bi bili sigurni da na najispravniji način radimo i transponujemo, podsećam tri direktive, od kojih su dve maksimalne harmonizacije i to je nešto na čemu Evropska komisija insistira. Znači, reč po reč, slovo po slovo, upravo doslovno da morate da prenosite u vaš zakon.
18/2 JJ/MP
Podsetiću da je ovaj član 4. i tokom javne rasprave koja je održana prošlog leta, krajem leta, izazvao posebnu pažnju upravo u nekim slobodnim interpretacijama. Pritom, nismo mi izmislili, formulisali direktive, rukovodili smo se nečim što prebacujemo u naše zakonodavstvo, pa bih htela da kdam jednu tu genezu kako smo došli do ovakvog rešenja.
Predloženi stav 1. u članu 4. Predloga zakona tiče se odnosa Zakona o zaštiti potrošača kao horizontalnog opšteg propisa sa posebnim zakonima kojima se regulišu posebne delatnosti. Važeće zakonsko rešenje propisuje, znači, primenu posebnih zakona samo u situaciji kada se obezbeđuje viši stepen zaštite potrošača u odnosu na zaštitu koja propisana opštim zakonom, Zakonom o zaštiti potrošača. Odredba Direktive 2011/83 EU preneta je u Zakon o zaštiti potrošača iz 2014. godine na način, iako sam član 3. stav 2. Direktive se ne poziva na viši stepen prava, već isključivo govori o tome da posebni propisi imaju primat nad tom Direktivom.
U tom trenutku, znači pre 12 godina kada se vršila harmonizacija sa predmetnom Direktivom, znači 2014. godine, posebni zakoni koji regulišu posebne delatnosti ili nisu bili usklađeni sa pravnim tekovinama EU ili su to bili u manjoj meri.
Imajući u vidu protok vremena, kao i činjenicu da se sektorski propisi dinamično usklađuju sa pravom EU, kao i da odredbe Direktive 2019/770 sa kojim se ovim Predlogom zakona usklađujemo, na isti način ovo reguliše i tako smo izvršili normiranje člana 4. stava 1. Predloga zakona na način da sa jedne strane se postigne usklađenost sa propisima EU, a sa druge, da se obezbedi primat posebnih zakona samo ukoliko su usklađeni sa propisima EU.
Takođe, ono što je propisano je da će Vlada utvrđivati i ažurirati listu propisa koji su usklađeni sa propisima EU, čime se obezbeđuje pravna sigurnost. To znači da Vlada neće arbitrarno praviti neki svoj spisak nego upravo znači Evropska komisija je ta koja će svojom potvrdom, kao što smo imali mi u slučaju da kažem, našeg zakona, znači, potvrditi – da, zakon je usklađen sa evropskim „akijem“ i to nam onda daje mogućnost da možemo da ga stavimo na listu, što u primeni olakšava, a pogotovo govorim o primeni jer jeste svrha ovog zakona da se zaštite potrošači, znači, krajnji korisnici posebno brojnih usluga i organi koji vrše kontrolu, u ovom slučaju tržišna inspekcija, znali tačno koji zakon je nadležan za koju oblast.
Još jedna stvar koju bih želela da spomene, da u Republici Srbiji na osnovu Ustava postoji hijerarhija propisa, tako da ni u kom slučaju odluke ili akta niže pravne snage, lokalne samouprave mogu, odnosno gde se regulišu odnosu trgovaca i potrošača, a nisu u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, mogu imati, da kažemo veću pravnu snagu.
Tako da sumiram, pošto je bilo nekoliko amandmana koji se tiču upravo ovog člana 4. mi smo se apsolutno rukovodili maksimalnom transpozicijom, kao što se i očekivalo od nas. Znači, uz komentare, inkorporiranje svih komentara EU tokom formulisanja odredbi ovog zakona, kako bi apsolutno primenili ista pravila koja se trenutno primenjuju i u EU.
Ono što sam rekla nešto ranije tokom današnjeg dela zasedanja, da evo EU je samo tokom 2025. godine, u nekom, da kažemo, skorom prethodnom periodu donela neke nove direktive kojima se reguliše oblast zaštite potrošača, što će biti naš zadatak za neki naredni period. Tako da nastavljamo, ali kažem, ne improvizujemo, ne dajemo neka slobodna tumačenja, apsolutno i doslovce se držimo onoga što nam je i zadatak ukoliko, kažem, je cilj da se kompletno uskladimo sa evropskim „akijem“, kao što je slučaj sa ovim zakonom. Hvala vam.

Po Poslovniku, Jelena Spirić. Izvolite.
19/1 JD/CG 13.00 – 13.10

Poslovnik, član 103. Odgovarali ste mi, a niste seli na svoje mesto.

Samo ću kratko. Ako je sve tako što govorite, pa vi ste valjda ovde Srpska napredna stranka, sveci prema ljudima, prema narodu. Zašto je onda problem da vi izađete u susret potrošačima i da ovde bude nejasno. I nije nejasno. Ovaj zakon omogućava niži stepen zaštite. Da li je tako? Sami ste rekli.

Ovo nije po Poslovniku. Zloupotrebljavate. Molim vas da vam ne bi oduzimala vreme.

Oduzmite vreme od grupe.

Onda mi nije jasno zašto ne prihvatite ovaj amandman? Zašto ga ne prihvatite i stavite jasno i glasno, kažite potrošačima u Srbiji, kažite ljudima, da ste im omogućili isti i viši stepen zaštite. Ne znam zašto je sporno? Okej, Evropska unija. Tačno znamo, to je tamo tehničke, ove i one procedure. Recite ljudima zašto ne želite da ima date isti i viši stepen zaštite. Da li je tako?

Zato što i vi sami znate da ovom izmenom zakona prestaje da koristi prestaje manje bitan Zakon o zaštiti potrošača nego na primer Zakon o energetici. To sam malopre spominjala i da će onda obračun moći da se vrši na tri meseca i da potrošnja i obračun ne bude na mesec dana.

Samo objasnite građanima zašto nećete da im izađete u susret.

Hvala.

Hvala vam.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Željko Veselinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Amandmane koje smo predali koleginica Irena Živković i ja nismo pisali mi nego su pisali stručnjaci i eksperti iz Udruženja potrošača „Efektive“ koji se mnogo bolje razumeju u ovu materiju.

Ono što je važno kod člana 4. postoji nekoliko stvari koje su problematične. Jedna od njih je zato što krovni Zakon o zaštiti potrošača ne može biti pravi krovni zakon zato što umesto tog zakona često će moći određene firme i kompanije da koriste uredbe ili podzakonska akta koja će biti jača od ovog krovnog zakona.

Druga stvar koja je problematična u tome je ta što jeste on ili barem se tako kaže, usklađen sa propisima EU, ali imamo drugi problem, a to je da u propisima i zakonima EU oko zaštite potrošača postoji element kolektivne tužbe.

To u ovom zakonu ne postoji. Kada kažemo kolektivna tužba onda govorimo o tome da oko jednog istog problema mnogo ljudi može da podnese jednu tužbu i da se ta tužba na kraju odnosi na sve ljudi koji su to podneli.

Međutim, ovde se govori o tome da kolektivna tužba ne postoji, što je mnogo važno jer će praktično svaki oštećeni građanin morati pojedinačne tužbe da podnosi sudu. Znamo koliko je naše sudstvo opterećeno i da takve masovke ukoliko do njih dođe često budu predmet zloupotrebe.

Možemo da se setimo kakve su zloupotrebe bile kada su građani tužili banke jer su na taj način odlukom Vrhovnog suda ili kog god već, Kasacionog suda, došli smo u situaciju da jednostavno jedna odluka može da poništi sve odluke prethodnih nižih sudova koji su dosudili u korist građana.

Drugi problem je bio regres i topli obrok. Kada su radnici Srbije počeli da tuže državu, kompanije i poslodavce zato što im je uskraćen regres i topli obrok, kada su počeli to da dobijaju, onda je opet taj isti sud doneo presudu o tome da to ne

19/2 JD/CG

treba da se isplaćuje, onda su svi građani morali da plaćaju sudske troškove i gubili su procese zato što je jedan sud doneo mišljenje u korist države ili u korist poslodavaca.

Smatram da ovde mora da se prihvati element kolektivne tužbe. Ako se to bude prihvatilo ovaj zakon će svakako biti usklađen sa evropskim zakonima.

Mi insistiramo na tome da se kolektivna tužba uvrsti u član 4. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela Vlada.
Da li nek o želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija Centar – SRCE.
Slobodan Petrović. Izvolite.

Koristiću i vreme poslaničke grupe.

Poslanička grupa Srbija Centar – SRCE predložila je amandman na Predlog zakona o zaštiti potrošača.

U članu 4. nakon stava 16) dodaje se novi član 17. koji glasi, citiram: „U slučaju kolizije odredbi ovog zakona i posebnih zakona koji su usklađeni sa pravom EU primenjuju se odredbe koje obezbeđuju viši nivo zaštite potrošača uz poštovanje načela proporcionalnosti“.

Na ovaj način način vrši se usklađivanje sa principima EU koji omogućava viši stepen zaštite potrošača, kao i doprinos jačanju pravne sigurnosti.

Ovu priliku ću iskoristiti i da se osvrnem na izlaganje narodnog poslanika Dragana Nikolića iz Vranja koji je malo pre u svom obraćanju izneo niz neistina vezanih za Jug Srbije, ali i za Grad Vranje. Ima tu i nekoliko istina, pa ću se osvrnuti i na njih.

Dakle, gospodin Nikolić je spomenuo resanaciju Aleksandrovačkog jezera koje će po njegovim rečima koštati četiri miliona evra. Međutim, 2017. godine, osnovana je radna grupa koja je procenila da će ta resanacija koštati milion evra. Uzgred od tih milion evra došli smo do tri i po miliona evra, međutim sad smo čuli od gospodina Nikolića da je ta cifra porasla za još pola miliona evra, pa će sada koštati četiri miliona.

Međutim, ono što je jako bitno, a sa čime se ja apsolutno slažem sa njim to je njegov sledeći citat. Kaže: „Jezero predstavlja paradigmu korupcije koju je prethodna vlast imala“. Zbog građana Vranja i građana Srbije bilo bi dobro, ja ću se potruditi da definišemo šta to podrazumeva - prethodna vlast Vranje će biti nažalost odličan primer kako bi potkrepio ovu svoju tvrdnju.

Gospodin Nikolić je zaboravio da kaže da ovi ljudi koji su tada, a koje vi nazivate žutim lopovima, žutim preduzećem, žutim ološem koji su tada vršili sanaciju Aleksandrovačkog jezera za tih milion evra su isti oni ljudi koji su i danas u vlasti i to kao članovi SNS-a, pa ću ja navesti konkretne primere.

Direktor Novog Doma u Vranju, nekadašnji kadar Demokratske stranke i takođe direktor Novog Doma u vreme vladavine ovih žutih lopova, Goran Petrović, šef odborničke grupe žutih lopova, kako ih vi nazivate, Miroslav Nešić, pazite sada, je takođe šef odborničke grupe u Skupštini Grada Vranja, ali sada odborničke grupe SNS-a.

Takođe, glavni urbanista Jelena Marković, član G17 plusa Mlađana Dinkića za koga je Aleksandar Vučić ovde pokazivao zatvorsko odelo i kako će ga hapsiti, sada je glavni urbanista, prešla je u SNS i godinama unazad namešta poslove firmi svog supruga. Godinama unazad firma njenog supruga Čedomira Markovića, Atelje „GEA“ dobija poslove iz budžeta Grada Vranja.

19/3 JD/CG

Nastavljamo dalje. Imamo tu i nekadašnje kadrove i Jedinstvene Srbije, SPS-a i mnogih drugih. Izvršni direktor „Komrada“ Nela Cvetković, kadar takođe G17 plus, i tako dalje.

Da ne nastavljam sa ovim primerima s obzirom da je ovaj primer u Vranju preslikan na nivou cele Srbije, ali vama očigledno nije problem da ovde to predstavljate na neki apsolutno drugi način.

Takođe ću citirati gospodina Nikolića, jednu jako bitnu stvar, a to je njegova rečenica vezana za Generalštab. Kaže gospodin Nikolić malopre. Pričali ste i o Generalštabu, pa je gospodin Nikolić rekao, citiram: „Ta investicija je na radost opozicije otišla u Albaniju.“ Dobro, koliko ja znam, a odlično znaju i građani Pčinjskog okruga, a po najviše Vranja da jedini koji se raduju poslovnoj saradnji sa Albancima su upravo gospoda iz Vranjskog SNS-a koji godinama unazad prave dilove sa firmom „Saba Belča“ iz Preševa u Vlasništvu Valjona Etemija.

Međutim, tu nije kraj, 27. januara ove godine na Sv. Savu je, čak i gospođa ministarka Jelena Žarić Kovačević sa prvim čovekom firme „Saba Belča“ iz Preševa protiv koje se, između ostalog, vodi nekoliko krivičnih postupaka kod posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije pri Višem javnom tužilaštvu u Nišu sastala u više-manje tajnosti u jednoj kafani u blizini Vranja sa Dritomom Etemijem, prvim čovekom ove firme protiv koje postoji veliki broj krivičnih prijava i biće ih još. Neke od njih ću lično ja podneti.

20/1 GD/VZ 13.10 – 13.20

Tako da vama ta saradnja sa krugovima bliskim Aljbinu Kurtiju u Prištini ni malo nije strana, gospodo iz SNS-a, a ovde nas optužujete kako smo mi ne znam čiji plaćenici, a vi se sastajete po različitim restoranima i kafanama. Pa, mogli ste bar na račun ministarstva da platite taj ručak, ne da vam Driton Etemi plaća ručkove januara kada ste bili dole u poseti Bujanovcu i okrugu.

Što se tiče ovih zakona sa kojima vi pokušavate da se na neki način dodvorite EU i ovog novca koji spominjete, pa mi imamo i gradonačelnika Vranja Milenkovića, takođe bivšeg kadra G17 plusa, protiv koga je podneta krivična prijava za zloupotrebu 250 hiljada evra iz fondova EU. Pa zbog toga treba da vam se zamrznu sredstava - zato što dobar deo tih sredstava vi pokradete.

Evo vidim da se gospodin Nikolić vratio. Sa nestrpljenjem očekujem šta će on odgovoriti, ali ono što se meni nameće kao zaključak, a verujem i većini građana Srbije, da mi ovde decenijama unazad nemamo bivšu i sadašnju vlast, već imamo jednu interesnu grupu ljudi koja svih ovih godina samo menja stranačke dresove kako bi nastavila da radi ono što je radila u prethodnom periodu, ali nikada ne prelazi iz vlasti u opoziciju, nego isključivo iz vlasti u vlast. Hvala.