Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 76 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim vas da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 90 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 40. utvrđenog dnevnog reda.
Prvi na listi je gospodin Dragan Nikolić.
Samo se prijavite, molim vas.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, poštovani građani Republike Srbije, današnja sednica je sa 40 tačaka dnevnog reda, i to pokazuje samo da se radi o ozbiljnoj Skupštini, o zakonodavnom telu koje u punom kapacitetu radi svoj posao, a da u isto vreme dobijamo od Republike vlade niz predloga, niz zakonskih rešenja i niz sporazuma koje naša država hoće da potpiše, a da ovaj parlament verifikuje kroz svoju zakonodavnu delatnost.

Pošto su moje kolege uglavnom pričale o zakonskim predlozima, odnosno o izmenama i dopunama zakona, ja sam odlučio da moju diskusiju posvetim, odnosno fokusiram na sporazume koje smo dobili i koje treba da usvojimo, a radi se predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma između Republike Srbije i, u ovom slučaju, Japana o podsticanju i zaštiti ulaganja. Takav isti predlog je dat i za usvajanje zakona koji važi za Uzbekistan; važi za Koreju, što znači da ćemo mi u narednom periodu imati uzajamni podsticaj i zaštitu ulaganja sa ovim državama nastavljamo međunarodnu saradnju na sve četiri strane sveta.

Neki pokušavaju da nas urame, da nas stave i svrstaju na neku od strana. Mi kao država, odnosno naš predsednik Republike, vodimo jednu samostalnu promišljenu, utemeljenu politiku koja nas vodi u saradnju sa svim prijateljima, sa svim državama koje zaista žele da sarađuju na ravnopravnoj osnovi. Mi smo država koja će biti, a već je i u ovom trenutku jedino slobodno ostrvo u Evropi. Imajući u vidu da su se svi negde svrstali, imajući u vidu da su svi negde i sa nekim protiv nekoga, mi smo odlučili da budemo samo za Republiku Srbiju; mi smo odlučili, i podržaćemo tu politiku ove vlade,

1/2 AL/LLj

da Srbiju niko ne kontroliše, da ne dobijamo naloge iz bilo kog saveza, iz bilo koje države, iz bilo koje administracije, nego da su naši naredbodavci građani Republike Srbije koji svojim glasovima i na izborima koje očekujemo, koji će se dogoditi ove godine, koji su najavljeni, koji će biti vanredni, donesu odluku ko će u naredne četiri godine i na koji način sprovoditi politiku i voditi Srbiju dalje kroz njen razvoj.

Neko od poslanika iz opozicije očigledno omaškom je neki dan pročitao i objavio egzaktne podatke o tome da svi krajevi u Srbiji napreduju, počev od 2012. godine, i to nezadrživo napreduju. Ja mogu da posebno istaknem jug Srbije koji je godinama bio zapostavljen, koji je bio u zapećku, koji je bio pastorče prethodnih vlasti, a to je da, evo, konkretno u Vranju imate gradilišta na sve strane, imamo jedno jezero koje se zove Aleksandrovačko, i koje je kultno mesto građana Vranja, a koje predstavlja paradigmu korupcije koju je prethodna vlast imala na nivou čitave Republike Srbije, a pogotovo u Vranju, kada je uloženo milion evra, ponavljam – milion evra, u sanaciju tog jezera, da bi se nakon nekoliko meseci i spiskanih milion evra pojavile neke modro-zelene alge, koje su do te mere devastirale to jezero da je ono bilo potpuno neupotrebljivo za bilo koga, pa čak i za napajanje stoke. Zbog toga smo mi kao lokalna samouprava, a i kao Ministarstvo za ekologiju, imali ozbiljno razumevanje, nakon argumenata koje smo izneli, da se mora izvršiti resanacija tog jezera. To će biti učinjeno. Vlada je odobrila ukupno četiri miliona evra i ja građanima Vranja čestitam što će to biti urađeno na suprot onoga što je i kako je urađeno pre 2012. godine i od kada je to jezero zabranjeno za upotrebu.

2/1 MV/JG 10.10 – 10.20

Takođe bih spomenuo ovaj čuveni Generalštab, kako ga opozicija naziva. Spomenuo bih da se to koristi u propagandne svrhe kako bi se reklo da se radi o velikoj korupciji, o sistematskoj korupciji, da je tamo neko oprao neki veliki novac, a zapravo je sve suprotno.

Optuživanje ministara kulture gospodina Selakovića za zloupotrebu službenog položaja i nekoliko ljudi koji su u sistemu bili pored njega je u najmanju ruku skandal nad skandalima. Neko je čuo da će zet najmoćnijeg čoveka najmoćnije države u ovom trenutku Sjedinjenih Američkih Država, ukoliko bude podignuta optužnica, napustiti Srbiju, odustati od bilo kakve investicije i Srbija je na taj način izgubila milijardu i po evra. Ta investicija je na radost opozicije otišla u Albaniju.

Hoću samo da podstaknem, ovom pričom iz stručnog ugla, za zloupotrebu službenog položaja je potrebno da neko stekne protivpravno imovinsku korist ili da nanese štetu nekom fizičkom ili pravnom licu. U optužnom aktu ne stoji nijedna cifra da je neko prisvojio neki novac niti je veštačenjem utvrđeno da je neko pretrpeo štetu usled ovih radnji. Dakle, radi se o jednom pravnom fijasku, radi se o jednom otuđenom delu našeg pravosuđa. Nažalost, ne znam ko je kolega tužilac, ali ovakav optužni akt je sramni čin profesionalca koji se time bavi.

Ovo što sam ja rekao taj tužilac bolje zna od mene, ili makar zna onoliko koliko i ja, a ipak ostaje pri tome da bi se ta mantra mogla da koristi u propagandne svrhe i da nam ove televizije truju građane Srbije raznim „aferama“, izmišljotinama svakojake vrste koje se sutra pokrivaju nekakvim novim lažima i izmišljotinama.

Međutim, siguran sam da građani Srbije prepoznaju ko je taj koji se bori za njega, koji se bori za svaku kuću, za svako selo, za svakog građanina. Mi smo zabrinuti za sve, ne prolivamo krokodilske suze, kao što to radi nekrofilska opozicija koja koristi svaku nesreću koja se dogodi u ovoj državi i koji pokušavaju na tuđoj nesreći da grade svoju političku sreću. Podsećaju me na one narikače koje su ranije bile, išle po grobljima, plaćane da bi plakale na tuđim sahranama.

Upravo to je ono što prepoznaju građani Srbije, to je ono što neće dozvoliti da se desi. I ona parola da Srbija mora da stane, da Srbija mora da se zaustavi kako bi krenula je najobičnija floskula, najobičnija rekao bih glupost koju je ispalila opozicija, a ova koalicija na čelu sa Srpskom naprednom strankom, na čelu sa predsednikom Republike se zalaže za dalji razvoj Republike Srbije, svih njenih delova i zato Srbiju niko nikada neće moći da zaustavi. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima dr Uglješa Mrdić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsedavajuća, prisutni narodni poslanici, građani Srbije, Srpska napredna stranka će uvek na prvo mesto da stavlja državne i nacionalne interese i tako je i kada su u pitanju ovi zakoni i sporazumi koji se nalaze pred nama.

Mi se zalažemo za evropske integracije, ali uvek su nam na prvom mestu interesi Srbije. Interesi Srbije sada u ovom trenutku su, pored očuvanja naših osnovnih nacionalnih interesa, naravno i kulture sećanja, kao što smo imali prilike da vidimo i prilikom jučerašnjeg obeležavanja u Donjoj Gradini. Nikada ne smemo da zaboravimo naše žrtve ni u Drugom svetskom ratu, ni u Prvom svetskom ratu, ni devedesetih godina. Uvek ćemo imati kulturu sećanja na naše stradalnike i na sve ono što se dešavalo našem narodu od strane naših spoljnih neprijatelja, pa i unutrašnjih.

2/2 MV/JG

Danas je situacija u Srbiji i na Balkanu drugačija, Bogu hvala, zahvaljujući prvenstveno politici predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Sada imamo politiku mira i stabilnosti. Kada analiziramo cela dešavanja u Evropi i svetu, shvatamo koliko je ta bitna politika i koliko je bitno ovo što mi govorimo svih ovih godina kada govorimo koliko je važan mir i koliko je važna stabilnost i u Srbiji i na Balkanu i Jugoistočnoj Evropi. Svedoci smo udara koji traju jedno godinu i po dana od strane spoljnih i unutrašnjih neprijatelja, koji su imali za cilj da sruše Srbiju.

Srbija je ponovo pred dva puta. Jedan put je borbe za državne i nacionalne interese, put Srbije u evropske integracije, privlačenje novih investicija, ulaganja u zdravstvo, prosvetu, infrastrukturu, saobraćaj, kao preduslov i novih radnih mesta, povećanja plata i penzija. S druge strane, svedoci smo i ovih dana udara u organizaciji blokaderske opozicije u saradnji sa njihovim partnerima, istomišljenicima, saveznicima i mentorima iz Zagreba, zvaničnog Sarajeva i zvanične Prištine, potpomognuti pojedinim zapadnim službama i, naravno, nevladinim organizacijama, kako u zemlji, tako i u Evropi i svetu.

Ali, narod ih je pročitao, narod je razumeo njihovu agendu i narod kažnjava tu njihovu antidržavnu, antinacionalnu, tj. antisrpsku politiku. To smo imali prilike da vidimo i na izborima u 15 lokalnih samouprava koji su održani u proteklih godinu dana, gde smo ih ubedljivo pobedili u svih 15 opština i gradova. Tako će biti, nadamo se, i na narednim parlamentarnim i svim narednim izborima, jer narod neće one koji su protiv sopstvenog naroda i sopstvene države.

Kao kad govorimo i o ovim zakonima iz oblasti trgovine, iz oblasti privrede, iz oblasti saobraćaja i infrastrukture i kad govorimo o sporazumima, jasno je za šta se mi zalažemo. Mi se zalažemo za jači položaj Srbije u Evropi. Mi se zalažemo za bolje spoljnotrgovinske odnose Srbije i sa Rusijom i sa Kinom i sa SAD, ali i svim zemljama Evropske unije i svim našim partnerima i na drugim kontinentima. Za razliku od njih, mi uvek gledamo interes države Srbije na prvom mestu. Kad kažem njih, mislim na ovu blokadersku opoziciju koja godinu i po dana čini sve da uništi Srbiju, da uništi svoju zemlju. Njihova politika su pretnje, uvrede i rušenje, a naša politika su dijalog, sporazumi, nove investicije.

(Radomir Lazović: Nemoguće.)

Naravno da je nemoguće za vas da vaša politika bude dijalog i borba za Srbiju i tu ste u pravu, vi što dobacujete preko puta. Tako je, nemoguće je da vi budete za Srbiju, da vi budete za državne i nacionalne interese i to govori o vama. Jedino što znate, znate da vređate, da rušite i da napadate.

Samo bih podsetio, pod utiskom svih ovih dešavanja ovih dana i incidenta koji se dogodio u Novom Sadu gde je napadnut jedan gospodin ni kriv ni dužan, to me je podsetilo na jedan drugi događaj prošle godine kada su se blokaderi iživljavali u Zemunu nad jednom bakom teško obolelom, koju su sprečili da ide vozilom na njenu lekarsku terapiju, a onda su je sprečili da to uradi i peške. Baki nisu dozvolili da ode kod lekara, koja je životno ugrožena. Maltretirali su je, vukli su je. To je ta njihova politika – maltretiranje građana. I koga oni napadaju? Napadaju žene, napadaju starce, napadaju decu, vređaju, prete. E, to je njihova politika. Onda kad narod to vidi, narod to analizira, prepozna i kazni vas, gospodo blokaderi, na izborima.

Prema tome, stvar je sasvim jasna, mi ćemo u danu za glasanje iz Srpske napredne stranke podržati i ovaj set zakona i, naravno, sve sporazume, zato što smatramo da su u interesu Republike Srbije, a nama je na prvom mestu interes Srbije uvek, što najbolje pokazuje politika predsednika Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

3/1 JJ/IR 10.20 – 10.30

Hvala vama.
Reč ima gospodin Aleksandar Marković.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dosta ću kratko govoriti iz želje da što više poslanika iz naše poslaničke grupe stigne na, odnosno dođe na red.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o nekom predlogu zakona, prvenstveno moramo imati u vidu kakve će konkretno koristi od toga imati građani Srbije, privreda, država, ali i društvo u celini. Nesumnjivo je da predlozi zakona o kojima raspravljamo na ovoj sednici, a približavamo se polako kraju rasprave u načelu, pripadaju, da kažem, grupi zakona ili zakonima iz reda Reformske agende Srbije, a koji su značajni, a rekao bih čak i neophodni za dalji evropski put Srbije. Tu mislim i na Zakon uspostavljenog sistema za upravljanje kohezionom politikom, ali mislim da predloge zakona iz oblasti trgovine, zatim suzbijanju trgovine robljem, transportu u opasne robe, kao i sva ostala akta koja su danas na dnevnom redu, a naravno, ništa manje važniji i međunarodni brojni sporazumi iz raznih oblasti.

Poslanici iz naše poslaničke grupe koji su učestvovali u raspravi tokom prethodnih dana su vrlo precizno i detaljno da kažem iznosili argument i činjenica zašto treba usvojiti predložene zakona navodeći taksativno sve one benefite i pozitivne efekte za građane Srbije, za privredu Srbije koji će ovi zakoni omogućiti. Tako da, ne bih ovom prilikom ponavljao sve to, ali ono što bih voleo, voleo bih da podvučem neke najznačajnije momente.

Dame i gospodo, uprkos svim poteškoćama sa kojima se suočavamo na evropskom putu Srbije, mi kao država ispunjavamo svoje obaveze i nastavljamo taj put i to treba da bude jasno. Dakle, nastavljamo sa Reformskom agendom, usklađujemo se sa zakonodavstvom EU, formirali smo specijalni tim za ubrzanje tog našeg puta. I, sve to radimo ne zato što nam to neko nameće, ne zato što nam neko naređuje, ne zato što je neko rekao da to moramo da radimo, već zato što smatramo i duboko smo uvereni da je to dobro za građane Srbije.

Tu dolazimo do ključne razlike između nas, predsedavajuća, i ovih preko puta, čast pojedinim izuzecima, ali uglavnom ovih preko puta koji sad galame, a koji su spremni, predsedavajuća, svuda i na svakom mestu da opanjkavaju svoju zemlju, da putuju svuda po belome svetu i da bacaju drvlje i kamenje i po svojoj državi i po svojim građanima, priželjkujući i nadajući se najlošijim scenarijima za Srbiju i to je jedino što rade i to rade konstantno i to je jedina konstantna u njihovoj politici - što gore za Srbiju to bolje po njih. Dakle, koji su spremni, predsedavajuća, da se dodvoravaju baš svakom, ali baš svakom, pa i najnižem evropskom birokrati ne bi li tu eventualno našli neki prostor za njihovo političko delovanje i ne bi li ubrali neki jeftin politički poen.

Kao što rekoh, uostalom to je jedino što rade i na to se svodi njihova politika, a dok su bili na vlasti ništa, ali baš ništa živo nisu uradili po pitanju evropskih integracija Srbije osim deklarativnog zalaganja i kao što rekoh, to je ono što čini ključnu razliku između njih i nas.

Ovo mi je jako važno da kažem, uprkos svim preprekama, uprkos nerazumevanju, često dvostrukim standardima prema Srbiji, često vrlo licemernom odnosu prema Srbiji, mi pokazujemo dodatnu odgovornost, dakle nastavljamo započeto, nastavljamo pregovore i ispunjavamo svoje obaveze. Da li smo srećni zbog takvog stava EU? Pa, nismo. Pa, naravno da nismo! A ko može da bude srećan u takvoj situaciji?

3/2 JJ/IR

Da li treba da podsećam da EU žmuri 13 godina. Dakle, punih 13 godina žmuri na neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma, a ovih dana je upravo godišnjica Briselskog sporazuma, u pogledu formiranja zajednice srpskih opština. Dakle, Priština je jednu jedinu obavezu imala i nije je ispunila i nikome ništa. Evropska unija ćuti iako su upravo oni bili garant tog sporazuma, ali se zato, predsedavajuća Srbiji traži dlaka u jajetu. Predsednik države i Vlada Srbije pokazuju dodatan nivo odgovornosti, dodatan, da kažem državnički odnos prema svim ovi problemima o kojima sam govorio.

Ponoviću, nastavljamo pregovore. Nastavljamo naš put, ali insistirajući na poštovanju Srbije, neunižavajući dostojanstvo Srbiji i ono što je najvažnije, vodeći računa isključivo o nacionalnim i državnim interesima. To je upravo ono što rade i predsednik države i Vlada Srbije, dakle, rukovodstvo Srbije. To je naša politika i sa tom politikom ćemo nastaviti. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Stefan Kitanović.

Uvažena predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovani ministri, dragi građani Republike Srbije, predlozima zakona koji su na dnevnom redu naša država je jasno i nedvosmisleno još jednom pokazala da joj je na prvom mestu čovek, običan građanin, potrošač, porodica koja svakoga dana donosi odluke.

Od antičkih mislilaca pa do današnjeg dana, mudrost čovečanstva uči nas da prava društva merimo po tome kako štite slabije. A u savremenom svetu gde su tržište i ekonomija postala moćni igrači, slabi upravo pojedinac pred korporacijama i trgovcima, među kojima nesumnjivo ima i nepoštenih. Zato tržište mora biti uređeno i da se u što većoj meri smanji prostor za potencijalne zloupotrebe. Ovakvi predlozi zakona pokazuju da su odluke države izraz dubokog uverenja, da svaki pojedinac ima prava na poštenu cenu, na istinite informacije, zaštitu od obmane i na dostojanstvo u svakodnevnom životu.

Zahvaljujući zakonskim rešenjima, potrošači će imati veća odnosno jača prava u pogledu reklamacija, jasnije označavanje proizvoda, zaštitu od lažnih akcija, kao i efikasnije mehanizme za rešavanje sporova. Trgovci koji poštuju pravila dobijaju sigurnosti i fer konkurenciju, dok oni koji bi da obmanjuju, osetiće težinu zakona.

U vremenu kada je elektronska trgovina sve prisutnija i kada su internet kupovine sve češće, mora da se obezbedi viši stepen zaštite potrošača, ali i jasna odgovornost trgovca. U svemu tome je jako značajna harmonizacija sa evropskim propisima.

Izmene, dakle, imaju za cilj, da usklade domaće tržište sa standardima EU i da smanje pritisak na potrošače. To je odgovorna politika koja gradi dugoročno poverenje između građana i države. Zaštita dostojanstva građana i poštenje na tržištu nikako ne može biti ni teret ni smetnja. U suštini ovi zakoni nisu samo cenama i računima već dakle o temeljnim vrednostima, pravdi, solidarnosti i poštovanju ljudskog dostojanstva.

Deo dnevnog reda odnosi se i na brojne sporazume koji su dodatna potvrda uspešno vođenje spoljne politike. Sporazume sa Azerbejdžanom, Japanom, Uzbekistanom, Vladom Ruske Federacije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Kipra, Koreje, Kube, Narodne Republike Kine, pokazuju i dokazuju da je Srbija opredeljena za mir, za stvaranje i jačanje partnerskih odnosa sa svim zemljama. Spoljna politika naše zemlje je čvrsto

3/3 JJ/IR

utemeljena na jasnim principima, a politička nezavisnost i vojna neutralnost se ne dovode u pitanje. Možda, odnosno sve više je sigurno da to nekima i smeta, kako god Srbija u geopolitičkom smislu predstavlja značajan faktor u savremenoj geopolitici.

A oni što guraju Srbiju u demokratsko nazadovanje, nestabilnost i destrukciju, neka se stide. Srbija stoji uspravno, ponosno i snažno, bez obzira na sve izazove i pritiske spolja i iznutra. Apsolutno sam siguran da će u Srbiji pobediti rad nad neradom, mir nad ratom i nemirima, stabilnost i sloboda nad haosom i blokadama. Za mene lepše i bolje zemlje od Srbije nema i neće je ni biti. Živela Srbija.

4/1 JD/MP 10.30 – 10.40

Hvala najlepše.
Reč ima narodni poslanik, gospodin Nenad Filipović.
Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, danas ću govoriti o Predlogu Zakona o trgovačkim praksama.

Reč je, kako bih rekao, o jednom dobrom, sveobuhvatnom i opsežnom zakonu koji se neposredno primenjuje na odnose između snabdevača i kupaca kada su u pitanju poljoprivredni i prehrambeni proizvodi, kao i proizvodi od naročitog značaja za snabdevanje tržišta.

Ovaj zakon obuhvata čitav lanac od otkupljivača i posrednika, preko prerađivača do velikih trgovinskih lanaca. Obuhvata i dobavljače, distributere, uvoznike ali i male proizvođače i preduzetnike, dakle, sve one koji učestvuju na putu proizvoda kako bih rekao, od njive do rafa. Upravo tu leži značaj ovog Zakona.

Kada govorimo o odnosima u tom lancu, najčešća je reč o odnosu između jačih i slabijih. Tako da postoji velika razlika u ekonomskoj snazi, postoji rizik od nepoštene trgovačke prakse. Zato ovaj zakon stavlja fokus na zaštitu onih koji imaju najmanju pregovaračku snagu, a to su pre svega naši poljoprivrednici.

Zakon postavlja jasna pravila za sve učesnike, ali obezbeđuje posebnu zaštitu za one koji nemaju snagu da se sami izbore.

Obzirom na opsežnost ovog zakona svoju diskusiju baziraću upravo na poljoprivrednom proizvođaču.

Dakle, ovaj zakon pored ovoga što sam rekao direktno utiče i na svakodnevni život ljudi, na seljake, na proizvođače ili kako bi to rekao nekada Dragan Marković Palma – na gospodina poljoprivrednog proizvođača, na čoveka koji ustaje u četiri ili pet satu ujutru, koji zavisi i od vremenskih uslova, od zemlje, od cene goriva, od cene đubriva i najvažnije, zavisi od poštene cene svoga rada.

Poljoprivrednik proizvede robu, uloži novac, vreme, trud, rad, a kada dođe na otkup tu često nastaje prva tačka pritiska koja stvara nesigurnost i strah. Problemi su brojni. Cene proizvoda koje možda značajno variraju od mesta do mesta, iako je reč o istom proizvodu, npr. imamo višnje, maline itd. a, voće je kao što znamo kvarljiva roba i ne može da čeka.

Klasifikacija robe gde se dešava da proizvod prve klase bude svrstan u drugu bez jasnih i objektivnih kriterijuma onako što bismo rekli odokativno.

Uslovi otkupa su takođe bitni kao i kašnjenja u plaćanju, tako da ponekad ta kašnjenja traju i više meseci.

Ovaj zakon po prvi put pokušava sistemski da uvede red u odnose između velikih otkupljivača i proizvođača i to je njegova najveća vrednost, uvođenje reda u nepoštene trgovačke prakse.

Naveo sam samo neke od problema sa kojima se poljoprivrednici susreću. Oni sami najbolje znaju koliko je tih problema u praksi. Ali ako hoćemo da budemo potpuno iskreni znamo da će mnogi reći, zakon na papiru je jedno, a život na terenu sasvim drugo. Zato je ključno pitanje da li će ovaj zakon zaista zaštititi malog proizvođača. Da li će čovek koji prodaje maline, višnje ili šljive imate realan mehanizam da kaže, ako nešto nije iskreno da može slobodno da kaže, ovo nije pošteno, jer ako nema tog mehanizma, onda zakon ostaje mrtvo slovo na papiru. Ključ je u samoj primeni ovog zakona.

4/2 JD/MP

Prva stvar je po meni informisanost. Poljoprivrednici moraju znati koja su njihova prava i na koji način ih ovaj zakon štiti.

Druga možda još važnija stvar jeste hrabrost. Da li će poljoprivrednik imati snage da prijavi nepravdu, ako zna da sutra ponovo mora da proda robu tom istom otkupljivaču. Na kraju najveći izazov neće biti donošenje zakona već njegova primena.

Sa jasnim pravilima, jakom kontrolom i stvaranom zaštitom ovaj zakon može biti prekretnica, a ako ne, ostaće samo dobar tekst bez stvarnog efekta.

Ovaj zakon u suštini govori i ono što je po meni veoma bitno, da li će selo imati budućnost, jer ako poljoprivredni proizvođač ostane najslabija karika nećemo imati ni proizvodnju, ni selo, ni domaću hranu.

Zato je važno što zakon obuhvata sve učesnike u lancu snabdevanja, ali je još važnije da posebno zaštiti one koji su najugroženiji, male proizvođače. I naša obaveza nije samo da usvojimo ovaj zakon, naša obaveza je da obezbedimo da on zaista funkcioniše i u korist čoveka i u korist proizvođača, i u korist poljoprivrednika. Hvala.