Hvala vam.
Idemo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici…
Izvinite, gospodine Pajiću, u redu je, izvinite, samo polako. U, kakva nervoza samo.
Izvolite, gospodine Pajiću. Samo se prijavite.

Prijavljujem povredu Poslovnika, član 107, prethodnog govornika, ne gospođe koja je govorila sada. Niste mi dali tada priliku da se obratim.

17/2 MZ/IR

U zemlji u kojoj se dešava veliki broj femicida, u zemlji u kojoj je ogroman broj prijavljenih napada na žene i silovanja i još veći broj neprijavljenih napada na žene i silovanja, nijedan poslanik ne sme da komentariše koja je dužina nečije suknje, kako ovde u Parlamentu, tako i van ovog parlamenta. To da li je nekome suknja duga ili je ta suknja kratka nije ni relevantno niti je važno, samo je mizogino, zato treba da prestanete to da radite. Nije ovde problem dužina nečije suknje, nego dužina nečijih nogu u lažima, a u vašim lažima su vama kratke noge, zato što pokušavate da operete političku propast do koje ste doveli našu zemlju time što ste se igrali sa nekim zakonima koji nas sada koštaju preko 1,5 milijardi evra. Vodite računa više, nemate pravo tako da se ponašate. Hvala vam.

Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje.
Želite da se izjasnite.
Dobro. I polako, polako sa tom euforijom oko tih fondova, polako, ljudi, nemojte, ne bih volela da vam se desi da budete razočarani. I onda šta će da bude? Opet patos. Polako, ljudi, pa polako, čoveče, pa ne mora sve što piše N1 da je tačno. Najčešće nije tačno. Samo polako. A možda i bude. Kakvo oduševljenje sa zamrzavanjem fondova, samo da se uzme nešto građanima, da može nekako da se da vama.
Hajde da idemo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Narodnog pokreta Srbije i Novog lica Srbije.
Ivana Rokvić ima reč.
Izvolite.

Hvala.

Ja bih samo pre amandmana želela da koleginicu Jasminu ispravim, da ovaj mikrofon nama nije dala SNS, ovaj mikrofon su nam dali građani Republike Srbije. I to što kažete kako ste nam dali medije – ne, niste nam dali medije, i ne, mi nemamo medije, živimo u medijskom mraku, nažalost, još uvek nemamo REM koji bi to mogao i da sankcioniše.

Neverovatno je provesti vreme ovde slušajući kako poslanici SNS tako ostrašćeno napadaju svoje opozicione kolege, vređaju ih, nazivaju idiotima, ološima, maloumnicima, neverovatno je zato što do skoro su isto to pričali i za predsednika Republike i za SNS, pa valjda sada kao poturice moraju da se dokažu da su zaista promenili stranu.

Što se tiče ovog amandmana, Narodni pokret Srbije traži da se ovde uvede jedno elementarno pravilo, a to je da kada je zaštita potrošača u pitanju i kada je ta zaštita uređena različitim propisima, da se primenjuje onaj propis i ono rešenje koje je u interesu potrošača. Dakle, zašto je to važno? U realnom životu, potrošač ne ulazi u spor sa nekim ko mu je ravan, dakle, ne ulazi u spor sa kioskom koji je na ćošku, pa će se dogovoriti nekim prijateljskim razgovorom. Ulazi u sporove sa velikim sistemima, sa platformama, sa javnim preduzećima i nije bitka ravnopravna. Sa jedne strane je samo potrošač, a sa druge strane su kol-centri, ejč-ar službe, razne pravne službe i ta borba nikako ne može da bude ravnopravna, jer takvi sistemi i takva preduzeća uređuju niz propisa kojim samo zamajavaju potrošača, sve do onog trenutka dokle on ne odustane.

Dakle, danas imamo situaciju da se ljudi muče sa pogrešno obračunatim računima, sa reklamacijama, sa nejasnim uslovima, sa prebacivanjem odgovornosti. Ono što Narodni pokret Srbije traži je da se uvek primeni ono rešenje koje je na strani potrošača, a ne na strani onoga koji ima jaču pravnu službu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.
17/3 MZ/IR

Nećemo glasati za ovaj amandman zato što je besmislen potpuno.

Ali evo da kažem i nešto pozitivno i da pohvalim predstavnike opozicije. Mislim da je predstavnik opozicije koji je smislio da sa svog broja, ličnog broja mobilnog telefona, zove građane po Bajinoj Bašti i kaže im – mi zovemo iz Predsedništva Srbije da glasate za listu broj 2, pošto ćemo da pravimo koaliciju sa Vučićem i to je naš dogovor sa njim, apsolutni genije. Takvog genija svet nije video i koeficijent inteligencije mu premašuje najinteligentnije ljude na ovoj planeti, koji mi „ćaci“ ne možemo da dosegnemo svi zajedno kad se skupimo. Tako da, to je toliko pametno bilo da zaista zaslužuje duboki naklon i čestitanje.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 4. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč?
Reč ima Jelena Spirić.
Izvolite.
18/1 JJ/MP 12.50 – 13.00

Evo, za početak stvarno ne mogu da ne prokomentarišem da vi pričate o nekom evropskom putu. Vi, ja ne znam kako vas nije sramota, zato što, evo ovde, sada doduše nema ga, vama u Vladi sedi ministar koji je palio evropsku zastavu. Jel tako? Ne znam odakle promena. Pa, onda imate Vulina koji je do skoro takođe bio ministar i vi spominjete - nemojte da se radujete, za 1,5 milijardu. Pa, da, ali nisu vam ti ljudi za džabe zapretili, jel tako, zamrzavanjem tih nekih sredstava. Isto tako, mi smo već danas čuli da su ti ljudi ološ. Stvarno ne znam kako vas nije sramota da vi pričate o nekoj Evropi, o nekom evropskom putu.

Hajde prekinite sa tim, zato ovo što radite, danas konkretno sa zakonima, nema nikakve veze sa EU, jer u EU, konkretno kod ovog zakona, u EU se potrošači štite dok vi u ovoj izmeni Zakona o zaštiti potrošača, njihova prava skoro da ukidate, kako bi zaštitili one koji što bi ljudi rekli „deru“. I građani i danas ne znaju šta plaćaju, bukvalno ne znaju. Dobijaju račune za struju koji nemaju veze sa realnom potrošnjom, plaćaju tuđe kilovate, plaćaju izmišljene iznose i plaćaju tako i vašeg Davora Macure kako bi on pokupovao sve markete u Srbiji i kako bi se opet bogatio na račun ovih istih građana. Vi ovde danas ne popravljate zakon, ne popravljate ga i ne štitite građane, već ga menjate kako bi zaštitili vaš već razrađen sistem koji godinama pljačka.

Tako da je ovo zakon zaštite svih onih koji preko i EPS-a i EDS-a i Toplane i Vodovoda isisavaju naše pare i kažete prava potrošača. A, ovde imamo da će se uređivati ne ovim konkretnim zakonom, već posebnim propisima koji daju, jako bitno, niži stepen zaštite i do danas je ovaj zakon jasno precizirao, jasno - naplata samo za isporučenu i izmerenu potrošnju. Jasno precizirano - obračun jednom mesečno, dok vi ovde i zvanično otvarate vrata da se legitimno naplaćuje procena, prosek i izmišljena potrošnja. I da bukvalno neko umesto 3.000 dobije račun za struju od 72.000 dinara, što je poslednjih meseci bio čest slučaj, čak možda preko 30% građana je dobijalo ovakve račune. I sada ćemo imati da kada ti ljudi reklamiraju svoj račun, znači korekcija neće biti u ovom do današnjem roku, već će biti u nekom fazonu – će da ti bude rešeno, bukvalno. I to je prava suština ove izmene zakona. Znači, ne građani i zaštita, ne uređen sistem, nego legalizacija vaše pljačke.

I, zato je SSP predložio amandman na član 4. kojim se ista prava potrošača morala biti na istom ili na višem nivou nego do sada, kako vaša organizovana kriminalna grupa na vlasti više ne bi potkradala i gazila ovaj narod bez ikakve zabrane i bez ikakvih konsekvenci. Hvala.

Možete, samo narodna poslanice da vam skrenem pažnju na to da je ovaj zakon dobio zeleno svetlo Evropske komisije, pa možda da izađete i da pozovete Brisel da kažete da su pogrešili, pošto verujem da vi znate bolje od Brisela.
Reč ima ministar, Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Hvala predsednice.
U formulisanju odredbi, odnosno obzirom na obuhvatnost izmena postojećeg Zakona o zaštiti potrošača i činjenice da je trebalo transponovati tri direktive, mi treba da sada dobijemo novi Zakon o zaštiti potrošača, a u tom procesu je bila uključena sve vreme Evropska komisija, upravo da bi bili sigurni da na najispravniji način radimo i transponujemo, podsećam tri direktive, od kojih su dve maksimalne harmonizacije i to je nešto na čemu Evropska komisija insistira. Znači, reč po reč, slovo po slovo, upravo doslovno da morate da prenosite u vaš zakon.
18/2 JJ/MP
Podsetiću da je ovaj član 4. i tokom javne rasprave koja je održana prošlog leta, krajem leta, izazvao posebnu pažnju upravo u nekim slobodnim interpretacijama. Pritom, nismo mi izmislili, formulisali direktive, rukovodili smo se nečim što prebacujemo u naše zakonodavstvo, pa bih htela da kdam jednu tu genezu kako smo došli do ovakvog rešenja.
Predloženi stav 1. u članu 4. Predloga zakona tiče se odnosa Zakona o zaštiti potrošača kao horizontalnog opšteg propisa sa posebnim zakonima kojima se regulišu posebne delatnosti. Važeće zakonsko rešenje propisuje, znači, primenu posebnih zakona samo u situaciji kada se obezbeđuje viši stepen zaštite potrošača u odnosu na zaštitu koja propisana opštim zakonom, Zakonom o zaštiti potrošača. Odredba Direktive 2011/83 EU preneta je u Zakon o zaštiti potrošača iz 2014. godine na način, iako sam član 3. stav 2. Direktive se ne poziva na viši stepen prava, već isključivo govori o tome da posebni propisi imaju primat nad tom Direktivom.
U tom trenutku, znači pre 12 godina kada se vršila harmonizacija sa predmetnom Direktivom, znači 2014. godine, posebni zakoni koji regulišu posebne delatnosti ili nisu bili usklađeni sa pravnim tekovinama EU ili su to bili u manjoj meri.
Imajući u vidu protok vremena, kao i činjenicu da se sektorski propisi dinamično usklađuju sa pravom EU, kao i da odredbe Direktive 2019/770 sa kojim se ovim Predlogom zakona usklađujemo, na isti način ovo reguliše i tako smo izvršili normiranje člana 4. stava 1. Predloga zakona na način da sa jedne strane se postigne usklađenost sa propisima EU, a sa druge, da se obezbedi primat posebnih zakona samo ukoliko su usklađeni sa propisima EU.
Takođe, ono što je propisano je da će Vlada utvrđivati i ažurirati listu propisa koji su usklađeni sa propisima EU, čime se obezbeđuje pravna sigurnost. To znači da Vlada neće arbitrarno praviti neki svoj spisak nego upravo znači Evropska komisija je ta koja će svojom potvrdom, kao što smo imali mi u slučaju da kažem, našeg zakona, znači, potvrditi – da, zakon je usklađen sa evropskim „akijem“ i to nam onda daje mogućnost da možemo da ga stavimo na listu, što u primeni olakšava, a pogotovo govorim o primeni jer jeste svrha ovog zakona da se zaštite potrošači, znači, krajnji korisnici posebno brojnih usluga i organi koji vrše kontrolu, u ovom slučaju tržišna inspekcija, znali tačno koji zakon je nadležan za koju oblast.
Još jedna stvar koju bih želela da spomene, da u Republici Srbiji na osnovu Ustava postoji hijerarhija propisa, tako da ni u kom slučaju odluke ili akta niže pravne snage, lokalne samouprave mogu, odnosno gde se regulišu odnosu trgovaca i potrošača, a nisu u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača, mogu imati, da kažemo veću pravnu snagu.
Tako da sumiram, pošto je bilo nekoliko amandmana koji se tiču upravo ovog člana 4. mi smo se apsolutno rukovodili maksimalnom transpozicijom, kao što se i očekivalo od nas. Znači, uz komentare, inkorporiranje svih komentara EU tokom formulisanja odredbi ovog zakona, kako bi apsolutno primenili ista pravila koja se trenutno primenjuju i u EU.
Ono što sam rekla nešto ranije tokom današnjeg dela zasedanja, da evo EU je samo tokom 2025. godine, u nekom, da kažemo, skorom prethodnom periodu donela neke nove direktive kojima se reguliše oblast zaštite potrošača, što će biti naš zadatak za neki naredni period. Tako da nastavljamo, ali kažem, ne improvizujemo, ne dajemo neka slobodna tumačenja, apsolutno i doslovce se držimo onoga što nam je i zadatak ukoliko, kažem, je cilj da se kompletno uskladimo sa evropskim „akijem“, kao što je slučaj sa ovim zakonom. Hvala vam.