Od kada se to, gospoja Brbanić, izriče opomena zato što neko ne zna tačku dnevnog reda?

Vi ste meni izrekli opomenu pod obrazloženjem da ja nisam u temi i da ne znam o čemu pričam i to je za opomenu, a to što ova baba iz Kikinde nas naziva budalama, to ti nije za opomenu? To ti nije za opomenu? Po kojim aršinima, po kom kriterijumu i po kom Poslovniku ti izričeš opomene ovde? Po kom? Ćutiš.

Ovaj ludak šta priča ovde Bakarec. Da li čuješ ovo? Da li ovo čuješ? Hoćeš još jednu opomenu da mi izrekneš? Hajde izreci. Ludaci dobacuju gluposti kojekakve ovde, a vi meni izričite opomene? On nas naziva budalama. Otkada se on nalazi prozvanim zato što ga nazivam babom iz Kikinde?

Kad kažem baba iz Kikinde, javi se Milenko Jovanov. On je valjda strina iz Kikinde. To što ja kažem da ste vi anonimni, ne znači da vi nemate imena i prezimena, nesrećni čoveče, nego da ste niko i ništa, da ste truba, da ste duplo golo, da ste Vučićeve pudle. To ste vi. Žao mi je, tako je. Vi se toga i ne stidite, vi to priznajete.

Ajde izreci još jednu opomenu. Oni nas neka nazivaju budalama, ovaj neka dobacuje ko je furundžija odavde, a ti meni izreci opomenu.

Ne znate ništa drugo sem opomena za opozicione poslanike. Kada ste kome izrekli iz vladajuće većine? Nema osnova za opomenu. On čita dijagnoze, on deli lekcije, on nas naziva budalama, on naziva idiotima. Marina Raguš kaže - to je reč grčkog porekla, to je ok da nazivamo jedni druge idiotima. Jeste vala pravi idioti. Pravi idioti. Ovakvi Srbijom upravljali nisu nikada.

Jedina dobra vest za građane Srbije je što vam se bliži kraj, što ne možete da nađete datum u godini koji vam odgovara. Bio to jul ili avgust, ovaj narod vas briše. Kaže - neće biti opozicije, biće studenata. Ma, neka bude ko bude samo da vas ne gledamo više.

Vidiš da ste otekli od nemorala, od razvrata, od ludila, od bogatstva. Izobličili ste se, ne ličite na ljude. Vi ste moralni i duhovni invalidi koji su okupirali Srbiju, a za tu vrstu invaliditeta, moralnog i duhovnog, proteze nema, gospodo naprednjaci. To se sanirati ne može. To do groba ostaje tako.

Kad neko posrne i kada ode put ludila, to ostaje tako do kraja, više nema nazad. Mnoge ja znam odavde koji su pričali - mi nećemo, mi smo umereni, nećemo da se valjamo po blatu, a sada su postali najveći ludaci ovde. Sad oni dele dijagnoze preko „Informera“. „Informer“ ne može da dobije nacionalnu televiziju, ali vi kupite sve lokalne televizije, u pet sati svi se kače na „Informer“ da gledaju onog ludaka tamo i ovu izvitoperenu stvarnost koju vi kreirate.

Znate li vi kako se to završava? Jel znate kako je završio Musolini i Hitler? Da li ima igde ludilo da se završilo na dobar način? Nema. Neće se ni vaše ludilo završiti na normalan način. Neće. Vi birate svoju sudbinu, vi ste izabrali da završite na najgori mogući način kao okupaciona snaga i kaže – preti nam. Ma nemoj? Vi ćete nas da bijete po ulicama, a mi ćemo ko Gandi da sedimo prekrštenih ruku? To se desiti neće.

Krenite na mladost, krenite na ljude u Srbiji i dobićete odgovor, to vam ja obećavam.

Baš smo se uplašili svi.
Vi ste eventualno mogli da krenete ovde na najstarijeg narodnog poslanika. To je vaš nivo – da maltretirate ljude od 80 i kusur godina. To je vaš nivo.
Niko vas se ovde ne plaši nego, eto, moramo da vas trpimo.
Vi razumete da vas se vaši poslanici iz vaše poslaničke grupe…
(Miloš Parandilović: Vodi Skupštinu, ne filozofiraj odatle!)
27/3 GD/CG
Majko mila, šta smo mi doživeli u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Milenko Jovanov, izvolite.

Problem je velikom čoveku kada ne zna ko mu je otac i to traži celog života i pokušava način da to nekako sazna. Problem je posebno kada taj neko padne pod voz, kad sazna da mu je nešto podvaljeno – kukavičje jaje i onda dobijete ovako isfrustriranu budaletinu koja pati od koprolalije, koji kada se uključi mikrofon ima potrebu ovde da izvređa sve što vidi.

Predsednice Skupštine, nismo mi dužni to da trpimo. Ja vas molim da počnete da primenjujete Poslovnik. Niko ovde nije dužan da trpi ovu budalu koja dođe pijana ovde da maltretira ovde ljude, da ih vređa ovde.

Ako hoće da priča kao normalna osoba, ako može da priča kao normalna osoba, u šta sumnjam, onda neka priča, a to da mi pijane budale ovde drže predavanja zbog svojih frustracija iz detinjstva…

Pazi ti samo, nemoj da se keziš, nego pazi kada prelaziš prugu. Pazi kada prelaziš prugu, znaš.

Kako te nije sramota. Bežao je ko oparen ovde od Mirkovića svojevremeno i ja ti sada kažem – prestani da pretiš i prestani da šalješ svoje džukele više, jer za to što ti radiš odgovaraćeš ti. Da li ti je jasno?

U mene gledaj kada ti govorim! Nemoj da mi skrećeš pogled, junačino! Ti ćeš da odgovaraš! Tebi ćemo na stan da dođemo, da tražimo naplatu duga za svo zlo koje izazoveš ti i gamad koju okupljaš oko sebe. Ti ćeš da odgovaraš, jel ti jasno? Jel si me razumeo? Odlično.

A pazi kada prelaziš prugu, jer nasledno je, znaš, da ne bi ti pao… mada ti sa tim ko je pao pod prugu nemaš nikakve veze. Jel tako? Zato je i skočio pod prugu.

(Miloš Parandilović: A ovo ti je normalno?)

Bolesniku jedan, poremećeni. Jel tako?

(Miloš Parandilović: Ovo ti nije za opomenu?)

A teško ti je? A kukaš sada? Kukaš sada, je li? Ne može da izdrži tanana dušica da mu se odgovori na isti način, jel? Jel si to smislio? Ti ćeš da vređaš, a tebi će da se ćuti? Pa neće niko, bre, da ti ćuti, neće niko da se valja u blatu sa tobom, bre, shvati to.

Ovo ja što radim, ovo nisam ja, ja moram da odglumim da bih se spustio na tvoj nivo. I nije problem što sam ti čitao dijagnozu, nego što nikome nisi mogao da objasniš da to nije tačno. Tri dana si išao okolo i pričao kako me je izmislila veštačka inteligencija. Posle tri dana i dalje pričaju da sam čitao tvoju dijagnozu. Pa šta je tačno? Šta je bilo netačno opisano u toj dijagnozi?

Ti si, čoveče, nesposoban za komunikaciju, ti si nesposoban za bilo koji razgovor. Ti pozivaš Aleksandra Vučića sa tobom da razgovara. Sa tobom da razgovara Aleksandar Vučić? Pa samo to što si izgovorio je za dijagnozu, ne treba ništa više da kažeš.

Sram te, bre, bilo. I prestani više da maltretiraš ove ljude u ovoj sali i ove i ove sa druge strane, bre. Ne može, bre, niko više da te sluša. Nikome ne trebaš, niko te neće, ni sa kim na listu nećeš, ubeđuješ ovog mučenika da ide sa tobom jer ni sa kim drugim ne možeš. Koja budala hoće tebe u svom društvu, bre?

U mene gledaj kad ti govorim. Što skrećeš pogled? Pa što skrećeš?

(Miloš Parandilović: Kljusina.)

Kljusino, jeste kljusina. Jeste baba kljusina, ali znaš šta? Baba i kljusina strina nikad nisu sa drugarom iz detinjstva menjali majice i spavali u istom krevetu na letovanju, a ti, muškarčino iz Priboja, jesi.

Šta hoćeš više? Jel hoćeš na ovaj način da se razgovara?

(Miloš Parandilović: Da, da.)

To hoćeš? Onda ćemo da nastavimo, pa ćemo da vidimo ko je, kad i kome šta govorio. Sram te, bre, bilo. Upristoji se, ako možeš da se upristojiš. Ako ne, idi prošetaj malo, oladi, pa dođi. Dosta više maltretiraš ove ljude.

Reč ima Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala vam, predsednice.

Ja ću kratko i trudiću se da malo ohladim ovo.

(Vladimir Pajić: Jel može samo povreda Poslovnika?)

Ne možete, gospodine Pajiću, nisam vas videla. Može Nebojša Bakarec. Sedite, dobićete posle povredu Poslovnika.

Znači, poslanik iz opozicije je pomenuo, potpuno neistinito, zamenio je teze da mi nekoga jurimo pištoljima i ponovio je to nekoliko puta. Evo samo radi istine, 29. marta, kad su bili lokalni izbori u Bajinoj Bašti, blokader Slobodan Divac je potegao pištolj na ljude iz SNS ispred napadnutih prostorija SNS-a. Pre toga u junu je i blokader Ivan Mladenović, mislim 17. juna, pucao; ispalio je 10 metaka na prostorije SNS i na pripadnike policije koji ga nisu ubili nego su ga razoružali. Dakle, u avgustu prošle godine su blokaderi, kolege ovog što je govorio, pokušali da spale oko 100 ljudi u prostorija SNS u Novom Sadu zajedno sa predsednikom naše stranke Milošem Vučevićem, njegovim sinom i ministarkom Mesarović. Isto tako, u oktobru je blokader, koji je došao iz Hrvatske, prijatelj Andreja Plenkovića, Vladan Anđelković došao i ranio, upucao Milana Bogdanovića, člana SNS; doneo je benzin i pokušao je da spali ljude tamo ispred Skupštine. Dakle, to su oni radili.

28/2 TĐ/MT

Konačno, ima još jedan primer, u oktobru, ne u novembru je, neću sad da pominjem ime, student od 27 godina došao pod uticajem psihoaktivnih supstanci u 04.00 ujutru i izbo je našeg člana, takođe ispred Skupštine. Prema tome, narativ – i s tim završavam – opozicije je da će nas juriti po ulicama, da će pucati, da će nas bacati u reku. Dakle, sve što je ovaj govorio je obrnuto, to oni rade. Hvala vam.

Da li hoćete povredu Poslovnika, gospodine Pajiću?
Izvolite.

Član 104.

Neverovatno je kako se sa vaše strane lako sramoti Narodna skupština kada god dođete u situaciju da imate političke greške, političke neuspehe, poput onog koji smo videli u poslednjih dan ili dva, a vezanih za sredstva koja su bila namenjena Srbiji iz EU. Neverovatno je da ne možete da izdržite argumentovanu raspravu, čak kao poslanici na vlasti ne možete da izdržite ni uvrede, već spuštate na nivo radikalštine koja je 90-ih ovako trovala javno mnjenje kao što vi to radite sada. Neverovatne uvrede ste izneli ovde i zaista vas molim da se suzdržite od toga koliko god to vama bilo teško.

Vas molim zaista da povedete računa o tome kako se vodi ova sednica zato što ovo ide u pravcu u kome ne treba. Ne mogu poslanici vladajuće većine ovako da se izražavaju, zaista ne mogu. To je zaista ogromna sramota i iz dana u dan nanosite sramotu kako u javnosti, tako i spolja. Suzdržite se. Suzdržite vašu radikalsku prirodu. Nadam se da će to kvazievropsko ruho koje ste navukli pre 12 godina makar malo uticati na vaš duh, pa da probate makar da budete kulturni. Toliko.

Svaka vam čast. Ništa vam nije smetalo oko toga šta Parandilović priča svima nama. Ništa vam to nije smetalo. To je bilo dostojanstveno, je l'? To je bilo u skladu sa Poslovnikom? To je bilo baš pravo lice Narodne skupštine Republike Srbije? I ništa od toga vam nije smetalo.
(Vladimir Pajić: Opomenite ga.)
Pa opomenula sam ga. Samo vi niste na svom radnom mestu. Bre, čoveče, opomenula sam ga, a ti učestvuj u radu malo.
Reč ima Ivana Rokvić, Poslovnik.
Da li vi, Pajiću, hoćete da se izjasnimo?
(Vladimir Pajić: Ne treba.)
Hvala vam mnogo.