Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, evo, imali smo prilike dosta toga da čujemo tokom današnjeg zasedanja Narodne skupštine, nisam se svaki put javljao da komentarišem, naravno, iz poštovanja prema vremenu narodnih poslanika i naših građana koji nas prate, ali osećam potrebu da nekoliko stvari ipak adresiram.
Čuli smo, evo, pre samo minut ili dva, da ovaj paket reformskih, pa neko će reći evropskih zakona koji upravo razmatramo na ovoj sednici predstavlja kozmetičko šminkanje Frankenštajna. Pretpostavljam da je narodni poslanik mislio na Frankenštajnovo čudovište, a ne na samog doktora Frankenštajna, ali nekako mi to korespondira sa drugim komentarima koje smo takođe mogli čuti sa opozicione strane i reči da mi ovim paketom zakona zapravo nekome zamazujemo oči. Biću umeren u svakom komentaru i reći ću samo da mislim da takve formulacije, takve vrste kritike zapravo nisu fer pre svega prema stotinama ljudi koji su učestvovali u normativnom procesu, koji su pisali ove zakone, izmene i dopune zakona, stotinama ljudi koji su učestvovali u javnim raspravama, uključujući, naravno, i predstavnike civilnog društva, a svakako nije fer ni prema kolegama iz Evropske komisije, koje su takođe naporno radile izrađujući komentare, proveravajući usklađenost ovih zakonskih rešenja sa pravnim tekovinama Evropske unije, ali dobro.
Imali smo prilike da čujemo i to kako se predsednik Vlade Republike Srbije prof. dr Đuro Macut kritikuje zbog toga što je odlučio da kao lekar nastavi brigu o svojim pacijentima. Znate, osnovni princip kojim se vodimo svi u Vladi Srbije jeste briga o ljudima i mislim da bi veoma pogrešno bilo, i u suštinskom smislu, ali i kao poruka, da predsednik Vlade Srbije nije nastavio da se brine o svojim pacijentima. I ta vrsta kritike, gde se navodno podvlači nekakav nedostatak posvećenosti predsednika Vlade zbog toga što pored posla koji premijerska funkcija podrazumeva brine i o svojim pacijentima, ta vrsta kritike dolazi od strane narodnog poslanika koji je svoju posvećenost radu u Narodnoj skupštini dokazivao tako što je u isto vreme uspevao i da sedi u ovoj sali i da brčka noge u Solunu. Toliko, pametnome dosta.
Čuli smo takođe i to da SNS predstavlja, citiraću: „najveću prepreku za pristupanje Srbije Evropskoj uniji“. I to čujemo od onih koji su vodili ovu državu u periodu od 2000. do 2012. godine, kada baš ništa suštinski nije učinjeno da bi se Srbija približila članstvu u Evropskoj uniji. Iako su im bila puna usta Evrope i Evropske unije preko deset godina, sve je to u suštini predstavljalo samo dimnu zavesu za pljačku i devastaciju naše države u tom periodu. Mi suštinski počinjemo da sprovodimo naš pristupni proces tek 2014. godine, kada otvaramo pristupne pregovore i hvatamo se ukoštac sa zahtevnim i temeljnim reformama. Podsetimo se, to je bilo u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića. Takođe, prva pregovaračka poglavlja otvaramo u decembru 2015. godine, opet u mandatu prve vlade Aleksandra Vučića.
I govoriti o tome da je, bože moj, SNS nekakva prepreka pristupanju Srbije Evropskoj uniji je krajnje i neodgovorno i zlonamerno, jer veoma prigodno ignoriše jednu notornu činjenicu, a to je da je Republika Srbija jedina od svih država koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji suočena sa izazovom – sopstvenim teritorijalnim integritetom. Naravno, taj izazov je upućen, između ostalog, i od strane 22, od 27, država članica Evropske unije. I to je činjenica koja ne može da se ignoriše. Za nas u SNS-u, za nas u Vladi Srbije, kao i za jednu dominantnu većinu građana Srbije, očuvanje teritorijalnog integriteta predstavlja apsolutni imperativ.
31/3 MZ/IR
I kada govore pojedini poslanici o tome da Srbija ove četiri godine u tom formalnom procesnom smislu nije napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, naravno da oni ignorišu i činjenicu da smo pristupili SEPA prostoru i činjenicu da mi realizujemo našu reformsku agendu i povlačimo finansijska sredstva iz Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, ali u isto vreme ignorišu i to da mi taj formalni napredak u procesnom smislu nismo imali pre svega od onog momenta kada je počeo rat u Ukrajini i kada su pojedine države članice Evropske unije počele da insistiraju na stoprocentnom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom bezbednosnom politikom Evropske unije, što u najkonkretnijem smislu znači pristupanje režimu ekonomskih sankcija protiv Ruske Federacije.
Ja znam da to za mnoge iz opozicije ne bi predstavljalo nikakav problem, jer nikakav problem im ne bi predstavljalo ni to da mi izgubimo one pozicije koje čvrsto držimo na političkom i diplomatskom frontu, braćeni upravo naš teritorijalni integritet i nimalo ne bi marili koliko bi te pozicije bile ugrožene ukoliko bi se odlučili da podlegnemo toj vrsti pritisaka.
I zato uvek ponavljamo da članstvo Srbije u Evropskoj uniji zahteva ozbiljan i odgovoran pristup, ozbiljnu i odgovornu politiku, a ne može biti svedeno na nekakav ideološki hobi ili kapric samozvane elite iz beogradskog kruga dvojke.
32/1 JJ/MP 16.10 – 16.20
Jer kada se svede na to, onda vidimo ono što smo mogli da vidimo u subotu, upravo u centru Beograda, veliki i vajni - Bože moj, proevropski skup, koji je okupio ne više od stotinak ljudi. E, to imate kao rezultat činjenice da samo u Srbiji od svih evropskih država, od svih država koje su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, mi imamo Evropski pokret koji se javno i otvoreno deklarisao i svrstao uz pojedine stranke tzv. proevropske opozicije. U svim drugim državama kandidatima, upravo evropski pokreti, dakle organizacije iz te mreže se nalaze u svojevrsnoj meta poziciji u odnosu na političke i dnevno političke podele i zagovaraju evropsku politiku i vrednosti pristupanja Evropskoj uniji. Samo kod nas dolazi do te vrste zloupotreba koja na kraju proizvodi upravo ovaj rezultat.
Nama je potreban široki društveni i društveno politički konsenzus kojim bismo kao prioritet postavili upravo članstvu Srbije u Evropsku uniju. Širok društveno politički konsenzus koji bi morao da obuhvati i vlast i opoziciju ili bar onaj njen tzv. proevropski deo, civilno društvo, profesionalne organizacije i sve ostale učesnike u društveno političkom životu, baš kao što takav društveno politički konsenzus je postojao u svim državama koje su u prethodnom periodu pristupile i postale članice Evropske unije ili kao što postoji u svim državama koje su danas kandidati.
Navešću vam samo jedan primer. Naši mediji možda ne izveštavaju toliko detaljno i precizno o tome koliko je uzavrela politička scena, recimo nama susednoj Albaniji, koliko desetina i stotina veoma nasilnih protesta se odvijaju na ulicama Tirane i drugih albanskih gradova. Imam prilike da čujem i to u Briselu na sednicama političke skupštine Evropske narodne partije kakav odnos ima albanska opozicija prema njihovoj vlasti i premijeru Ediju Rami, kojeg bez pardona nazivaju narkodiktatorom, govore o tome koliko ima političkih zatvorenika u današnjoj Albaniji, ali nigde uprkos svemu tome nećete čuti ni civilno društvo iz Albanije, ni njihovu opoziciju da zahteva da se zbog toga zaustavi evropski put države, da se ukinu nekakva finansijska sredstva, da se zavedu političke sankcije ili bilo šta slično. To je prisutno nažalost, samo kod nas.
I, kako naša tzv. proevropska opozicija zapravo zamišlja taj društveno politički konsenzus? Pa, verovatno tako da mi ulažemo svoju energiju, svoju posvećenost, svoj politički kapital u sprovođenje veoma teških i zahtevnih reformi koje su dobre i bitne za naše građane, ali koje nas ujedno približavaju članstvu Evropskoj uniji, a da oni za sve to vreme ne samo da nam ne pomažu, ne samo da nam lome noge, figurativno govoreći, na svakom koraku, već i da pritom otvoreno zahtevaju sankcionisanje naše države, ukidanje finansijskih fondova, odnosno preusmeravanje tih fondova sa pomoći za rekonstrukciju, izgradnju, sanaciju, naših škola, vrtića, domova zdravlja i sportskih terena ili sa zaštite životne sredine, da se sve to preusmeri, Bože moj na nevladin sektor i na njima naklonjene medije.
Ja u potpunosti mogu da razumem veliki broj mojih prijatelja i kolega iz SNS koji to sa potpunim pravom nazivaju svojevrsnim političkim mazohizmom i nisu spremni da više sami sebe dovodimo u tu poziciju žrtve. Jer u isto vreme ti koji opstruišu naš evropski put, a sami sebe zovu proevropskom opozicijom, koji se otvoreno zalažu, a čuli smo to recimo, od Borka Stefanovića da se ponovo otvore, čak i ona pregovaračka poglavlja koja smo u međuvremenu zatvorili, kao što su Poglavlja 25 i 26. E, oni dobijaju tapšanja po razmenu od strane mnogih onih iz Evrope, istih koji nas koji smo nosioci reformskih procesa kritikuju. To se zaista može nazvati političkim
32/2 JJ/MP
mazohizmom. Kada bismo posmatrali sve iz striktno partikularnog stranačkog partijskog ugla, pa za SNS bi verovatno bilo najisplativije da promenimo svoj pristup i svoju politiku.
Međutim, ono što nas razlikuje u odnosu na mnoge druge, možda i na sve druge, jeste što nikada, podvlačim, nikada nismo državne i nacionalne interese podređivali interesima naše stranke. I zato mi svoju politiku koja je bitna zbog boljeg života građana Srbije po tom pitanju, po pitanju članstva Srbije u Evropskoj uniji, nećemo menjati iako se nalazimo u jednoj situaciji i položaju koje svakako nije dugoročno održiv, upravo zbog nepostojanja društveno političkog konsenzusa i zbog jednog krajnje neodgovornog, da budem blag ponašanja tzv. proevropske opozicije.
Na koncu, mnogo je bilo reči od jutros o nekakvom zamrzavanju fondova, bože moj, milijardi i po evra na osnovu pojedinih naslova sa televizije N1. Moram vam reći, da sam ja takvih naslova se načitao u poslednjih godinu dana, ovo je bar deseti put da portali poput N1, Nove S, prenose takve bombastične vesti.
A šta je zapravo istina i sa tim ću zaključiti, istina je da uz sve probleme koje imamo, Srbija je kada govorimo o apsolutnim vrednostima i dalje lider u povlačenju finansijskih sredstava iz plana rasta EU za zapadni Balkan. Dakle, posmatrano apsolutnim vrednostima, sa 168 miliona evra koji su odobreni za isplatu Republici Srbiji, kroz predfinansiranje i prvu tranšu koja je odobrena u januaru mesecu, taj iznos je veći u odnosu i na Crnu Goru i Severnu Makedoniju, Albaniju, sve ostale partnere koji su obuhvaćeni planom rasta, a nekima još uvek nije odobreno ništa, a nekima su čak sredstva koja su na raspolaganju zbog kritičnih kašnjenja u usvajanju i sprovođenju Reformske agende umanjena za deset procenata. Toliko i zahvaljujem se.
