Hvala.
Idemo dalje.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč?
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar - SRCE.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Stranke slobode i pravde.
Da li neko želi reč? (Ne.)
22/3 AL/LjL
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Dragan Ninković.
Izvolite.

Hvala.

Poštovani građani Srbije, kolege narodni poslanici, predlogom ovog amandmana tražimo da se briše ovaj član, kao i većina podnetih naših amandmana ne zato što oni nisu loši, jer stav Novog lica Srbije jeste da ovako bitni zakoni, koje vi još i nazivate evropski, koji služe za usklađivanje naših propisa sa evropskom regulativom, ne treba da budu na dnevnom redu ovako ekspresno zakazane sednice Skupštine. Ovi predlozi zakona svakako iziskuju više vremena i više pažnje, o kojima treba da diskutujemo. Zakazivanje Skupštine dan za dan je vaš manir i jedna loša praksa zloupotrebe Poslovnika o radu Skupštine. Ne znam tačno šta je razlog da je zakažete dan za dan i da predložite 40 tačaka dnevnog reda, koje sve objedinite u jednu raspravu, iako je realno, složićete se, da mnoge od njih nemaju baš nikakve veze jedne sa drugima.

Da li su to možda razlozi ove najave koja nam stiže iz Evropske komisije da će doći do zamrzavanja sredstava namenjenih Srbiji jer usvajanjem ovih pravosudnih zakona i ovom vladavinom prava, koje ste vi primenili na ovim lokalnim izborima u 10 opština, što su se desile u Srbiji uz ove batinaše i kriminalce, rekao bih da baš nisu u saglasnosti sa vladavinom prava u Evropskoj uniji, pa ste sada, eto, brže-bolje rešili da malo pokušate zamazati oči Evropskoj komisiji, i predložili ste neke zakone, i da stvorite privid da ste na nekom evropskom putu. No, kakva god muka da vas je naterala za ovo što radite, fora o vašem evropskom putu vam definitivno neće proći.

23/1 MV/JG 13.40 – 13.50

Džaba vam i svi ovi zakoni koje predlažete i usvajate, ako ih se ne pridržavate, odnosno ako ih ne primenjujte. Da zaista iskreno mislite i da verujete da Srbija treba da bude na evropskom putu i da verujte da Srbija treba da bude zemlja u kojoj se poštuju propisi i zakoni, vi bi danas imali saradnju sa evropskim tužilaštvom, a ne bi prekidali komunikaciju, smenjivali tužioca i tako bežali od odgovornosti. Ali, Bože zdravlja, hajde da sačekamo malo da klupko počne da se odmotava u Mađarskoj, pa da vidimo do koga će se ono odmotati.

Vaše loše vođenje države Srbije je pogubno za sve njene građane i ako ovako nastavite vrlo brzo ćemo doći do jednog finansijskog kolapsa, u kojem ne da neće biti para za plate, već neće biti ni za penzije. Zato presecite ovu agoniju što pre, izbavite građane Srbije iz ove talačke krize u kojoj ste je uveli, raspišite izbore, pa ćete da vidite kako ćete proći na njima. Jer, korupcija i kriminal, koji vi zdušno branite i podržavate, više proći neće. Ovaj put će pobediti čestita, poštena i pre svega pristojna Srbija. Hvala.

Ovo je kakve veze imalo sa amandmanom? Nikakve. Nema veze, šta vas briga. Poslovnik manje-više, trt-mrt, jel?
Reč ima narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Samo da kažem, da još jednom ponovim, mislim nemam ništa protiv da neko gaji nadu, to je u redu, to je ljudski, mada smo imali izbore nedavno i na tim izborima smo pobedili 10:0, a pre toga još u pet lokalnih samoupravama, tako da 15:0 je trenutno rezultat, posle njihovog pokušaja obojene revolucije. U procentima kada pogledate i saberete sve u ovih poslednjih deset lokalnih samouprava, odnos je 56 za nas, a 36 nekih za njih, u procentima kada gledate deset lokalnih samouprava. Tako da, okej.

Što se tiče izbora, evo da vam pročitam izjavu nadležne institucije koja je danas, pošto dok neki idu i obijaju pragove da Srbija ne dobije novac, on gleda da se Srbija razvija, pa je otvarao most u Tomaševcu koji je kompletno urađen i koji su kompletno radile naše firme, dakle, da ćemo negde oko Đurđevdana dobiti odgovor na pitanje kada ćemo na izbore. Tako da, evo, nije mnogo ostalo. Danas je 20. april, a to je znači za petnaest dana otprilike, dobijaju odgovor na svoje pitanje od nadležnih institucija, pošto će da sasluša sve one koji žele da razgovaraju sa njim, a onda će da odluči u kom će pravcu stvari dalje da idu.

Hvala.
Idemo dalje.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima Uroš Đokić.
Izvolite.

Poštovani građani Republike Srbije, dobra vest je da su danas pred nama zakoni koji makar na papiru treba da poboljšaju životni standard građana. Međutim, loša vest je ste da ovaj zakon nema nikakve veze sa poboljšanjem kvaliteta vaših života, već isključivo sa ispravljanjem brljotina koje je Srpska napredna stranka uradila u prošlosti.

U obrazloženju ovih materijala koje smo dobili u pripremi ove sednice stoji da je Strategija zaštite potrošača, citiram – usvojena za period od 2019. do 2024. godine i da je još njome predviđeno uvođenje mehanizama zaštite potrošača u skladu sa najboljom praksom EU u to momentu. Zatim se navodi da je pre pet godina, 2021. godine, zakon koji je donela Srpska napredna stranka usvojen, tj. Zakon o zaštiti potrošača.

23/2 MV/JG

Danas nam kažete da postoji potreba da 2026. godine usvojimo novi zakon, jer zakon koji ste vi usvojili 2021. godine nije usklađen sa direktivama iz 2019. godine.

Znači, gospodo, ko je kriv za zakon koji ste sami doneli, na osnovu koga su se desili mnogi masovni potrošački sporovi? Ko je kriv za pljačku građana od strane bankarskog lobija, od strane države kad su u pitanju ratne vojne dnevnice, kada su u pitanju naknade sa Nacionalne službe za zapošljavanje ili nezakonite isplate vrtićima? Ko je kriv za sve ovo? Gospodo, ovo su primeri masovnih sporova gde je vaš jedini interes bio zaštiti korumpirani sistem, a ne građane.

Sada u ovoj pripremi kažete imali ste tri opcije da ispravite ovu vašu brljotinu. Prva opcija je da se zadrži postojeće rešenje iz 2021. godine, pazite, uz pokušaj bolje primene zakona. Znači, razmišljali ste da pokušate da primenite zakon koji ste usvojili. Druga opcija je da se izvrše izmene i dopune. Treća opcija je da se donese potpuno nov zakon. Gle čuda, ispostavlja se da nije moguće izvršiti izmene i dopune, jer bi zakon od 196 članova, kliko je imao, koji ste vi doneli, trebalo izmeniti u preko 100 članova, te je zbog toga moralo da se pribegne usvajanju novog zakona.

Gospodo, sistem jedne pravne države predstavlja sistem spojenih sudova, tj. sistem pravnih normi i previše je to osetljiva violina da bi priučeni muzikanti na njoj svirali. Znam da je kod vas na snazi pravilo – što više para, to više muzike, ali to nikada ne ide u korist građana, već samo u korist korumpiranog sistema.

Zbog svega ovog iznetog, Narodni pokret Srbije Mike Aleksića neće glasati za ovakav predlog u danu za glasanje.

Hvala vam.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija Centar - SRCE.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije.
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Ovo je praktično amandman koji se tiče obmanjujućih poslovnih praksa i ja bih ministarki Jagodi Lazarević postavio sledeće pitanje.

Naime, ovim zakonom prava potrošača nisu zaštićena. Među transponovanim direktivama EU ni u jednom od predloženih zakona, pa ni u ovom, nije i direktiva 2020/1828 o reprezentativnim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača.

Zašto je važna ta direktiva? Zato što reguliše specifičnu oblast zaštite potrošača, koja je obuhvaćena Poglavljem 28 koji je deo Klastera 2, koji nije otvoren. Srbija je, kao što znamo, otvorila samo dva klastera, 1 i 4. Poglavlje 28 je važno jer se potrošači u Srbiji suočavaju sa nepoštenim, obmanjujućim, nasrtljivim poslovnim praksama.

Predlog zakona je u članu 102. preuzeo odredbe člana 179. važećeg Zakona o zaštiti potrošača, koje propisuju, citiram – da Udruženje za zaštitu potrošača može pokrenuti tužbu za zaštitu kolektivnog interesa potrošača, ali da svaki oštećeni potrošač individualno pokreće postupak pred nadležnim sudom za naknadu štete za poništaj ili utvrđivanje ništavosti ugovora, odnosno da pred sudom pokrene drugi postupak zahtevajući ostvarenje svojih prava.

23/3 MV/JG

Udruženja mogu podneti tužbu za zaštitu prava većeg broja potrošača, ali ne mogu podneti tužbu za naknadu individualne štete. Pravo se ostvaruje samo u pojedinačnom postupku, bez obzira što je možda 50 ili više ljudi stradalo od iste firme. Direktiva EU o reprezentativnim tužbama je počela da se primenjuje 2023. godine i omogućava potrošačima iz cele EU da traže svoja prava, ne samo pojedinačno, već i kroz kolektivne tužbe. Potrošačke organizacije imaju pravo da pokrenu tužbe u ime potrošača, da kolektivno traže naknade, zamene ili popravke. Ovo pravilo se odnosi na prava potrošača u raznim sektorima. Stav Poverenika za pravosuđe Evropske unije je da je postizanje visokog nivoa zaštite potrošača temeljno pravo, a ova direktiva je jedna od mehanizama za sprovođenje ovog prava.

Dakle, gospođo Lazarević, ja bih vas upitao zašto ova direktiva 2020/1828 nije u duhu, a pogotovo nije operativno ugrađena u rezon i način na koji ste formulisali ove zakone? Hvala.

Ministar Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Nije da smo je prevideli. Direktiva o predstavničkim tužbama za zaštitu kolektivnih interesa potrošača 2020/1828 je prema Nacionalnom programu za usvajanje pravnih tekovina EU. Ona treba da bude prenesena u Zakon o izmenama i dopunama parničnog postupka u narednom periodu bliskom i nadležno je Ministarstvo pravde.