Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću opet da se držim malo poljoprivrede. Dakle, cenu prehrambenih proizvoda, na nju utiču i podsticaji. Dakle, i dalje želim da kažem da podsticaje treba koristiti u svrhu veće proizvodnje i veće produktivnosti. Potrošači izdvajaju novac da bi bili dobro snabdeveni, poljoprivrednici dobijaju taj novac da bi očuvali dohodovnu sigurnost gazdinstava. Pri tome, prerađivačka industrija ima određene koristi zato što može da ima dostupnu sirovinu koja će biti daleko jeftinija i pomoću koje mogu da naprave kvalitetan i dobar prehrambeni proizvod koji može da zadovolji potrošače u našoj zemlji, ali u izvozu.

Ovde smo čuli sve i svašta. Ovde smo čuli i da će na tu cenu učestvovati i Brisel. To je onaj isti Brisel gde ovi trče. To meni liči, kao Šojićevi… Šojić je previše ozbiljna naučna institucija za ove prekoputa mene. Dakle, meni to liči, kada idu u Brisel, kao da trče na magareću livadu deda Stavre Piculića. Dakle, čuvenog dede Šojića, kojem sam malo promenio ime. Dakle, tamo trče i traže, naručuju sankcije protiv rođene zemlje.

Šta to može da se desi u poljoprivredi pa možemo da izgubimo podršku koja je negde oko 350 miliona evra u IPARD-u, koji je namenjen poljoprivredi i prehrambenoj proizvodnji? I u takvoj nekoj poziciji to može, na određeni način, da utiče na cene, odnosno da utiče na količinu robe koju mogu da kupe potrošači. Dakle, bez stida i srama trče u Brisel ne bi li kaznili sopstvenu zemlju, pa kao tako će doći na vlast. Mislim da tu greše i da će to njih politički koštati, da će njihov uticaj, koji nije nešto veliki u glasačkom telu, biti još slabiji, jer građani vrlo dobro pamte da neko ko želi zlo svojoj zemlji ne zaslužuje podršku.

Dakle, ukoliko oni misle da prodajom Republike Srpske, da ukidanjem podsticaja, da kroz podršku svoje zemlje, ako misle da će priznanjem Kosova i Metohije biti nešto u boljem položaju prilikom želje da osvoje vlast, mislim da se grdno varaju. Moj savet im je da konačno rade u korist svoje zemlje, a ne da uporno pokušavaju da radom protiv sopstvene zemlje dobiju simpatije biračkog tela. To naprosto nije moguće, jer ne možete tražiti da neko bude kažnjen. Neće biti kažnjena država, država nije imaginarna stvar. Država to su građani koji žive na određenoj teritoriji. Ne možete kažnjavanjem građana da dobijete podršku od onih za koje se zalažete da budu kažnjeni, da li iz Brisela ili iz sopstvene zemlje. Znači, konačno, vreme vam je da pokušate malo da se opametite, ako je to moguće.

Što se tiče laži koja se propisuje nama, kriminalu i laži koja se pripisuje nama, tačno je da su u laži kratke noge, ali u izreci samoj – da je u praksi to tačno, vi biste se, gospodo, kotrljali na stomaku. Hvala.

21/3 TĐ/MT

Hvala.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Srbija centar – SRCE.
Ko želi reč?
Reč ima Slobodan Petrović.
Izvolite.
22/1 AL/LjL 13.30 – 13.40

Poslanička grupa Srbija centar – SRCE uložila je amandman na ovaj predlog zakona.

U članu 6. stav 2. menja se i glasi: "Trgovac može objaviti cenovnik u digitalnom obliku radi informisanja potrošača. Objavljivanje cenovnika u mašinski čitljivom formatu i njegovo automatsko ažuriranje predstavlja dobrovoljnu praksu, osim ako posebnim propisom nije drugačije određeno".

Predloženim amandmanom precizira se da je objavljivanje cenovnika u digitalnom obliku mogućnost a ne obaveza trgovca, dok se mašinski čitljiv format i automatsko ažuriranje uvode kao dobrovoljna praksa, osim ako posebnim propisom nije drugačije određeno. Na taj način vrši se usklađivanje sa praksom EU, smanjuju se nepotrebni troškovi za privredu a istovremeno se zadržava transparentnost kao osnovni cilj. Hvala.

Hvala.
Ahmedin Škrijelj, po ovom amandmanu?
Izvolite.

Kad smo kod ovog člana 6, hteo bih da postavim pitanje ministarki, jer u stavu 2. stoji: "Trgovac je dužan da na svojoj internet stranici…" Dakle, po tome bi trebao svaki trgovac, odnosno onaj koji je u zakonu definisan kao trgovac, da ima internet stranicu.

Vidite, kod nas u Sandžaku postoji dosta malih radnji čiji vlasnici nemaju kapacitete, ni finansijske, ni tehničke, ni kadrovske, da bi mogli da imaju svoje internet stranice.

Video sam ja i u stavu 6. da je trgovac koji objavi cenovnik iz člana 2. ovog člana dužan da otvori nalog na nacionalnom portalu otvorenih podataka. Nepoštovanje ove odredbe povlači za sobom i dosta visoke novčane kazne za tu vrstu malih trgovaca.

Možda je bilo dobro da se napravi distinkcija između velikih lanaca i ovih malih radnji, čak i sama primena zakona, svi članovi osim člana 4. stav 1. i člana 6. ovog zakona se primenjuju tri meseca od stupanja na snagu a ove obaveze, koliko sam razumeo u zakonu, one stupaju na snagu osam dana od dana objavljivanja.

Da li ova obaveza je izričito ovakva kako je napisana, dakle da svi oni koji se po osnovu ovog zakona smatraju trgovcima imaju obavezu da imaju internet stranice? To će konkretno kod nas da napravi veliki problem, jer su tu uglavnom male porodične firme, mi to kažemo mahalske prodavnice, koje imaju i određenu socijalnu ulogu u tom mestu gde funkcionišu. Ova vrsta obaveze bojim se da bi bila veliko opterećenje za njih i po osnovu ispunjenja ove obaveze koju zakon nameće, ako sam ja to dobro razumeo, ali i po osnovu sankcija koja povlači nepoštovanje ove zakonske odredbe.

Drugo, čitao sam ovde da inspekcija ima ulogu da prvo da rok za otklanjanje nezakonitosti. Verujte, povedite računa, kod nas u Novom Pazaru i generalno u Sandžaku inspekcije se ponašaju kao kaznene ekspedicije i uopšte ne ostavljaju mogućnost ljudima da isprave eventualnu grešku, da ih pouče, već odmah posežu za kaznama i izaziva se veliki revolt kod ljudi. Hvala.

Voleo bih ako bi mogli da mi ovo pojasnite i da mi odgovorite.

Hvala.
Ministar Jagoda Lazarević.
Izvolite.

Apsolutno nije bila intencija da uopšte opteretimo male radnje i male trgovce, oni su bili pošteđeni i tokom primene uredbe.
22/2 AL/LjL
Ja sam već spomenula da smo paralelno sa finalizovanjem ovog teksta predloga zakona već krenuli da radimo na podzakonskim aktima gde će se, kada je u pitanju ovaj zakon, definisati na koje će se trgovce odnositi, na prvom mestu rukovođeni njihovim godišnjim prihodima. Znači, govorimo o većim i srednjim, mali trgovci svakako neće, jer oni tehnički niti imaju dovoljno ljudi, niti su oni ti u krajnjem slučaju koji su napravili pometnju na tržištu.
Znači, kada se dovedu u red oni koji na neki način čine najveći deo tržišta i koji su glavni tržišni igrači, svakako će se to preliti i na druge. Znači, mali trgovci treba da rade po zakonu, ali što se ove obaveze tiče, svakako se neće na njih odnositi.
Takođe, oko definicije obuhvata proizvoda, koje će sve kategorije, nije namera da se nekome učini pakao od posla i da nešto što ne može da ovaj… Ali sa druge strane nam je jako važna transparentnost, vidljivost svih. Svaki građanin u ovoj zemlji može u svakom momentu da vidi cene, da poredi cene, a pre početka primene u pravo zato što je obuhvat od 27 trgovaca na malo, pa su oni već imali obavezu na nedeljnom nivou da dostavljaju u bazu otvorenih podataka, koju smo radili zajedno sa kolegama iz Kancelarije za IT, zato nam ne treba puno vremena za početak primene, i svakako će se tehnološki, da kažemo, unapređivati obrada tako velikog broja podataka.
Ali da ponovim, da kažemo, mali pogotovo u manjim sredinama, ali i u malim i u velikim sredinama mali trgovci apsolutno neće imati taj problem jer potpuno nije namera da im se onemogući da rade.

Hvala vam.
Izvinite. Samo se prijavite ponovo, molim vas.

Oko kaznenih ekspedicija, svakako ću proveriti. Znači, tražiću uvid u sve izvršene kontrole na području Novog Pazara, tržišne inspekcije, i da, prosto, znam kakva je situacija na terenu i zapravo šta su našli, odnosno nisu našli. Znači, tržišna inspekcija ne sme da bude kaznena ekspedicija.