Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje: za je glasalo 27 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik prof. dr Biljana Đorđević predložila je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije.
Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zeleno-levi front je u ovom sklopu antikoruptivnog paketa zakona ili antipljačkaškog paketa zakona predložio i da se u dnevni red uvrsti Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije. Ako je nešto hitno, mislim da je to hitno za ovu sednicu koja je tako hitna sa mnogo zakona.

Koliko se sećam, nešto se o tome pričalo 2023. godine, pa nikad ovaj zakon nije došao na dnevni red. U međuvremenu stvar je postala još hitnija, jer svake godine od devet poslednjih godina zaredom Srbija pada na indeksu percepcije korupcije, odnosno zauzima sve goru i goru poziciju, što znači da SNS kida sa tom korupcijom. Sa borbom ne, ali sa korupcijom odlično, svaka čast.

E sad, naš predlog konkretno unapređuje određivanje početnog stanja imovine javnih funkcionera, jer na osnovu toga utvrđujemo kad predate izveštaje i mi kada svi predajemo izveštaje Agenciji za sprečavanje korupcije da li ste dok ste obavljali funkciju stekli neku imovinu i da li je ona stečena korupcijom.

11/3 MV/MT

Znate, zanimljivo je i to svi primećujemo, životni stil vas nosioca visokih funkcija uopšte ne odgovara platama koje primate, koje su najniže u regionu. Te luksuzna kola, te luksuzne nekretnine koje plaćaju tetke iz Kanade, videli ste da imamo i rešenje u drugom zakonu za to, školarine u inostranstvu koje plaćaju prijatelji jer su tako dobri prijatelji. Dakle, one se ne poklapaju i ne mogu da se plate onim prihodima i imovinom koja je prijavljena Agenciji za sprečavanje korupcije. Obično se onda koriste neka povezana lica koja ispadaju formalni vlasnici, a u stvari vlasnici te imovine stečene korupcijom su javni funkcioneri.

Zato je cilj ovog predloga da se obaveza izveštavanja o prihodima i imovini proširi na sva sa njima povezana lica. Taj termin inače već postoji u zakonu, ali sada bi postojala obaveza da svi oni podnose izveštaje. Tako bi Agencija za sprečavanje korupcije, ne ova sadašnja koja ne radi ništa, nego neka sledeća, i Poreska uprava u svakom trenutku mogla da ima podatke i da prati promene u imovini najužeg kruga javnog funkcionera i ranije uoči nedoslednosti.

12/1 MZ/LjL 13.55 - 14.00

Takođe, ovim predlogom rešavamo i ovaj problem autentičnog tumačenja 2021. godine, čiji je jedini cilj bio da smanji broj funkcionera koji će prijavljivati imovinu Agenciji za sprečavanje korupcije. Mi to sada vraćamo na ono što je ranije bilo, na krug funkcionera koji je ranije bio, jer to je posebno skandalozno, uticaj tog autentičnog tumačenja kada je usvojen Zakon o upravljanju privrednim društvima koja su u vlasništvu Republike Srbije, jer onda predstavnici države Srbije u skupštini akcionara, predsednici, članovi nadzornih odbora, direktori, vršioci dužnosti direktora, se sada ne smatraju javnim funkcionerima u smislu Zakona o sprečavanju korupcije, iako raspolažu imovinom i sredstvima koja su stotinama puta veće vrednosti od funkcionera javnih preduzeća i javnih ustanova, recimo, u opštinama.

Najzad, definicija javnog funkcionera menja se radi ispunjavanja preporuka GREKO-a u vezi sa uključivanjem šefova kabineta i savetnika drugih dosadašnjih javnih funkcionera, a to je obaveza koju treba da ispunite već nekoliko godina. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje: za – 26 narodnih poslanika.
Konstatujem da predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik doc. dr Rastislav Dinić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog rezolucije o situaciji u Gazi i uvođenju mera ograničavanja Republike Srbije prema državi Izrael.
Da li želite reč?

Pred nama je Predlog rezolucije o situaciji u Gazi. U trenutku kada ga razmatramo, Srbija ulazi u saradnju sa kompanijom "Elbit sistems" na proizvodnji borbenih dronova. "Uskoro otvaramo prvu fabriku ozbiljnih dronova ovde u našoj zemlji, veoma ozbiljnih, najozbiljnije svetske produkcije" – izjavio je ko? – naravno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić, 7. marta ove godine.

A šta rade ovi ozbiljni, najozbiljniji dronovi na svetu? Oni napadaju, na primer, humanitarni konvoj "World Central Kitchen", 1. aprila 2024. godine, kojom prilikom su ubili sedmoro humanitarnih radnika u nizu od tri uzastopna udara drona ove kompanije "Elbit sistems". Ili, napadaju humanitarnu flotilu, u maju 2025. godine, kada je brod humanitarne pomoći u međunarodnim vodama kod Malte bio meta napada drona. Ili samo poslednje dve nedelje u napadu na kamp Burej i Haj Junis, 11. aprila 2026. godine, kada je najmanje sedam Palestinaca civila ubijeno u napadu dronovima. Ili 8. aprila 2026. godine, pre samo nedelju dana, kada je novinar mreže "Al Džazira" Muhamed Višah ubijen u napadu drona na njegovo vozilo, dok se kretao obalskim putem.

Šta su ključni trendovi u ponašanju izraelske vojske u korišćenju dronova kompanije "Elbit sistems"? Oni se koriste za kršenje primirja u Gazi, oni se koriste za psihološki uticaj. Stanovnici Gaze opisuju stalno prisustvo dronova koji lebde iznad domova kao oblik psihološkog ratovanja, uz navode o emitovanju zvukova, vriskova i poziva u pomoć, radi izazivanja traume. Oni izazivaju teške telesne povrede. Studija objavljena u časopisu "Lanset" ukazuje na to da napadi dronovima uzrokuju teže povrede i zahtevaju više hirurških intervencija u poređenju sa drugim vrstama eksplozivnog naoružanja.

Šta se dešava u svetu? Mnoge kompanije u ovom trenutku i u poslednjih više godina uvode sankcije ovoj kompaniji, vlada Norveške je još 2009. godine povukla državni investicioni fond iz "Elbita", švedski i danski penzioni fondovi stavili su ovu kompaniju na crnu listu zbog kršenja etičkih standarda, a pre nekoliko dana

12/2 MZ/LjL

zapaljena je i kompanija i fabrika ovih dronova u Češkoj. Molim sve poslanike i poslanice da glasaju za ovaj predlog rezolucije i da na taj način sprečimo sramnu saradnju države Srbije sa kompanijom umešanom u najteže ratne zločine. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 21 narodni poslanik.
Predlog nije prihvaćen.
Sada određujem pauzu u trajanju od 60 minuta. Hvala.
Vidimo se u 15.00 časova.
13/1 VS/VZ 15.05 – 15.15
(Posle pauze)

Poštovani poslanici nastavljamo sa radom.
Narodni poslanik dr Dragan Delić je predložio da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Da li želi reč? Da.
Izvolite.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti zaista zahteva veliki broj promena, da to sve izložim danas, ta preumljenja nisu moguća.

Izneću samo tri predloga koja mi predlažemo u ovom trenutku da se promene u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti.

Prvo, predlažemo da se formira nova zdravstvena ustanova u sistemu zdravstva, a to je banjsko klimatsko lečilište. Takva ustanova ne postoji u ovom trenutku u zdravstvenom sistemu Srbije. To je zdravstvena ustanova koja obavlja specijalističko konstitutivnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost u okviru prevencije, lečenja i rehabilitacije koristeći prvenstveno prirodno lekovite činioce, to su lekovite vode, lekovite gasove, lekovita blata ili peloidi, lekoviti klimati.

Banjsko klimatska lečilišta će pružati usluge različitim kategorijama korisnika, od potpuno zdravih ljudi, do ozbiljno bolesnih, s tim što se svakoj kategoriji mora pružiti tačno propisana i standardizovana zdravstvena usluga.

U daljem tekstu mi tačno i definišemo koji su to odgovarajući standardi za banjsko klimatska lečilišta.

Zašto predlažemo formiranje banjsko klimatskih lečilišta? Postoje brojna objašnjenja, ali evo navešću četiri. Činjenica je da je Srbija bogata prirodnim faktorima koji čine preko 300 različitih lekovitih voda, lekoviti gasovi, lekovita blata peloidi, lekoviti klimati. Znači, Srbija je zaista bogata sa tim prirodnim faktorima.

U Srbiji postoje višedecenijski rad zdravstvenih ustanova, to su takozvane specijalne bolnice. Koliko ja znam bilo ih je dvadesetak i dva instituta, sa 3.800 kreveta, sa odličnim stručnim kadrom i medicinskom opremom. U njima se primenjuju savremene metode fizikalne medicine rehabilitacije, uz nedovoljno korišćenje prirodnih faktora.

Treće, ne smemo izgubiti iz vida da su danas masovne ne zarazne bolesti koje su manje više pre rentabilne, uzrok smrtnog ishoda kod preko 85% bolesnika u Srbiji. Više od jedne trećine zdravstvenih problema može biti direktno povezano sa faktorima životne ili radne sredine. Zato banjsko klimatska mesta predstavljaju važni strateški resurs svake države, oni zauzimaju sva značajnija mesta u životu savremenog čoveka i predstavljaju mesta za prevenciju, ponavljam prevenciju, lečenje, rehabilitaciju, oporavak i rekreaciju naših, ali i stranih osiguranika.

Četvrto, generalno gledano privatizacija specijalnih bolnica koje se godinama široko zagovara, ali i realizuje ne garantuje uvek društveno odgovorno ponašanje novih vlasnika. Na sve to ukazuje iskustvo iz susednih zemalja gde je na primer specijalizovana rehabilitacija praktično ukinuta. Sve u svemu poenta uvođenja ove zdravstvene ustanove u zdravstveni sistem je da to klatno koje postoji u Srbiji, u ovom trenutku potpuno naginje u kurativi, dijagnostici, imidži centrima itd. se pomeri ka promociji zdravlja i ka prevenciji. Na duge staze to će doneti benefit i medicinski benefit.

13/2 VS/VZ

Hvala vam mnogo.
Stavljam predlog na glasanje.
Zaključujem glasanje, za ovaj predlog je glasalo 13 narodnih poslanika.
Predlog nije prihvaćen.
Narodni poslanik prof. dr Dragan Delić predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o lekarima.
Da li želite reč? Da.
Izvolite.

Stranka Srbija centar, odnosno 53 poslanika opozicije, svojim potpisima stala je iza Predloga zakona o lekarima koje smo predali 5. decembra prošle godine.

Pitanje svih pitanja, zašto zakon o lekarima? Postoje brojna objašnjenja od toga da mi takav akt pravni koji obuhvata celokupnu lekarsku delatnost nemamo od 1945. godine, da smo imali takav zakon 1931. godine koji je usvojila Narodna skupština i potpisao kralj Aleksandar Karađorđević, da ovakav zakon postoji u mnogim evropskim zemljama i čak u zemljama u susedstvu.

Međutim, mi smo uzeli prazan papir i tokom šest meseci napisali smo, na osnovu našeg iskustva i znanja, uz pomoć tri pravnika, zakon o lekarima. U Srbiji ima 38 hiljada lekara sa licencom, od toga 21.300 lekara radi u javnom državnom zdravstvu, 62% su specijalisti, 18% su lekari na specijalizaciji, što znači da 80% lekara u Srbiji imaju to najviše stručno zvanje, računajući užu specijalizaciju.

Međutim, glavni razlog zašto smo napisali ovaj zakon to je raskorak koji postoji u našoj zemlji decenijama, između dve činjenice, na jednoj da je zdravlje stanovništva nacionalni resurs svake odgovorne uređene, napredne, razvojne zdravorazumske države, da zdravstveni radnici, posebno lekari, svojim stručnim, kvalitetnim, efikasnim, promišljenim i maksimalno bezbednim radom, presudno utiču na jačinu, stabilnost ekonomski razvoj i budućnost svakog društva.

Na drugoj strani, zdravstveni sistem Srbije od devedesetih godina prošlog veka mnogoimeni problem i u oblasti finansiranja, potrošnje, organizacije, rukovođenja i kadrovske politike. Često su lekari u takvom sistemu da upotrebe eufemizam ne snalaze najbolje. Zato smo pokušali da ovim zakonom premostimo i ublažimo ovaj raskorak.

Najkraće, zakon je propisao pojam i uslove za obavljanje lekarskog poziva, prava i brojne obaveze lekara, prebacili smo težište rada lekara na promociju zdravlja i prevenciju bolesti, unapredili smo vrednovanje lekarskog rada, definisali uzajamni odnos lekara i lekara, lekara i pacijenta, lekara i porodice bolesnika, lekara i njihovih učitelja, što je recimo Hipokrita pisao.

Promenili smo lekarski staž, promenili smo stručni ispit, uveli smo takozvane lekare volontere u zakonski okvir, uveli smo obavezne vodiče, dobre kliničke prakse, definisali nastupe lekara u sredstvima javnog informisanja, eliminisali mogućnost samoreklamerstva, među lekarima naravno. Stručno organizacioni ekonomsko ojačali Srpsko lekarsko društvo staro 154 godine, demokratizovali izbore u lekarskoj komori Srbije i jasno definisali delokrug rada lekarske komore Srbije itd.

Šta bi trebalo da bude rezultat ovog zakona? kvalitetniji i bezbedniji zdravstveni sistem za sve osiguranike, drugo sistem u kojem će lekari biti dobro organizovani, adekvatno nagrađeni i zaštićeni u kojem će lekari raditi sa zadovoljstvom i osećajem korisnosti i satisfakcijom u svakom pogledu.

13/3 VS/VZ

To obezbeđuje 102. člana zakona i ono što je najvažnije, očekujemo da primenom ovog zakona polako i strpljivo osnažimo poverenje između lekara i pacijenata koji se poslednjih godina izgubilo. Na kraju ono što želim da poručim, u ovom zakonu, trudili smo se i nema ni političkih poruka ni partijskih ni ideoloških, jednostavno sa ovim zakonom hoćemo da pomognemo i lekarima i pacijentima.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za predlog je glasalo 16 narodnih poslanika.
Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Milenko Jovanov, predložio je da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 40. dnevnog reda.
Da li želite reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za ovaj predlog je glasalo 132 narodnih poslanika.
Narodna Skupština je prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Milenko Jovanov, predložio je da se pretres u pojedinostima o predlozima zakona iz tačaka 1. do 9. predloženog dnevnog reda, obavi odmah po završetku načelnog pretresa tih predloga zakona.
Da li želite reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje, za je glasalo 132 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda, predlogu za spajanje rasprave i o predlogu za vođenje pretresa u pojedinostima odmah po završetku načelnog pretresa, stavljam na glasanje predlog Dnevnog reda u celini.
Molim vas da glasate.
Zaključujem glasanje, za je glasalo 133 narodnih poslanika.
Narodna Skupština je utvrdila Dnevni red Druge sednice Prvog redovnog zasedanja u 2026. godini u celini.
D n e v n i r e d
1. Predlog zakona o zaštiti potrošača;
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini;
3. Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda;
4. Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom;
5. Predlog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštiti žrtava;
6. Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara;
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o transportu opasne robe;
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o carinskoj službi;
9. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju;
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o razvoju, projektovanju, izgradnji i upravljanju elektrane sa gasno-parnim ciklusom u Republici Srbiji;
11. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o Birou Evropske konferencije civilnog vazduhoplovstva;
12. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Japana o podsticanju i zaštiti ulaganja;
13. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Uzbekistan o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja;
14. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti kinematografske koprodukcije;
15. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke broj 1/2025 Saveta za partnerstvo, trgovinu i saradnju između Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva od 23. decembra 2025. godine o izmenama Protokola 3 u vezi sa definicijom pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje uz Sporazum o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske;
16. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja faze 1 Projekta beogradskog metroa;
17. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o statusu njihovih snaga;
18. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Koreje o podsticanju i zaštiti ulaganja;
19. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Evropske unije, s jedne strane i Republike Srbije, s druge strane o pridruživanju Republike Srbije Programu EU4Health;
20. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Uzbekistana o saradnji u oblasti turizma;
21. Predlog zakona o potvrđivanju Okvirnog sporazuma o zajmu LD 2251 (2025) između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije za finansiranje javnog sektora – rehabilitacija lokalnih puteva;
22. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Održivo unapređenje putne mreže između Republike Srbije i Evropske investicione banke;
23. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kube o sprečavanju nedozvoljene trgovine kulturnim dobrima;
24. Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije o osnivanju Međunarodne organizacije za medijaciju;
25. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu uz finansijski protokol potpisan 27. novembra 2025. godine, između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske, između Republike Srbije, koju zastupa Vlada Republike Srbije, postupajući preko Ministarstva finansija, kao zajmoprimac i BPIFRANCE ASSURANCE EXPORT, koji postupa u ime, za račun i pod kontrolom Vlade Republike Francuske, kao zajmodavac;
26. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog protokola između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o saradnji u oblasti finansiranja projekta razvoja računara visokih performansi (superkompijuter) i veštačke inteligencije;
27. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i Ministarstva prosvete Narodne Republike Kine o međusobnom priznavanju potvrda, diploma i stepena stečenog visokog obrazovanja;
28. Predlog odluke o izmenama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije;
29. Predlog odluke o utvrđivanju Dvorina – Mađarskog groblja u selu Banja za nepokretno kulturno dobro – arheološko nalazište od izuzetnog značaja;
30. Predlog odluke o utvrđivanju mera zaštite, granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline spomenika kulture Crkva sv. Ahilija u Arilju, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja;
31. Predlog odluke o utvrđivanju mera zaštite, granica zaštićene okoline i mera zaštite zaštićene okoline arheološkog nalazišta Caričin grad, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja;
32. Predlog odluke o utvrđivanju Mora Vagei u Mihajlovcu za nepokretno kulturno dobro – arheološko nalazište od izuzetnog značaja;
33. Predlog strategije upravljanja mineralnim i drugim geološkim resursima Republike Srbije do 2040. godine sa projekcijama do 2050. godine;
34. Predlog odluke o izboru predsednika Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava;
35. Predlog odluke o izboru jednog člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava:
36. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Narodni pokret Srbije – Novo lice Srbije;
37. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija ne sme da stane;
38. Predlog odluke o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa SRBIJA CENTAR – SRCE;
39. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa Stranka slobode i pravde;
40. Predlog odluke o izmeni Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora Narodne skupštine Republike Srbije, koji je podnela Poslanička grupa MI - SNAGA NARODA PROF. DR BRANIMIR NESTOROVIĆ.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
14/1 JD/JG 15.15 – 15.25
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavamo vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima.
Pozivam članove Vlade da uđu.
Molim sada poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 40. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Ne.)
Izvolite, sedite, ministre, da počnemo sa radom.
Hvala vam.
Reč ima ministar spoljne i unutrašnje trgovine Jagoda Lazarević.
Izvolite.