Ja ću na kraju da se zahvalim kolegi na najvećoj pohvali koju je ova vlast dobila od početka mandata.

To što je pričao i što mu je svaka druga reč o korupciji, to razumem, svako polazi od sebe i svako u drugome vidi pre svega sopstvene neke greške i nedostatke i to mi je jasno.

Međutim, ova druga tema koju je počeo, a tiče se ove saradnje sa Azerbejdžanom vezano za gasnu elektranu, dakle, želim prosto zbog građana jer nam je briga o ljudima, a o čemu je i kolega govorio, suština zapravo. Dakle, ovo nije pitanje politike, ovo je odgovor na pitanje da li će Srbija imati struju ili neće imati struju.

Dakle, razvijamo zelenu energiju, a onda kad krenemo u razvoj zelene energije, onda smo protiv toga da se razvija zelena energija, a imaćemo problem od EU što se tiče korišćenja uglja i drugih energija i onda dolazimo u pitanje šta ćemo zapravo da radimo.

Druga stvar koja ovde nedostaje. Evo, uzmimo i da je sva kritika na mestu. A šta radimo kao alternativu? Šta je politika koju oni nude? U redu, ovo ne valja, a šta je sledeće?

(Slobodan Cvejić: Nuklearna.)

Nuklearna? Pa to niste rekli. U redu.

(Slobodan Cvejić: Rekao sam, ne slušaš na času.)

Toliko sam bio frapiran onim što ste rekli da sam moguće i zaboravio.

I najzad diverzifikacija. Dakle, traži se od nas diverzifikacija, mi krenemo u diverzifikaciju, a onda dobijamo napade zato što diverzifikujemo izvore gasa.

25/2 MV/IR

I onda veliko jedno hvala. Niko nikad iz opozicije nije rekao da su svi regioni Srbije, i Beograd, i Vojvodina, i istočna Srbija, i zapadna Srbija, i južna Srbija, napredovali pod ovom vlašću. E, to je briga o građanima! To je briga o narodu! Svaki kraj Srbije je napredovao. Pročitao čovek rezultate. Pročitao čovek statistiku. Ja vam se od srca zahvaljujem. Nikada od vas nije došlo takvo priznanje. Konačno ste i vi shvatili, konačno ste i vi videli sami da se napreduje. Oni koji su razvijeniji logično je da napreduju više. Bilo bi dobro da se to na neki način…

(Slobodan Cvejić: Nije…)

Pa nemojte meni da govorite nije ili jeste, ja živim u duploj provinciji. Ja nisam kao ovi vaši što kažu da žive u unutrašnjosti Srbije, a svi žive u Beogradu. Ja živim u Kikindi, koja je provincija i u odnosu na Beograd i u odnosu na Novi Sad i znam šta je to. Ali, svaki kraj Srbije je napredovao i sam kaže i statistički nam to dokaže. E, to je briga o ljudima, to je briga o svakom kraju ove zemlje. Ja vam se zahvaljujem što ste to primetili, a posebno vam hvala i čestitam na hrabrosti da to ovako kao opozicioni poslanik javno izneste i pohvalite rad ove vlasti. Hvala.

Hvala vam.
Da li još neko od predsednika ili predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima Risto Kostov. Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsednice parlamenta, gospođo Brnabić.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, u ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, pokušaću da dioptriju usmerim i izoštrim na nekoliko predloga o poboljšanju zakonskih rešenja, ali i o nekoliko sporazuma.

Pre svega, reč je o predlogu koji po prvi celovito tretira oblast trgovine ljudima, što je peta tačka današnjeg dnevnog reda. Nažalost, tužna je činjenica, ali ne samo kod nas, da i danas u 21. veku još uvek postoje slučajevi ropstva i prinudne, oprostite, prostitucije. Naša zemlja je time pogođena višestruko, i kao polazna tačka, i kao tranzicija, ali i kao stecište unesrećenih žrtava.

Ovim zakonskim rešenjem bi napokon trebalo da se uspostavi čvrst pravni i sistemski okvir za jasnu reakciju i saradnju svih državnih organa, od policije, preko sudova i tužilaštva, do centara za socijalni rad i Crvenog krsta i čuli ste malopre u izlaganju ministra Dačića i mnogih drugih. Nadamo se da će pravovremeno sistemsko reagovanje takve kriminalne pojave svesti na minimum.

Pored brojnih prava koja su predviđena za žrtve trgovine ljudima, ističe se pravo na novčanu naknadu iz budžeta, što je svakako dobro. Dodao bih da bi članom 41. trebalo jasnije precizirati da će država sredstva koja su isplaćena u ove svrhe refundirati od pravosnažno osuđenih krivaca za takva krivična dela. Naravno, kad god je to u praksi moguće.

U paketu zakona koji regulišu trgovinu, ali onu koja je dozvoljena i koja predstavlja osnov svake uspešne privrede, mislim da je dobro što su ta rešenja ovoga puta jasno okrenuta ka krajnjem kupcu, običnom potrošaču koji će usvajanjem novog zakona o zaštiti potrošača biti efikasnije zaštićen, a pogotovo u oblasti digitalne elektronske kupoprodaje, kroz obavezu da se cene automatski ažuriraju u realnom vremenu, a tako i kroz kraće i jednostavnije postupke za vansudska poravnjanja dve strane.

Još je važnije to što će, nadajmo se, novim zakonom biti znatno ograničene nekorektne trgovačke prakse nametljivog oglašavanja navodno besplatnih izleta beskrajnih telefonskih poziva ili lažnih sniženja koja to nisu.

25/3 MV/IR

Sve to pogotovo pogađa naše najstarije sugrađane, penzionere koji su neretko usamljeni i sa malim primanjima, pa se dešava da, zavedeni ovakvim zavodljivim a nemoralnim delanjima, potroše skoro čitave svoje penzije na stvari i usluge koje im nisu potrebne. Kao što vidite, gde god se okrenete penzioneri i PUPS svuda su tu negde pored nas.

Takođe, dobro je to što je dopunama Zakona o trgovini uređeno šta se podrazumeva pod otkupnim mestom u trgovini poljoprivrednim proizvodima na veliko i ko je i na kakav način može obavljati na tim mestima, što je važno radi bolje zaštite naših poljoprivrednika u selima Srbije. Nekada, to ministar poljoprivrede verujem jako dobro zna, kada su zadruge bile osnovni smisao života i privređivanja, otkupna mesta bila su sinonim za zadrugu, njihov život, koja je jemčila za njihov rad, a danas tu oblast regulišemo zakonom i dobro je što je tako.

Predloženim izmenama Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara ispravljamo jedan problem koji se javio u praktičnoj primeni ovog zakona kada je reč o zaštićenim prirodnim dobrima. Naime, čini mi se da određeni broj nacionalnih parkova već naplaćuje ulazak fizičkim licima i motornim vozilima na svoja područja, a da dosada nije postojao pravni osnov da se plaćanja ove naknade oslobode oni žitelji koji imaju prebivalište i imovinu unutar granica zaštite.

26/1 MZ/CG 17.15–17.25

Došlo se do paradoksa da se striktnom primenom ovih propisa takva lica dovode u nezavidnu situaciju da moraju da na ime ove naknade plaćaju velike godišnje svote novca. Ovom izmenom takve situacije će se izbeći i naknadu će plaćati samo stvarni korisnici usluga. Predloženim izmenama ispravljena je jedna nepravičnost, tim pre što ste ovde neretko radilo o selima i staračkim domaćinstvima.

Na dnevnom redu današnje sednice imamo i veći broj međunarodnih sporazuma sa različitim državama. Tu bih posebno skrenuo pažnju na 21. tačku dnevnog reda, odnosno Predlog zakona o zajmu kod Banke za razvoj Saveta Evrope radi rehabilitacije lokalnih puteva. Iako ovim konkretnim zajmom nisu predviđena velika sredstva, reč je o zajmu od oko 200 miliona evra, ipak raduje iskazana namera da se nakon projekcije i početka izgradnje mreže glavnih auto-puteva i brzih saobraćajnica kroz našu zemlju sada započne i sa ozbiljnim sistematskim sređivanjem tzv. sporednijih putnih pravaca u najnerazvijenijim jedinicama lokalne samouprave. Ovo „sporednijih“, naravno, valja shvatiti uslovno, jer je svaki putni pravac za neke ljude i naselja njima najvažniji, ma koliko da su oni malobrojni. A uređeni putevi su glavni preduslov za ostajanje ljudi u tim uglavnom ruralnim područjima.

Ovaj predlog zakona je logična i divna, rekao bih, dopuna svemu što je naša zemlja, posle čitavih 75 godina zapostavljanja sela, prvi put učinila za podizanje kvaliteta života na selu. Država Srbija je već učinila prve krupne korake u preporodu svojih sela; programima Ministarstva za brigu o selu, 4.000 praznih seoskih kuća su postale domovi novim mladim stanarima koji su prosečno mlađi od 30 godina. Oni su budućnost sela Srbije, ali i cele Srbije, jer se osamostaljuju i puštaju koren u selima, gde živi gotovo 40% stanovnika Srbije i ekonomski efekat je veliki jer ti mladi ljudi, od kojih trećina prelazi iz grada na selo, 90% ima visoko obrazovanje i ne bavi se nužno poljoprivredom. Oni jesu radno sposobni i svojim opstankom, pogotovo u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, podižu bezbednost naše države.

Ministarstvo za brigu o selu dodelilo je i 78 novih minibuseva za besplatan prevoz seoskog stanovništva, renoviralo je 42 doma kulture, više od 100 preduzetnika dobilo je bespovratna sredstva kao podsticaj svojim privrednim aktivnostima, pre svega zanatskim radnjama. Od ove godine novim programom novčani impuls dobiće dobrovoljna vatrogasna društva, to su oni humani ljudi koji su uvek tu da vam pomognu kada vas, daleko bilo, zadesi požar ili poplava. Sporazum o saradnji nedavno su potpisali ministar Milan Krkobabić i ministar policije Ivica Dačić. Tada sam u šali rekao gospodinu Dačiću da očekujem da više nije zgodno da peva pesmu „Gori vatra“. Ali, da bi ta vatrogasna kola ili cisterna za vodu mogla da dođe tamo gde treba, neophodni su dobri upotrebljivi putevi i zato posebno podržavamo rehabilitaciju lokalnih puteva, dodali bismo i atarskih, gde god je to moguće, što je i tema Predloga zakona, pod tačkom 21.

Posebno zahvaljujem Vladi Srbije što je podnela dva predloga zakona, pod tačkom 13. i 20, o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Srbije i Vlade Uzbekistana. Morate mi verovati, ta dva zakona čekam čitavih 70 godina. In medijas res, Taškent, glavni grad Uzbekistana, moje je rodno mesto.

Zahvaljujem tim divnim ljudima koji su u Republici Uzbekistan, tada u sastavu Sovjetskog Saveza, 1949. godine prošlog veka ukazali gostoprimstvo mojim roditeljima. Aleksandra i Pando, egejski makedonski, od 1946. do 1949. godine su zajedno sa kolegama Grcima bili u redovima Demokratske armije Grčke, koja se borila za uspostavljanje demokratije u toj zemlji protiv nametnute fašističke vlade. Znate kako je kada se umešaju Velika Britanija i Amerika? O tome najbolje govori naslov knjige srpskog publiciste Dragana Kljakića „Izgubljena pobeda generala Markosa“. Sve to je opisao i Noam Čomski u svom naslovu „Šta to (u stvari) hoće Amerika“.

26/2 MZ/CG

Raduje me saradnja Srbije i Uzbekistana, zemlje u kojoj sam odrastao na majčinom, ali i na kamiljem mleku i u kojoj su skladno jedni pored drugih živeli muslimani i pravoslavni hrišćani. Moj predlog glasi – hajde da formiramo poslaničku grupu prijateljstva Srbije i Uzbekistana i da produbimo na taj način našu saradnju.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje podržaće sve predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, poslanička grupa Zdrava Srbija – Pokret socijalista će u danu za glasanje, kao i do sada, podržati sve konstruktivne i korisne zakonske predloge koji su u interesu države Srbije, a nadasve u interesu naših građana, a ovi predlozi uglavnom to i jesu.

Kada ovo kažem, onda ne mogu a da ne iznesem i neke lične impresije, kao i stavove partije Pokret socijalista, koju predstavljam u ovom parlamentu, tj. da se ne osvrnem na Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, jer čim vidite ovakav naziv zakona, ne treba vam mnogo da pretpostavite kako se sigurno radi o velikoj mudrosti pristigloj iz Brisela. Naravno, kada Predlog zakona otvorite, uverite se da je upravo to i u pitanju.

Hajde za početak da pođemo od obrazloženja da će usvajanje ovog zakona doprineti napretku pregovora o pristupanju tzv. Evropskoj uniji, odnosno zatvaranju Poglavlja 22. Pa svi mi u ovoj sali smo, kao što su i svi građani Srbije svesni činjenice da i jedno i drugo zavisi isključivo, ponavljam – isključivo, od toga da li smo spremni da po briselskom diktatu priznamo nezavisnost terorističke tvorevine tzv. Kosova, nastale pod okriljem Evropske unije, tj. NATO alijanse, i da li smo spremni da, takođe po diktatu Brisela, uvedemo sankcije bratskom ruskom narodu i suspendujemo partnerske i prijateljske odnose sa Kinom. Ništa drugo u ovom trenutku Briselu nije bitno. To su uslovi svih uslova.

Možemo mi slobodno usvajati milion ovakvih i sličnih briselskih direktiva, ali napretka na tzv. evropskom putu Srbije neće biti dok, ponoviću još jednom, ne priznamo terorističku tzv. državu Kosovo i dok se ne odreknemo partnerstva i prijateljstva sa Rusijom i Kinom.

Moram da spomenem i deo koji govori kako ovaj predlog zakona predstavlja osnovu i institucionalni okvir za upravljanje kohezionim fondovima, kako bi Srbija odmah po prijemu u članstvo Evropskoj uniji mogla da koristi sredstva iz njenih fondova. O kakvom prijemu u članstvo mi govorimo? O nečemu što se, u najboljem slučaju, može dogoditi za 30 ili 40 godina. A podsetiću vas da skoro 20 godina slušamo briselske laži o skorom prijemu u članstvo, i to da nas prime pod uslovom da tzv. Evropska unija uopšte i opstane, ne do tada, već da opstane npr. čak do kraja i ove decenije. Budimo iskreni da je više nego očigledno da neće opstati, bar ne u ovakvom obimu i obliku.

Zato takođe budimo iskreni i prema sebi, a posebno prema građanima, izvesnije je i realnije da u slučaju kada bi npr. danas usvojili zakon o formiranju srpskih naučno-istraživačkih kolonija na Marsu, garantujem da bismo ranije dočekali njegovu primenu nego što će to biti slučaj sa ovim zakonom. Ukoliko mi stvarno imamo toliko vremena da ga posvetimo ovakvim zakonskim predlozima, onda sam siguran da imamo vremena i da razrešimo pitanje koje više ili otprilike dve decenije stoji pred

26/3 MZ/CG

našom državom i građanima, ali nikada nije dobilo jasan, neposredan, nedvosmislen i direktan odgovor tih građana. Reč je o pitanju daljeg toka evropskih integracija Republike Srbije. Siguran sam da je odgovor na ovo pitanje mnogo bitniji od ovih zakona koji mogu biti usvojeni 2050, 2060. godine, ali već 2030. godine svakako neće biti nikakve potrebe za njihovim postojanjem. A validan odgovor je moguće dobiti isključivo na referendumu, na kom bi pitanje građanima bilo – da li podržavate nastavak evropskih integracija Republike Srbije?

27/1 JJ/MT 17.25 – 17.35

Vidite, proces pristupanja EU traje već takoreći dve decenije. To je period dovoljno dug da sa punim pravom postavimo pitanje – kuda taj proces vodi, šta je njegov stvarni domet i, ono što je u ovom trenutku najvažnije, da li za tzv. evropski put Srbije postoji jasna i nedvosmislena podrška građana Srbije?

Danas više nego ikad dužni smo da budemo iskreni kako prema sebi, tako još više prema javnosti. Činjenica je da građani Srbije nikada nisu na neposredan, tj. direktan način odlučivali o tome da li žele da država Srbija uopšte otpočne proces tzv. evropskih integracija. Odluka o kandidaturi za članstvo građanima je bukvalno nametnuta od strane tadašnjih političkih elita. Taj čin bismo mogli nazvati, na primer, demokratskom prinudom.

S obzirom na aktuelnu globalnu političku i bezbednosnu situaciju mi iz Pokreta socijalista smatramo da je nastavak integracija bez jasnog mandata građana Srbije neodrživ, pogotovo danas u situaciji kada taj proces nema podršku čak ni jedne trećine građana Srbije.

Na osnovu svega iznetog sa punim pravom možemo konstatovati da eksperiment sa tzv. evropskim integracijama kao procesom koji nema alternativu je posle nepune dve decenije demokratske prinude doživeo čist debakl.

Nedostatak otvorenog društvenog dijaloga, nametanje je od tzv. evropskih integracija kao gotovog rešenja i jedinog puta, uz licemerstvo briselske administracije, stalne političke pritiske i ucene doveo je do toga da građani Srbije shvate da su žrtve dobro smišljene političke manipulacije briselske oligarhije.

Od propagiranih sveobuhvatnih reformi srpskog društva koje su trebale biti fokusirane na usklađivanje sa tzv. evropskim vrednostima, tj. standardima u oblasti vladavine prava, ekonomije i državne uprave stigli smo do istine da se kako pred Srbiju, tako i pred sve ostale države kandidate stavljaju gotovo, isključivo politički uslovi i diktati koji se u najvećem delu kose sa našim državnim i nacionalnim interesima. Istina, i u EU su odavno pogazili sve tzv. evropske vrednosti, ukoliko su one ikada, iskreno rečeno, i postojale. Od svega proklamovanog su ostali samo sebični EU interesi.

Ti i takvi politički uslovi duboko zadiru u suverenitet naše države, u nezavisnost njenih institucija, kao i u sam pravni poredak. Pristajanje na takve uslove traži široki društveni konsenzus čije se postojanje može potvrditi samo odlukom donetom na referendumu. Podrška građana u tim i takvim slučajevima ne sme biti pretpostavljena, ona mora biti potvrđena i nedvosmislena, a kako drugačije to učiniti nego na referendumu.

Prinuđen sam da još jednom ponovim, pošto ne smemo smetnuti sa uma notornu činjenicu – svet u kome danas živimo nije isti kao pre 20 godina kada nam je nametnuta odluka o kandidaturi za članstvo u EU. Geopolitičke prilike su se suštinski promenile, EU odavno nije onakva kakvom su nam je predstavljali, ona više nije pojam prosperiteta, jednakosti, slobode. Ona se danas suočava sa brojnim unutrašnjim izazovima, krizama identiteta, ekonomskim i energetskim problemima, ako i dubokim podelama među svojim članicama. U takvim okolnostima proces proširenja EU ne samo da je usporen, on je bukvalno zamrznut na neodređeno vreme. Zemlje kandidati, uključujući i Srbiju, u poziciji da su prinuđene da ispunjavaju sve strožije i sve manje transparentne uslove bez jasnog vremenskog okvira i bez garancije da će članstvo ikada biti realizovano.

To nas dovodi do sledećeg, možda i najosetljivijeg pitanja, pitanja državnog i nacionalnog interesa, pošto proces pristupanja EU podrazumeva prenošenje dela suverenih ovlašćenja na nad nacionalne institucije.

27/2 JJ/MT

To nije sporno samo po sebi, jer svaka integracija nosi određeni stepen ustupanja nadležnosti, ali ono što je sporno jeste obim tih ustupaka i uslovi pod kojima se oni traže.

U slučaju Srbije ti ustupci se u značajnoj meri odnose na pitanja koja zadiru u sam temelj našeg ustavnog poretka. Eto, na primer pitanje KiM nije samo političko pitanje, to je pre svega pitanje ustavnosti, teritorijalnog integriteta i državnog identiteta.

Kada se od jedne države, kao što je to slučaj sa našom Srbijom, očekuje da u okviru integracionog procesa prihvati rešenja koja su u suprotnosti sa njenim Ustavom onda taj proces prestaje da bude čak i pravno neutralan i postaje potpuno neustavan.

Vidite, EU je uvođenjem tajnog Poglavlja 35 čiju sadržinu Brisel ne želi da obznani, a koja se direktno tiče teritorijalne celovitosti Srbije i njenog Ustava, jasno stavilo do znanja svima u Srbiji da članstvo u EU bez priznanja nezavisnosti terorističke tvorevine zvane Kosovo nema. Tako nešto na putu ka EU nije imala ni jedna zemlja i ni jedno poglavlje ni za jednu drugu državu nije bilo tajno, ali za Srbiju, očigledno, važe druga pravila. zašto? Pa, zato što ne žele Srbiju kao ravnopravnog političkog, ekonomskog i privrednog partnera, već isključivo žele našu teritoriju, naša prirodna bogatstva i našu slepu poslušnost.

Kada svemu ovome dodamo i to da nastavak integracija podrazumeva sve veće usklađivanja sa spoljnom bezbednosnom politikom EU koja je u velikoj meri povezana i podređena NATO Alijansi koja poslednjih decenija postala sve izuzev odbrambenog saveza, što je trebalo da bude. Za državu koja je u svojoj bliskoj prošlosti bila žrtva sramne agresije upravo te nazovi odbrambene NATO Alijanse ovo pitanje nije samo formalno, već duboko suštinsko s obzirom da je za poslednjih nekoliko članica primljenih u EU, podsetiću, pre više decenija jedan od osnovnih uslova bilo i obavezno članstvo u NATO paktu.

Upravo zbog toga odluka o nastavku procesa tzv. evropskih integracija ne može biti doneta u uskim političkim krugovima. Ona mora biti doneta tamo gde joj je mesto, na opštem narodnom referendumu.

Najzad, u celoj ovoj priči moramo da se dotaknemo i njenog moralnog aspekta. Moramo biti svesni da politika nije samo pitanje interesa, već i pitanje vrednosti. Odnos prema stradanju srpskog naroda u novijoj istoriji, odsustvo jasne i principijelne reakcije na brojne zločine i progone našeg civilnog stanovništva ostavili su dubok trag u kolektivnoj svesti našeg naroda. Ne možemo očekivati od građana da bez preispitivanja prihvate put koji podrazumeva članstvo u zajednici čiji je odnos prema strašnim zločinima izvršenim nad srpskim narodom u akcijama „Bljesak“, „Oluja“, zločinima nad civilnim stanovništvom na Vozuću, Bratuncu, Klečki i na mnogim drugim stratištima širom bivše SFRJ, pa čak i same Srbije to jest njene južne pokrajine, u najmanju ruku, bio je nedovoljno jasan i nedovoljno pravedan, da ne idemo dotle, da je dobar deo tih zločina planiran, naručen, podržan i sponzorisan upravo iz centara moći unutar EU.

Zato nije ni čudo da nikada nijedan državnik EU nije obišao nijedno od tih stratišta, nije pustio nijednu suzu, nije položio nijedan cvet na grob nekog nedužnog srpskog civila. Ne za Brisel, tragedija srpskog naroda očigledno nije vredna pažnje i pomena.

Zato ne mogu a da javnost Srbije ne upitam – da li je ispravno da se ovako složene i dalekosežne odluke donose bez neposredno izražene volje građana? Naš odgovor je – da nije ispravno, a siguran sam da to mišljenje delimo sa ogromnom većinom

27/3 JJ/MT

građana Srbije. Referendum nije prost pokušaj odustajanja od bilo kog integrativnog procesa, pa čak ni evropskog već utvrđivanje da li taj put ima većinsku podršku građana, to jest pun legitimitet ukoliko ikada i imao, a priznaćemo da nije.

Neka građani svojom slobodno izraženom voljom odluče da li žele nastavak evropskih integracija i ta većinska odluka, kakva god bila, moraće se poštovati od svake buduće vlasti, jer samo odluka doneta slobodnom voljom građana može biti trajna, stabilna i u potpunosti legitimna.

Zato je ovo trenutak u kome Srbija treba, tačnije mora da pokaže zrelost, da otvori dijalog sa građanima, da čuje njihovo mišljenje i da konačno jednom za svagda dozvoli građanima da sami svojom slobodnom voljom utvrdi kojim putem Srbija treba da ide u budućnost. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik, Elvira Kovač.
28/1 VS/LjL 17.35 – 17.45

Zahvaljujem, uvažena predsednice.

Predsedništvo, potpredsednici i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara ću vreme ovlašćenog predstavnika koristiti da pričam o šest predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu, najviše iz ugla usklađenosti sa propisima EU.

Naime, opšte je poznata činjenica da je Savez vojvođanskih Mađara proevropska stranka. Mi smo za ulazak Srbije u EU što pre, ali, naravno, ne po svaku cenu. Stoga ću pokušati da objasnim zbog čega ćemo u danu za glasanje podržati predloge zakone.

U samom uvodu smo čuli uvaženu ministarku koja je najpre pričala o Predlogu zakona o zaštiti potrošača i kao što je poznato, Republika Srbija je preuzela obavezu sa SSP-om da uskladi svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU, konkretno, u članu 78. SSP-a, da vodi aktivnu politiku zaštite potrošača, što je u potpunosti normalno.

Konkretno, ovaj predlog zakona se tiče usklađivanja sa tri direktive o kojima smo čuli. Ono što je dobro, što je novina, zapravo se štite potrošači od određenih zloupotreba, njihova prava se jačaju, ali ono što je najznačajnije u današnje vreme, da je ovaj predlog zakona prepoznao digitalne sadržaje, digitalne usluge i jednostavno je u skladu sa novinama.

Ono što je za sve nas značajno i što svakako i Savez vojvođanskih Mađara, koji je manjinska i regionalna stranka ali se bavimo i svim ostalim temama, jeste uklanjanje prepreka za prekograničnu internet trgovinu. To zaista obezbeđuje velike novine i nekako mi se čini da smo i na Odboru za evropske integracije pričali o tri predloga zakona, ali svakako najveći, najznačajniji, zapravo, svi mi smo konstantni potrošači, je upravo ovaj.

Drugi predlog zakona, zapravo izmene i dopune Zakona o trgovini, dok je treći o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda. Zanimljivo je da je u prethodnim diskusijama već nekoliko puta spomenuto da su najveće novine one koje ćemo zapravo svi osetiti i zbog čega se ušlo u ove izmene i dopune Zakona o trgovini a one se upravo odnose na zaštitu potrošača prilikom isticanja cena proizvoda koji se nude potrošačima. To je pre Republike Srbije prepoznato u zemljama članicama EU, da pre onih famoznih velikih sniženja se zapravo u mnogim državama članicama podignu cene, kako bi se fiktivno videle razlike u tim cenama.

Dobro je što je u obrazloženju zakona spomenuto nekoliko država članica koje su bile u obavezi a mi kao zemlja kandidat koja još uvek čeka da uđe u EU smo takođe u obavezi da se uskladimo sa ovim direktivama. U ovom slučaju je direktiva koja se odnosi na objavljivanje sniženja cena i o tome je malo pre neko govorio, da zapravo ovo znači da je referentna cena koja će se koristiti najniža cena primenjivana u periodu od 30 dana pre sniženja.

Kao i u prethodnom, kada pričamo o zaštiti potrošača, i u ovom slučaju, kod izmena i dopuna Zakona o trgovini će se obezbediti ujednačen i transparentan pristup na jedinstvenom tržištu, obezbeđuje se potpuna usklađenost i to je za nas izuzetno značajno.

Treći predlog zakona o kome smo takođe slušali na Odboru za evropske integracije je o trgovačkim praksama za određene proizvode. Vrlo zanimljivo je predstavnica Ministarstva, za koje sam rekla da se videlo koliko je zapravo rađeno na ovom zakonu, objasnila da je osnovni cilj ovih izmena, odnosno ovog predloga zakona, da se spreči ponašanje na tržištu koje narušava principe poštene konkurencije i ravnopravnosti.

Jednostavno, trenutno zakonodavstvo, pošto smo rekli da se prvi put ovako nešto uvodi u naš zakonodavni sistem, trenutno nisu zaštićeni manji od velikih, a pošto Savez vojvođanskih Mađara svakako podržava srednja i mala preduzeća iliti poljoprivrednike u ovom slučaju, poljoprivredne proizvođače kao snabdevače, mislimo da je dobro što u zakonodavni sistem Republike Srbije uvodimo i Zakon o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda.

Nekako smo se u poslaničkoj grupi dogovorili da ću se ja najviše bazirati na ove predloge zakona iz ugla usklađenosti sa EU kao neko ko se time bavi, jer mi se zaista trudimo da ne budemo političari opšte prakse, a kolega Akoš Ujhelji će u vremenu koje mu ostavim i koje mu preostane da govori detaljnije o ovim zakonima kao što smo čuli uvaženu ministarku i verujem da ćemo je još čuti ovih dana.

U svojstvu predsednice Odbora za evropske integracije, sam već govorila o, mi to skraćeno kažemo o kohezionoj politici, a iz ugla SVM , moram da naglasim da je izuzetno zadovoljstvo da bez obzira na sve što nam se dešava je Srbija i mi u tome podržavamo i ovu vladajuću većinu, pokazala da je spremna ili da će biti spremna za apsorvaciju kohezionih fondova, jer ravnomerni regionalni razvoj je značajan za celu zemlju, za sve lokalne samouprave i za naše ili za one gde u većini žive pripadnici Mađarske nacionalne manjine. U prethodnom govorenju sam govorila o tome kako preko IPA Razvojne agencije, pa sve naše lokalne samouprave su se razvijale u proteklom periodu i koliko su iskoristile evropskih fondova i za lokalne samouprave gde SVM ima prilike kao što su Subotica, Kanjiža, i mi se zaista trudimo da koristimo već postojeće evropske fondove u najvećoj mogućoj meri, počev od nekih biciklističkih staza, obnova, određenih puteva, na primer u Subotici, same Gradske kuće koja je za nas izuzetno značajna, ali znamo mi da ima na stotine raznih projekata svuda po Srbiji, po čemu smo dobri.

Stoga je za nas značajno i ja se ne slažem sa tim što se često čujem da Srbija ne želi da primeni određene evropske zakone, već da je vladajućoj većini stalo samo do novca, ne, ovim upravo i generalno ostalim izmenama i dopunama Zakona dokazujemo da mi popravljamo naš institucionalni okvir, donosimo i dobre zakone, ali naravno da treba u najvećoj meri iskoristiti i novac koji nam je na raspolaganju, a sve radi samih građana kako bi se videlo u tim samoupravama na određenim projektima šta nam nudi EU, da bi građani osetili konkretne prednosti, a sve ovo bi bilo i biće nadam se kada Srbija dođe do toga da postane članica EU, mnogi veći iznosi kohezione politike, ali kako ne bi, gubili vremena, potrebno je da taj institucionalni okvir i konkretan sistem programiranja izgradimo i ovaj nam predlog zakona koji je pred nama, obezbeđuje.

Dakle, značajna je njegova implementacija za koje će biti neophodno vreme, ali u svakom slučaju, pošto na žalost ovog momenta ne vidimo svetlo na kraju tunela i ne znamo datum kada Srbija može da postane članica EU, ali ovo je jedan od najpozitivnijih stvari koje smo mogli učiniti po ovom pitanju.

Sledeća dva predloga zakona, moram da kažem da mi nismo jako srećni kada predlozi zakona stignu po hitnoj proceduri, ali razumemo trenutnu situaciju, pošto se u pripremnoj fazi ovog zakona o sprečavanju i suzbijanju trgovine ljudima i zaštite žrtava jako puno radilo, sam ministar je predstavio koliko je bilo javnih rasprava, jedino što je na Vladi prošlo pre nekoliko dana i sada je u Skupštinskoj proceduri, ali ovo je zaista tema koja je nekako bila u pripremnoj fazi dugo, i mislim da je najbolja vest što se tiče Klastera 1. osnova pregovaračkog Poglavlja 24. pravda, sloboda i bezbednost, SVM svakako podržava to što ovim dokazujemo da to što je rečeno u momentu kada je nastao operativni tim i u poslednjim nedeljama kada se intenziviraju aktivnosti, ta multisektorska saradnja, Srbija se trudi da zaista dopuni sve što može

iz reformske agende zbog plana rasta za Zapadni balkan, najpre, ali i da činimo sve ka tome da ispunimo prelazna merila iz 23. i 24. a ovaj predlog zakona se odnosi na to.

29/1 GD/JG 17.45 – 17.55

Moram da kažem iz ugla Saveza vojvođanskih Mađara da je značajno da kada smo čitali, dakle, u javnosti, a i u obrazloženju ovog predloga zakona najviše se pričalo o osnovnim pravima, o ljudskim pravima žrtava, videla sam da je jedna od ministarki pričala o tome, ali za nas je takođe značajno što je naglašeno da bez obzira na nacionalnost i državljanstvo, pod uslovom, naravno, da ta žrtva zakonito boravi u Republici Srbiji, ima pravo na radnu inkluziju, ima socijalna prava i tako dalje.

Želela da naglasim šesti predlog zakona takođe iz ugla usklađenosti naših obaveza vezano na putu ka EU - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o istraživanju nesreća u vazdušnom, železničkom i vodnom saobraćaju. Ovaj Zakon se dugo nalazi u skupštinskoj proceduri. Odbor za evropske integracije raspravljao je o njemu pre nekoliko meseci, možda ima više od pola godine, ali značajno je da obezbeđuje pouzdanu, nezavisnu istragu u slučajevima nesreća u saobraćaju. Naravno, odnosi se na vazdušni, železnički i vodni saobraćaj i, naravno, u skladu je sa ciljevima aktuelne Vlade Republike Srbije da bi se saobraćaj odvijao na bezbedan i obezbeđen način.

Zahvalila bih se i predsednici što se ovaj predlog nalazi na dnevnog redu, pošto smo nedavno u Narodnoj skupštini organizovali zajedničku sednicu Odbora za evropske integracije i Odbora za saobraćaj. Na toj sednici smo raspravljali o Izveštaju Transportne zajednice i pričali smo o konkretnim problemima sa kojima se suočava ceo Zapadni Balkan, ali i u svemu ostalom i onda je naglašeno da je ovaj predlog zakona jedan od onih koji treba da usvojimo, evo, i ministarka se slaže, koji nam stoji u Izveštaju Evropske komisije, što je takođe u skladu sa tim što je operativni tim, pa verujem i cela Vlada Republike Srbije preuzela na sebe.

Dakle, kao što sam naglasila, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati posebno ove zakone u nadi da će se ubrzati naš put ka EU, a čuli smo to juče i na Kolegijumu da ćemo imamo dosta posla u budućem periodu. Za nas je bitno da institucije rade, da i Narodna skupština radi.

O ostalim predlozima će iz ugla stručnosti pričati kolega mr Akoš Ujhelj i, naravno, što se tiče međunarodnih sporazuma, takođe smo za njihovu ratifikaciju. Zahvaljujem se na pažnji.

Hvala vam.
Reč ima potpredsednik Vlade, ministar privrede Adrijana Mesarović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.
Poštovani narodni poslanici, poštovane kolege ministri, uvaženi građani, kratko ću se osvrnuti, imajući u vidu da se dosta pominjao dnevni red i uopšte zakoni koje se danas nalaze pred narodnim poslanicima, a koji su, kako ste rekli, lepi. Za nas su primenjivi, za nas su važni, za nas su važni i za dalji razvoj Srbije, za nas su to zakoni koji su usklađeni sa evropskim direktivama, za nas su to zakoni koji omogućavaju Srbiji put ka evropskim integracijama, put ka članstvu u EU.
Ja sam zaista ponosna, i to želim posebno pred građanima Srbije da istaknem, koliko smo kao država spremni da ovako ubrzano i ovako intenzivno radimo na putu evropskih integracija i da sa ovolikim setom i paketom zakona izađemo i pred narodne poslanike na ovoj sednici, a i na svim narednim koje će se održati, verujem, u narednom periodu.
Moglo se zaključiti iz prethodnih izlaganja i veoma sam precizno beležila da ste protiv evropskih integracija, znači protiv zemalja članica EU, da ste protiv Azerbejdžana, da ste protiv Uzbekistana, protiv Koreje, protiv Kine, protiv Japana, protiv svih zemalja. Mi znamo da vi nemate ni program, ni ideologiju, niti da bilo šta ponudite građanima, ali ne mogu ni da zamislim šta bi vaš program eventualno nekada
29/2 GD/JG
podrazumevao, saradnju sa kojim evropskim ili svetskim zemljama i na koji način biste dalje razvijali nacionalnu ekonomiju, na koji način biste uopšte mogli da privlačite neke nove investicije?
Mi smo zaista ponosni na činjenicu da smo jedna od tri evropske zemlje, pored Islanda i Švajcarske, koja ima zaključen Sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom. Ponosni smo na tri zakona koji se odnose na potvrđivanje Sporazuma o podsticanju i zaštiti ulaganja kada je u pitanju i Koreja i Japan, Uzbekistan sa kojim imamo velike potencijale u spoljno-trgovinskoj razmeni i saradnji. Ponosni smo na politiku Aleksandra Vučića, koja je politika mira i stabilnosti, koja podrazumeva jedan kontinuirani rast i plata i penzija, koja podrazumeva i modernizaciju naše zemlje, izgradnju infrastrukture, koja obezbeđuje, pre svega, mir i stabilnost, sve ono što vi do 2012. godine niste mogli da obezbedite u ovoj zemlji kada ste se odrekli i Kosova i Metohije. Ponosno ne damo naše Kosovo i Metohiju i ponosno ćemo nastaviti da sprovodimo njegovu politiku na putu evropskih integraciju, predlažući ovakve zakone, donoseći sve ono što obezbeđuje dalji put i razvoj naše zemlje.
Sramno je, pre svega, što je poluprazna sala, svih ovi koji su za ovo negde plaćeni, koji zajedno sa nama treba da se bore i usvajaju što bolja zakonodavna akta kako bi što brže i ubrzano mogli dalje da razvijamo našu zemlju, pogotovo u okolnostima velike globalne krize i okolnostima velikih izazova koji su pred našom zemljom, odnosno pred celim svetom, ali sam jednako ponosna na sve ono šta radi naš predsednik, pre svega kada je u pitanju stabilnost i snabdevenost naše zemlje energentima i naftom, energetska stabilnost o kojoj ste govorili, gde je do 2012. godine naša zemlja bila apsolutno poslednja po ulaganjima kada je u pitanju i Evropa i region. Ponosno sarađujemo sa svim ovim zemljama koje ste vi danas ismejali kao naše jako važne privredne partnere.
Ponosno ćemo se zalagati za unapređenje daljih naših odnosa. Mi smo zemlja koja je danas uvažena, koja ima veliki ugled u svetu, sarađujemo sa svima, a na kraju dana smo mi samostalno slobodarska zemlja, koja donosi samostalno odluke i ne mora da ide na kanabe koji idete vi da bi se konsultovali i napisali to što ste ovde pred svima nama pročitali. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima ministar kulture Nikola Selaković.
Ministre, molim vas da obratite pažnju na vreme.
Izvolite.