Hvala vam predsedavajuća.

U obrazloženju koji je dat za promenu ovog zakona, odnosno zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima rečeno je da se odlaže sprovođenje javnog konkursa za posao na određeno vreme zbog privremeno povećanog obima posla.

Međutim, ovakvo stanje u privremenom povećanju obima posla traje više od decenije. Dakle, pojavila se potreba da se ovi ljudi angažuju za stalno, da se sklope ugovori na neodređeno vreme. Vladajuća većina već duži vremenski period zloupotrebljava zakonsku formu kako bi vršila prava koja bi trebalo da garantuju kako Zakon o državnim službenicima tako i krovni Zakon o radu.

42/1 VS/LŽ 17.50 – 18.00

Postoje tačno određeni navedeni slučajevi kada može da se produžava sklapanje ugovora na određeno vreme, to je rad na projektu do završetku projekata, trajanje radne dozvole za stranca. U slučajevima kada je zaposlenom ostalo najviše pet godina do penzije, zamena odsutnog radnika itd. To ne sme da bude pravilo.

Predlagač ovakvim rešenjem produžava neizvestan status zaposlenog, a u javnosti se javlja opravdana sumnja da je razlog tome politička kontrola zaposlenog, odnosno primoravanje da glasa za vladajuću koaliciju, da prikuplja sigurne glasove, odlazi na mitinge vlasti, vrši pritisak na članove porodice da i oni glasaju za vlast i slično. Ovo nije nešto što sam ja izmislio, ovo je naša stvarnost.

Dakle, smatramo da ovaj član treba da se briše, inače ceo zakon da se samo prolongira za onoliko, ne do 2027. godine, nego do 1. februara 2026. godine, kada mogu svi ugovori na određeno vreme koji su osnovani, ponovo da se sklope. Hvala vam.

Hvala.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Mi – Snaga naroda. Da li želite reč? (Da.)
Izvolite.

Da, mislili smo da nema potrebe, da se inače, zakon narednog dana sprovodi, dovoljno je da se ukoliko bi se ovo promenilo u prvom članu, da počne da stupa na snagu od osmog dana. Nema potrebe za hitnost.

Hvala vama.
Pošto smo završili pretres po svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Javili su se ministri za reč.
Prvo ministar Snežana Paunović. Izvolite.

Hvala predsednice.
Uvaženi narodni poslanici, vrlo kratko, da probam da pojasnim ono što mi se čini da niko od narodnih poslanika koji je uložio amandman i govorio nije razumeo. Ovde govorimo o konkursnom procesu koji se odlaže za one ljude koji će biti primljeni po osnovu povećanog obima posla. Vrlo precizno stoji u obrazloženju. Iako ja znam da je za sve birače i vaše i moje, jako pitko ovo što ste probali da nam spočitate da se radi o nekom političkom zapošljavaju u izbornoj godini, to nije tema, to nije intencija, to nije namera. Konačno, donose se zakoni koji prosto, iniciraju da bude angažovan veći broj ljudi. Ako bismo sproveli konkursni postupak, uvaženi narodni poslanici, o kome smo razgovarali baš onda kada ste rekli da je promenjen, i žao mi je što gospodin Parandilović, on očigledno imao tu svoju mantru da kaže i da izađe, pri tom je neutemeljena kompletno, ali je manje važno, prosto, postoji nekada potreba za dodatnim angažovanjem ljudi, kao što će biti potreba, sigurna sam, i ako nemam taj podatak, dodatnog angažovanja ljudi da bi se što pre izdala rešenja ljudima koji su svoje pravo želeli i želeli da ostvare po osnovu zakona „Svoj na svome“.
Da ne govorim o tome da ste, uvaženi narodni poslaniče, jedna od političkih opcija koja je u ovoj izbornoj godini vrlo želela da potvrdi svoj status formalno pravni u ministarstvu u kome pripadam. Pa, ako ste bili tome posvećeni onda ste možda i primetili da čak i tamo fali ljudi koji bi trebalo da se bave poslom, jer ćemo takođe, zahvaljujući odlukama ovog doma, doći do faze da se formira komisija za kontrolu biračkog spiska, pa, i to traži dodatni kadar.
Dakle, ovde se apsolutno ne radi o potrebi da bilo kakvi partijski kadrovi budu zaposleni na ovaj ili onaj način, treba voditi računa i odvojiti, ukoliko ne želite da politički profitirate, pred onima koji manje razumeju vas, ja razumem šta je potreba, i zato objašnjavam građanima Srbije da se radi isključivo o angažovanju po
42/2 VS/LŽ
osnovu povećanog obima posla. Složićemo se svi zajedno da je to vrlo lako kontrolisati i limitirano i negde bez osnova da u ovom trenutku na taj način budemo kritikovani kao predlagači zakona.
Istina, možda smo mislili da će ta potreba biti manja pa ova izmena zakona nije bila sastavni deo izmena o kojima smo razgovarali u novembru, ali zakoni i nisu neko crveno slovo koje ne treba menjati. Zakoni postoje da vidimo šta su njihovi nedostaci. Ako govorite o vd statusima koje vidim da ste izvukli iz onoga kako je neko od vaših dojavio i evropskoj komisiji, vd statusi koliko god da pripadam sada vladajućoj većini, prvo nisu tekovina ove vladajuće većine , što ne amnestira postojanje.
Sa druge strane potpuno sam spremna da i kao takve rešimo u državi Srbiji, ali ne biste mi verovali, kada bismo pogledali podatke, vi ste mlad poslanik i mlada žena i kada bismo pogledali podatke, koliko je i po kom osnovu se došlo do vd statusa nebrojeno mnogo ljudi u sistemu države Srbije, onda bih ja zvučala kao neko ko optužuje u periodu pre mene.
Želim da ispoštujem i vaš umor i svih nas i pomognem da se ova rasprava završi na vreme, inače bih sigurno imala argumente za to.
Zahvaljujem se na pažnji i zahvaljujem se na sugestijama i zaista molim zbog građana Srbije da odgovorno pristupimo ovakvim promenama i shvatimo kao odgovorni ljudi da se ovde ipak radi o jednoj kategoriji ljudi koja je sve, samo nije partijski kadar.
Hvala najlepše.

Hvala vama.
Poslanice Stojmenović, javili ste se iz razloga?
Ministarka vam se obratila? Rekla je nekome – vi ste mlada žena, ali niste vi jedina mlada žena u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Verujte mi, to bi bilo baš dosta široko tumačenje.
Ministar pravde, Nenad Vujić, izvolite.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, zahvaljujem se na predlozima koje smo dobili od uvaženog narodnog poslanika Uglješe Mrdića i smatramo i dalje da izmene su unapređenje pravosudnih zakona. Isto tako, potreba za određenim izmenama je nešto što je normalno i što je logično i što uvek sledi posle dubinskih reformskih zahvata i to je između ostalog uvek i preporuka Venecijanske komisije, o čemu treba voditi računa kada govorimo i o međunarodnim standardima i o standardima EU, jer sigurno i sama EU, svedoci smo, menja i svoje regulative i unapređuje i gleda njihove efekte.
43/1 GD/LjL 18.00 - 18.05
Tako da, sigurno, predloženim amandmanima mi gledamo i efekte koji će nastupiti, ali isto tako i Ministarstvo pravde, što sam nekoliko puta spomenuo, ima u planu i određene dubinske analize koje idu od mreže sudova i tužilaštava, kao i, što je spomenuto nekoliko puta, a to je pitanje medijacije, to je dalji razvoj medijacije, u kom pravcu. Tu treba biti jako obazriv, jer moraju se rešiti i druga procesna pitanja, a to je, recimo, poštovanje određenih rokova, rokovi u pravu su prekluzivni, da neko zbog medijacije ne propusti određene rokove, itd.
Tako da nije to pitanje o kome se ne razmišlja i koji su to pravci unapređenja, recimo, i Zakona o medijaciji. Ima zemalja u kojima je to obavezno, u nekim je to dovelo do smanjenja predmeta, u nekim, recimo, kao što je Grčka, nije. Izađu formalno, plati se otprilike desetak evra to, konstatuje se da nije uspela i ulazi se u postupak. To je negde i stvar mentaliteta i uopšte i tradicije i to negde treba imati u vidu.
Mislim da smo uspeli da objasnimo i da je upućivanje jedan nivo pitanja odvojeno od samih obaveznih uputstava koje su operativne i vezane su za operativnost.
Ono što je značajno da napomenemo, spomenuta je odluka Ustavnog suda. Odluka Ustavnog suda je vrlo jasna, ona govori o tome da nije doneta odluka o prigovorima u roku od 48 sati. Ustavni sud tu nije ulazio u meritum pitanja, nego je jednostavno konstatovao da Visoki savet tužilaštva nije doneo odluku u roku od 48 sati.
Ono što se nama sada dešava, a to je pokušaj izbegavanje odluke Ustavnog suda, što je jako opasno, kada to dolazi od nosilaca pravosudne funkcije kao što su tužioci, zato što je Ustav jasan, odluke Ustavnog suda su obavezujuće za sve, one su izvršne i konačne. I tu nema nikakvih dilema koje se postavljaju. Sve ostalo, postavlja se pitanje zašto to neko radi i Ustav je tu vrlo jasan i postoje jasne ustavne procedure.
Kada govorimo o jačini govora, ja mislim da govorim dovoljno jasno i glasno, polazeći od činjenice da se pravo ne brani vikom, pravo se brani u institucijama a ne vikom i moj stav je, koji uvek iznosim, da trotoar ne može da presuđuje, presuđuju institucije. Institucije moraju da se poštuju.
Isto tako, ja poštujem Narodnu skupštinu i narodne poslanike i zato možda neko očekuje da ću da branim pravo vikom, ali, ponavljam, pravo se ne brani vikom nego poštovanjem institucija i, kao što sam rekao, poštovanjem odluke Ustavnog suda, gde sada vidimo da imamo i pojave jednog izigravanja odluke Ustavnog suda.
Zahvaljujem se narodnim poslanicima.

Hvala vam, ministri.
S obzirom na to da smo završili raspravu, određujem dan za glasanje.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem sredu, tj. sutra, 28. januar 2026. godine, sa početkom u 10.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda sednice Šestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu.
Hvala vam.
Vidimo se sutra.