Hvala.
Reč ima Života Starčević. Izvolite.

Hvala vam.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima Borislav Novaković.
Izvolite.

Reč je o članu 5, rekli ste 6.

Ministre, ovo je užasno delikatan član. Dakle, reč je o udžbenicima manjinskih zajednica. Mislim da je jako važno, pošto saveti manjinskih zajednica upravo služe da čuvaju kulturni identitet, obrazovni identitet i naravno upotrebu jezika na njihovim maternjim jezicima, dakle, pisma, mislim da je jako važno da postoji čvršća veza između države i nacionalnih saveta.

Prvo, udžbenike manjinskih nacionalnih zajednica treba refrešovati, osvežiti. Ako pogledate strukturu tih udžbenika, videćete da je većina pisana 80-ih eventualno 90-ih godina. To je jedan nedostatak.

Drugi, mora biti uspostavljena čvrsta veza između manjinskih nacionalnih saveta i Zavoda za izdavanje udžbenika, da se praktično naprave zajednički timovi oko sadržine.

Dakle, sadržina onoga iz čega uče manjinske nacionalne zajednice, sadržina i udžbenika i celog materijala koji se publikuje na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica, mora da bude sastavni deo njihove autonomije, a ta autonomija se, po meni, uspostavlja tako što postoji čvršća veza između Zavoda za izdavanje udžbenika i manjinskih nacionalnih zajednica kroz timove koji će uticati na sadržaj što udžbenika, što literature i svih onih sadržaja kojima oni čuvaju pravo na vlastiti jezik.

Nemojte nikada smetnuti sa uma, Srbija je kada su u pitanju zaštita manjinskih nacionalnih prava ne na evropskom nivou, to je jedna od retkih oblasti u kojoj Evropa može da pogleda iskustvo Srbije i da se ugleda na Srbiju. Hvala.

Hvala vama mnogo.
Izvolite reč, ministre, pa onda narodni poslanik Mitar Kovač.

Samo jedna stvar.
Ja se u načelu slažem sa ovim što je rečeno, s tim što bih samo jednu stvar promenio. Treba da se uspostavi veza između Saveta manjinskih zajednica i Zavoda za unapređenje, vaspitanje i obrazovanje. Oni su ti koji pišu programe, koje posle autori izabrani na javnom konkursu treba da zadovolje. Dakle, oni definišu standarde i upravo bi ta komunikacija trebalo da postoji.
Ja se slažem načelno sa vašom idejom da saveti nacionalnih manjina treba da imaju aktivnu ulogu u obrazovnom smislu, jer obrazovanje je preduslov održanja identiteta svakog naroda, bez obzira da li je on većinski ili manjinski. U tom kontekstu vi ste potpuno u pravu i kada govorite o standardima koje smo mi kao društvo i država dostigli i ostvarili do sada, ali samo bih vam skrenuo pažnju da taj programski deo udžbenika zapravo nije stvar izdavača, odnosno Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, već je stvar Zavoda za unapređenje nastave. U osnovi, sve je ovde zapravo prebacilo u velikoj meri težište na njihov rad i na verovatno refreširanje, kako ste vi to rekli, ili osveženje, hajde da upotrebim našu reč, programskih sadržaja na osnovu kojih se udžbenici pišu.
E, sad, videli ste u zakonu da mi imamo 30 dana nakon stupanja toga da javni izdavač formira stručne komisije i okviru tog procesa sigurno je da će biti i kontakta sa savetima nacionalnih zajednica.
Istovremeno, želim da vam kažem kao narodnom poslaniku, da smo mi usaglasili u meri u kojoj je to bilo moguće sa svim nacionalnim zajednicama tekst ovog zakona, dakle, i sa predstavnicima vojvođanskih Mađara, koji su deo koalicije na vlasti i sa barem dve stranke bošnjačke manjine, mi smo imali otvorenu komunikaciju po pitanju ovog zakona.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Mitar Kovač.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo, pokušaću, koristeći ovo vreme poslaničke grupe, da iskažem neke stvari direktno vezane za obrazovanje, a i neke okvirno koje su, nažalost, kao spoljni činioci uticali i sada utiču na politizaciju obrazovanja.

Promašeni potezi države iz minulih vremena, ne samo za ovu vlast, nego i pre, stižu na naplatu. Koji su to promašaji? Dugo smo ćutali o tome npr. da na FPN se osniva centar za američke studije, pa na kraju onda osnuje se i za ruske studije i na taj način se pridobijaju kadrovi kao saradnici nekih stranih ili agentura ili saradnika u njihovim poslovima kroz zajedničke studije, a ne da se pod kontrolom države razvija taj proces.

Posebno je problematično, a i danas se čudimo kada veći uticaj na profesore na nekim fakultetima imaju upravo posle toga ti strani centi moći nego nadležne institucije.

Takođe, bezbednosna provera je nešto što je legitimno za ljude koji rade u nastavnom procesu. Njihove posledice rada nisu jednokratne. Oni utiču ne samo na obrazovanje, nego i vaspitanje budućih generacija.

Tako da, svi ovi koji su dolazili na pozicije u nastavnom procesu u ustanovama, fakultetima, došli su verovatno na neki način posredno i uz blagoslov vlasti. Teško se sada lišiti tih pojedinih kadrova, ali oni su već naneli veliku štetu državi i budućim generacijama.

Sledeći problem, olako, pod uticajem komunizma, a i naknadno, prihvatili smo zdravo za gotovo nove nacije, nove etničke zajednice, nove države i onda uvodimo tom simetrijom i jezike i predmete. Pravimo razliku između te dece koja žive na istom prostoru.

Evo, olako govorimo o Sandžaku. Srbi govore o Raškoj oblasti. Ta deca učiće neka iz udžbenika koji su namenjeni srpskoj deci, ovi će učiti specifične istorijske sadržaje koji su po programu za bošnjački narod.

Šta će biti rezultat toga? Nepotrebna razlika. Ja moram reći one činjenice koje su istorijski poznate, a to je isti narod na tom prostoru razlikuje se samo po verskoj pripadnosti, sve drugo je zajedničko, i istorijsko poreklo i kulturološka obeležja i razumevanje i tradicija u mnogome, koji je narod bolje baštinio i sarađivao pre nego što nam je komunizam nametnuo različitosti.

Problem nije samo u tome šta je komunizam uradio, nego što te vrednosti komunizma i dan danas posredno baštinimo i pravimo više i etničkih i nacionalnih zajednica nego što ih realno imamo. Neće takav odnos sigurno doneti veću slobodu ni Srbima u Raškoj oblasti, niti Bošnjacima u Sandžaku, ili delu Sandžaka, bolje rečeno, jer drugi deo je na prostoru Crne Gore.

Sledeće što je meni veliki problem, da bazu podataka, elektronsku, treba da radi neka firma koja nije državna. Ko je to uopšte sebi dozvolio da na popis ili podatke dece ima strana država, a preko nje, ili strana firma, a preko nje mnoge druge države ili agencije u svetu? Možda sam pogrešno pročitao informaciju, ali takve stvari trebaju da su pod potpunim nadzorom države, kao i udžbenici. Nije to obična izdavačka delatnost, pa pravimo konkurs da imamo različite bukvare u Novom Sadu, u Novom Pazaru ili Bujanovcu, Preševu. Prirodno bi bilo da deca uče iz istog udžbenika. Neka je proces dolaska do udžbenika konkurencija sposobnosti, neka 10, 15 autora piše, ali onda na kraju se izabere jedan jedinstven udžbenik od strane nadležne komisije, a ne da to pravo ima pojedinačno svaki učitelj ili nastavnik da od pet, šest, ili više udžbenika bira onaj koji je njemu bitan.

Privodite kraju, isteklo vam je vreme.

Evo, završavam sa ovim. Hvala. Prijatno.

Hvala vama.
Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno poslaničke grupe Srbija centar, poslaničke grupe Pokret slobodnih građana-SDA-PDD i poslaničke grupe Narodni pokret Srbije.
Prvo reč ima Tatjana Marković Topalović.
Izvolite.