Hvala vam.
Gospodine Pavićeviću imate priliku za repliku. Izvolite.

Hvala na toj časti.

Očigledno ovde ulazimo u neku raspravu koja bi trebalo i da se vodi. Ministar kaže šta su intencije zakona mimo teksta zakona. To je ono što je ovde važno, mi to ne vidimo u tekstu, a mogli ste da pogledate sadržaj amandmana, a sadržaj amandmana uopšte ne izbacuje delove o identitetu i delove o tome da obrazovanje bi trebalo da ima veze sa identitetom.

Što se tiče tog pomalo spolja usađivanja patriotske vrline kroz sistem obrazovanja i sami znate da takva praksa ima dva lica. Jedno može biti veoma pozitivno, a to je ono republikansko, a može eskalirati i u drugom pravcu, a to smo videli recimo u periodima nacizma ili nekih drugih veoma zlih režima koji su se takođe pozivali na patriotizam i bila su im puna usta države i puna usta zaštite identiteta i odbrane države.

Zato se prosto dogovorite šta je sadržaj toga, da li je ono što piše ili ono što vi mislite da piše, kao i toga šta će biti sadržaj i kakve će biti izmene tih predmeta. Vi kažete, vi ne želite da to radite, a malo pre kažete, mi želimo da to bude jedinstven sadržaj. Da li je to jedinstven sadržaj o kome govore predsednik i vrhovni komandant obrazovanja Aleksandar Vučić, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori tadašnji ministar Aleksandar Vulin, ili je to jedinstven sadržaj o kome govori Milenko Jovanov, ili je to jedinstveni sadržaj o kome ZUOV nešto govori, a videli smo da je ZUOV imao veoma lošu praksu kada je bilo reč, recimo o izmenama udžbenika iz biologije i u vezi sa rodnom ravnopravnošću.

Hvala vam.
Tatjana Marković Topalović? Po kom osnovu? Vi ste se javili? Replika? Ne postoji nijedan jedini osnov, niste pomenuti ni na kakav negativan način nije tumačeno vaše obraćanje. Dakle, zaista ne postoji osnov.
Ahmedin Škrijelj. Izvolite.

Hvala.

Mi smo tražili da se član 3. Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o udžbenicima briše. Ono što je generalno za nas neprihvatljivo i što smatramo da je suprotstavljeno ustavnim načelima i obavezama jeste i to što ovim zakonom udžbenici od posebnog značaja za nacionalne manjine nemaju jednak status sa ovim ostalim udžbenicima koje zakon naziva udžbenicima od nacionalnog značaja.

Terminološko igranje rečima i odrednicama u zakonu ostavlja određene dileme. Da li se pojam udžbenici od nacionalnog značaja odnosi na državni ili etnički značaj i interes? Ili se između tih stvari stavlja znak jednakosti?

Šta god da je u pitanju, unapred da naglasim da nemamo ništa protiv, međutim, postoje neka pitanja na koja je trebalo zakonom dati odgovor. Dakle, zašto u udžbenicima na jezicima nacionalnih manjina nije utvrđen isti status? Ako je u pitanju etnički značaj, onda vas podsećam da u Srbiji žive i pripadnici drugih nacionalnosti i da Vlada nema pravo da kreira sistemsku nejednakost, a takođe smo stava da institucionalizacija nacionalne dominacije nije dugoročno dobra, već je potrebno okrenuti se afirmaciji nacionalne različitosti koje Republika Srbija poseduje i koja može da bude njena dobra šansa za sveopšti razvoj.

Takođe smo stava da obrazovanju nije potrebno davati bilo kakve ideološke karakteristike i elemente koji ne mogu doprineti pozitivnim efektima u društvu, već dugoročno mogu proizvesti posledice po društvo.

Pitam se zašto udžbenik informatike nije stavljen u kategoriju udžbenika od izuzetnog značaja, kad znamo da je digitalna pismenost uslov da naša deca jednog dana budu osposobljena da rade inovativne i kvalitetne poslove?

Zašto novac koji je uložen u nacionalnu čitanku nije uložen u dodatnu digitalizaciju škola u Srbiji ili za proširivanje kategorija koje dobijaju besplatne udžbenike?

Iskoristio bih ovo vreme da odgovorim ministru na nešto što je malo pre rekao. Dakle, nije tačna tvrdnja da SDA Sandžaka u bilo kom procesu koji se odnosi na pisanje i usvajanje ovog zakona istom pružila podršku. Možda jesu vaši koalicioni partneri koji dolaze iz Sandžaka ali očigledno nisu svesni posledica koje ovaj zakon može da proizvede i sve ono što sa sobom nosi a nije dobro, posebno za obrazovanje na maternjem bosanskom jeziku.

Ministre, izneli ste jednu neistinu i pokušavate manipulacijama da neistinu predstavite kao istinu. A o tome koliko udžbenika u nastavi na bosanskom jeziku je u upotrebi, o tome ću govoriti u sledećem amandmanu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Đorđe Stanković. Izvolite.

Poštovani građani, ja sam juče već najavio da smo mi kao poslanička grupa Narodnog pokreta Srbije ne samo predlagali amandmane, već smo napravili i predloge na kojima bi mogli da dođemo do boljeg zakona o budžetu, ali konkretno, kada pričamo o predlozima, u jednom od predloga je i Miroslav Aleksić, predsednik Narodnog pokreta Srbije, predložio da bi, između ostalog, cela Srbija a ne samo pojedini gradovi, trebali da imaju tu mogućnost da đaci imaju besplatne udžbenike.

Takođe je navedeno kao jedan od predloga da postoji velika potreba za mogućnošću besplatnih užina koje su nešto što može da se dovede na nivou cele Srbije a ne na nivou samo nekih gradova.

Hoću da kažem da postoje i dela, a ne samo predlozi koje mi ovde navodimo, gde ću navesti primer opštine Medijana koja je jedna usamljena opština na kojoj postoji opozicija koja vlada u tom nekom smislu i u tom kontekstu mi smo već neke stvari radili, a u kontekstu svega što može da primeni u ovom slučaju i država.

Mogu samo da navedem primer da je zbog toga što se ustanovilo da je bilo određenog nesavesnog trošenja sredstava, otprilike milion evra godišnje, mi smo uveli procedure gde će taj novac koji je ranije trošen neosnovano da se troši u ovom slučaju na obrazovanje i time smo u prvoj godini, od prvog do četvrtog razreda, deci u osnovnoj školi omogućili da imaju po deset hiljada dinara odnosno da se taj novac potencijalno koristi za kupovinu udžbenika.

Nakon toga je i grad Niš predložio tako nešto, ali onda zato što jednostavno na nivou grada sad svi osnovci imaju mogućnost besplatnih udžbenika, mi smo predložili u sledećoj situaciji da tako nešto imaju i srednjoškolci, odnosno opština Medijana je od budžeta 2026. godine usvojila da svi srednjoškolci dobiju mogućnost da imaju besplatne udžbenike.

Sledećim amandmanom ću obrazložiti ostale detalje. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima po amandmanu Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Prethodne amandmane ne treba prihvatiti iz jednog prostog razloga jer su podneti da bi dezavuisali osnovne stvari koje se ovim predlogom zakona menjaju i da vrate na staro ono protiv čega se mi od 2016. godine uporno borimo, a to je da dokažemo da nacionalni interes nije za tržišnu ekonomiju i da se ne prodaje na tržištu.

Ja znam da su navike čudo, ali to što je neko navikao da trguje nacionalnim interesima, podržano od strane nevladinog sektora preko USAID i drugih izvora finansiranja, ne može ovde da brani i zastupa, na taj način što će pokušati da spreči da Srbija napokon nacionalni interes, državni interes, postavi tamo gde joj je mesto.

Čuli smo da 85% tržišta pokrivaju neki privatni izdavači. Nije problem ko će knjigu da štampa, nego ko će tekst da napiše. Slažem se ja čak sa jednim od prethodnih govornika da je možda informatička oblast trebala ući u sve ovo, ali za početak, ono što je važno, upravo smo o tome govorili u načelnoj raspravi, a to je pitanje istorije, srpskog jezika, srpskog jezika i književnosti, prirode, okruženja i svega toga. To mora biti jedinstveni tekst za sve udžbenike. Ne možemo više da dozvolimo da nam strane obaveštajne službe preko pojedinih privatnih izdavača naprave papazjaniju i dezavuišu znanje i odnos prema Republici Srbiji i mladih.

Ovo je poslednji trenutak da se ovako nešto ispravi i ja zaista očekujem da će Ministarstvo i ova Vlada obezbediti sprovođenje ovog zakona u punom kapacitetu, da udžbenici budu napisani na najkvalitetniji mogući način i da strogo vrše kontrolu da li su tekstovi apsolutno identični i da li se koriste.

Ja bih možda prihvatio razmišljanje da je neko rekao da će Zavod za udžbenike propisati tekst udžbenika ali isključivo i samo takav tekst, bez ijednog promenjenog zareza, može da štampa ko hoće, da li u jednoj boji, u drugoj boji, sa većim fontom, manjim fontom, ako će to na tržištu nešto značiti.

Ali, sa nacionalnim interesima se ne trguje i napokon je krajnje vreme došlo da sa onom praksom koja je bila posle 2000. godine i puča raskinemo.

Hvala.
Reč po amandmanu ima narodni poslanik Uglješa Marković.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsednice Narodne skupštine.

Nadam se da mi nećete zameriti.

Pošto sam bio ovde spomenut, a nisam u tom momentu bio u sali, pa bih samo radi preciznosti i celovitosti informacije i onoga što se dogodilo u mojoj diskusiji, dozvolite mi samo pošto se pozvalo na stenogram i na moju izjavu od prošle nedelje, a tiče se upravo ovog Zakona, da citiram ili da pročitam ono što piše u samom stenogramu i ono što sam ja izgovorio kada je u pitanju izmene i dopune Zakona o udžbeniku.

Rečeno je da sam rekao da – predmeti koji obuhvataju prirodne nauke nisu od nacionalnog značaja. To nisam ni izgovorio i shodno tome ja sam, citiram, rekao – da je ovde bilo razgovora o tome zašto nisu matematika, fizika i hemija. To su prirodne nauke i one, pre svega, govore jednim unificiranim rečnikom.

Kada govorimo o onome što jeste nacionalni identitet ne značaj, nego identitet, to je mala razlika, mislimo da je mnogo važno da mnogo veću kontrolu nad tim ima naše Ministarstvo, a i da na sam sadržaj na štampu utiče naš Zavod za izdavanje i da ne čitam dalje.

Znači, ako me već citirate i pozivate se na stenogram i ono što sam rekao onda je vrlo važno da govorite onako kako i piše.

Što se tiče toga da li prirodne nauke važne, da, naravno da su i te kako važne i smatramo da i tu treba da se pokloni posebna pažnja.

Naši fakulteti kao što je Elektrotehnički ili Mašinski fakultet su prepoznati svuda u svetu i tu tom smislu, kada govorimo o tržištu rada, mi imamo jednu vrstu deficita za tim kadrom, jer su naši stručnjaci iz tih oblasti i te kako prepoznati i traženi.

Govorio sam o tome da je veoma važno i značajno da utičemo na sadržaj udžbenika kao što su srpski jezik i književnost i kao što je, između ostalog, geografija i drugi predmeti koji će biti ovim izmenama i dopunama zakona obuhvaćeni.

Zahvaljujem.