Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Četrnaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 127 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice. Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 173 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuje sledeći narodni poslanici: Branko Ružić i Dobrica Veselinović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici, pored narodnih poslanika, prisustvuju kandidati za predsednika i članove Vlade Republike Srbije.
Današnjoj sednici prisustvuju i predsednik Skupštine AP Vojvodine, guverner Narodne banke Srbije, predsednik Ustavnog suda, predstavnici tradicionalnih crkava i verskih zajednica, predstavnici pravosuđa, predstavnici Vojske Republike Srbije, Srpske akademije nauka i umetnosti, rektori univerziteta čiji je osnivač Republika Srbija, predstavnici organa Republike Srbije i nezavisnih regulatornih tela.
Današnjoj sednici, takođe, prisustvuju i šefovi diplomatsko-konzularnih misija i međunarodnih organizacija u Republici Srbiji.
Dozvolite mi da u ime Narodne skupštine i u svoje ime pozdravim cenjene goste i poželim im dobrodošlicu.
Saglasno članu 86. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam ovu sednicu sazvala u roku kraćem od roka utvrđenog u članu 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, zbog potrebe da Narodna skupština izabere Vladu u roku utvrđenom Ustavom Republike Srbije.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za Drugu posebnu sednicu Narodne skupštine u Četrnaestom sazivu, na osnovu člana 121. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izbor Vlade i polaganje zakletve predsednika i članova Vlade. Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Primili ste predlog kandidata za predsednika Vlade, koji je saglasno članu 112. Ustava Republike Srbije podneo predsednik Republike, gospodin Aleksandar Vučić.
Primili ste saglasnost gospodina prof. doktora Đura Macuta, kandidata za predsednika Vlade da prihvata kandidaturu u pisanom obliku.
Takođe, primili ste Predlog odluke o izboru Vlade sa biografijama kandidata za članove, koji je podneo gospodin prof. dr Đuro Macut kandidat za predsednika Vlade.
Na taj način, a saglasno odredbama Ustava Srbije, Zakona o Vladi i Poslovnika Narodne skupštine stekli su se uslovi: da kandidat za predsednika Vlade, Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži sastav Vlade; da otvorimo pretres o kandidatu za kandidata predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade; da prilikom izbora Vlade odredimo broj potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja u Vladi na predlog kandidata za predsednika Vlade i izaberemo predsednika Vlade, potpredsednike i ministre; da članovi Vlade pred Narodnom skupštinom polože zakletvu.
Molim sada gospodina profesora doktora Đura Macuta, kandidata za predsednika Vlade da Narodnoj skupštini iznese program Vlade i predloži njen sastav.
Reč ima kandidat za predsednika Vlade prof. dr Đuro Macut.
Izvolite profesore.

Narode srpski, ljubezna braćo moja, sad mi se, braćo čini da sam dužnost svoju točno i sovjesno ispunio s požrtvovanjem ispunio s požrtvovanjem života moga i zdravlja mog. Ispunio sam je kao čovek, kao sin otečestva, kao ljubitelj roda i kao pravitelj vaš. Sovjest moja svedoči mi da sam sve što sam znao i što je od mene zavisilo upotrebio na polzu ne samo moju i moje familije, no i na pozu sviju vas i sve ostale braće naše. Da mi je svagda vaša korist od moje koristi ne samo nerazdvojiva bila nego da sam svagda vašu korist mojoj prepočitavao to svedoče dela moja, svedočiće i oni sa kojima sam radio do vas do ove tačke dovedem“.
Poštovana predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani narodni poslanici, vaše ekselencije, veoma poštovani građani, ovim govorom veliki knez Miloš Obrenović obratio se Narodnoj skupštini 1830. godine kada je poslanike svečano obavestio o potvrđivanju hatišerifa i granica tadašnje naše države. Pitanje osnovno koje nas ovde okuplja i koje nas uvek okupljati mora jeste – koja je to naša dužnost prema otadžbini.
Sve što ovaj dom treba da radi i sve što treba da rade ljudi koji se nalaze u ovom domu jeste dužnost da se služi otadžbini i da zajednički i ujedinjeni dođemo do cilja opšteg dobra, opšteg napretka našeg naroda. Ta dužnost pogađa sve ljude, najviše one koji su na najistaknutijim državnim funkcijama, ali i svakog našeg građanina, bio on zemljoradnik, student, profesor, službenik, vojnik, sudija ili bilo koja druga profesija. Ako taj osećaj imamo svi i ako je interes opstanka naše države iznad svih drugih interesa onda ćemo srećno i završiti sve svoje obaveze i predati Srbiju bolju i uređeniju budućim generacijama.
Od dana kada mi je predsednik Republike, Aleksandar Vučić, učinio čast da predložim svoj kabinet i novu Vladu Srbije na svakom mestu sam čuo pitanja ko je Đuro Macut?
Danas sam došao u ovaj dom naše državotvornosti da kažem narodnim predstavnicima i građanima da sam ja čovek i sin svoj naroda, ljubitelj našeg roda i, ako dobijem vašu podršku, vaš pravitelj i vaš brat, da sam datu mi dužnost prihvatio bezpogovorno kao obavezu koja me je snašla i zadesila i koju kao verni sin svoje otadžbine nisam mogao izbeći jer bi na taj način izbegao svoju obavezu prema svom narodu i državi, da sam svu svoju korist i sav svoj život pretpostavio državi Srbiji pozivajući vas sve kao braću da radimo zajedno i da radimo predano kako bismo krizu koja nas je zadesila prevazišli i kako bismo Srbiju gradili, unapređivali i kreirali da bude ono što jeste i biće i što biti mora - naša tačka ujedinjenja, naše biće, naše pribežište i naša sloboda.
Na početku odmah ću izložiti u najkraćim crtama fokus mog delovanja tokom trajanja mandata Vlade.
Da bismo sigurnim korakom koračali u budućnost energično moramo raditi na harmonizaciji odnosa u našem društvu. U prethodnom periodu videli smo zapanjujuće izlive besa i mržnje. U našoj istoriji u narodu ostala je kroz vekove molitva Bogu da nam podari slogu i jedinstvo i naša himna koja je zapravo molitva govori o tome da Gospod složi srpsku braću dragu na svak divan slavan rad i da će sloga biti poraz vragu i najjači srpstvu grad. To je geslo i to je naša himna. To mora biti naša karakteristika. Tu slogu izgradićemo kao vrednost dijalogom, tolerancijom, radom, izgradnjom sistema vrednosti koji svi moramo deliti, ozbiljnošću, ali i odlučnošću.
Pokazalo se da moramo da reformišemo naše obrazovanje, prvenstveno zbog toga što su ključni činioci obrazovanja učenici i studenti. Njima gradimo i ostavljamo državu. Njihova usmerenja i delovanja treba da budu etična i pravična sa izgrađenim radnim navikama, novim i aktuelnim znanjima, ali i da poštuju univerzalne vrednosti, a to su autoritet starijih i njihova životna iskustva. Mora da se zna ko je učenik, ko student, a ko profesor. Kakva će nam biti budućnost ako budemo dobili među najmlađom našom populacijom još jednu podelu? Srbija je umorna od podela. Srbija je umorna od blokada. Niko nema i ne sme imati više prava od drugog, i to je jedina mera vrednosti. Institucije sistema moraju da funkcionišu u punom kapacitetu, i to je naš osnovni zadatak.
Kao univerzitetski profesor koji je prošao sva univerzitetska zvanja veoma sam dobro upućen u prednosti i nedostatke našeg obrazovanog sistema. Situacija koju imamo unazad nekoliko meseci pokazala je da u ovoj oblasti moramo odmah da delujemo i da menjamo mnogo toga. Mora da se zna i da se poštuje da su generacije i generacije ginule i stradale da bismo imali današnju Srbiju, slobodnu i nezavisnu, da bismo mi imali državu, državu koja je svetinja koju su generacije pre nas gradile i stvarale. Srbija je svetinja zbog svih žrtvi koje su za nju pale i zbog svih onih koji tek treba da se rode, svetinja i zato što je ona jedini način da živimo u slobodi.
Protesti i nezadovoljstva prirodna su manifestaciona podela mladosti, ali ne i blokade i uskraćivanje prava drugima da rade, da se školuju i da žive normalno. Kada drugome uskraćujete prava kao što su pravo na kretanje ili školovanje onda postajete uzurpator sloboda drugih. Moja obaveza je da sva nezadovoljstva raspravimo na svim Ustavom i zakonom definisanim forumima i da podržimo našu mladost u njihovim nastojanjima, ali sve u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i na način da niko nema prava više od drugih. Za mene kao profesora svi su studenti isti i svi su naša deca. U tom smislu funkcionisanje instituta sistema, pre svega škola i univerziteta, moji su prvi prioritet. Uz to, smatram i naglašavam da nam je na ovom polju neophodna sabornost da izvršimo reformu našeg obrazovanja na način da se ovakve podele više nikad ne ponove, da praštamo ako treba i da se izmirimo zarad Srbije.
Reforma će svakako podrazumevati uvođenja reda na ovom polju društvenog delovanja i u tom smislu podržavam stav prethodnog premijera, gospodina Miloša Vučevića, u pogledu redefinisanja Zakona o udžbenicima. Naša deca moraju imati najkvalitetnije obrazovna sredstva u ključnim predmetima od nacionalnog značaja, koja će kreirati naši najpoštovaniji stručnjaci i ti udžbenici moraju biti jednaki na celokupnom prostoru Republike Srbije.
Ta reforma svakako će obuhvatiti kako polje obrazovanja, tako i polje nauke. Došlo je vreme da naši građani vide rezultate od primenjene nauke, da one projekte koje finansira država konačno vidimo u punoj primeni u našoj državi na korist svih naših građana. Stiče se utisak da se zaboravlja da obrazovanje i nauka treba prvenstveno da služe našim građanima i celokupnom našem društvu. To važi kako za univerzitete, tako i za sve institute i druge stručne organizacije. Niko tu ne može da bude nezavisan i izdvojen od našeg naroda, nego upravo tom narodu da bude na raspolaganju i njegove probleme da rešava u skladu sa svojim kompetencijama.
U kontekstu reformi odnosa i rada sa našom omladinom predložiću formiranje Saveta pri Vladi Srbije kojim ću lično rukovoditi, a koji bi koordinirao i vodio politiku afirmisanja mladih talenata naše zemlje od kojih u budućnosti treba da imamo nacionalnu i državnu elitu. Sa ovom decom učeničke i studentske dobi mora da se radi planski i organizovano, na način da ova država za njihovu i opštu korist njihove talente iskoristi, kao i da ih razvija i unapređuje. Naše ministarstvo obrazovanja i druge nadležne institucije dužne su da prate razvoj ove dece konstantno, uvek budu dostupne da pruže stručnu, materijalnu i svaku drugu podršku. Naravno, i to naročito ističem ovim putem, ustavno je pravo na obrazovanje svih i, ukoliko me izaberete na položaj predsednika Vlade, učiniću sve da se ovaj ustavni paragraf ispoštuje u potpunosti.
U pogledu osavremenjivanja rada sa mladima i korišćenja savremenih tehnologija naložiću relevantnim strukturama da kreiramo mogućnost iskorišćavanja moći društvenih mreža u pogledu obrazovanja i kulture dijaloga i komunikacija. Društvene mreže imaju sve veći upliv na društvene tokove i vaspitanje naše dece i njihova moć, koja često zna biti negativna, mora se preokrenuti u korist naše omladine i našeg narodnog jedinstva i opstanka. U tom smislu nadležni će dobiti jasne instrukcije i uputstva u narednom periodu da kreiraju programe i sadržaje koji treba našu decu da podučavaju pravim i opšteprihvaćenim društvenim vrednostima – časti, poštenju, marljivosti i patriotizmu, da moć savremenih komunikacija usmerimo na dobrobit naše omladine.
Ovim putem tražim vašu podršku da započnem nacionalni dijalog u pogledu definisanja stanja u našoj prosveti i nauci. Neprihvatljivo je da škole ne rade i da se ne primenjuju odredbe Zakona o štrajku. Osnovne i srednje škole moraju da se vrate svojoj misiji obrazovanja, ali i vaspitanja dece. Nastavni kadar takođe mora biti svestan svoje osnovne misije i biti ga dostojan. Njihova odgovornost prema društvu ogromna je, a resurs kojim upravljaju i koji obrazuju su naša deca. Samim tim, odgovornost za funkcionisanje ovog sistema mora da bude naglašena.
Funkcionisanje univerziteta treba da bude u skladu sa potrebama društva, savremeno i na korist široj društvenoj zajednici. Da bismo to postigli, pozivam na hitan dijalog sve činioce, sve rektore, prorektore, dekane i sve studente da kroz dijalog pronađemo prihvatljiva rešenja i hitno omogućimo nastavak univerzitetskog rada. Ovo stanje kakvo sada imamo direktna je pretnja po opstanak naših univerziteta i to stanje mora da se prekine. Ovo je stav moj lični i tražim vašu podršku da bude od danas stav države, da institucije sistema funkcionišu i da niko ne sme da uzurpira pravo drugih zarad političkih ili bilo kojih drugih interesa. Jednaka prava svima, to je ono što će država da omogući!
Ukoliko zadobijem vaše poverenje, poručujem svima da su im moja vrata otvorena 24 časa, sedam dana u nedelji, i da rešavamo sva otvorena pitanja na dobrobit države i naroda i da ću i ja ići gde god kažu da treba da dođem da razgovaramo. Pozivam i molim na hitnost u postupanju jer Srbija ne može unedogled da čeka i ova stvar se mora rešiti hitno, oklevati nećemo i ne smemo.
Druga, ali svakako jednako važna misija mog mandata biće definisanje načina funkcionisanja Vlade Republike Srbije. Moj zahtev, kao nekog ko će, ukoliko me izaberete, voditi i usmeravati ovu Vladu jeste da ministri moraju više biti u narodu i sa narodom, da se mora ustanoviti način rada takav da će naše prisustvo biti daleko veće i češće u svakoj jedinici lokalne samouprave, u svakom kutku Srbije. Sednice, sastanci, ali i aktivnosti održavaće se na mestima gde je to najcelishodnije za rešavanje životnih problema naših građana, a ne samo u Beogradu.
Vidljivost svakog ponaosob ministarstva i rad svakog ministra ponaosob moraju biti dostupni građanima. Ja u ove ljude koje ću vam kao ministre predložiti verujem i oni imaju moju podršku za obavljanje državnih funkcija, ali isto tako tražim da te poslove obavljaju energično, transparentno i na izvoru problema, kako bi se što pre pomoglo građanima tamo gde to potrebe nalažu. Vlada stoga mora da dobije mobilnost, mobilnost i efikasnost u službi naroda.
Pored ovih akutnih problema, program ove Vlade izložiću po resorima, odnosno poljima društvenog delovanja.
U svetu koji se ubrzano menja, obrazovanje predstavlja osnov za lični i društveni razvoj, a harmonizacija obrazovnih procesa između svih nivoa obrazovanja je ključni korak ka unapređenju budućnosti našeg društva. Izazovi i događaji koji su obeležili prethodne mesece nameću potrebu za preispitivanjem postojećeg sistema i praksi. Neophodno je pokrenuti dijalog, kako bi se obrazovanje, umesto prilagođavanja novim potrebama i trendovima, zapravo reafirmisalo kao glavni oslonac u razvoju društva.
Harmonizacija obrazovanja, što će biti ključni prioritet Vlade, nije samo tehnički zahtev, već podrazumeva integraciju njegovih različitih aspekata, sinergiju sa naukom i zahteva širok spektar promena koje će obuhvatiti sve segmente sistema obrazovanja – od predškolskog do visokog.
Moderni obrazovni sistemi širom sveta sve više teže integraciji obrazovanja i nauke sa ciljem da stvore dinamičnu sredinu, koja nije ograničena na teorijsko znanje, već se aktivno bavi primenom i razvojem novih tehnologija i istraživanja. Kako bismo postigli praktičniju primenu nauke i njenu sinergiju sa obrazovanjem, iniciraću izmene Zakona o ministarstvima, kojim se visoko obrazovanje izmešta iz Ministarstva prosvete i spaja sa naukom, što očekujem da će imati duboke i dugoročne implikacije koje će doprineti svim segmentima društva. Od stvaranja obrazovnog sistema koji počiva na integraciji sa naukom, razvojem primenjene nauke, inovacijama u različitim sferama društva do ekonomskog razvoja. Ovaj korak je ključan za stvaranje naprednijeg, konkurentnijeg i održivijeg društva.
Jedinstveni informacioni sistem prosvete u Srbiji (JISP), koji predstavlja ključni instrument za sakupljanje, obradu, čuvanje, razmenu podataka koji se odnose na celokupni obrazovni sistem, predstavljaće osnov za naprednu reformu visokog obrazovanja u Srbiji. Kako sada raspolažemo preciznim podacima o dužini studiranja, uspehu studenata, nastavku studija, zapošljavanju diplomaca i relevantnosti određenih programa na tržištu rada, potrebno je da ustanovimo mehanizme za redovno revidiranje budžetskih kvota koje će odslikati potrebe privrede, ali i strateško opredeljenje države, omogućimo dolazak prestižnih stranih univerziteta i generalno ojačamo međunarodnu saradnju u visokom obrazovanju i njegovu celokupnu sinergiju sa naukom. Ovim ćemo omogućiti usmeravanje visokoškolskih ustanova na potrebe tržišta rada i stvaranje akademskih građana koji su spremni da se nose sa izazovima savremenog sveta.
Fokus ove Vlade biće sveopšta strateška briga učenicima sa izuzetnim sposobnostima, jer ona predstavlja temelj budućeg društva koje teži inovacijama, napretku i kreativnosti. Naš cilj je podržati talente u svakom koraku obrazovanja, od najranijeg uzrasta do njihovih profesionalnih uspeha. Talentovani učenici često nisu svesni svog potencijala, pa je naša obaveza da ih rano prepoznamo i pružimo im adekvatnu podršku u razvoju.
Stručno uputstvo za prepoznavanje, podršku i praćenje učenika sa izuzetnim sposobnostima, koje predstavlja osnovu za sistemski i sveobuhvatan pristup prepoznavanju i usmeravanju talentovanih učenika i platforma „Takmičari generacije“ predstavljaju prve korake ka tom cilju. Pored toga, pokrenućemo razvoj testova za prepoznavanje sklonosti i sposobnosti kod učenika, što će obezbediti ravnopravne šanse da svako dete u Srbiji bude prepoznato i podržano u razvoju svojih talenata. Ovi testovi će omogućiti rano uočavanje talenata i obezbediti pružanje adekvatne podrške, a posebno su dragoceni u periodima tranzicije u peti razred ili prelaska u srednju školu.
Naš cilj je da se spreči osipanje talentovanih učenika, naročito prilikom ovih promena, što se trenutno događa usled nedostatka sistematskog praćenja. Korišćenjem navedenog sistema pratićemo celokupni put talentovanih učenika – od prepoznavanja sposobnosti, kroz individualizovane obrazovne programe do rezultata na takmičenjima i prvih koraka u profesionalnom životu. Ovakvim sveobuhvatnim praćenjem, koje podrazumeva harmonizovan pristup brizi o talentima na svim nivoima obrazovanja, opremićemo se da blagovremeno uvedemo potrebne reforme i podršku koja će im biti neophodna da dostignu svoje potencijale.
Studentima koji žele da postanu nastavnici treba obezbediti posebne stipendije i uslove kako bi ovaj poziv postao privlačan za najtalentovanije mlade ljude. Ova podrška mladima nije samo finansijski podsticaj, već i priznanje vrednosti nastavničkog poziva. Komplementarno ovome, jedan od najvažnijih aspekata privlačenja kvalitetnih ljudi u nastavnički poziv je obezbeđivanje plata koje će osigurati zainteresovanost mladih za rad u obrazovanju. Stoga je kontinuirani rast plata u prosveti osnovni prioritet.
U 2025. godini plate su povećane 11% od januara i još 5% od marta. Početna plata nastavnika sada iznosi 101.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 108.000 dinara. Od 1. oktobra 2025. godine sledi povećanje od dodatnih 5%, što će činiti rast plata u prosveti od 22,4% za samo deset meseci. Nakon povećanja plata u oktobru, početna plata nastavnika će biti preko 106.000 dinara, a učitelja i razrednog starešine 113.000 dinara. Trend rasta će se nastaviti kako bi se obezbedilo da je početna plata nastavnika u najmanju ruku jednaka prosečnoj plati u Republici, a sve sa ciljem da se obezbedi interesovanje kvalitetnog mladog kadra za rad u prosveti.
Neophodno je da sagledamo i suštinu obrazovnog procesa, u smislu korenitog reformisanja nastavnih planova i programa kojim bismo obezbedili obrazovanje koje odgovara savremenim potrebama tržišta rada i društva, prilagodili ih potrebama industrije i fokusirali ih na razvoj ključnih veština. Moramo uzeti u obzir i podatke kojim raspolažemo za dualno obrazovanje i nastaviti podršku razvoju dualnih programa u srednjem i visokom obrazovanju.
Prevencija, kao i blagovremeno reagovanje državnih institucija u situacijama nasilja koje uključuje decu biće visok prioritet nove Vlade. Osnov za koordinisano delovanje svih sedam resora koji postupaju po ovom pitanju postavljen je uspostavljanjem platforme „Čuvam te“. Ova platforma, koja na jednom mestu integriše sve alate za temeljnu prevenciju i suzbijanje nasilja koje uključuje decu, veoma je značajan pokazatelj važnosti sinergije, a statistički podaci koji su od oktobra dostupni predstavljaće stub budućih reformi u ovoj oblasti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih uzrasta 15 do 24 godine u četvrtom kvartalu 2024. godine iznosila je 25%. Program „Garancija za mlade“, koji se trenutno pilotira u tri filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, garantuje da će svaka mlada osoba do 30. godine u roku od četiri meseca od završetka školovanja ili registracije na birou za zapošljavanje dobiti ponudu za posao, obuku ili nastavak obrazovanja. Od početka 2027. godine planiramo da se ovaj program proširi na celu zemlju, čime će mladi dobiti konkretnu podršku u prvim koracima na tržištu rada i povećaće se zapošljavanje mladih.
Ovi koraci su samo deo šire strategije Vlade Republike Srbije da stvori uslove za ostanak mladih u našoj zemlji, da im pruži perspektivu i mogućnost da svoje ideje i ambicije ostvare ovde u Srbiji.
U središtu naših politika biće ulaganje u ljudski kapital. Nastavićemo sa reformom obrazovanja kroz jačanje digitalnih veština, programiranja i učenja sa razumevanjem u školama. Podržaćemo razvoj informacionih tehnoloških kadrova kroz univerzitetsko i neformalno obrazovanje, kao i kroz intenzivne programe prekvalifikacija. Tehnologije moraju biti alat koji je dostupan svima, a ljudski potencijal je naš najveći resurs.
Naš strateški cilj jeste da Srbija postane lider digitalne ekonomije na zapadnom Balkanu i šire. Oslanjajući se na znanje, inovacije i tehnologije izgradićemo privredu budućnosti. To je proces koji već traje, a nova Vlada ga nastavlja sa još većom odgovornošću, odlučnošću i vizijom.
Digitalna transformacija nije samo tehnička ili ekonomska politika. Ona je društvena promena. Ona donosi prilike za sve, za bržu administraciju, pametnije firme, bolje škole, sigurnije gradove i veću povezanost među ljudima.
Razvoj nauke, a posebno primene naučnih znanja u praksi osnov je ubrzan i stabilan napredak Srbije. Ulaganje u mlade, istraživačke kapacitete i savremenu infrastrukturu stvara preduslove za harmonizaciju obrazovanja, privrede i društva u celini. Kroz sinergiju između naučnih institucija, privrednih subjekata i države, možemo obezbediti da znanje postane pokretačka snaga društva. Primenom naučnih dostignuća u industriji, zdravstvu i zaštiti životne sredine, rešavamo konkretne izazove. Srbija mora biti zemlja koja prepoznaje i podržava inovacije, radoznalost i vredan rad.
U oblasti veštačke inteligencija Srbija danas kopredsedava Globalnom partnerstvu za veštačku inteligenciju OECD-a sa 44 države članice. Prepoznati smo kao jedan od globalnih lidera u ovoj oblasti, što je i potvrdio izbor da predsedava organizacijom kojom su pre nas predsedavale Francuska, Kanada, Japan i Indija. Srbija je bila jedna od 10 prvih država koja je uvela veštačku inteligenciju u osnovno i srednje obrazovanje.
Kao što je definisano programom "Skok u budućnost - Srbija 2027", u narednom periodu biće uloženo preko 20 miliona evra u startape i naučna istraživanja iz oblasti veštačke inteligencije, sa fokusom na primene. Biće uloženo 50 miliona evra u proširenje superkompjuterske infrastrukture na platformi za veštačke inteligencije, kao i u softvere koji primenjuju u oblasti zdravstva, energetike, e-uprave i transporta. To će omogućiti kvalitetnije javne usluge za sve naše građane kroz sinergiju između države, akademske zajednice i privrede.
Razvojem elektronske uprave, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu olakšala je život svih naših građana, a javna uprava je postala efikasnija, transparentnija, značajno doprinoseći sprečavanju korupcije. Kancelarija zajedno sa Ministarstvom zdravlja sada aktivno radi na digitalizaciji zdravstva. Od velike važnosti je uvođenje e-kartona, čime će prvi put na jednom mestu biti objedinjena istorija bolesti i lečenje građana u domovima zdravlja, bolnicama, državnoj i privatnoj praksi.
Svi informacioni sistemi u zdravstvu biće međusobno povezani i smešteni u državnom Data centru, što garantuje najviši stepen bezbednosti podataka. Biće uspostavljen i registar genetičkih i biomedicinskih podataka, koji otvara vrata za razvoj moderne dijagnostike, rano otkrivanje genetički uslovljenih bolesti i razvoj personalizovane medicine.
Nastavićemo da intenzivno radimo na izgradnji BIO4 Kampusa, jedinstvenog naučno-obrazovanog i ekonomskog centra primene nauka i tehnologije iz oblasti biomedicine, biotehnologije, bioinformatike i biodiverziteta. U toku su radovi na proširenju državnog Data centra u Kragujevcu, čime se povećavaju kapaciteti, a raste interesovanje poznatih svetskih kompanija za skladištenje svojih podataka u novom prostoru.
Kancelarija za informacione tehnologije aktivno radi na preventivnom i reaktivnom delovanju u oblasti informacione bezbednosti.
Zahvaljujući funkcionalnosti, efikasnosti našeg Security Operations Centra (SOC), koji 24 sata, bez prestanka, u realnom vremenu brine o bezbednosti državnih informacionih sistema, tokom 2024. godine neutralisano je preko 20 hiljada sajber incidenata. Jedna smo od prvih zemalja u Evropi koja je primenila veštačku inteligenciju u domenu informacione bezbednosti u svrhu odbrane. Cilj je da u narednom periodu bude unapređena sajber bezbednost u celom javnom, ali i privatnom sektoru Srbije.
U toku su radovi na izgradnji inovacionog distrikta u Kragujevcu, u kreativnom Inovativnog digitalnog centra, namenjenog članovima IT zajednice, a biće otvoren i za građane i posetioce, kojima će pružati brojne sadržaje.
U 2024. godini, počela je izgradnja novog industrijskog tehnološkog parka u Kruševcu, ali i prošierenje naučno tehnolškog parka u Nišu i Čačku. U planu je realizacija projekta razvoja inovacionih tehnoloških kampusa u Nišu - TehNiš.
Sinergijom finansijske, infrastrukturne, regulatorne i obrazovne podrške, razvoju novih tehnologija i inovacija u Srbiji, i iz Srbije za ceo svet, naša zemlja osigurava značajno mesto u budućnosti u koje nove tehnologije, poput veštačke inteligencije i biotehnologije igraju sve značajniju ulogu u svim aspektima života ljudi.
Glavni prioritet Vlade Republike Srbije ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, u stvaranju uslova za dinamičniji i održivi ekonomski razvoj budućnosti.
Ovaj cilj se ostvaruje kroz strateška javna ulaganja u infrastrukturu, modernizaciju industrije, tranziciju, kao održive ekonomije i razvoju sektora sa visokom dodatnom vrednošću, poput IKT. Uprkos izazovima izraženoj globalnoj fragmentaciji, Srbija je uspela da sačuva makroekonomsku stabilnost zahvaljujući diversifikaciji proizvodnje izvoza, odgovornoj fiskalnoj politici, značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Taj cilj imamo i u buduće. Finansijski sistem Srbije je siguran i stabilan, sa investicionim kreditnim rejtingom, visokim deviznim rezervama, depozitima javnog sektora i relativno niskom javnom stopom duga u poređenju sa evropskim prosekom. Javni dug se nalazi na opadajućoj putanji do kraja srednjoročnog perioda i iznosiće 46,5% BDP.
Fiskalna disciplina ostaje ključni okvir ekonomske politike uz ciljani fiskalni deficit od 3% BDP, koji omogućava finansiranje ključnih investicija u okviru programa Skok u budućnost, Srbija 2027, kao i jačanje bezbedonosnih kapaciteta države.
Promena fiskalnog pravila i ograničenja deficita biće odložena do 2029. godine, radi potpune realizacije investicionog ciklusa.
U narednom periodu se očekuje ubrzanje privrednog rasta. Prema makroekonomskoj projekciji, Srbija će u periodu 2025 - 2027. godina, ostvariti kumulativni rast od 13,7%, odnosno prosečnu stopu rasta od 4,4% godišnje.
Rast će biti vođen domaćom tražnjom uz nastavak rasta zaposlenosti, zarada i životnog standarda. Ulaganje u infrastrukturu, energetiku i komunalne sisteme doprineće rastu investicija, dok će javna potrošnja ostati pod kontrolom.
Dodatni prioritet biće dalje smanjenje nezaposlenosti kroz kreiranje novih radnih mesta u visoko tehnološkim sektorima i realizaciju velikih infrastrukturnih industrijskih projekata.
Program Skok u budućnost Srbija 2027. predstavlja centralni razvojni okvir u narednim godinama sa ulaganjima od 17,8 milijardi evra.
Posebno je važna uspešna realizacija specijalizovane svetske izložbe EKSPO 2027, koja će Srbiju pozicionirati kao globalni centar održivosti inovacije i kreativne industrije. Projekti u okviru ovog programa, obuhvataju izgradnju metroa, modernizaciju železničke i putne infrastrukture, razvoj digitalnih energetskih mreža, kao i izgradnju kulturnih sportskih i turističkih kapaciteta.
Cilj je sveobuhvatna modernizacija infrastrukture, koja će podići konkurentnost bezbednosti i kvalitet života širom Srbije.
Rast životnog standarda građana biće podržan kroz povećanje plata u javnom sektoru i obrazovanju, kao i kroz usklađeno povećanje penzija u okviru fiskalnih pravila. Povećanje minimalne zarade i fokus na razvoj ljudskog kapitala doprineće socijalnoj stabilnosti i većoj produktivnosti radne snage.
Kontinuirano unapređenje kreditnog rejtinga predstavlja važan cilj, dostizanje investicionog rejtinga od strane agencije "SP", kao i pozitivne ocene Modis i Fiča, odražavaju rezultate odgovorne ekonmske politike, snažnog ekonomskog rasta i stabilnog makrofiskalnog okvira.
Ovo otvara mogućnost i za povoljnije finansiranje, veće strane investicije i veću otpornost na spoljne šokove.
Energetska bezbednost i sigurnost predstavljaju ključne politike u cilju dugoročne otpornosti i održivosti. Planovi obuhvataju restrukturiranje javnih energetskih kompanija, podsticanje obnovljivih izvora energije, povećanja energetske efikasnosti i adaptaciju na evropske klimatske i trgovinske mehanizme.
Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i jačanju regionalne saradnje, nastavak u pristupanju u jedinstvenom tržištu EU, realizacija regionalnog tržišta, povezivanje u okviru SEPA, kao i unapređenja carinske i poreske saradnje, ključni su elementi novog modela rasta podržanog od strane EU.
Finansijska podrška iz Fonda za reforme i rast u iznosu od 1,59 milijardi evra, biće iskorišćena za infrastrukturne, digitalne, socijalne i energetske projekte od nacionalnog značaja.
Jaka ekonomija i sprvođenje programa Skok u budućnost, u saradnji sa predsednikom Vučićem do 2027. godine, omogućiće - uvećanje plata i penzija, tako da u 2027. godini prosečna plata bude uvećana na 1400 evra, a prosečna penzija na 650 evra na mesečnom nivou, da minimalna zarada u 2027. godini bude uvećana na 650 evra na mesečnom nivou, smanjenje stope nezaposlenosti, tako da u 2027. godini stopa bude smanjena na 8% i iskorenje siromaštva, tako da stopa rizika od siromaštva bude smanjena na 16%.
U 2014. godini u Srbiji je bilo oko 500 gradilišta, dok je danas aktivno približno 166.000 gradilišta. Trenutno su u toku projekti izgradnje čak pet auto-puteva: Preljina – Požega, Beograd - Zrenjanin – Novi Sad, Beograd – Sarajevo, Sremska Rača – Kuzmin, Pojate – Preljina, Moravski koridor, deonica auto-puta od puta Horgoš – Novi Sad do graničnog prelaza Kelebija, kao i izgradnja saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, brze saobraćajnice Badovinci – Slepčevići i projektovanje brze saobraćajnice Loznica – granični prelaz Mali Zvornik sa mostom Karakaj.
U toku je izgradnja brzih saobraćajnica Novi Sad – Ruma, Iverak – Lajkovac, južna obilaznica oko Valjeva, Požarevac – Golubac, kao i Bački breg – Sombor – Kikinda u dužini od 186 kilometara.
Gradimo i obilaznicu oko Novog Sada sa mostom preko Dunava, zatim, oko Gornjeg Milanovca, oko Užica, dok je u toku izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca.
Rekonstruišemo most preko reke Drine, Mali Zvornik – Karakaj, državni put, i proširujemo i rekonstruišemo granični prelaz Horgoš prema Mađarskoj. Razvijamo lokalnu infrastrukturu i institucionalno jačamo jedinice lokane samouprave u 145 jedinica lokalnih samouprava.
U oblasti vazdušnog saobraćaja nastavljamo podršku daljem razvoju kroz koncesiju Aerodroma „Nikola Tesla“ u Beogradu, dograđujemo i adaptiramo zgradu terminala, saniramo poletno–sletne staze i proširujemo platformu Aerodroma „Konstantin Veliki“ u Nišu.
U toku su rekonstrukcija i proširenje kapaciteta luka Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica kao i uklanjanje potopljene nemačke flote iz Drugog svetskog rata kod Kladova.
U oblasti železnice u toku su izgradnja železničke pruge Sobovica-Lužnica, krak Batočina, izgradnja nove železničkog mosta na pruzi Pančevo-Zrenjanin, izgradnja jedinstvenog dispečerskog centra pruge Zemun polje - Aerodrom „Nikola Tesla“ nacionalni stadion, izgradnja kompleksa Železničke stanice Novi Beograd sa rekonstrukcijom mostovske konstrukcije.
Rekonstrukcija i modernizacija deonica pruge Novi Sad-Subotica, državna granica Kelebija, deonice pruge Niš-Brestovac, Niš-Dimitrovgrad, Stalać-Đunis i modernizacija tehničko-putničke stanice Zemun.
U oblasti komunalne infrastrukture u toku su projekti centralnog kanalizacionog sistema grada Beograda, zatim projekata izgradnje komunalne infrastrukture u Republici Srbiji „Čista Srbija“ na teritoriji 73 jedinice lokalnih samouprava, odnosno 93 lokacije, kao i program vodosnabdevanja u Paraćinu, Vrbasu, Kikindi i Knjaževcu - fabrika vode Kikinda.
Planirano je usvajanje prostornog plana Republike Srbije kao najvišeg planskog dokumenta i sveobuhvatna reforma zakonskog okvira u oblastima građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Specijalizovana izložba „EKSPO 2027 Beograd“ pod temom „Igraj za čovečanstvo, sport i muzika za sve“ prestavljaće prvu međunarodnu izložbu ove vrste na prostoru Zapadnog Balkana i najveći događaj koji je Srbija ikada organizovala. Biće održana od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine i očekuje se da će tokom 93 dana Beograd ugostiti više od 4.000.000 posetilaca iz celog sveta.
Do sada je učešće potvrdilo 90 država, a ukupno se očekuje više od 120 zemalja, međunarodnih organizacija i kompanija koje će predstaviti svoje vizije sporta, muzike i inovacija. Nakon ove manifestacije Srbija više neće biti ista zemlja. Naša infrastruktura biće izgrađena kao nikada u istoriji, a imidž države u svetu biće takav da ćemo postati centar svetskih dešavanja. Nikada u istoriji nismo imali veću i bolju šansu da svetu pokažemo svoje pravo lice, kako je pevao Dositej Obradović.
Sa EKSPO-m je direktno povezan i jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u istoriji Beograda - izgradnja metroa. Radovi teku po planiranoj dinamici. Prva linija će povezivati Železnik i Mirijevo. Druga će ići od Bežanije do Mirijeva, a obe linije ukrštaće se na Savskom trgu. Planirana je treća linija Banjica-Bežanija. Metro sistem će značajno unaprediti javni prevoz, kvalitet života u Beogradu i dati snažan podsticaj tehnološkom i ekonomskom razvoju čitavog društva.
Danas govorimo o spoljnoj politici i evropskom putu Srbije, ali u stvari govorimo o našoj budućnosti, o mestu Srbije u svetu koji se menja brze nego ikada, o našem izboru da budemo deo rešenja, a ne deo problema, o našoj odgovornosti da predstavljamo zemlju sa ponosom, ali i sa vizijom. Srbija je zemlja koja zna šta želi, zna gde pripada, u šta veruje i ka čemu teži. Naš put nije nametnut, već izabran, on nije izlaz pritiska, već zrelog državničkog izbora. I o tom izboru postoji jedno opredeljenje, građenje pouzdane, stabilne, uređene i moderne države koja može da obezbedi bolji život za sve građane i da bude siguran partner na međunarodnoj sceni.
Spoljna politika nije samo veština dijaloga, ona je ogledalo naše unutrašnje snage, naše usaglašenosti i jasnoće ciljeva, ali i doslednosti vrednosti. Ona počinje unutar naših institucija, u poverenju građana, u reformama koje sprovodimo ne samo zato što nam je rečeno, već zato što u njih verujemo. U tome je i suština naše evropske politike, ne da sledimo, već da doprinosimo.
Zato danas ne predstavljamo samo jednu analizu međunarodnih odnosa, već model Srbije kakvu želimo. Srbija kao most, ali i kao pokretač, kao partner, ali i kao glas, Srbija koja ne zaboravlja svoje tradicionalne prijatelje, ali veruje da je evropska budućnost najbolji odgovor na stabilan, moderan i pravičan Balkan, ali i Srbija koja taj odgovor oblikuje na svoj način, otvoreno, samostalno i ponosno.
Nasleđe srpske diplomatije 20. veka i živa diplomatska aktivnost državnog rukovodstva u prethodnoj deceniji otvorili su nam nov koridor ka starim prijateljima na istoku i jugu naše planete, prijateljima koji su u intenzivnom razvoju i koji usvajaju nove horizonte napretka. Sa velikim evroazijskim prostorom i perspektivnim afričkim kontinentom nastavićemo da istražujemo nove pristupe saradnji, težeći ka snaženju postojećih i građenju novih veza. Nećemo zapostaviti ni američki kontinent, ni indijski potkontinent, ni jugoistočnu Aziju. Pružaćemo iz naše evropske otadžbine ruke saradnje ka svima i graditi partnerstva za sadašnjost, ali i za budućnost.
Naš položaj u Evropi na Balkanu znači našu obavezu da delamo neishitreno. U vremenu ubrzanih globalnih promena, naša politika mora biti hrabra u ideji, ali dosledna u interesu. Želimo da izađemo iz okvira klasične diplomatije i da ponudimo nove pristupe. Ne da budemo samo država koja učestvuje, već i država koja inicira, da ne sledimo tuđe agende, već da se izborimo za svoje.
Diplomatska mreža Srbije mora da bude više od prisustva. Ona mora da se transformiše i da bude instrument uticaja koja generiše konkretne rezultate, platforme koje podstiču znanje, mostove koji premošćuju stare podele.
Mi moramo da povežemo nacionalne interese sa evropskim vrednostima, usaglašeno i sinergično. Spoljna politika više nije samo odnos država, to je odnos ekonomija, nauka, kultura i vrednosti. Mi tu mrežu gradimo ne zbog tuđih očekivanja, već zbog sopstvene vizije. Evropski put Srbije nije jednosmerna ulica. To je proces u kome i mi oblikujemo budućnost Evrope. Srbija ne pristupa EU iz pozicije molbe, već iz uverenja, uverenja da je evropska Srbija jednako potrebna Evropi koliko je EU nama. Taj odnos je partnerski zasnovan na međusobnom poštovanju, a ne na asimetriji.
U tom smislu, naš put ka EU nije ni iznuđen, ni pasivan. To je strateška odluka jedne savesne i moderne države koja želi da kao partner bude deo uređene zajednice. Naša uverenja nisu bazirana na naivnosti, već na zrelom promišljanju sveta u kome živimo.
Srbija ne beži od teških pitanja, ne čekamo idealne uslove da bismo nešto uredili. Naše reforme nisu odgovor na zahtev EU. One su odgovor na potrebe naših građana. Integracije za nas znače modernizaciju, funkcionalnu državu, pravdu koja ne kasni i institucije koje rade za građane.
Kada se zalažemo za vladavinu prava, mi to ne činimo zbog izveštaja, već zbog naših građana i naše dece, ali znamo i da svaki napredak mora biti merljiv i održiv, jer samo takav napredak gradi poverenje i unutar zemlje i u odnosima sa partnerima.
Kosovo i Metohija ostaje centralno pitanje od najvišeg nacionalnog interesa, a očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta je jedan od najznačajnijih spoljno-političkih prioriteta za Srbiju. Naš pristup je da se dijalog vodi otvoreno, iskreno i bez pritisaka. Ne odustajemo od svojih principa, ali ne odbijamo dijalog. Verujemo da svaki dogovor mora počivati na međusobnom uvažavanju i da rešenja koja su trajna ne mogu biti nametnuta. Mir je nemoguć bez pravde i to je poruka koju šaljemo svim našim partnerima.
Srbija će nastaviti da bude konstruktivni akter, ali neće pristati na rešenja koja nisu u skladu sa Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.
Balkan mora prestati da bude simbol nestabilnosti. Vreme je da postane simbol rešenja. U regionalnim odnosima Srbija deluje kao faktor stabilnosti, ne zato što je to lako, već zato što je to potrebno. Mi ne gledamo na region kao na teren sukoba, već kao prostor zajedničkog napretka.
Vreme je da se umesto političkih podela povezujemo kroz projekte koji traju - autoputeve, železnice, energetske mreže. Vreme je da bezbednost ne bude retorika, već praksa saradnje. Srbija ostaje vojno neutralna, ali politički odgovorna, bezbednost vidimo kao prostor poverenja, a ne kao instrument ucene.
Ovo nije samo politički program, ovo je poziv za dijalog, saradnju, odgovornost i viziju, da Srbija ne bude deo istrije, već deo budućnosti, da ne čekamo prilike već da ih stvaramo, da ne ponavljamo stare puteve, već da gradimo nove mostove. Verujemo u Evropu, ali pre svega verujemo u Srbiju. Srbija želi Evropu u kojoj će se njen glas čuti, a ne izgubiti, Evropu u kojoj različitosti nisu prepreka, već snaga i u toj Evropi Srbija želi da bude odgovorna i pouzdana, ali uvek svoja.
Opredeljenje Republike Srbije, kao vojnoneutralne zemlje u uslovima složene geopolitičke situacije u svetu, zahteva da se nastavi stvaranje uslova za stabilno funkcionisanje, efikasno upravljanje, održivost, razvoj i unapređenje sposobnosti Vojske Srbije. Vlada će nastaviti sa aktivnostima na primeni opredeljenja iskazanih u konceptu totalne odbrane, čime ćemo značajno ojačati sposobnost i kapacitete sistema odbrane i time unaprediti ukupnu bezbednost Republike Srbije i njenih građana. Pored toga, usajanjem strategijskog pregleda odbrane Republike Srbije, stvorili su se uslovi za inteziviranje rada na pripremi novog dugoročnog plana razvoja sistema odbrane Republike Srbije koji će obuhvatiti period do 2035. godine.
Vojska Srbija nastavlja da unapređuje svoje operativne sposobnosti kroz opremanje najsavremenijim naoružanjem i vojnom opremom. U skladu sa našim strateškim opredeljenjima, ovo opremanje se težišno vrši proizvodima iz domaćeg razvoja i proizvodnje. Kroz investicione cikluse Vlade Republike Srbije, kao i kroz sopstvene investicije fabrika odbrambene industrije, njihovi proizvodni kapaciteti u ključnim oblastima su višestruko povećani i osvojene nove tehnologije koja obezbeđuje opremanja naših snaga najsavremenijom opremom, kao i konkurentnost našeg naoružanja na međunarodnom tržištu. Realizacijom nabavki iz partnerskih zemalja višestruko je povećana flota višenamenskih helikoptera i nabavljeni novi transportni avioni, isporučeni novi i modernizovani artiljerijski sistemi, povećan broj savremenih tenkova. Posebno ističemo uspostavljanje respektivne flote bespilotnih letelica i opremanje savremenim napadnim dronovima.
U narednom periodu ključni zadaci su vezani za prijem i upotrebu borbenih aviona „Rafal“ i dalje opremanje novim i modernizovanim protivvazdušnim sistemima. U segmentu opremanja visokotehnološkim naoružanjem povećaće se broj vazduhoplova i zemaljskih besposadnih platformi i unaprediti stepen njihove autonomnosti kroz primenu veštačke inteligencije, a nastaviće se sa njihovom integracijom u sve vidove Vojske Srbije od najnižeg taktičkog do najvišeg nivoa uz povećanje obima združenog dejstva posadnih i besposadnih platformi.
Nastaviće se razvoj i opremanje komandno-informacionim sistemima u cilju daljeg unapređenja situacione svesnosti, sposobnost i komandovanja i skraćivanja vremena pretnjom.
Stvaranje adekvatnih uslova za obuku kroz ubrzanu nabavku tranažera i sumulatora, infrastrukturno uređenje poligona, strelišta i vežbališta, kao i obezbeđivanje znatnih količina manevarskih sredstava i artificija za obuku kako bi proces osposobljavanja tekao neprekidno, a posebno imajući u vidu mogućnost obuke većeg broja regruta, a što je u funkciji stvaranja uslova za aktiviranje obaveznog služenja vojnog roka.
Jedan od najvećih izazova nove Vlade biće bez sumnje odbrana našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta na Kosovu i Metohiji. Očuvanje naše južne pokrajine u sastavu Srbije jeste naša ustavna obaveza, ali i naš zavet od koga nijedna vlada neće i ne sme odstupiti. Sponzori lažne države Kosovo obilato koriste svoje rane koje su nanete našoj zemlji tokom prethodnih meseci da daju novi zamajac promovisanju jednostranih agendi privremenih institucija samouprave u Prištini. Zato je od izuzetne važnosti da se složimo i ujedinimo u odbrani Kosova i Metohije i da to bude onaj najmanji zajednički sadržilac oko kojeg moramo da se složimo na političkoj i društvenoj sceni.
Vlada će nastaviti da ulaže maksimalne napore kako preko svoje Kancelarije za Kosovo i Metohiju, tako i na nivou svakog pojedinačnog ministarstva i svakog javnog službenika u njemu da naš narod u južnoj pokrajini opstane i ostane na vekovnim ognjištima zaštićena od progona i sa mogućnošću da vodi normalan i dostojanstven život. Nećemo odustati od posebnih mera koje su uvedene kako bi svi naši građani u pokrajini redovno primali plate i penzije i ostvarivali svoja prava, naročito na obrazovanje, socijalnu pomoć i zdravstvenu zaštitu.
Pobeda Srpske liste na izborima za skupštinu privremenih institucija u Prištini podvig je ostvaren u nemogućim uslovima i temelj za obnovu političke snage našeg naroda na Kosovu i Metohiji. Ovaj uspeh pokazuje spremnost Srba na nepokolebljivu političku borbu i Vlada će im u toj borbi pomoći kako bi ostvarili sve ono što im garantuje međunarodno pravo, a naročito Briselski sporazum za čiju punu primenu ćemo se neprestano zalagati na svakom mestu.
Boreći se za opstanak i prava našeg naroda u pokrajini nećemo zanemariti ni međunarodnu arenu, pre svega ujedinjene nacije, ali i sve međunarodne organizacije poput Saveta Evrope, Interpola i drugih gde konstantno vreba opasnost da Priština jednostrano, uz pravno nasilje i sponzorstvo sile, pokuša da ostvari svoje ciljeve.
Promene kojima svedočimo u značajnim svetskim centrima političke moći daju nam za pravo da izrazimo nadu da će se odnos prema pitanju Kosova i Metohije, pravima našeg naroda u pokrajini, interesima Republike Srbije makar za nijansu promeniti na bolje. Verujemo da će doslednost, principijelnost i konstruktivnost koju naša zemlja, njen pregovarački tim i njen predsednik su iskazivali i dokazivali godinama, početi da se vrednuju na način koji će doprineti poboljšanju uslova za život Srba i ostalih građana vernih Srbiji, zauzdavanju jednostranih akcija Prištine i normalizaciji stanja u lokalnim samoupravama sa srpskom većinom.
Integralni razvoj je strateški pravac u okviru plana Srbija 2027 usmeren na ravnomerno unapređenje svih delova zemlje od najrazvijenijih urbanih centara do najudaljenijih i do sada zapostavljenih krajeva. To je pristup koji ne podrazumeva samo ekonomski rast, već i ciljani podsticaj za razvoj turizma, zaštite životne sredine, kulture, poljoprivrede i socijalne inkluzije uz puno poštovanje specifičnosti i komparativnih prednosti svakog područja.
U praksi integralni razvoj je već doneo vidljive rezultate širom Srbije. Zapadna Srbija je dobila novi turističko-ekonomski značaj kroz projekte kao što su uređenje Ovčarsko-kablarske klisure, izgradnja modernih sadržaja i infrastrukture i novih turističkih atrakcija. To je dovelo do povratka ljudi u zavičaj, rasta interesovanja investitora i povećanog smeštajnog kapaciteta.
Kada govorimo o turizmu, u naredne dve godine Vlada Republike Srbije će nastaviti da snažno ulaže u turističku infrastrukturu i omladinsku politiku kao deo integralnog pristupa unapređenja kvaliteta života i ubrzanog razvoja lokalnih zajednica. U okviru kapitalnih investicija u 2025, 2026. godini realizovaće se osam velikih projekata, a među kojima su izgradnja marina u Velikom Gradištu, Golubcu i kod Sombora, novog međunarodnog pristaništa u Banoštoru i brojnih projekata na Dunavu. Vrednost ovih ulaganja u 2025. godini iznosi 1,6 milijardi dinara, a u 2026. godini 200 miliona dinara.
Ministarstvo kulture svoj rad u narednom periodu temelji na tri ključna pravca – strateškom planiranju razvoja kulture i jačanju kapaciteta ustanova, zaštiti kulturnog nasleđa, srpskog jezika i ćirilice, kao i intenzivnijem predstavljanju srpske kulture u regionu i svetu. Briga o kulturnom nasleđu uključuje obnovu manastira Hilandara i Manasija, zaštitu Caričinog grada i kulturni razvoj Sremskih Karlovac, ali i sistemski povratak srpskih kulturnih dobara iz inostranstva.
Poljoprivreda i prehrambena industrija predstavljaju jedan od najvažnijih ekonomskih i društvenih resursa Srbije i stoga će naša politika u ovoj oblasti ostati usmerena na stabilnost i sigurnost proizvodnje hrane, podizanja konkurentnosti domaćih proizvođača, digitalnu i tehnološku transformaciju sektora, kao i odgovor na klimatske izazove koji su sve češći.
Za nas, ulaganje u poljoprivredu nije samo ekonomska mera, to je pitanje nacionalnog suvereniteta i bezbednosti, demografske obnove sela i očuvanja načina života koji predstavlja identitet Srbije.
Srpska poljoprivreda i prehrambena industrija imaju značajno učešće u BDP, a svaka peta zaposlena osoba u Srbiji direktno ili indirektno zavisi od ove privredne grane. To je sektor koji tradicionalno ostvaruje spoljnotrgovinski suficit, što jasno pokazuje da Srbija zna da proizvode, preradi i izveze. Zbog toga će nova Vlada posebnu pažnju usmeriti na jačanje svih karika ovog lanca pod motom „od njive do trpeze“.
Ova Vlada je čvrsto rešena da stvori uslove za razvoj svih oblika poljoprivredne proizvodnje, od malih do velikih proizvođača i da na svaki način podrži one koji nose budućnost ovog sektora.
U cilju unapređenja zdravlja stanovništva, prioritet će se staviti na kvalitet poljoprivredno-prehrambenih proizvoda sa posebnim akcentom na promociju proizvoda iz domaće prehrambene industrije, kao i hranu proizvedenu na porodičnim poljoprivrednim gazdinstvima.
Pravo i pravda nisu samo temelji našeg pravnog poretka, oni su temelji poverenja građana u državu. Zato ćemo u narednom periodu nastaviti sveobuhvatnu reformu pravosudnog sistema zasnovanu na ustavnom poretku, evropskim vrednostima i potrebama našeg društva.
Srbija mora biti zemlja u kojoj se zakoni ne samo donose, već se dosledno i sprovode. Uz temeljno sagledavanje nedostatka u praksi i potrebe usklađivanja sa propisima EU donosimo izmene ključnih zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva.
Uskoro pred Skupštinu upućujemo izmene Krivičnog zakonika, Zakonika o krivičnom postupku, Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela, Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnih dela i Zakona o prekršajima.
Do kraja 2025. godine usvojićemo i ključne strateške dokumente, novu Strategiju unapređenja pravosuđa, Nacionalnu strategiju za prava žrtava i svedoka, kao i akcione planove za borbu protiv korupcije i finansijske istrage.
U oblasti zdravstva nastavićemo da rešavamo pitanje lista čekanja. Od 10. septembra liste čekanja su smanjene za više od 30.000 tako što su potpuno rešene za oblasti pregleda skenerom, operacije katarakte sa ugradnjom intraokularnog sočiva i koronarografija, odnosno kateterizacija srca, dok su liste čekanja za preglede magnetnom rezonancom rešene svuda osim u tri ustanove u Vojvodini na kojima se radi.
Plan je da se najveća lista čekanja za ugradnju kukova i kolena reše do kraja 2026. godine.
Nastavićemo zapošljavanje zdravstvenih radnika iz dijaspore. Do sada se u Srbiju vratilo 65 zdravstvenih radnika iz celog sveta, a u ovom trenutku u Beogradu još više od stotinu zahteva, ali nastavljamo i sa zapošljavanjem najuspešnijih diplomaca medicinskih fakulteta. Dalje ćemo raditi na promociji preventivnih pregleda i skrining programa posebno kroz kampanju „Karavan zdravlja“. Od kraja 2024. godine „Karavan zdravlja“ je posetilo 22 grada i opštine.
U saradnji sa Ministarstvom za javna ulaganja ulažemo i u zdravstvenu infrastrukturu - gradimo i rekonstruišemo porodilišta, kliničko-bolničke centre, bolnice, domove zdravlja. Trenutno su započeti ili u planu aktivnosti za izgradnju novih objekata: Hitne pomoći u Beogradu, Tirškovoj 2, GAK, Narodni front, na Bežanijskoj kosi, GAK Niš, opšte bolnice u Kikindi, opšte bolnice Valjevo, Kliničko-bolničkog centra Novi Pazar, Kliničkog centra Užica i Torlaka.
Projekat „Prevencija i kontrola nezaraznih bolesti u Srbiji“ koji se finansira sredstvima zajma Svetske banke u iznosu od 70 miliona evra postao je efektivan u decembru 2024. godine i završava se u martu 2029. godine. U okviru projekta je planirano ulaganje u primarnu zdravstvenu zaštitu, kao što su mobilne ambulante, bronshopi, kolonoskopi, gastroskopi, ultrazvučni aparati i bolnice uključujući linearne akceleratore, aparate za magnetnu rezonancu, rekonstrukciju i opremanje specijalne bolnice za rehabilitaciju Bukovička banja u Aranđelovcu, a planirane su i sistemi za centralizovanu pripremu citotoksične terapije za tri ustanove tercijalnog nivoa koje pružaju uslugu hemioterapija.
Kada govorimo o demografiji i brizi o natalitetu, mnoge evropske države, uključujući i Srbiju suočavaju se sa fenomenom tzv. demokratske zime. Složeni demografski procesi, negativni prirodni priraštaj, pad nataliteta i potreba za većim angažovanjem države u podršci porodici predstavljaju najveće izazove u 21. veku. Odnos jedne zemlje prema budućnosti pokazuje se u njenoj populacionoj politici i merama za podsticaj nataliteta i roditeljstva. Snažna i stabilna porodica je temelj društvenog i državnog razvoja. Zato su sistemska briga države o porodici, razvojna populaciona politika i jačanje demografske otpornosti stanovništva ključni zadaci Vlade Republike Srbije u narednom mandatu.
Država će izgraditi Nacionalnu strategiju za porodicu i demografiju 2025-2035. i taj dokument biće prva sveobuhvatna državna strategija koja definiše ciljeve, mere i institucije za zaštitu porodice i demografsku obnovu. Intenzivirati rad na osnivanju Fonda „Deca nam se rađala“ u skladu sa zaključcima sa Svesrpskog sabora. Cilj ove javne institucije, koju bi zajednički osnovali organi Republike Srbije i Republike Srpske bio bi formiranje i provođenje populacione politike, sistemsko finansiranje mera podrške porodicama, projekata lokalnih samouprava i razvoja usluga za decu, sa jasnim kriterijumima i transparentnim nadzorom.
Socijalna politika ostaje jedan od temeljnih prioriteta Vlade Republike Srbije. Nastaviće se mere aktivne politike zapošljavanja, uz poseban fokus na mlade –kroz pilot-program „Garancija za mlade“, koji je u toku tri regiona i biće proširen na celu zemlju do 2027. godine. Novom Strategijom zapošljavanja za period 2027-2032. biće utvrđeni ključni ciljevi unapređenja tržišta rada.
U oblasti socijalne zaštite usvaja se Strategija 2025-2030., uz akcioni plan koji predviđa bolju dostupnost i kvalitet usluga, digitalizaciju, izgradnju nedostajućih kapaciteta, jačanje kadrova i borbu protiv siromaštva i nasilja. Registar „Socijalna karta“ doprineo je transparentnijem, bržem i pravičnijem pristupu pravima – više od 200 hiljada građana je dobilo informaciju da ima pravo na dodatna davanja.
Srbija nastavlja da gradi socijalno odgovorno društvo gde svaki građanin ima pristup pravima, podršku i sigurnost koju država može da pruži.
Očuvanje životne sredine nije samo pitanje budućnosti – to je pitanje naše sadašnjosti. Srbija danas pokazuje da zna i ime da ulaže u zeleni razvoj i da će životnu sredinu tretirati kao jedan od stubova društva u 21. veku. Budžet Ministarstva zaštite životne sredine uvećan je više od četiri puta u odnosu na 2020. godinu, a u 2024. godini dostiže rekordnih 23 milijarde dinara. To nije samo broj, to je dokaz da je zaštita prirode prioritet Vlade Republike Srbije.
Realizujemo jednu od najvećih investicija u komunalnu infrastrukturu u našoj istoriji: gradimo osam regionalnih centara za upravljanje otpadom, koji će obuhvatiti više od dva miliona građana u 55 opština. Infrastruktura za kanalizaciju se proširuje – preko 50 kilometara mreže je završeno tokom 2024. a 330 kilometara je u izgradnji u 11 lokalnih samouprava. U isto vreme, izgradnja ili rekonstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda obuhvatiće sedam gradova i opština, čime će se obezbediti kapacitet za više od 460 hiljada stanovnika.
Posebno je značajan Projekat unapređenja kvaliteta vazduha – u šest visoko zagađenih gradova vrši se gašenje starih kotlarnica na mazut i ugalj i prelazak za toplotne pumpe, biomasu ili sistem daljinskog grejanja. To je borba za čist vazduh, za zdravlje naše dece, za bezbedno okruženje.
Srbija više nije zemlja koja kasni za ekološkim trendovima. Srbija je zemlja koja preduzima konkretne korake i gradi sistem, zemlja koja razume da je zelena agenda jedina agenda koja obezbeđuje čistu vodu, zdrav vazduh, plodnu zemlju i kvalitetan život. Zato ćemo nastaviti još jače, još brže i u punom kapacitetu. Zelena Srbija nije obećanje, zelena Srbija je realnost.
Kada govorimo o energetici, ona predstavlja temelj razvoja jedne zemlje. Bez sigurnog, pouzdanog i kvalitetnog snabdevanja energijom nema ni ekonomskog rasta, ni stabilnosti, ni društvenog napretka. Zato su ključni prioriteti Vlade Republike Srbije usmereni ka izgradnji novih proizvodnih kapaciteta ulaganjima u prenosnu i distributivnu mrežu, diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja i unapređenje energetske efikasnosti.
Najznačajniji strateški projekat u ovom trenutku je izgradnja reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koja će služiti kao prirodna baterija za balansiranje električne energije iz obnovljivih izvora. Paralelno, u partnerstvu sa kompanijama iz Južne Koreje i SAD, gradimo solarne elektrane sa baterijskih skladištima. Do 2028. EPS će značajno umanjiti zavisnost od uvoza energije, naročito u sušnim godinama. Vetropark „Kostolac“ biće završen 2025. godine, a nova postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u Termoelektrani „Nikola Tesla“ će omogućiti da 90% termokapaciteta bude usklađeno sa ekološkim standardima.
Diversifikacija izvora snabdevanja nastavlja se izgradnjom gasnih interkonekcijama sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i proširenjem skladišta u Banatskom Dvoru, što će obezbediti veću sigurnost i fleksibilnost. Planirana je izgradnja gasnih elektrana u Nišu i Novom Sadu. U oblasti nafte do 2027. godine završićemo naftovod ka Mađarskoj i skladištenje naftnih derivata u Smederevu kapaciteta 120 hiljada kubnih metara.
Srbija gradi svoju energetsku budućnost korak po korak – uravnoteženo, odgovorno i u skladu sa najvišim standardima. Bez energije nema razvoja, a bez sigurnost zelene i dostupne energije nema ni sigurne budućnosti. Zato nećemo stati.
Sve ove mere imaju jedan zajednički cilj – jačanje srpske privrede, kroz direktnu podršku onima koji rade, zapošljavaju i ulažu u budućnost Srbije.
Vlada Republike Srbije i Ministarstvo unutrašnjih poslova temeljno i posvećeno planiraju aktivnosti kao odgovor na savremene bezbedonosne pretnje i rizike u kojoj su bezbednost građana i bespoštedna borba protiv svih vidova kriminala od prioritetne važnosti.
Može se konstatovati da su u proteklom periodu policijski službenici upornim i posvećenim radom osigurali bezbednost građana i imovine, očuvali stabilan javni red i mir, bili konstantno na usluzi građanima, podigli nivo bezbednosti, granične bezbednosti i saobraćaja i ostvarili zapažene rezultate u borbi protiv svih vidova kriminala, a naročito u borbi protiv organizovanog kriminala, borbi protiv terorizma i visokotehnološkog kriminala.
O svemu ovome govore izuzetni rezultati. U 2024. godini evidentiran je najmanji broj krivičnih dela u poslednjih 25 godina. Naime, ukupno je evidentirano 67.300 u odnosu na 70.000 krivičnih dela, što je smanjenje od 4,2% u odnosu na 2023. godinu. Trend smanjenja krivičnih dela nastavljen je i u prvom kvartalu 2025. godine, gde je u odnosu na komparativni kvartal prisutno smanjenje od 7,1%.
Ostvaren je visok procenat rasvetljavanja najtežih krivičnih dela usmerenih protiv života i tela. U 2024. godini i u prvom kvartalu 2025. godine rasvetljena su sva ubistva i teška ubistva.
Čvrsto opredeljenje nove Vlade biće nastavak politike nulte tolerancije i borbe protiv kriminala i korupcije u kojoj neće biti zaštićenih ni po osnovu partijske knjižice, a ni po bilo kom drugom osnovu.
Kada govorimo o specijalnim vezama sa Republikom Srpskom i položaju srpskog naroda u regionu, nalazimo se pred velikim godišnjicama koje su duboko potresle srpski narod na Balkanu. Tragično nasleđe etničkog čišćenja Srba sa njihovih vekovnih ognjišta u Lici, Dalmaciji, Kordunu, Baniji, zapadnoj Slavoniji 1995. godine ostavilo je duboku ranu koju i dalje lečimo.
Ovo stradanje, najveći progon srpskog naroda u Evropi posle Drugog svetskog rata, obeležićemo dostojanstveno i uvek mu se vraćati kroz kulturu sećanja, naučne i pravne analize i sudske procese, sa ciljem da se nikada više ne ponovi i da se život srpskog naroda u Hrvatskoj u najvećoj meri obnovi i da bude dostojan čoveka i građanina Evrope.
Dejtonski mirovni sporazum iz iste godine jeste ona svetla tačka, ono nasleđe mira i okončanja građanskog rata u Bosni i Hercegovini. Slovo istorijskog dokumenta mora biti živo i poštovano danas kao i dana kada je stupilo na snagu, jer samo kroz mir, dijalog dva entiteta i tri konstitutivna naroda može da se ostvari napredak u međunacionalnim odnosima i kvalitetu života.
Republika Srbija je jedna od strana koja garantuje za pravnu, ali i moralnu snagu Dejtonskog sporazuma i ona će tu svoju ulogu i u narednom periodu ozbiljno shvatati. Nastavićemo da negujemo posebne veze sa Republikom Srpskom i da pomažemo srpski narod u Bosni i Hercegovini, poštujući Dejton, ne ugrožavajući nikoga, pružajući uvek ruku, spremni na svaki dijalog sa Bošnjacima i Hrvatima.
Nastavićemo da pomažemo našim sunarodnicima u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji da budu punopravni građani država u kojima žive i čijem razvoju doprinose, a da uvek osećaju poštovanje, pažnju i podršku njihove Matice Srbije.
Republika Srbija je u svom ustavnom uređenju definisana kao sekularna država, što implicira razdvajanje državnih organa i crkve, odnosno verskih zajednica. U skladu sa ovim principom, sve tradicionalne verske zajednice koje deluju na teritoriji Srbije uživaju punu ravnopravnost pred zakonom i imaju garantovano jednaka prava u ostvarivanju svih verskih sloboda i aktivnosti.
Sa punim razumevanjem prihvatam činjenicu da verske zajednice imaju legitimnu potrebu da zauzimaju javne stavove i iznose svoja mišljenja po različitim pitanjima koja direktno ili indirektno utiču na verskih život njihovih pripadnika. Uvek ću sa velikom pažnjom i osećajem za važnost slušati sve argumente i stavove koje predstavnici verskih zajednica budu iznosili.
Svaki dostojnik Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve, drugih tradicionalnih hrišćanskih zajednica, Islamske zajednice i Jevrejske zajednice u Srbiji može da računa na mene kao adekvatnog, otvorenog i konstruktivnog sagovornika. Verujem da ćemo kroz zajednički dijalog i uzajamno poštovanje kontinuirano raditi na izgradnji još čvršćeg sklada i međusobnog razumevanja u našem društvu.
Srbija ima dugu i bogatu istoriju koegzistencije različitih vera i verskih tradicija. Ona je bila, jeste i čvrsto verujem da će i u budućnosti ostati značajan primer verske tolerancije i međusobnog uvažavanja na regionalnom i širem evropskom nivou. Ovaj dragoceni aspekt našeg društva ćemo sa posebnom pažnjom čuvati i unapređivati za buduće generacije.
Poštovanje ljudskih prava predstavlja temelj svakog demokratskog društva. Sloboda, dostojanstvo, jednakost i pravna sigurnost pripadaju svakom pojedincu, bez izuzetka. Obaveza svake države je da aktivno štiti te vrednosti, a naša odgovornost je da izgradimo institucije koje to garantuju u praksi za svakog građanina u svakom trenutku.
Kada je reč o ženama, one zaslužuju duboko poštovanje celog društva. Žena je izvor života, snaga porodice i temelj naše zajednice. Njena uloga je nezamenljiva, bilo u porodici, na radnom mestu ili u javnom životu. Svako nasilje prema ženi zaslužuje najoštriju osudu. Prema ženama se mora odnositi sa dostojanstvom i uvažavanjem, a država mora biti dosledna i beskompromisna u zaštiti njihove bezbednosti.
U temeljima svakog civilizovanog društva leži bezuslovno poštovanje ljudskog dostojanstva i osnovnih prava svakog pojedinca. Ova prava su univerzalna, nedeljiva i neprikosnovena i pripadaju svakom čoveku.
Poštovanje prava manjina nije samo moralna i pravna obaveza, već i ključni faktor za izgradnju inkluzivnog, demokratskog i prosperitetnog društva. Samo u društvu koje uvažava različitosti i garantuje jednaka prava za sve svoje građane mogu se stvoriti uslovi za istinski napredak i blagostanje.
Iskreno verujem da je moguće postići istorijski dogovor između Srba i Bošnjaka. Harmonija koju smo izgradili u Raškoj oblasti ili Sandžaku, kako je naši Bošnjaci nazivaju, predstavlja snažan primer jedinstva i zajedništva. Naš cilj je da tvorimo zajedničku budućnost i da Srbija bude domovina svih njenih građana.
Istu bliskost i razumevanje želimo i sa našim sugrađanima mađarske nacionalnosti. Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila istorijske rezultate na zajedničkom sagledavanju i razumevanju hiljadugodišnje zajedničke istorije Srba i Mađara. Mađari koji žive u Srbiji dragocena su spona sa prijateljskom i partnerskom državom Mađarskom, sa kojom gradimo stratešku saradnju koja će tek doneti zrele plodove na kulturnom, ekonomskom, vojnom i svakom drugom planu.
Brojna romska zajednica u našoj zemlji daje sve veći doprinos našem društvenom životu i biće predmet posebne državne pažnje, kako bi se nastavilo sa njenim ekonomskim, obrazovnim, kulturnim i svakim drugim jačanjem i uključivanjem u društvene procese.
Nastavićemo praksu intenzivnog dijaloga i kvalitetnih politika usmerenih ka albanskoj nacionalnoj manjini, sa ciljem da ona uzme puno učešće u svim razvojnim procesima koji se odvijaju u našem društvu, ali nećemo zapostaviti ni prava i potrebe naših sugrađana koji čine manjine brojne nacionalne zajednice, poput Slovaka, Hrvata, Rumuna, Bunjevaca, Vlaha, Makedonaca, Goranaca, Rusina i svih ostalih koji sačinjavaju mozaik nacionalne raznolikosti naše zajedničke zemlje Srbije.
Republika Srbija je u proteklom periodu napravila istorijske iskorake u oblasti sporta. Zahvaljujući sistemskoj podršci države, naši sportisti i sportiskinje beleže izuzetne uspehe na najznačajnijim međunarodnim sportskim takmičenjima. Srbija je prepoznata kao pouzdan partner u organizaciji najvećih globalnih sportskih događaja.
Dame i gospodo, braćo i sestre, iako neki bezuspešno pokušavaju da ospore rezultate progresa i napretka koje smo načinili poslednjih godina, ipak je jasno da se mi nalazimo u dobu nacionalnog i ekonomskog poleta. Poštovanje u inostranstvu koje smo zadobili u periodu vodstva predsednika Vučića jeste istorijsko. Danas Srbija ravnopravno komunicira i sa istokom i sa zapadom, kao i sa severom i sa jugom planete. Takvu Srbiju, koja gradi ka uspehu, pokušavaju da destabilizuju oni centri moći koji nam ne žele ništa dobro. Mi se nalazimo u prelomnoj fazi naše državne i nacionalne obnove i sada moramo na unutrašnjem planu uspostaviti red i puno poštovanje Ustava i zakona.
Besmrtni Kralj Petar Prvi oslobodilac govorio je: „Ustav i sve ustavne garantije za slobodu i prava naroda, te osnove pravilnog i sretnog razvitka i napretka narodnog i državnog života za mene su svetinje koje ću vazda najbrižljivije poštovati i čuvati.“ U toj rečenici vidim jednostavan i jedini ispravni program za onoga kome ovaj dom treba da ukaže poverenje.
Ustav je dokument na čijoj pravilnoj primeni ću neprestano insistirati. Kada to kažem, i sa ovog mesta jasno i glasno napominjem da su autonomne pokrajine Kosovo i Metohija kao i Vojvodina sastavni deo teritorije suverene Srbije, da je obaveza svih državnih organa da zastupaju i štite državne interese Srbije na Kosovu i Metohiji, u skladu sa Ustavom. Ovoga se načela u Srbiji moraju pridržavati svi. Da je Republika Srbija država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive jednako i ravnopravno i da mora da funkcioniše vladavina prava, socijalne pravde, građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.
Poštovani narodni poslanici, predlažem da članovi buduće Vlade Republike Srbije budu: Siniša Mali, za prvog potpredsednika Vlade i ministra finansija; Ivica Dačić, za potpredsednika Vlade i ministra unutrašnjih poslova; Adrijana Mesarović, za potpredsednika Vlade i ministra privrede; prof. dr Dragan Glamočić, za ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Sara Pavkov, za ministra zaštite životne sredine; Aleksandra Sofronijević, za ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture; Dubravka Đedović Handanović, za ministra rudarstva i energetike; Jagoda Lazarević, za ministra unutrašnje i spoljne trgovine; Nenad Vujić, za ministra pravde; Snežana Paunović, za ministra državne uprave i lokalne samouprave; Demo Beriša, za ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog; Bratislav Gašić, za ministra odbrane; Marko Đurić, za ministra spoljnih poslova; Nemanja Starović, za ministra za evropske integracije; prof. dr Dejan Vuk Stanković, za ministra prosvete; dr Zlatibor Lončar, za ministra zdravlja; Milica Đurđević Stamenkovski, za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja; Jelena Žarić Kovačević, za ministra za brigu o porodici i demografiju; Zoran Gajić, za ministra sporta; Nikola Selaković, za ministra kulture; Milan Krkobabić, za ministra za brigu o selu; akademik Bela Balint, za ministra nauke, tehnološkog razvoja i inovacija; Husein Memić, za ministra turizma i omladine; prof. dr Boris Bratina, za ministra informisanja i telekomunikacija; Darko Glišić, za ministra za javna ulaganja; Novica Tončev, za ministra bez portfelja; Đorđe Milićević, za ministra bez portfelja; Usame Zukorlić, za ministra bez portfelja; dr Nenad Popović, za ministra bez portfelja i Tatjana Macura, za ministra bez portfelja.
Moja nada i vera jesu da će moj rad biti od koristi za srpstvo, za moj mili narod u kome sam rođen, kako je to govorio Nikola Tesla. Ja ću se ovoga programa držati dok Srbija bude smatrala da sam joj ja i moj kabinet potrebni. Biću verni sluga svoje domovine i njen predani delatnik i radnik. Pobeda Srbije biće jedino merilo naših zajedničkih napora. Ona jedina mora biti večna, sigurna, snažna i spokojna i njoj jedinoj moramo podrediti sve. Sve ovo što rekoh, neka tako bude, tako nam svima Bog pomagao.
Neka živi večno slobodna i nezavisna otadžbina naša Republika Srbija!
Hvala vam.

Hvala vam.
Čuli smo program i predlog sastava Vlade koji je izneo gospodin prof. dr Đuro Macut, kandidat za predsednika Vlade.
Sada, saglasno članu 269. Poslovnika, otvaram pretres o kandidatu za predsednika Vlade, programu kandidata za predsednika Vlade i kandidatima za članove Vlade.
Narodni poslanik Miroslav Aleksić, po Poslovniku.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Republike Srbije, uvažene ekselencije, dame i gospodo narodni poslanici, u skladu sa članom 97. Poslovnika o radu Narodne skupštine, predlažem predsednici da se duplira vreme za raspravu o izboru nove Vlade, i to iz dva razloga. Prvo, zbog stanja u društvu i duboke krize u kojoj se društvo nalazi i zahteva ozbiljan pristup i raspravu o svemu tome, a drugo zbog toga što je gospodin Macut neverovatno uverljivo i izražajno izneo svoj predlog rada Vlade i ekspoze. Tako da, mislim da zahteva posebnu pažnju da sa duplim vremenom debatujemo o tome, jer koliko sam ja shvatio, on ni sam ne veruje u ovo što je pročitao. Zahvaljujem.

Hvala vam.
Stavljam na glasanje vaš predlog.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: za – 38, protiv – niko, uzdržan – niko, nije glasalo 158, od ukupno prisutnih u ovom trenutku 196 narodnih poslanika.
Konstatujem da se vaš predlog odbija.
Prelazimo dalje na rad.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Branko Pavlović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poslanička grupa Mi – Glas iz naroda neće podržati Vladu i glasaćemo protiv.

Više puta u javnosti smo rekli da postoje konceptualne razlike u shvatanjima različitih politika i ovo je prilika da sada otvorimo tu diskusiju i ukažemo u čemu se sastoje te konceptualne razlike.

Mandatar je na kraju, s punim pravom, rekao da sve mora da bude podređeno otadžbini Srbiji, i mi to apsolutno podržavamo, ali je sporno da li je rukovođenje MMF-a zapravo našom Narodnom bankom Srbije u korist Srbije? Da li je u korist Srbije to što imamo 90% bankarskog sektora u vlasništvu stranih banaka? Da li je u korist Srbije to što prodajemo Generalštab, da bi stranci tu zidali hotel? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali PKB strancima? Da li je odbrana Srbije kad smo prodali Komercijalnu banku strancima? Da, mi nismo u NATO paktu, ali imamo najveći nivo saradnje koji neka država može imati sa NATO paktom ako nije član NATO pakta. Jel to u interesu Srbije i u interesu odbrane otadžbine?

Da, mi nismo uveli sankcije Ruskoj Federaciji, ali smo spustili našu ekonomsku saradnju, prepolovili je, sa Ruskom Federacijom, kao da jesmo uveli sankcije Ruskoj Federaciji. Jel to u interesu Srbije? Ili, recimo, sasvim na pojavnoj ravni, da li je gospodin Šutanovac, kao predlog za ambasadora u Vašingtonu, odbrana Srbije? Jel to ono što građani očekuju, kada se kaže – odbrana Srbije?

Ovaj ekspoze ima mnogo umereniji odnos prema Evropskoj uniji i to pozdravljam, međutim, nažalost, ekstremisti koji danas vode Evropsku uniju pretiču dobre namere koje je mandatar izneo u svom ekspozeu. Oni su nosioci i daljeg ludila nanošenja strateškog poraza Ruskoj Federaciji. Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc i izvan Evropske unije naravno gospodin Starmer, premijer Velike Britanije.

Upravo Brisel, upravo predsednik Francuske Makron, upravo gospodin Merc, i izvan EU, gospodin Starmer, premijer Velike Britanije, to od Srbije zahteva veoma rezolutni stav, jer neće biti mesta za jednu ravnopravnu, uvaženu Srbiju, sa ovakvim tendencijama u EU. Nismo mi krivi za to što je gospođa Kalas na čelu za međunarodne odnose, čija rusofobija je dostigla neonacističke ideologije, ta EU o kojoj mi danas govorimo je dovela sebe do neonacističkih stavova, samo što su Jevreje zamenili Rusima. Otuda je na simboličkoj ravni veliki nedostatak ove vlade što u njoj nije gospodin Vulin, ne zbog odbrana lika i dela gospodina Vulina, nego zato što su nam osiono rekli da očekuju da neko ko je ovde veoma jasno profilisan za BRIKS, neće biti u budućoj vladi, i nema ga u ovoj vladi koja se predlaže. To je zapravo, popuštanje pred najcrnjim i najtanjim politikama u svetskim razmerama, ako ne računamo gospodina Netanjahua i Izrael. Ništa gore i crnje na međunarodnoj sceni je danas na svetu uopšte nema od lidera EU.

Vi ste imali gospodina Merca koji poziva Ukrajinu da ruši Krimski most, što je uvod u dostavljanje „taurus“ raketa, kako bi se to izvelo, što nas onda vodi do nesluđenih budućih eskalacija.

Prema tome, pozdravljam to što ste ublažili euforiju i entuzijazam prema EU koji je provejavao ranije u politici vladajuće grupacije, ali vreme vas pretiče. Ovde će se svet podeliti, na one koji su za BRIKS, kao jedini model tog međusobnog razumevanja, uvažavanja i pravde o kojoj ste govorili, i svih onih koji su protiv.

Otuda je zaista veoma važno kada govorite o vojsci, vi ponovo nemate jasan stav u pogledu vojnog roka. Vi kažete, stvorićete se uslovi koji će omogućiti da se onda uključi nova regrutacija, novi vojnici, ali to je sve maglovito. Pa, da li nedostatak vojnog roka jača otadžbinu Srbiju? Koliko godina treba da pričamo o tome. U prošloj Vladi je bila ideja o vojnom roku od 75 dana. To je apsolutno neprimereno. Mi imamo dokaz iz 1999. godine, da je vojni rok od godinu dana stvorio od mladih ljudi borce jednakog kvaliteta, borbene sposobnosti kao i pripadnici specijalne 63. padobranske brigade. Na Košarama i Paštriku se pokazalo koji vojni rok je nama potreban, godinu dana i nema razloga da se o tome debatuje. U vašem ekspozeu vi nemate uopšte jasan odgovor šta i kako u tim situacijama radimo.

Kada ste govorili o Republici Srpskoj i Dejtonskom sporazumu, apsolutno podržavamo vaše razumevanje neophodnosti miroljubivih odnosa, želje da imamo najbolju moguću saradnju i sa Bošnjacima i sa svim drugima, uključujući naravno, kada govorimo o Kosovu i Metohiji sa Albancima, ali nažalost, stvari idu suprotno. Destabilizacija Republike Srpske dolazi od vodećih snaga EU, sada kada Amerika više nije, ili očekujemo da neće biti na tim pozicijama, do juče je to bila i Amerika.

Pitanje za vašu Vladu je – šta Srbija radi ako krene hapšenje Dodika? To nismo čuli. To je neophodan odgovor, ne zato što neko želi sukobe, ne zato što ne želimo najbolje moguće odnose u osnovi, sa našom braćom Bošnjacima, u osnovi, nego zato što druga strana hoće eskalaciju i jasan odlučan stav Srbije, vi ste se zadržali kao moralna snaga, je daleko od potrebnog u ovom trenutku. Daleko od onoga što je izazov, što je realno pred nama. Vrlo ozbiljna namera eskalacije čitavog regiona i apsolutno ugrožavanje srpskog naroda da ima pravo da bira svoje predstavnike u Republici Srbiji. Tu se naravno nadovezujemo na slične takve tendencije Albanaca kojima takođe želimo najbolje moguće odnose, tačno kako ste rekli u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244, ali ne možete kada druga strana potpomognuta upravo ovim zapadnim faktorima kojima Srbija teži da se priključi, žele eskalaciju i žele sukobe.

U delu u kome govorimo da se ne slažemo oko ekonomske politike, to ću ukratko reći upravo na temi EKSPO-a odnosno svih onih investicija koje zbirno zovemo EKSPO iako naravno, da kažem sam sajam čini oko sedam posto tih investicija ili nešto manje od toga. Gde je razlika? Zašto je drugačija ekonomska politika moguća i poželjna? Zato što u tom paketu imate potpuno pogrešno utvrđene investicione projekte, kao što je nacionalni stadion. Za cenu izgradnje nacionalnog stadiona Srbija je mogla da reši vodosnabdevanje trajno, kvalitetnom pijaćom vodom za 400 hiljada ljudi u Banatu, umesto toga opredelili ste se za nacionalni stadion. To je ogromna razlika. Ogromna razlika je naravno u tome što Fiskalni savet kaže da mi trošimo otprilike duplo više para nego što su tržišne cene kada investiramo iz budžeta.

Drugim rečima, dobar deo tog novca nikada nije ni trebalo da se Srbija zaduži da bi investirala jer je on zapravo koruptivni i time bismo umesto 17 milijardi došli na mnogo niži iznos nego što je potrebno da bismo postigli dobre projekte. Na primer tunel kroz Frušku goru je odličan projekat i ne treba nam 17 milijardi. Ključna razlika je u tome u tom ostatku od deset milijardi investicija. Dobar deo, pola toga može da ide iz primarne emisije, prodajom obveznica Republike Srbije što u ovom modelu koji se primenjuje nije moguće i zabranjeno je zakonom. Dakle, NBS je pod pritiskom MMF zabranjeno da koristi monetarne mehanizme koje Evropska centralna banka koristi, koje koristi FED, koje koristi Engleska banka i sve druge velike centralne banke, zabranjeno.

Da to možemo mi uopšte ne bismo morali da se zadužimo u devizama, odnosno indeksirano u devizama za više od pet milijardi evra za iste dobre projekte koji su u paketu, ne 17,8 nego ne više od pet i postigli bismo sve dobre efekte, jer tu naravno ima veoma veliki broj dobrih projekata. Treba država da investira u infrastrukturu, ali gde je ključna razlika i tu ću sada stati da bih ostavio vreme kolegi Stanojeviću kasnije tokom rasprave, razlika je u tome što mi ne razvijamo naša preduzeća. Kada već imamo potrebu da veoma mnogo investiramo kao država za razvoj infrastruktura Srbije, a imamo tu potrebu, onda se razvijaju domaća preduzeća i oni postaju nosioci svih tih poslova i na taj način nemate odlivanja nikakvog profita nigde i postižete neuporedivo bolje efekte i postižete taj razvoj tehničke inteligencije kojom onda postoji privreda koja može da je apsorbuje i može zapravo da da jedan ukupan razvoj za nadalje.

Dakle, samo ukratko sam rekao o ključnim konceptualnim razlikama zbog čega mi nećemo podržati ovu Vladu. Hvala vam.

Hvala vam, poštovani narodni poslaniče.
Reč ima narodni poslanik, Aleksandar Jovanović. Izvolite.

Zdravo živo svima!

Kad vas čovek ovako pogleda, više podsećate na neki raspali "seknd hend" nego na novu Vladu. Nema tu ništa novo.

Pre nego što krenemo na ono što nas najviše zanima, a to je ekologija, mi smo Ekološki ustanak, želim, gospodine Macut, da vam prenesem poruke meštana sela Ušće, to je selo nadomak Kraljeva, kojima je Aleksandar Vučić 2021. godine obećao da neće doći do izgradnje projekata "Gradina 2 S-4", a šta ste naumili, gospođo Damjanović, eks Damjanović, pričaćemo posle i o tome. Rešili ste da izgradite branu 30 metara visoku, da ujezerite Studenicu, da napravite jezero kilometar i po, koje će doći praktično na kilometar-dva od manastira Studenica. Aleksandar Vučić, mogu da pustim taj snimak, to mi nećete dozvoliti, je obećao tim ljudima koji su glasali za njega, da do tog projekta neće doći.

Ja sam bio tamo u nedelju i oni su mi rekli da vam prenesem poruku - oni su besni, ljuti, uplašeni, jer su verovali predsedniku Vučiću. Verovali su mu i ljudi iz Rakite, koje je Aleksandra eks Damjanović gurnula u cev.

Ja vama dve godine pričam da će vam se desiti sveopšta pobuna. Ponašate se prema ljudima, gazite preko svakog osnovnog ljudskog dostojanstva. Šta sad da kažem ja ljudima iz Ušća? Obećao im predsednik, a ja da im obećam da toga neće biti. Šta ti ljudi treba tamo da rade? Oni su priterani uza zid, jer su verovali vašoj stranci, verovali predsedniku Vučiću, verovali vama, gospođo Brnabić.

Gospodine Macut, kako vi mislite da lečite ovo? Ja vam kažem da ćete imati opet ove scene kao i na ulicama Novog Sada. Ljudi tamo neće dozvoliti da im nestane Studenica. Ej, Studenicu ste našli da gurate u cevi, a kako to izgleda, gospodine Macut, mene zanima pre svega ovde ekologija.

Kažete da je zelena Srbija neminovnost. Ako reditelj ovog prenosa može samo da pogleda kako izgleda sliv na Goliji, sliv Ibra, to su reke u slivu Ibra. Evo kako izgleda Brezanska reka, pogledajte kako je izgledala ranije, a pogledajte kako izgleda sada.

Gospođo Damjanović, koliko ste reka sahranili? Zamajavate nas sedam godina, lažete narod u Rakiti, a na kraju je sve završilo u cevima. Za to se, gospođo Damjanović, za to što ste vi uradili ide na robiju. A znate zbog čega? Evo da vam pokažem zbog čega.

Jel znate šta je ovo na slici? Molim reditelja da vrati ovo u kadar. Ovo je antierozivna brana, gospođo Damjanović, koja služi da kad dođu velike vode sa Ruja, gore sa 2000 metara, voda i kamenje ne zatrpaju meštane sela Zvonce koje se nalazi ispod ovog objekta. Vi ste kandidat za Zabelu, gospođo Damjanović, isto kao i vaš prethodnik Vesić. Vi ste ugrozili živote na stotine meštana sela Zvonce koje se nalazi ispod ove antierozivne brane. Po kom to zakonu vi ugrožavate živote ljudi? Ja vam kažem da će vam se desiti ono isto što se desilo u Novom Sadu, ako ovo pukne, a pući će, jer ste dozvolili Goranu Beliću da ovo probuši cevima u kojima je završila Rakinska reka, za koju ste obećali da nećete da gradite, kao i vaš predsednik Vučić. To je obećao kad smo se videli onomad, pre sedam godina. Obećao je i meštanima Ušća da neće biti sahranjena Studenica. Baš vas briga.

Pričate o rušenju države, pričate o nepoštovanju institucija. Rušenje države je, gospodine Selakoviću, ministre kulture, kada Vlada Republike Srbije pre godinu dana izbriše status objekta tj. spomenika kulture sa Generalštaba. Po kom ste zakonu vi doneli odluku da Generalštab više nije pod zaštitom kao spomenik od kulturne vrednosti?

Gospodine Dačiću, jel tu? Nije. Evo, pitanje za njega - po kom to zakonu BIA upada u Zavod za zaštitu spomenika kulture? Po kom to zakonu vi poklanjate Generalštab? Tu će vam se desiti takođe pobuna, pa ćete onda ove mučene policajce, Gašiću, i vojsku da šaljete na narod. Šta mi treba to da radimo? Mi smo ustaše, mi smo izdajnici, mi smo neprijatelji. Evo šta piše "Informer".

Kako vi, gospodine Macut, mislite da vodite dijalog? Gospodine Macut, vama se obraćam - kako vi mislite da lečite ovo društvo? Da vodite dijalog motkama u glavu? Da studente gazite džipovima? Da ljude svaki dan prozivate najgorim mogućim kvalifikacijama?

Evo šta radi "Informer", ako može kadar na mene. Ovo je "Informer" nekoliko dana nakon tragedije u "Ribnikaru", gde piše - Prete ubistvima i silovanjem dece. Jel vi tako mislite da vodite dijalog? Nema tog dijaloga kad svaki dan onaj Vučićević sa "Informera" sipa najgore laži i doliva vatru na ionako besan narod.

Ljudi su pod pritiskom. Ogroman je pritisak na svakog čoveka. Ogroman je pritisak na vas iz vlasti. Ogroman je pritisak na nas iz opozicije, na policiju, na studente, na svakog građanina. Jel ovo način da se vodi dijalog, gospodine Macut? Ovo mora da nestane. "Informer" više ne sme da truje narod. Šta će da se desi ako nekom odleti glava? Ko će biti kriv za to i ko će da zaustavi građanski rat u Srbiji?

Ja mogu da budem mnogo oštriji, kao što znate, ali ne želim. Gospodine Macut, ja na vama mogu večeras da zaradim milion lajkova, pregleda, itd. Ali, to mi nije cilj. Ljudi, zaustavite se!

Evo šta kaže dalje - Uvreda za čitav srpski narod, studenti, blokaderi, na dan osnivanja NDH. Vi tu decu proglašavate ustašama. Recite onom vašem Vučićeviću da se smiri, jer to što on radi je bure baruta, taj "Informer".

Smešno, jel tako? Samo se vi smejte!

Gospodine Vuče Stankoviću, vi ste novi ministar za prosvetu. Kako vi mislite da vratite decu u školu? Jel imate plan? Prvo ste ih gazili džipovima, pa je nekom geniju palo napamet da crta srednji prst po školama. Jel znate ko je to uradio? Kome je to tačno palo napamet? Onda ste ih proglašavali izdajnicima, ustašama, i sad bi da ih vraćate u školu, jel? Neće deca da idu u školu kad ih tako targetirate.

Ni jedno dete neće u školu sa takvim ministrima koji su u ovoj Vladi. A treba deca da idu u školu, naravno. Samo, vi ste krivi za to što ne idu u školu. Ne vi, vi ćete tek biti krivi, vi ste upali u ovo društvo kao i gospodin Macut, gospodine Stankoviću, u jedno krimi kolce, a kad jednom uđeš u to Vučićevo krimi kolce posle nema nazad, to da znate.

Gospođo Brnabić, pitanje za vas - šta je sa potpisima 38 hiljada građana protiv projekta Jadar "Rio Tinta"? I tu ćete imati sveopštu pobunu. Šta mislite, da smo mi to zaboravili? Ja vam kažem, nikome ovde nije cilj da se poubijamo između sebe ljudi, ali vi morate da odustanete od toga da lažete narod, da im otimate vodu, gazite preko svakog dostojanstva, vi morate da nađete način da ljude tretirate kao ljude, a vi ih tretirate kao brojke.

Gledam ovi što su došli kod vas na ovaj veličanstven skup, to su gladni ljudi, grabe se za one pljeskavice. Vi ste doveli gladne ljude, oni su dovoljno poniženi sa vaše strane.

Ja pozivam sve ove sa naše strane, da ih dodatno ne ponižavamo. Gospođo Pavkov, vi ste nova ministarka ekologije, šta ćemo da radimo gore sa Gradinom i Ušćem. Obećali ste ljudima da do tog projekta neće doći. Mi moramo da sačuvamo Studenicu, unakazili ste na desetine reka, gospođo Damjanović.

Izvršili ste potpuni ekocid, to je čista pijaća voda, dve trećine sveta skapava od žeđi, a vi vašim investitorima, kumu Nikoli i ostaloj ekipi dozvoljavate da čistu pijaću vodu gura u cevi i to je ta zelena agenda, gospodine Macut, to je ta zelena Srbija, koja je neminovnost, gde nam nestaju reke. Ovde će biti rat za vodu, ovde će biti rat za čist vazduh, vi ste doktor, gospodine Macut, pričajte samo vi sa Sinišom Malim, a 15 hiljada ljudi ovde godišnje umre od posledica zagađenja vazduha i baš vas briga.

Zvekećete nekim frazetinama ovde u vašim ekspozeu, a to blage veze nema sa stvarnošću.

Gospođo Saro Pavkov, viđali smo se nekoliko puta i to što ste obećali, hajde jednom za početak ispunite, vratite ljudima rakijsku reku, nemojte da gradite to na Studenici, malo je što ste izgradili na desetine mini hidroelektrana u zaštićenom području Golije, u Nacionalnom parku Kopaonik, sahranili ste bre na desetine reka, zaustavite se više. To što radite je zločin nad prirodom i nad ljudima.

Ne želim nikome ništa loše, zaista, ali budete li nastavili, imaćete sveopštu pobunu i narod to neće više trpeti i gledati mirno. Hvala.

Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, nisam želela da vas prekidam, samo dve stvari da vam kažem.
Da vas podsetim da samo mandatar može da odgovori, te vas još jednom molim da pročitate Poslovnik Narodne skupštine i da vidite po članu 96... Dakle, bez veze se obraćate ministrima koji ne mogu da vam odgovore. Mandatar može da vam odgovori.
(Aleksandar Jovanović: Ne želim da mi odgovore.)
Postavljate pitanje, a očekujete verovatno odgovor. Ne postavljate uzalud.
Nisam želela da vas prekidam.
Druga stvar, član 107. ste takođe prekršili - na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje, ali nisam želela da vas prekidam zato što cenim sveukupnu atmosferu danas i trudiću se da budem maksimalno tolerantna zato što učestvujete u radu i zato što koristimo reči, a ne vuvuzele, tako da ću biti maksimalno tolerantna.
Pravo na repliku, narodni poslanik Milenko Jovanov.
Izvolite.

Ovo jeste bilo neuobičajeno obraćanje kolege, budući da su sva njegova obraćanja do sada bila bujica uvreda i to onako najprizemnijih uvreda i ovo zaista zaslužuje na neki način podršku, kao što zaslužuje i podršku i to što se vratio u parlament, jer, podsetiću, mesecima nije dolazio. Rekao je da nema nameru ovde da sedi i ovo jeste ohrabrujuće i to što je došao ponovo u Skupštinu. Doduše, to pokazuje koliko su dosledni sopstvenim odlukama i način na koji je diskutovao, držao se nekih tema koje je zastupao. Ono što samo predstavlja problem u svim tim temama to je da je tako svojevremeno zastupao i projekat ili problem, kako je on to nazivao, vezan za Temsku i on je isto tako govorio, isto tako upozoravao, isto tako pretio, isto tako govorio da će biti zatvora, da će biti ovog da će biti onog, a onda se posle toga sve završilo tako što ga je izvesni gospodin Lilić optužio da ga je prevario, da ga je obmanuo i sada neće očima da ga gleda, tako da sve to što ste čuli, gospodine mandatare, kandidati za ministre u Vladi, uzmite sa velikom rezervom i treba dobro proveriti šta se tu stvarno dešava.

Što se tiče ovog ponižavanja građana koji su prisustvovali skupu koji se održao u subotu, to smo imali prilike da gledamo svih ovih dana i to je razlog zašto vi nikada ne zbog ovih milion lajkova kojih ste se odrekli, a ja znam da sve što radite, radite zbog lajkova, svi vi, i to vam je jedino što vam je bitno, ali ne shvatate da lajkovi nisu glasovi u glasačkoj kutiji. To što prezirete narod koji nije za vas govori o vama i govori zašto nikada nećete moći da pobedite. Među tim građanima ima nekih koji su glasali za stranke koje sede sa te druge strane i više ne glasaju i to je u politici uspeh kada onoga koji nije za tebe prevedeš na svoju stranu, a vi te građane vređate i samo nastavite dalje da radite, jer će vas to dalje voditi u neuspehe.

Najzad, ja se izvinjavam što su žene spremale neke kiflice, što su neki ljudi pekli pljeskavice, što je na tom skupu bilo prilike da se pojede i popije, a izvinjavam se posebno zato što nismo pekli prasiće i nismo bili deo vaše elite koja je poznata po tome da na svojim skupovima okrene prase, dva, tri i to je onda dokaz velikog uspeha i to ne radite zato što ste gladni nego šaljete poruku, šta? Hvala vam.