Hvala.
Kolege narodni poslanici, kandidati za ministre, Vlada koja bi ovde trebala da bude izglasana narednih dana biće osma Vlada za vreme vlasti SNS, za ovih nepunih 13 godina. Da je sve normalno u ovoj državi, tek bi četvrta Vlada krckala prvu godinu svog mandata. Nijedna prethodna Vlada nije pala zato što vam se raspala koalicija, imali ste većinu. Te vlade su padale zato što je neko procenjivao da mu treba učvršćivanje lične vlasti ili zato da bi zabašurio brljotine koje su se dešavale tokom tih nepotpunih mandata.
Ovo je Vlada lošeg kontinuiteta, tu nema nikakve dileme. Od 30 ministara, imate 18 koji su ostali na svojim pozicijama. Ukupno 20 starih ministara. Žao mi je što u novoj Vladi nema nekih omiljenih mojih ministara iz prošlog saziva. Recimo, nema Aleksandra Vulina. On je ipak bio najzabavniji od svih, on je nezamenjiv u nekoliko disciplina, u disciplini bavljenja srpskim svetom. Ko će sada da se bavi tom temom? Ja koliko razumem, to je i dalje ostala politika ove vlasti. Hoće li to gospodin Beriša da radi? Hoće li to gospodin Bratina? Ko će da se bavio tom temom?
Nema tu ni gospođe Slavice Đukić Dejanović. Ako nema Vulina, to baš nije dovoljan razlog da nema ni nje. Gde su mogla tri doktora, mogao je i četvrti. Šta je problem? Možda će trebati neki konzilijum i u ovoj Vladi.
Zamalo da zaboravim Miloša Vučevića. On doduše nije bio puno primećen ni dok je bio premijer. Ja se nadam da će sada dobiti neki posao koji zna da radi.
Pogledao sam biografije predloženih kandidata. Najbogatija je biografija gospodina Vujića. Govorim o sadržaju, o stranicama, gotovo je tri puta veća od biografije Ivice Dačića. Gospodin Dačić je bio jako skroman. Biografija kao da je pripravnik, nema razloga, vi iza sebe imate solidan staž.
Biografija gospodina Beriše je veoma kratka, ali efektna. On je jedini od ministara izgleda koji ima vozačku dozvolu, ne samo B, nego i C i E kategoriju i to ponosno naglašava.
Detaljnu biografiju je priložio i ministar Gašić. Nije mi jasno zašto, svi ovde znamo ko je Bratislav Gašić. To zna i Aleksandar Vučić, Gašić je jedan od ljudi kome ni Vučić ne sme ništa. Nema razloga da bude ovako opširna biografija. To je gospodin Glišić jako dobro shvatio. Njegova je vrlo skromna. Svi znamo ko je gospodin Glišić i on je vrlo skromno to i napisao, nije bilo potrebe da detaljno opisuje.
Jasno mi je da je gospođa Pavkov to napisala nešto opširnije, da je navela sve uspehe iz srednje škole i sa fakulteta. Biografija Milice Đurđević Stamenkovski je uznapredovala u odnosu na onu kad je birana prethodna Vlada. Tada je imala sedam redova, a sad ima 22. Jedina razlika u odnosu na onu prethodnu gde je pisalo da se rodila, završila školu i kandidovala za predsednika, ovde piše da je bila i ministarka, ali detaljno.
Pogledao sam i biografiju Dejana Vuka Stankovića. Dok je nisam pročitao, mislio sam da je gospodin Stanković imućan i dokon čovek koji ima tu volju i želju da bude po televizijama, da objašnjava stvari ili da mu je to profesija. Iskreno nisam znao da ste univerzitetski profesor, ovo mi je sasvim novo, a sad kad sam sve ovo čuo, jako mi je teško i da povežem da ste vi čovek koji se bavi obrazovanjem ljudi koji treba da se bave vaspitanjem. Pretpostavljam na osnovu svega što sam čuo da vas je za ovu funkciju kvalifikovalo ovo što ste se opredelili kako bi vi rešavali ovaj studentski protest. To, naravno, govori i o vama i o toj kvalifikaciji, ali i o onome ko vas je predložio i ponudio vam tu dužnost i tu funkciju.
Ja mislim da je, s obzirom da ima nekoliko ljudi koji su predloženi u sastav ove nove Vlade i gde su oni očigledno podložni ozbiljnoj kritici, da je to svesno urađeno, kako bi se odvukla pažnja od nekih mnogo ozbiljnijih problema. To je metodologija koja nije nepoznata, ali pokazuje izvesnu dozu, ako ne i preveliku dozu neozbiljnosti u rešavanju problema u kojima se Srbija nalazi.
Biografija mandatara profesora Macuta je svedena i nenametljiva. Kada bi joj se dodale naučne i stručne reference koje, uveren sam, profesor poseduje, bila bi primerena uz aplikaciju za direktora bolnice, pa i kliničkog centra. Problem je u tome što se profesor Macut ne kandiduje za direktora bolnice, nego za premijera.
Nažalost, u priloženoj biografiji nema nijedne reference koja bi ukazivala na vaše menadžerske reference i kvalifikacije u upravljanju velikim sistemima. Nema nijedne reference koja bi ukazivala da ste se bavili ili pokušali baviti nekom javnom delatnošću čak ni kao volonter. Doduše, u biografiji ne piše ni kad ste rođeni, što je dosta neobično za našu praksu. U Srbiji uglavnom muškarci pišu kad su rođeni, ali to može da se nađe.
Prilično sam uveren, kao što sam već rekao, da je vašim transferom iz medicinske struke u politiku izgubila i struka i politika, ali to je vaš izbor. Sudeći po priloženoj biografiji, niste bili aktivni ni u strukovnim udruženjima čak u Srbiji, piše samo neka angažovanja u inostranstvu. Ne piše da li ste bili nekad aktivni u studentskoj organizaciji, u savezu socijalističke omladine, u savezu komunista, u Titovim pionirima, u izviđačima, u podmlatku srpskog četničkog pokreta, SPO. Znate, to je generacijska stvar, vi ste 1963. godište, morali ste negde nekad biti. Morali ste nekad biti angažovani u nečemu. Sad ste se pojavili kao niotkud. Ispada da vam je ceo život bio posao – kuća – posao, dosta neobično. Ništa ni kućni savet, ni menjanje sijalica, ni udruženje ljubitelja ptica, ništa. Razni ljudi imaju razne navike, ali baš je čudno. Ispada da ste vi sad u poznim godinama odjednom osetili taj neki poriv da se bavite javnom delatnošću i da vam je probuđen osećaj dodeljene životne misije iz nekog skupa kojim bi se bavila protestantska etika. Ako je to u pitanju, svaka vam čast.
Postavlja se pitanje zašto bi neko poverovao čoveku koji nema ništa od tih referenci, ali s druge strane, nema razloga eventualno ni da vam ne poverujemo, jer nas vi nikad niste slagali do sada. Problem je što mi ne možemo da poverujemo čoveku koji je vas predložio. On nas je slagao previše puta. Za njega svakako vredi ona narodna izreka – slaže čim trepne, ili češće nego što trepne. U njegovom slučaju je to baš tako, zato što on češće laže nego što trepće.
Kako verovati čoveku koji je tako relativno nedavno promovisao plan „Srbija 2025“? Kako se primicala 2025. godina on je isti plan promovisao pod nazivom „Srbija 2027“. U subotu je tu istu priču krstio kao plan „Srbija 2035“. Rekao je: „potreban nam je plan do 2035. godine i zato nam je tu potreban novi pokret“. On je rekao i da ćemo 2035. godine imati prosečnu platu u Srbiji 2.000 evra. Podsećam da je 20. januara 2024. godine izjavio da će prosečna plata u Srbiji do kraja 2027. godine biti 1.800 evra i više. Znači, ispada da ćemo mi od 2027. do 2035. godine imati povišicu u platama prosečnim samo za 100 evra. Nije neko obećanje vredno pažnje.
Na kraju, kako verovati čoveku koji je pucao u svoj narod iz soničnog oružja 15. marta, i to u narod koji je mirno protestvovao i to za vreme petnaestominutnog ćutanja?
Sastav ove Vlade i njen mandatar su dokaz da Vučićeva privatna stranka još jednom nije bila u stanju da iznedri kandidata…
Gospođo Brnabić, možete li da obezbedite red, molim vas?
Hvala vam.
… da ta privatna stranka nije bila još jednom u stanju da iznedri kandidata za mandatara i da je morao da potraži glumca u nekom drugom pozorištu.
Potpuno sam uveren da ovako sastavljena Vlada ima obeležja Vučićevog pokušaja da ta Vlada bude njegova i prelazna i ekspertska. Prelazna ne zato da omogući izlaz zemlje iz krize, iz ovog jednog nenormalnog stanja u stanje normalnosti, nego da omogući da prođe ovo leto, dok ne ojača taj pokret koji pravi, kako bi se izašlo na neke izbore, jer sa SNS-om očigledno više ne može da se izađe na izbore. Ekspertska, tako što je za ovu Vladu napravljeno tih par kadrovskih akvizicija sa ljudima koji su ostvareni u svojim strukama i koji do sad nisu imali takvu očiglednu bliskost sa SNS-om, jer oni koji su imali verovatno ne bi bili mnogo upotrebljivi da im bude dominantan taj prizvuk ekspertske. Na neke se ovo, naravno, odnosi.
Jasno je da ni ova Vlada neće biti tu da vlada, nego da izvršava. Kao što se sećamo, Vučić je i prilikom već izbora prethodne Vlade najavio da će ona biti rekonstruisana. Sad to nije morao da kaže, prilično je očigledno da će ova Vlada trajati nekoliko meseci.
Iz govora mandatara ja bih izvukao nešto što me je učinilo srećnim. U njegovom govoru i ovom što je napisano, proverio sam, litijum se uopšte ne spominje. Gospodine Macut, svaka čast na tome. Ako to neće biti politika ove Vlade, vi ipak zaslužujete pažnju.
Bez obzira na sve to, dobro bi bilo da se kandidati za ministre u ovoj Vladi prisete one naše stare narodne izreke – ko se u kolo vata u noge se uzda. Ja ne znam u šta se vi uzdate, jer u vrlo opasno kolo ste se uhvatili, nadam se da vam je to jasno.
Jasno je da je ovaj režim nespreman na racionalno sagledavanje dubine krize i da ovo kako postupa, uključujući i ovaj pokušaj da se napravi nova stara Vlada, nije pokušaj da zemlja izađe iz krize, nego da se kupi vreme. To je bilo dosta očigledno i načinom na koji je ova vlast pristupila onom protestu, veličanstvenom protestu 15. marta koji je bio miran, nenasilan, masovan. Vlast se spremila da se sa učesnicima protesta brutalno obračuna. Na svu sreću sve ono što je spremljeno nije urađeno zahvaljujući prisebnosti organizatora protesta, pre svega studentima.
Drugi dokaz tog nerazumnog odnosa je ovo što je bilo tokom nekoliko prethodnih dana, tokom održavanja onoga što sam ja nazvao „Ivkovom slavom“. Razumeo bih da je to bilo u čast, gospodine Macut, vaše krsne slave, Lazareve subote. To se onda ne bi slavilo ovako, ali očigledno nije tako bilo zamišljeno, ovo je bila prilično neuspešna „Ivkova slava“. Aleksandar Vučić je iskoristio tu slavu da bi pretio studentima, profesorima, tužiocima, sudijama, opoziciji. Tako se kriza ne rešava, tako se komplikuje. Mnogo vam je otežao posao koji ste uzeli da radite.
Tom prilikom ova vlast je uradila i nekoliko prilično neprimerenih poteza. Od ove važne institucije, od ove zgrade napravili ste vip toalet u koju su vaši vip ljudi ulazili preko crvenog tepiha. Falilo je još samo da postrojite gardu da vas pozdravi kad idete sporad sebe, što bi naš narod rekao. Potpuno neprimereno, neverovatno.
Da postoji ozbiljnost ne bi se pravila ta prelazna vlada da se pređe do na jesen i ekspertska, pozajmljujući nekoliko imena sa strane. Ne bi se tako pokušavala rešiti ova kriza koja je duboko raspolutila Srbiju tokom ovih 12, 13 godina vladavine SNS-a. Ne bi predsednik Vučić bio prinuđen da više računa na oslonac u kriminalnim strukturama nego na oslonac u snagama bezbednosti. To, složićete se, ipak nije normalno. Zašto više računa na oslonac u kriminalnim snagama bezbednosti? Zato što ovi ljudi rade za neku skromnu platu i sad već veoma iscrpljeni, sve ove mesece, dok su kriminalci samofinansirajući. To im je on omogućio.
Nažalost, gledaoci RTS-a nisu bili u prilici da se informišu o onome što mi kao opozicija predlažemo, šta je put za izlazak iz krize. Nadam se da se svi slažemo da je zemlja u krizi.
Kao što su rekle već kolege, nije tačno da opozicija hoće na vlast bez izbora. To svakako nije tačno. Mi želimo da se studenti vrate na fakultete, da se nastava nastavi, da deca idu u školu, da prosvetni radnici primaju normalnu platu, da prestanu ove pretnje i zastrašivanja na svakom koraku, da televizije počnu da liče, one koje mi finansiramo, pre svega, na normalan javni servis. To mi želimo. To očigledno prethodna Vlada nije bila u stanju da obezbedi. Sa ovakvom kadrovskom strukturom da ima 20 bivših ministara teško je poverovati da će tu nešto da se promeni.
Ono što mi predlažemo to je ono što smo mi nazvali prelaznom vladom narodnog poverenja. Slažem se sa nekim od vas ko je rekao da je potrebno poverenje. Ovo što mi predlažemo jeste pokušaj izgradnje tog poverenja, jer je to u interesu celog društva. To je u interesu i vas. Mi sada nemamo dovoljno tog poverenja, ali mi smo predložili kako i šta. Predložili smo koncept prelazne vlade u kojoj opozicija neće imati ni ministarska mesta. Rekli smo onima koji na javnoj sceni zagovaraju, kao što studenti zagovaraju, da u toj Vladi ne treba da bude ni vlast sa ove druge strane, da mi to ne možemo da obezbedimo. To moraju sa vama da vide. Meni to ne izgleda kao nešto što je sasvim izgledno, ali ne možete da kažete da mi nismo napravili iskorak ka razumnom izlasku zemlje iz krize.
Na vama je da vi uradite nešto, da vi nešto predložite. Ovo što radite je zatezanje. To ne vodi zemlju izlasku iz krize. Možete da menjate personalna rešenja, ako vam je politika ista, pokazalo se da to ne radi. Ako mislite da je sve što ste radili prethodnih godina bilo ispravno, a zašto se onda plašite te prelazne vlade koja ima zadatak da obezbedi normalne i fer izborne uslove. Ako ste bili dobri, pobedićete na tim izborima. Zašto zazirete od toga? U čemu je problem, ako ste toliko samouvereni?
Mi nismo imali priliku da se dokažemo. Bili smo opozicija. Ovo što sada radite, a nadam se da je i vama jasno, to je jedno pritiskanje federa. Svako ko pritiska feder mora da bude pažljiv i vodi računa da postoji šansa da taj feder odskoči i da ga povredi. Bilo bi dobro da razmislite o tome. Prevelik pritisak vršite na razne društvene strukture i profesore, srednjoškolske, i učenike, i studente, i opoziciju, i slobodne medije. To ne valja. Tako zemlja ne može da izađe iz krize.
Ovaj naš dolazak danas u Skupštinu za koji ćemo verovatno platiti deo političke cene kod ljudi koji podržavaju opoziciju je naš pokušaj da se urazumite i da nađemo izlaz iz ove krize. Mi predlažemo konkretno rešenje. Ako imate nešto oko čega možemo da se dogovorimo, predložite. Ovo što nudite, nije dobro. ovo je pokušaj da radite po starom. Manite se te „Alan Ford-ovske“ logike da je bolje biti 100 godina na vlasti nego jedan dan u zatvoru. Hvala vam.
