Prema tome, kada se nešto lepo pita, ja vas molim da odgovorite. Toliko znate evo bar kao profesor.

Hvala.

Hvala.
Samo da objasnim što se tiče ćaci, pošto je moja odluka, pa obrazlažem kao predsednica Narodne skupštine. Ne bih reč rekla da je rekao za mene ili za bilo koga ovde od nas.
Da, i mi smo ćaci. Znate, ćaci ne skaču kada im se kaže, ćaci misle svojom glavom. Znate, ćaci imenom i prezimenom stoje iza svojih stavova i ne kriju se iza anonimnosti, ali ovo što je uradio narodni poslanik Albijanić bila je čista kao suza diskriminacija nekih mladih ljudi, te je zbog toga dobio opomenu.
Žao mi je što to ne pozdravljate, već i vi tom podrškom činite diskriminaciju prema tim mladim ljudima, ali dobro, šta da radimo. Važno je da Srbija sve vidi.
Idemo dalje.
Reč ima Dušan Bajatović.

Hvala, uvažena predsedavajuća.

Drago mi je što se Dejan Vuk Stanković vratio unutra.

Nadam se da si dobro.

Moja koleginica Snežana Paunović biće ministar, pa sam ja dobio tu ulogu da budem novi šef poslaničke grupe ne znam dokle, ali biće tako.

Moram da komentarišem ono što je govorio naš kolega Albijanić. Znate, da nije bilo G17, da nije bilo pljačkaške privatizacije, da nije bilo otuđenja domaćih banaka, to nam je danas od najvećih privrednih problema, ja bih to… I „Galenike“, da. Znači, neko ko je imao takvu ulogu u onim vladama koje su bile pljačkaške i bile su protiv svega što je predstavljalo srpski nacionalni interes, danas je trebalo da opere svoju biografiju u jednom srceparajućem tekstu sadržanom od drugih tekstova koje je preuzeo od drugih pametnih ljudi.

Neka ostane zabeleženo da je to dobilo najveći aplauz. Svaka ptica svome jatu leti. To je suština.

Dalje, profesore Macut, ako smem da vam kažem, budite vi ponosni, ovi što pričaju – kadija te tuži, kadija ti sudi, njima dokazi ni ne trebaju. To je stalno tako. Vratiću se na to kroz ekspertsku Vladu.

Hoću da vas podržim. Ako želite da izvršite reformu pravosuđa i ako želite da izvršite reformu tužilaštva, pa ako su mogli Homen i ona ministarka Malović, ne znam što mi ne možemo. Odakle potiče to zlo tu? Od reforme koje je sprovodila DS.

Ako hoćete da izvršite reformu školstva, odnosno ukupno našeg obrazovnog sistema, znam da će to da mi zamere, uz sve što ste rekli ukinite Bolonju. Mi moramo da proizvodimo nosioce znanja, stvarne nosioce znanja, da vratimo institute, da vratimo znanje. Nema razloga da ne pričamo o tome.

Šta bi dao sad Siniša da osim „Poštanske banke“ ima još neke banke koje imaju taj portfolio i da možemo tako da pomažemo privredi. A, prvo što su uradili, a to su zaboravili, pariski i londonski klub sve poništi, a jedna od najlikvidnijih banaka na srpskog tržištu je „Beogradska banka“ u stečaju. To ste zaboravili.

Dalje. Oni koji ne znaju o čemu pričaju, osim o ovom uličnoj demokratiji, su zaboravili ko je najveći generator BDP-a, državne investicije. Neću da pričamo o tome da nam brže raste BDP nego zaduživanje, odnosno zaduživanje u procentima pada. Zadržavamo i kurs evra čak, možda nam je bazna inflacija malo veća, ali ova druga je ukanalisana, kako se to kaže, utunalirana.

Šta znači rejting? To kad imate investicioni rejting, pa to je drugi finansijski svet. Mi sad dobijamo kredite po 1,2% do 1,4%, sa dve godine grejs perioda na pet godina najmanje, to je sedam godina. Možemo da dobijemo kreditne linije za ozbiljne investicije na 12 godina. Valjda mi o tome treba da pričamo jer to je taj deo kontinuiteta.

Mogu da govorim još. To je taj deo kontinuiteta koji vidim u ovim redovima.

Da li ima stvari koje moraju da se promene? Da. Da li treba da se udari na korupciju? Da. Čiji je to najveći interes? Ovih koji su na vlasti. Kakav je to problem? Zar to nije najavljeno? Zar se to ne sprema? Zar se to ne radi? A, sve se omalovažava. To je poenta priče.

Mogao bih ovde da govorim još oko mnogo stvari. Zaista hoću da vam kažem, evo reći ću vam samo na primeru „Srbijagasa“, tu je i Dubravka. Imali smo B3, jel tako, imali smo solarne parkove, sad vetro parkove, imamo ugovor o statističkoj saradnji, biće sad i dugoročni ugovor, proširujemo Banatski Dvor, ali da vam kažem, za poslednjih 10 godina napravili smo 19.000 gasne mreže, ne računam turski tok. Uštedeli smo dve milijarde, jer smo pravilno politički procenili, na cenama gasa.

Da vas još nešto podsetim. Kad se izlazilo 17. decembra na izbore, mi tad nismo bili u koaliciji, izbornoj koaliciji, bili smo u vlasti, sa SNS, šta je rečeno 2020. – 2027. godina? Pobrojani svi projekti, uključujući i EKSPO. Jel nešto slagano? Nije. Jel narod izašao, glasao? Koji rezultat? Dakle, 70:30. Ko je tražio izbore? Opozicija.

Ama, ljudi, ko gubi taj ima pravo da se ljuti.

Pa, sad ste imali 300.000 ljudi, kažete, na ulici. Vi to kažete, niste, a treba vam 30.000 kontrolora. Pa, ne može ptica da proleti. Ali, ima jedan problem, a to su vam studenti otkrili. Problem je u tome što ni na jedan od pet miliona, a to je tužno, ni na „Ribnikaru“, ni na padu ove mansarde, terase, zovite je kako god hoćete, u Novom Sadu vi niste…

Možete da zovete kako god hoćete.

Pa, ja znam da vi znate kako se zove kuče, Donald, a ne znate imena žrtava, ali nemojte da me terate da pričam o tome. Nebitno je. Vi niste uspeli da se nametnete. Studenti vas neće. Nemate većinu ni po jednom istraživanju. Probali ste u svim tim protestima da se nametnete, ali meni je žao, ja ne želim da pričam ni po babu, ni po stričevima…

Gospođo, imate lepa usta, ali zatvorite malo. Ja vas nisam uznemiravao.

Ma, divni ste, majke mi. Divni ste. Ma, pusti bre. Kad nema šta da kažeš, nemoj da pričaš svašta. Dobro, razumeo sam, neću više prekidati vašu lepotu.

Dakle, to je suština. Još nešto ću da vam kažem što vam se neće svideti. Ako me pitate da li podržavam ove blokadere? Ne podržavam. Da li podržavam ove što koriste decu u osnovnim školama? Ne podržavam i nikad neću, to je zločin. Da li podržavam ove blokade u srednjim školama gde roditelje svađamo, gde đake svađamo? I to je zločin. Nisam ga prepisao nikome, ali vidim ko želi da se koristi sa tim. To je sve zločin. Blokaderi, plenum – od reči „plenus“ znači bunt, a što vreme duže ide, blokadera na tim plenumima sve manje, sve više agresije, sve više želje za anarhijom.

Pogledajte prijave na novosadskom univerzitetu za ispite u januaru, 3400 studenata, 1902 studenta prijavilo je, čini mi se, 3700 ispita, sprečilo je ih je 60 studenata, od toga su pola sad pohapšeni, šef im je sad izašao. Nije, tu vam je kolega Grbović. On se isto ogradio od njih, jer neće čovek da učestvuje, u čemu? Većina njih su tamo članovi Pokreta snage građana, nemam ništa protiv, ali je sudija doneo kvalifikaciju da se radi o čemu? O napadu na ustavni poredak Republike Srbije. I nije bio snimak iz kafane, nego iz prostorija gde su bili. Tako kažu. Ja se izvinjavam Grboviću ako nije tako. Ali, i oni su se ogradili od njih.

Onda pričamo o topu, a niko ne priča o terorizmu, o molotovljevim koktelima. Možda ste nas i zezali, ali ste o tome pričali.

Ja sam ostao gluv kad si ti govorio malopre, ti Lazoviću.

Ljudi, mi moramo da razumemo jednu stvar. Nisam ja tako glup, ti si ovde nov, nego i ti treba ponekad da govoriš.

Šta je suština? Ljudi, ja se sa tim što rade blokaderi i tim izlivom mržnje i nasilja na ulici, a znate, mržnju ulica proizvodi osobita pravila. Meni je žao svakog incidenta, ali ima ljudi koji nisu popili terapiju, ima ljudi koji su nezadovoljni svojim životom, pa sve između toga. Ja neću da kažem da nema onih koji su nezadovoljni, ima puno. Nezadovoljni su vlašću. Kaže – bilo je mnogo izbornih ciklusa. Pa, sve te izborne cikluse je vlast dobila. Na lokalnim izborima u junu mesecu izgubili ste 100%.

E, onda dođemo do ove Vlade, kako se zove, Vlada narodnog poverenja. Kako? A, ne, ne, to su vaši snovi. Mislio sam na ovo prelazna vlada, pa narodnog jedinstva, pa narodnog poverenja i onda vi kažete, evo, da vas pohvalim, mi nećemo da učestvujemo. Naravno da to nije logično, jer vas niko i neće. A onda ćemo ovako, kaže – niški edikt, to je prvi korak da studenti napišu Ustav. Dobro, hajde onda da ukinemo parlament, hajde da ukinemo izbore.

Opet vi. Hoćete da vam ispričam jednu priču zanimljivu? Imam vremena. To stalno oni oko SPS. Jedan od najvećih naučnika ovog veka napisao je skoro knjigu i kaže – u narednih 50 godina biće takve i takve promene, molim kolege iz vlasti da se ne uvrede, verovatno to važi i za vas, nego ja da hvalim malo nas, kaže – biće veštačka inteligencija dominantna, androidi će menjati ljudi, kaže i u parlamentu će biti androidi sa veštačkom inteligencijom. I ovaj jedan komentariše, kaže – pa, kad smo čekali 20 godina, da sačekamo još malo, kaže biće 240 androida i 10 poslanika SPS. Tako vam priča narod, ako baš hoćete.

Da se vratim na ovo, zašto oni, poštovani prijatelji i kolege, neće na izbore, neće na referendum protiv Vučića koji je već odavno izgubio i niko mu ne veruje, neće ništa, jer će biti pokradeni? Dajte ekspertsku vlast, dajte vladu narodnog poverenja. Ne moramo ni mi, ako nećete vi, ali plenumi koji okupljaju maksimum 5% studenata u Srbiji, govorim o plenumašima, dolaze i drugi studenti, ima i naravno, mnogo poštenog sveta, zato što ih brojim svaki dan… Bavim se time, šta ćete, daću vam još i neke zapisnike da pročitate šta pričate na tim plenumima. Dakle, sve je cilj, a setite se da nisam džabe počeo sa Mickom Albijanićem, lepih priča iz 5. oktobra. Eno još šest milijardi na mađarskoj granici. Kažu u crkvi - kad đavo hoće da vas prevari onda se u anđela presvlači. To su ti ciljevi.

Vraćam se na ekspertsku vladu, ko će da je podrži? Mi kao većina, pa mi ljudi imamo društvenu krizu, nemamo političku. To će dokazati izbor ove vlade. Mi je nećemo, pa neće ni studenti da vi budete, onda su vam neke kolege, mislim s pravom, neki su izašli, predložile - neka se dogovore studenti i SNS. Super, ali plenumi će opredeljivati da li mogu ti ministri, da li mogu ti kadrovi, da li mogu ti zakoni. Ljudi, ko ste vi? Da li autonomija univerziteta važi kada blokirate raskrsnicu ili važi na nastavno-naučnim programima, izboru profesora? To mi odgovorite, profesore Macut. Gde važi autonomija univerziteta i na čemu? Kaže - ne može policija na univerzitet. Ko kaže? Šta sad, pobegne kriminalac na univerzitet, oni ga vole i mi ne možemo da uđemo i da ga uhapsimo, kako bi to moglo da bude? To nije realno. Hajde da razmislimo, ljudi, o čemu pričamo.

Ne bih da komentarišem, a to je zaista jedan ružan slučaj, ali to ne sme da se dešava. Recimo na Poljoprivrednom fakultetu, pošto mi koleginica ne veruje, kaže – mi u našim protestima ne treba da se oslonimo na masovnost, pošto je više nemamo, treba da se oslonimo na efektivnost i da nanesemo što više štete ekonomiji države Srbije. Ljudi, ja nemam ništa protiv, nego vas nisu podržali nešto ni radnici, ni seljaci, ni ovi vozači GSP, jer ne znam ni ja šta se sve dešavalo. Meni se sviđa, profesore Macut, što ste vi krenuli sa tim da je ova Vlada koja ima deo kontinuiteta u ovim politikama koje sam spomenuo, vi ste rekli, koliko sam ja shvatio, da će biti ponuđen dijalog. Nema veze, pa i opoziciji, i studentima, i studentskoj većini i tihoj većini u Srbiji, kako god hoćete, pošto izbore nećete, a mi ne možemo da nemamo vlast, ne možemo da nemamo politiku, ne možemo da nemamo fiskalnu politiku, ne možemo da nemamo Narodnu banku, a i taj Dinkić je upadao sa automatima u Narodnu banku, ali to smo zaboravili, pa sada njegov pulen pere savest.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju sa mesta.)

Zajedno sa vama sam bio. Uostalom, jesam li vam lepo rekao da smo mi sve vreme u vlasti od 1945. godine, ne znam što me to ponovo pitate.

Gospodo, morate nešto da naučite, ja pričam šta mislim. Znam da se ovo ne sviđa ni vama, ni onima napolju koji slušaju, možda ni pola Vlade, ni nekim kolegama iz opozicije, ali to je tako, ovo pitanje mora da se reši. Srbija mora da krene da radi. Evo sada ima i među vama profesora, čak više nego ovde kod mene - kako ćemo da završimo godinu, koliko ćemo prvih godina da upišemo na jesen, da li stvarno mislite da će ta demokratija…

Znaš li šta je rekao Če Gevara, pošto ti voliš to da glumiš, Če Gevara je rekao - sledeći rat u Evropi će biti između Rusije i fašizma, ali će se fašizam zvati demokratija. Ja kad vas slušam i šta vi hoćete u Srbiji meni se čini da mi nezadrživo srljamo u Evropu. Još samo da prepišemo sve što treba. Naš nacionalni interes nema nikakve veze.

Imam još samo četiri minuta.

Hoću da se zahvalim kolegama iz opozicije. Nadam se da su ono bile zadnje bombe, zadnji topovski udari, zadnji pokušaj da se anarhija i agresija preliju na ulice, jer ako ne možemo drugačije da dođemo na vlast ili drugačije da zadržimo vlast, kako god hoćete, ja se s tim nikad neću složiti, nikad i sa zloupotrebom dece se nikad složiti neću.

Ne čujem.

(Radomir Lazović: Tražiću repliku, pa ću sve da objasnim.)

Kada se ti javiš i ja ću, što glumiš, pusti ti, pa polako. Valjda ćeš i ti mene pomenuti, pa onda krenemo u raspravu, filozofsku raspravu.

Da se ja vratim na ozbiljne teme. Dakle, mi zaista moramo da se vratimo tome da ekonomski model koji smo imali, glavne motore podizanja GDP, a to su državne investicije i ove strane investicije koje neće doći u nestabilnu zemlju, da vratimo da bismo zaista došli na bar 3,5% rasta ove godine. Šta to znači? Ne sme da nam padne zaposlenost, ne smeju da padnu plate, ne smeju da padnu penzije. U svakom drugom slučaju… Izvinite, gospodine Macut i vi budući ministre finansija, da li je tačno, ako se nastave ove ekonomske tendencije da ćemo teško moći da pričamo o povećanju plata, penzija i svega ostalog i da se zadrži taj nivo investicija i da se završi Ekspo? Nećemo moći, ljudi. Nećemo moći. Mi sve ovo što pričamo, to je sve lepo, od demografije do svih ostalih stvari, hoćemo da uradimo, ali ne možemo ako nismo društvo koje radi. Ako smo društvo koje protestuje, možda ovo može da se nastavi, ali ne znam u čiju će biti korist.

Ako ja smem da vam preporučim nešto, ova sednica je bila jako lepa, biće i sledeća, bilo bi dobro da bude u ovom tonu. Možemo da osnujemo neke grupe, da raspravljamo na odborima, ali, ljudi prizovimo se pameti. Ovo ovako ne ide i zato ja mislim da treba prihvatiti ponudu mandatara kada postane premijer i da nađemo način kako ćemo da otvorimo društveni dijalog. Vlast nije ugrožena, ima većinu u istraživanjima, daj bože da imamo izbore, pa i da to dokažemo. Mi želimo da ponudimo Vladu, odnosno novu Vladu sa timom koji Macut formira, ne svi ministri, ali delom ministara, da otvorimo društveni dijalog. Ja sam video da je ispunjen četvrti zahtev studenata. Dali pare, a oni još gori, onda kaže – niste radili, nema para, katastrofa. Tih dvostrukih aršina je dosta.

Da zaključim, možda sam i puno pričaju, posle Lazovića ću opet, ljudi, mi moramo da se prizovemo pameti šta je stvarni interes Republike Srbije – da napravimo Vladu, otvorimo društveni dijalog, nastavimo dobru politiku, neke stvari, ako treba, spomenuo sam neke koje treba informisati, da tako uradimo. Socijalistička partija Srbije, u ovom sastavu ispred vas, podržaće formiranje nove Republičke Vlade. Hvala.

Hvala.
Reč ima Radomir Lazović, pa Pavle Grbović, replike.

Hvala, predsedavajuća.

Dakle, mi smo sada čuli u 18 minuta nečega, svađe, ovih sa ovim, ovi su rekli jednima, oni su rekli drugima, ali kao da socijalisti nemaju nikakvo mišljenje o ovoj Vladi, kao da nemaju nikakvu ideju šta bi ova ili prethodna Vlada trebala da radi.

Pazite, izgleda da ništa niste naučili iz ove krize koja se dešava. Neki mladi ljudi, studenti, pet meseci žrtvuju svoje živote, možemo reći u onom smislu da ne idu na fakultete, u kojem su stopirali sve što rade da bi uložili u neku društvenu promenu, nude ljubav, nude razumevanje, traže boljitak, pešače, ugrožavaju svoje zdravlje, marširaju, pevaju, šire brigu jedni za druge i, evo, danas će završiti i u Strazburu, pola Evrope su prešli da bi rekli da nešto nije u redu sa ovom državom, a pogledajte ovaj skup ovde. Pravite se kao da je sve u redu, kao da se ništa nije desilo. Vi ovde… Jel neko rekao zašto je pala ova prethodna Vlada? Jel ima neki problem možda? Za vas nema, sve je u redu. Ubeđujete nas da je to prirodno stanje stvari. Ljudi, mora nešto da se promeni da bi Srbija išla na bolje. Meni je potpuno jasno da je to nemoguće sa vama, da je to nemoguće sa ovom koalicijom, da je to nemoguće sa ovim ljudima. Zato se traže promene, jer ste pokrali izbore.

Kažete - sve te izborne cikluse vlast je dobila. Pa, zato što ste ih pokrali. I evo vam sada, vaša ministarka na čelu ministarka direktno zaduženog za krađu preko biračkog spiska, a u ekspozeu mandatara ni reči o tome. Pa, zašto smo imali one radne grupe, što smo se sastajali sa ODIHR-om, OEBS-om i ostalima? Izgleda da to nema nikakve veze. Nema nikakvog zahteva, nema nikakve namere da se nešto promeni. I verujem da nema. Prava osoba za izbornu krađu preko biračkog spiska je na pravom mestu. Hvala.

Hvala vam.
Reč ima Pavle Grbović.

Zahvaljujem.

Pošto je gospodin Bajatović pominjao taj slučaj, a i vrhovni pravnički autoritet iz reda vladajuće stranke je govorio o tome kako ljudi u Novom Sadu nisu bili prisluškivani od strane BIA ili policije, nego su sami prisluškivali jedni druge pa to puštali u javnost, ako je to tačno, evo ja to odmah prihvatam. Jel to tačno, Ivice? To onda znači da taj snimak ne može da se koristi u postupku i da ljudi moraju da budu pušteni na slobodu. Prihvatamo odmah tu situaciju.

Druga stvar, koja se tiče ograđivanja. Kada neko iz naših redova napravi grešku i kaže nešto što nije pametno i što nije dobro, mi od toga ne bežimo, ali ljude ne ostavljamo, ne ograđujemo se od ljudi, nego od postupaka. I da su uradili i rekli nešto što je bilo manje štetno u tom trenutku, mi ne bismo bežali od toga da kažemo da je to pogrešno. Ali, i da su uradili nešto što je veće od toga, ne bismo ih ostavili vama na milost i nemilost. A ograđivanje od ljudi, ako vas interesuje šta je to, to je kada vam Vučić napravi pokret da se skloni od vas i da kaže - hajte vi svojim putem. To je kada okupi 3.000 vas u sali i kaže - bez mene ne vredite ništa, bez mog imena ne možete da dobijete ništa, bez mene ste niko i ništa! I potpuno je u pravu. Evo vam istorijski trenutak kada ću reći da se u nečemu slažem sa Aleksandrom Vučićem. Potpuno je u pravu, bez njega ste zaista niko i ništa.

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov.

Poštovani narodni poslanici, poštovani kandidati za predsednika i članove Vlade, na osnovu ekspozea koji je sadržan jasno je da je Vlada svesna svih izazova sa kojima će se suočiti i ja ću govoriti o nekoliko stvari u vezi sa tim i reći šta je ono što je mišljenje naše poslaničke grupe.

Pre svega, želim još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim Milošu Vučeviću na svemu što je uradio u prethodnom periodu i da izrazim zaista žaljenje, pre svega liste "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane", ali i svih članova SNS zbog toga što je, pre svega zbog okolnosti koje su bile takve kakve su bile, povukao potez jednog časnog i odgovornog čoveka i otišao sa čela Vlade. Nadam se da će biti prilike da Srbiji služi u drugačijim okolnostima i da će sigurno dati svoj doprinos za dalji razvoj naše zemlje.

Ovo će ponovo biti Vlada kontinuiteta i to je "kondicio sine kva non" koji se tiče naše poslaničke grupe i mi tražimo taj kontinuitet i tražili smo ga i od prethodnih Vlada i samo ukoliko taj kontinuitet bude postojao kroz politiku koju budete vodili, imaćete podršku naše poslaničke grupe. To znači da očekujemo da Vlada u narednom periodu vodi onu politiku koju je definisao, kojoj je prokrčio put i koja je dala rezultate, odnosno onu politiku koju je definisao predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. To je ono što očekujemo od vas i bilo kakvo odstupanje od te politike neće imati podršku naše poslaničke grupe.

Ono što će biti težak zadatak ove Vlade to je da različite poslove koji su pred vama, a veliki su izazovi pred vama i u veoma izazovnom vremenu živimo, dakle, da sve te poslove radite istovremeno. Mlađi bi rekli - multitasking.

Kada pogledamo našu zemlju, tu imamo dva problema u ovom trenutku, jedan se tiče pitanja Kosova i Metohije i onoga što se tamo dešava i drugi je pokušaj obojene revolucije koja je u toku prethodnih nekoliko meseci.

Što se Kosova i Metohije tiče, zahvaljujući izbornoj krađi Aljbina Kurtija koji vidim da je danas podneo ostavku na nešto i verovatno je zato izazvao i nervozu u Beogradu, Srpskoj listi je ukraden jedan mandat i pokušano je da se radi ono što ste imali prilike, gospodine Macut, da čujete i ovde u ovoj sali, nažalost, a to je da se obračuna sa Srpskom listom, kako bi našao one Srbe po rođenju koji će gledati u njega a ne ka Beogradu, one koji će svoje političko delovanje dogovarati sa njim a ne sa Vladom Srbije i predsednikom Republike, one Srbe koji će za porciju čvaraka da urade sve ono što Aljbin Kurti smisli i što je po pravilu ili gotovo uvek na štetu srpskog naroda i države Srbije.

Sa druge strane, mi ne vidimo da u ovom trenutku postoji nekakvo razumevanje za problem Srbije sa KiM, iako kucamo na mnoga vrata, iako smo mnoge male pobede u vezi sa tim ostvarili. Suština je da veliki ne odustaju od onoga što je njihova ideja a da sa druge strane mi moramo, i u ovom slučaju, da vodimo računa o Srbima, da vodimo računa o našoj zemlji, ali i da čuvamo stabilnost naše zemlje, da čuvamo ekonomiju, itd. To su veoma teški zadaci koji su pred vama i to je veoma težak okvir u kome ćete morati da delujete.

Dodatno taj okvir otežava obojena revolucija koja je, uveren sam, završena u Srbiji i koja nije uspela, a rekao bih da smo izbegli ono što je bio plan od samog početka i nije to nešto što mislim samo ja, nego je nešto čemu je svedočio i profesor Čedomira Antić, koji svakako nije neko ko podržava našu politiku, a to je da je nekakva delegacija Beogradskog univerziteta bila u poseti nekom zagrebačkom univerzitetu, gde im je jedan predstavnik sa tog fakulteta, koji je inače poznat kao saradnik hrvatske obaveštajne službe, rekao da u to vreme, pošto su pričali o nekim budućim projektima, da u to vreme po njihovim podacima u Srbiji će trajati građanski rat.

Isključivo, i to sa punom, potpunom odgovornošću tvrdim, isključivo zahvaljujući tome što se na čelu Srbije nalazi Aleksandar Vučić mi danas taj građanski rat nemamo, jer ja ne znam nikog drugog ko bi uspeo da izdrži i da istrpi i lične i svake druge napade i da mirno pusti da se stvari koliko toliko utišaju, a onda očekujemo i neki naredni korak, a to je da kroz razgovor vidimo kako ćemo ubuduće da funkcionišemo, jer ono sa čim ćete se vi suočavati kada je više puta pomenuto obrazovanje u pitanju, nije ono o čemu kolege iz opozicije govore. Niko ovde ne priziva nasilje, niko ovde ne želi nasilje. Pet meseci je bilo dovoljno da se ljudi u to uvere. Svako ko želi objektivno da sagleda stvari to će i da potvrdi.

Ali, kako će da nam funkcionišu škole i kako će da funkcionišu fakulteti ako ste autoritet predali đacima? Delom su to uradili profesori svojom voljom. Otišli smo u apsurd da maloletna deca odlučuju o tome da li će da idu u školu ili neće da idu u školu. Mi već sada, gospodine Macut, imamo situaciju da se na formalnim ili neformalnim plenumima odlučuje da li će deca imati kontrolni zadatak iz hemije ili neće imati kontrolni zadatak iz hemije. To se desilo zaista i to je nešto sa čim ćemo morati da se suočimo kako i na koji način vratiti disciplinu u škole, vratiti autoritet nastavnicima i vratiti znanje učenicima. To su veoma važni zadaci i biće veoma teško posle svih ovih meseci potpuno anarhije u obrazovanju da do tih ciljeva i dođemo.

Sa druge strane, imamo nešto što je region, koji takođe utiče na to kako će stvari funkcionisati u našoj zemlji. U Republici Hrvatskoj, u njihovom Saboru, nedavno je donet zakon kojim će faktički da ruše sve spomenike na ćirilici, oni kažu da će biti rušeni samo oni koji vređaju hrvatsku državu, ali znamo svi kako to ide.

Dakle, kada su završili sa živim Srbima, sada će da se obračunavaju sa mrtvim Srbima. Da podsetim, celu tu agendu promoviše politička stranka koja se zove Domovinski pokret i koja je kao svoj uslov za ulazak u Vladu tražila da u toj Vladi ne bude Srba. I zato kažem da smo mi ponosni zbog činjenice da smo u prethodnoj Vladi imali predstavnika Hrvata u Srbiji, a da danas imamo predstavnike više nacionalnih manjina u Vladi, odnosno kandidati su, a uveren sam da će biti i izabrani za ministre.

Imamo ogromnu krizu u Bosni i Hercegovini, gde je kompletno rukovodstvo Republike Srpske na poternicama. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma, ali problem je u tome što je kroz prethodnih trideset godina Dejtonski sporazum stavljan u stranu i više niko ne govori o slovu Dejtonskog sporazuma, nego o duhu Dejtonskog sporazuma, a duh tumači svako ko kako želi, onako kako misli, ali ta seča knezova koja se priprema u Bosni i Hercegovini, jer to je bukvalno to, samo nadam se da neće biti baš onako sprovedeno kako su to sprovodile dahije u Beogradskom pašaluku, kada su sve viđenije Srbe skratili za glavu, ovde sve viđenije Srbe žele da izbace iz politike. Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma to prosto ne može mirno da gleda i važno je nastaviti politiku koja je jasno postavljena od strane predsednika Republike, a to je da nikada neće biti granica između Srba i Srba, u tom smislu da je hermetički zatvaramo, kao što je bilo u ranijem periodu, da prihvatamo i priznajemo apsolutno i celovitost i integritet Bosne i Hercegovine, ali isto tako prihvatamo i priznajemo ono što je dejtonska tvorevina, a to jeste Republika Srpska, dakle, nešto što je prepoznato kao entitet u okviru Bosne i Hercegovine.

Sa treće strane, ceo svet se nalazi u jednom globalnom gibanju. Nakon pobede Donalda Trampa dešavaju se tektonske promene u svetu i tu govorim o političkim promenama. Dakle, jedna ne samo politička administracija je otišla sa scene, nego se ovde dešava promena mejnstrim politike koja je bila vođena u svetu. Neke stvari zbog kojih su izazivane krize vlada, građanski ratovi, zbog kojih su vođeni ratovi, danas nisu ono za šta se najmoćnija sila sveta zalaže. Danas postoji multipolarni svet, i to je očigledno, osim onima koji to ne žele da priznaju i očigledno je da Srbija u tom kontekstu mora da nastavi i svoj put u Evropsku uniju i da sarađuje sa Evropskom unijom, ali isto tako da sarađuje i sa Ruskom Federacijom, da sarađuje sa Kinom i zaista, ono što je u poslednjih nekoliko godina zaista odličan rezultat, to je približavanje i saradnja sa SAD-om i veće razumevanje koje imamo sa SAD-om. Da smo to razumevanje imali tridesetak godina unazad ili četrdeset godina unazad, pitanje je kako bi neke stvari na Balkanu izgledale.

Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene mirno. Nijedan svetski poredak nije otišao sa scene tek tako, jer je shvatio da mu je isteklo vreme ili da su došli neki drugi ljudi, nego se grčevito borio za svaki dan i svaki sat ostanka na tom mestu.

I zato mi danas imamo situaciju da se, baš ovako kao u Srbiji, vidite da to nekako ista ta „krvava šaka“ odnekud rukovodi, protestuje ispred privatnih fabrika. Pazite, u Americi protestovati ispred privatne imovine, to je do juče potpuno bilo nadrealno i zamisliti, a danas prete kako će da spaljuju „Teslu“ zato što je na njenom čelu Ilon Mask, jer im se ne sviđa ono što radi i ono što govori ili ono što misli. Tako da, ta promena neće proći tek tako.

Sa druge strane, postoje neki drugi centri koji žele da prenesu tu baklju i da budu lučonoša te politike koja se više očigledno u SAD ne vodi, te ekstremno liberalne politike. Da li će to uspeti ili neće, videćemo. U kom će to pravcu ići, videćemo. Ali naš zadatak je, vaš zadatak je, ono o čemu smo govorili u nekom prethodnom periodu, da Srbija kozjom stazom, kako god zna i ume, kroz sva ta gibanja mora da prođe bez bilo kakvog sukoba. Mi nemamo više ljudi, niti imamo bilo kakav demografski potencijal da učestvujemo u sukobima velikih. Učestvovali smo u Prvom svetskom ratu, stravično smo stradali. Stravično smo stradali u Drugom svetskom ratu, u koji smo svojevoljno ušli, potpuno ostavljajući sada po strani plemenite ideje i ciljeve za koje smo se zalagali, ali smo sami 27. marta izabrali grob, a ne rob, kako smo govorili, i to smo i dobili. I dobili smo milione srpskih grobova, od Timoka do Alpa, na svakom mogućem mestu. E sada moramo da budemo pametni i da se sačuvamo.

A drugi krak onoga što se u svetu dešava je nešto što ja, moram da priznam, ne razumem dovoljno dobro, moram da priznam da me delimično i plaši, a to je ono što donosi veštačka inteligencija i ubrzani razvoj sveta u tom pravcu. Mi danas pričamo o obrazovanju, a niko od nas ovde ne zna koji pozivi, koja struka za pet ili deset godina više apsolutno neće biti potrebna, jer će to raditi mašine, radiće roboti, radiće nešto treće. Koliko god to nama delovalo nadrealno, to je sadašnjost. Vi već danas u Kini imate gradove koji su potpuno u tom smislu formulisani i definisani itd. I tu je ono što predstavlja naš problem. Jer suštinski, u toj tehnologiji se takmiče sa jedne strane SAD, a sa druge Kina. Rusija ima nešto drugo, Rusija ima resurse, ima moćnu armiju itd. Evropa je u tom kontekstu u velikom problemu, i demografski i sve ostalo, ali želi, sa druge strane, da bude važan takmac i sa treće strane, ne vidim kako i na koji način to misli da postigne. Ono što je naš problem je što smo mi deo Evrope. I kada vidite geografsku kartu, jasno vam je da ne može da se desi da nemačka industrija propadne, zbog čega neki u Srbiji aplaudiraju, a da to ne ostavi katastrofalne posledice na našu zemlju. Da ne može da se desi da francuska privreda pretrpi probleme, a da to ne ostavi posledice na našu zemlju. Ali ja ne vidim u ovom trenutku šta je ono i kako će Evropa da se suoči i pobedi one koji su globalni igrači.

Neko je napisao, i to je jako lepo rečeno, kada prebacite Evropu na nivo kompanija, to je kompanija koja je zaratila, kada kažem zaratila, ne bukvalno, sa svojim osnovnim dobavljačem sirovina i sa osnovnim tržištem i to je to. Dakle, oni sa jedne strane nemaju više Rusiju kao dobavljača sirovina i nemaju Kinu kao tržište. E, u tim okolnostima vi preuzimate Vladu da Srbiju nekako u takvim vremenima i u takvim okolnostima provedete kroz sva iskušenja koja će biti pred nama.

I kao što vidite, nemam nameru da držim bilo kakav motivacioni ili borbeni ili ovakav ili onakav govor, pokušavam da analiziram situaciju i da u skladu sa onim što ste rekli pokušam da predstavim šta je ono što vas očekuje. Što se nas tiče, kao što sam rekao, našu podršku ćete imati apsolutno za politiku predsednika Vučića, koji je postavio temelj svih onih rezultata koji su postizani u prethodnom periodu. Posledice te politike su nove škole, bolnice, pruge i sve ostalo. To su posledice.

Temelj te politike je slobodna i samostalna Srbija. To je ključ i to je ono što očekujemo da branite svuda i na svakom mestu, slobodu i samostalnost, da sami donosimo svoje odluke, da sami ako i pogrešimo, ali da to bude zato što smo mi tako odlučili, a ne zato što smo to radili u korist nekoga drugog ili trećeg, da narod u ovoj zemlji, a ne ambasade, tajkuni i ostali odlučuju ko će biti, a ko neće biti na vlasti, da ova zemlja funkcioniše onako kako funkcionišu sve normalne zemlje u svetu.

Ta samostalnost i ta sloboda se nama svaki put osporava, jer kad je Srbija slobodna i samostalna onda je opasnost, bilo da je u pitanju Kraljevina Srbija s početkom 20. veka, bilo da je Srbija u SFRJ, pa su izmislili pokrajine i kovanicu slaba Srbija - jaka Jugoslavija i tako dalje, pa i posle 90–ih, krajem prošlog veka ista priča.

Dakle, slobodna i samostalna Srbija je temelj za sve one rezultate koje želite da postignete, sve ove sektorske politike, bilo da je u pitanju ekologija, ovo ili ono, će dolaziti ukoliko budemo samostalno donosili odluke. U svakom drugom slučaju sve odluke koje budu donesene neće biti naše i neće biti za našu korist, nego će biti u korist onoga ko je te odluke isporučio, a onda ni Vlada nam ne treba, niti nam treba bilo šta, treba nam jedan računar sa jednim imejlom da nam pošalju otprilike šta je ono što treba da radimo i da tu završimo. Ima Vlada u Evropi koja tako funkcionišu. Ja se nadam i verujem, siguran sam dok je bar predsednik Vučić tu, ali nadam se i u dalekoj budućnosti da Srbija nikad neće postati takva Vlada.

U svakom slučaju na našu podršku računajte, mi ćemo svakako glasati za vaš izbor, mi ćemo svakako glasati za zakone koje budete predlagali ukoliko budu u skladu sa politikom koju sam već naveo, a kroz ta iskušenja da probamo da prođemo zajedno i da sačuvamo ono što nam je svima na srcu, a to je Srbija i da za budućnost generacija obezbedimo dalji razvoj, dalje popravljanjem situacije u zemlji, da im omogućimo da u svojoj zemlji nađu odgovore na sva ona pitanja koja sebi postavljaju.

U svakom slučaju, želim vam puno uspeha u radu i nadam se da ćete sve ciljeve koje ste postavili pred sobom uspeti da postignete. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima mandatar prof. doktor Đuro Macut.