Na sednici održanoj 13. juna, članovi Odbora su razmotrili Informaciju o radu Ministarstva zdravlja za period jul–septembar i oktobar–decembar 2018. godine. Informacije o radu za pomenute periode obrazložio je državni sekretar Berislav Vekić. Upoznao je članove Odbora sa normativnim aktivnostima Ministarstva, istakavši da je doneto više zakona, među kojima su: Zakon o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima, Zakon o presađivanju ljudskih organa, Zakon o zdravstvenom osiguranju kao i niz pravilnika i uredbi. Takođe, informisao je Odbor sa nacrtima zakona koji su u pripremi i aktivnostima Ministarstva za naredni period. Istakao je da su, između ostalog, u postupku izrade izmene i dopune Odluke o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme u sistemu državnih organa, sistemu javnih službi, sistemu Autonomne pokrajine Vojvodine i sistemu lokalne samouprave za 2017. godinu, Uredba o izmeni Uredbe o planiranju i vrsti roba i usluga za koje se sprovode centralizovane javne nabavke i mnogi drugi pravilnici i uredbe. Vekić je naveo da se kontinuirano radi na procesu evropskih integracija i usklađivanja zakonodavstva sa pravnim tekovima EU i dodao da Ministarstvo zdravlja koordinira i učestvuje u zajedničkim aktivnostima Trećeg programa EU u oblasti zdravlja (2014–2020). Istakao je da je Vlada Republike Srbije usvojila strategiju za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji (2018–2025) sa Akcionim planom za period 2018–2021. Berislav Vekić je informisao članove Odbora sa efikasnim radom inspekcije u drugoj polovini 2018. godini, i upoznao ih sa brojem predmeta i donetim rešenjima Odeljenja za sanitarnu inspekciju, Odeljenja za zdravstvenu inspekciju i Odeljenja za inspekciju za lekove i medicinska sredstva i psihoaktivne kontrolisane supstance i prekursore. Državni sekretar je upoznao članove Odbora sa sprovedenim projektima iz nadležnosti Ministarstva zdravlja u izveštajnom periodu, među kojima su i rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji (Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu) Nakon opširnog i detaljnog izlaganja državnog sekretara Berislava Vekića, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili informacije o radu Ministarstva za period jul–septembar i oktobar–decembar 2018. godine. U nastavku sednice, ispred Radne grupa za razmatranje predstavki, prim. dr Milovan Krivokapić izneo je više pristiglih predstavki građana, koje su razmotrene i upućene nadležnim institucijama na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Danica Bukvić, dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, prof. dr Milan Knežević, dr Danijela Stojadinović i Borka Grubor.

Na sednici od 13. juna 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Izveštaj o radu Agencije za borbu protiv korupcije za 2018. godinu sa Izveštajem o sprovođenju Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcionim planom za njeno sprovođenje. Izveštaj je predstavio direktor Agencije za borbu protiv korupcije Dragan Sikimić, a nakon rasprave, članovi Odbora su utvrdili Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i prihvatili Zaključak Državne revizorske institucije kojim se ispravljaju tehničke greške u Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu. Članovi Odbora obavili su i razgovor sa kandidatima za izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić navela je da je 3. juna ove godine obavljeno testiranje svih prijavljenih kandidata i iznela podatke o osvojenim bodovima na testiranju. U nastavku rada obavljen je razgovor sa kandidatima i to: Mersihom Marković, Draganom Stanković Nikolić i Vladimirom Stanićem. Nakon razgovora sa kandidatima Odbor je utvrdio Predlog odluke o izboru člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki predloživši Mersihu Marković i Predlog odluke uputio Narodnoj skupštini na razmatranje i odlučivanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoltan Pek, Veroljub Arsić, Srbislav Filipović, Miljan Damjanović, Olivera Pešić, Sonja Vlahović, Zoran Bojanić, Đorđe Kosanić, Goran Kovačević, Momo Čolaković, dr Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Zoran Despotović i Milan Lapčević.

Članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su, na sednici od 13. juna 2019. godine, razmotrili Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2018. godinu. Izveštaj je predstavio predsednik Saveta Agencije za energetiku Dejan Popović. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Godišnji izveštaj o radu Agencije za energetiku za 2018. godinu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora i to: Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, dr Aleksandra Tomić, Ana Čarapić, Stanislava Janošević, Gorica Gajić, Milimir Vujadinović i Tomislav Ljubenović.

Članovima Odbora za evropske integracije je, na sednici održanoj 12. juna 2019. godine, predstavljen Izveštaj Evropske komisije o napretku Republike Srbije za 2019. godinu. Članovima Odbora o Izveštaju su govorili Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije i Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, a sednici je prisustvovala i Tanja Miščević, šefica Pregovaračkog tima za vođenje pregovora o pristupanju Republike Srbije EU. Predsednik Odbora Nenad Čanak istakao je da je 29. maja Izveštaj zvanično uručen Vladi, 30. maja predsednici Narodne skupštine i da su se po dobijanju prevoda stekli uslovi da se o njemu razgovara na sednici Odbora. On je naveo da je ovo dobra prilika da se razgovara o ocenama o napretku i istakne uloga Narodne skupštine, kao i da se razgovara o položaju i budućnosti zemlje u svetlu Izveštaja. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović navela je da je ovo treća nedelja analize Izveštaja u institucijama, što pokazuje da mu je Srbija posvetila dužnu pažnju i govori o posvećenosti procesu evropskih integracija i sprovođenju reformi. Ona je dodala da je važno govoriti o metodologiji izveštavanja u sektorskim politikama u periodu od godinu dana. Ona je ocenila da je ovaj izveštaj generalno pozitivan, on konstatuje da nema nazadovanja ni u jednoj oblasti, a zabeležen je napredak u većini oblasti. Zato, navela je Joksimović, treba govoriti o ocenama po poglavljima, odnosno, napretku u sektorskim politikama i rekla da u Izveštaju nazadovanje nije konstatovano ni u jednom poglavlju, bez napretka je ocenjeno tri poglavlja (3,5,8), ograničen napredak je konstatovan u pet poglavlja (1,13,15,23,27), određeni napredak, što predstavlja umeren nivo pripremljenosti za članstvo, konstatovan je u 21 poglavlju (2,6,7,9,10,12,16,17,18,19,20,21,22,24,25,28,29,30,31,32,33), dobar napredak je konstatovan u četiri poglavlja (4,11,14,26), a vrlo dobar napredak, što je potpuni nivo pripremljenosti za članstvo, nije konstatovan. Joksimović je dodala da suštinskog reformskog napretka ima u svim sektorskim politikama koje pregovaramo i podsetila da je Srbija prva zemlja kod koje je primenjena nova metodologija EU, a to je da se poglavlja 23 i 24 otvaraju prva i zatvaraju poslednja i da će ona uvek biti predmet dublje analize, jer suštinski menjaju društvo i uvode standarde. Ona je navela i da je Srbija izrazito pozitivno ocenjena u oblasti regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, a posebno dobre ocene je dobila za ekonomiju, migracije, zaštitu manjinskih prava. Srbija je u političkim kriterijumima i Poglavlju 23 postigla ograničen napredak, a u pojedinim oblastima ocenjeno je da napretka nema, iako su zabeleženi svi konkretni primeri političke volje posebno u oblasti slobode medija i borbe protiv korupcije, navela je Joksimović. Ona je ocenila da je najbolje da poslanici razgovaraju o delu koji se odnosi na rad Narodne skupštine i dodala da je predsednica već najavila konkretne mere koje će se primenjivati, što pokazuje da se odmah reaguje. Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine Joksimović je rekla da se u Izveštaju konstatuje da je Srbija bila aktivna, notira se da je uvođenje taksi uzrok prekida dijaloga, ali da je izostala jasna osuda takvog čina. Ona je ocenila da je taj deo relativno objektivan i korektno konstatovan u Izveštaju. Joksimović je poručila da očekuje da na osnovu ovakvog izveštaja Srbija mora da nastavi sa otvaranjem poglavlja do kraja rumunskog predsedavanja. Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji detaljnije je predstavio Izveštaj, odnosno, dao detaljnu sliku napretka u svakoj oblasti sa preporukama šta je potrebno uraditi u narednom periodu. U raspravi koja je usledila bilo je reči o zamerkama upućenim na rad Narodne skupštine, poglavlju koje se odnosi na dijalog Beograda i Prištine, odnosima Vlade Republike Srbije i EU, pitanju politike proširenja EU, pitanju ulaska zemlje u NATO kako bi postala članica EU, primeni preporuka iz izveštaja iz prethodnih godina, Haškom tribunalu, ekonomskim pitanjima i drugo. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Dragan Šormaz, Gordana Čomić, Vesna Marković, mr Dejan Radenković, Vera Jovanović, Biljana Pantić Pilja, dr Muamer Bačevac, Žarko Mićin, Aleksandar Šešelj, Miljan Damjanović i dr Balint Pastor, kao i narodni poslanici koji nisu članovi Odbora dr Vladimir Orlić, predsednik Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, Čedomir Jovanović i Vladimir Đurić.

Na sednici, održanoj 12. juna, članovi Odbora razmotrili su predlog za organizovanje javnog slušanja o Predlogu zakona o nauci i istraživanjima, koji je podneo predsednik Odbora Muamer Zukorlić. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog, a za održavanje javnog slušanja na Predlog zakona o nauci i istraživanjima određen je ponedeljak, 17. jun 2019. godine, sa početkom u 14.30 časova, u maloj sali Doma Narodne skupštine. Pod tačkom razno, članovi Odbora prihvatili su predlog poslanice Olene Papuge da se od septembra pripremi predlog za javno slušanje na temu: obrazovanje pripadnika nacionalnih manjina. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ljubinko Rakonjac, Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić, Olena Papuga, Nataša Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, Andrijana Avramov i prof. dr Milan Knežević.

Na kraćoj sednici, održanoj 11. juna, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su tri inicijative za posete. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Dubravka Filipovski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, Milisav Petronijević, Tijana Davidovac, Marija Obradović, Vera Jovanović, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić i Dragan Šormaz.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održao je 10. juna sednicu na kojoj je razmotren i jednoglasno prihvaćen Godišnji izveštaja o radu Visokog saveta sudstva za 2018. godinu. Odbor je jednoglasno prihvatio i Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva, i uputio ga Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i jednoglasno prihvatili Izveštaj o radu javnih tužilaštava na suzbijanju kriminaliteta i zaštiti ustavnosti i zakonitosti u 2018. godini i Izveštaj o radu Državnog veća tužilaca za 2018. godinu. Članovi Odbora su jednoglasno prihvatili i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca i uputili ga Narodnoj skupštine na razmatranje i usvajanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Marko Parezanović.

Na sednici održanoj 6. juna, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su aktuelnu situaciju u vezi sa poplavom koja je zahvatila Srbiju. Informacije o događajima koji su uslovili poplave i podatke o funkcionisanju sistema zaštite od poplava na teritoriji zemlje predstavili su predstavnici JP „Srbijavode“, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“. Zvonimir Kocić iz JP „Srbijavode“ rekao je da je sistem za zaštitu od poplava na delu centralne Srbije, južno od Save i Dunava, u nadležnosti ovog preduzeća, kao i bujični vodotokovi. On je odgovorno potvrdio da je preduzeće bilo spremno za reakciju i sprovođenje odbrane od poplava. Reagovalo se na osnovu informacija i upozorenja RHMZ-a i prvih najava na mogućnost pojave poplavnih talasa još u aprilu ove godine, istakao je Kocić. On je ocenio da je glavni uzrok plavljenja velika količina padavina koje su fenomen od koga nema odbrane, a ne sistem zaštite koji je u potpunosti bio spreman. Kocić je detaljno informisao o aktivnostima preduzeća pre samog poplavnog talasa, kao i sa 99 kritičnih poplavnih područja u Srbiji i 18 najkritičnijih mesta, kao što su Krupanj i Obrenovac. Podatke o padavinama i samoj šteti od poplave predstavio je Velimir Stanojević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji je rekao da je samo u prvom poplavnom talasu palo između 80 i 120 litara kiše po metru kvadratnom, neke lokalne samouprave su uvele vanrednu situaciju na svojim teritorijama, a šteta je prijavljena u Novom Pazaru, Tutinu, Kniću, Arilju, Kraljevu, Lučanima, Požegi, Ivanjici, Čačku, Koceljevi, Krupnju, Sremskoj Mitrovici i Vrnjačkoj Banji. Ministarstvo ima za sada preliminarne podatke koje su o šteti na poljoprivrednim kulturama i površinama dostavile lokalne samouprave, a površine poplavljenog poljoprivrednog zemljišta iznose i po nekoliko stotina hektara za svaku opštinu, naveo je Stanojević. Takođe, on je rekao da je šteta zabeležena i na infrastrukturnim objektima, na atarskim i nekategorisanim putevima, ali i na putevima prvog i drugog reda. On je rekao i da je za prethodnih pet godina realizovano 500 projekata i uloženo 100 miliona evra u programe zaštite od poplava, ne računajući aktivnosti JP „Srbijavode“ i Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“. Takođe, Stanojević se osvrnuo i na zaštitu od grada i funkcionisanje protivgradnih stanica ove godine. Aleksandar Nikolić iz Javno privrednog preduzeća „Vojvodina Vode“ upoznao je članove Odbora sa stanjem na području Vojvodine, iznevši podatke o količinama padavina i istakavši da su najviše bili pogođeni centralni Banat, Srem i južni deo Bačke. Nakon duge rasprave, članovi Odbora usvojili su Zaključak kojim se preporučuje Vladi Republike Srbije, lokalnim samoupravama, nadležnim organima i javnim državnim preduzećima da posvete maksimalnu pažnju otklanjanju posledica poplava i nadoknadi štete, kao i da preduzmu preventivne mere da se preduprede posledice od mogućih elementarnih nepogoda. U nastavku sednice, članovi Odbora razgovarali su i o izvozu proizvoda životinjskog porekla iz Srbije. Predsednik Odbora Marijan Rističević naveo je da je upoznat sa izveštajem Federalne službe za veterinarski i fitosanitarni nadzor Ruske Federacije, koji se odnosi na izvoz mesa i na nepravilnosti zbog kojih je zabranjen izvoz na 60 dana iz klaničnih kapaciteta u Srbiji. Informacije o tome članovima Odbora dali su predstavnici Uprave za veterinu Direkcije za nacionalne referentne laboratorije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, prof. dr Miladin Ševarlić, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Jasmina Obradović, Milija Miletić, Aleksandra Jevtić i dr Boban Birmančević.

Na sednici Odbora, održanoj 5. juna, razmotren je predlog da Odbor za spoljne poslove održi javno slušanje na temu „Predstavljanje prvog nacionalnog izveštaja o sprovođenju Ciljeva održivog razvoja“. Javno slušanje biće održano 11. juna u Domu Narodne skupštine. Članovi Odbora razmotrili su poziv upućen narodnim poslanicima Stefani Miladinović i Dragomiru Kariću za posmatranje vanrednih predsedničkih izbora u Republici Kazahstan i konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Formirana je Poslanička grupa prijateljstva sa Albanijom, a za predsednika grupe izabran je narodni poslanik Fatmir Hasani. Konstatovane su promene u sastavu poslaničkih grupa prijateljstva sa Slovenijom, Francuskom, Austrijom, Španijom, Rusijom, Grčkom, Mađarskom, SAD, Kinom, Kiprom i Turskom. Članovi Odbora prihvatili su izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ljiljana Malušić, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Dušica Stojković, Milisav Petronijević, Dragan Šormaz, Đorđe Kosanić, Nikola Savić, Nataša Mihailović Vacić i prof. dr Ljubiša Stojmirović

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su na sednici, održanoj 3. juna, utvrdili pitanja za test provere stručne osposobljenosti iz oblasti javnih nabavki kandidata za izbor člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Članovi Odbora su na sednici odlučili i da se rok za poslaničke grupe za dostavu predloga kandidata za izbor člana Komisije za hartije od vrednosti produži za 30 dana. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Srbislav Filipović, Momo Čolaković, Tanja Tomašević Damnjanović, Zoran Bojanić, Milan Lapčević i dr Milorad Mijatović.

Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održali su 30. i 31. maja 2019. godine, 76. sednicu van sedišta u Kruševcu, na kojoj im je predstavljen Izveštaj o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Grada Kruševca i efekti sprovedenih preporuka DRI. Prvog dana rada 30. maja, sednici su prisustvovali gradonačelnica Grada Kruševca Jasmina Palurović, kao i predsednik Državne revizorske institucije dr Duško Pejović sa saradnicima. Gradonačelnica Kruševca Jasmina Palurović je u pozdravnom obraćanju članovima Odbora i predstavnicima DRI, izrazila zadovoljstvo što se sednica ovog odbora održava u Kruševcu. Ukazala je da je od 2015. godine Grad Kruševac uveo programsko budžetiranje, kao i da je od 2018. godine uvedeno iskazivanje rodnih indikatora, u skladu sa postepenim uvođenjem rodno odgovornog budžetiranja. Gradonačelnica Kruševca je navela da su, prethodne godine, prilikom pripreme budžeta, konsultovani građani mesnih zajednica, kao i da je o nacrtu budžeta za 2019. godinu sprovedena javna rasprava. Palurović je članovima Odbora ukazala i da od 2018. godine, gradski odbornici preko javnog budžetskog portala mogu da prate proces pripreme i izvršenja lokalnog budžeta i da aktivnije učestvuju u njegovom kreiranju i dodala da je plan da taj portal postane dostupan svim građanima. Predsednik DRI dr Duško Pejović je naveo da je Kruševac jedan od gradova koji je primer napretka u radu nakon saradnje sa DRI i izneo je očekivanja da će i ovogodišnja revizija to potvrditi. Članovima Odbora detaljno je predstavio rezultate revizije finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Grada Kruševca, kao i efekte sprovedenih preporuka DRI. U nastavku rada, razmotren je Izveštaj Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju sektorskih izveštaja Državne revizorske institucije. Sektorske izveštaje predstavili su revizori DRI, a Pododbor je predložio Odboru da ih prihvati, što su članovi Odbora i učinili. U nastavku rada, 31. maja, Odbor je razmotrio Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu, koji je obrazložio predsednik DRI dr Duško Pejović. On je članovima Odbora detaljno predstavio sprovedene revizije, izražena mišljenja i date zaključke o tim revizijama, posebno se osvrnuvši na izražena negativna mišljenja. Ukazao je na ukupno utvrđene greške i nepravilnosti, koje su utvrđene u postupcima revizije. Pejović je predstavio i preduzete mere subjekata revizije u 2018. godini, na osnovu preporuka koje je DRI dala 2017. godine. Nakon rasprave, članovi Odbora utvrdili su Predlog zaključka povodom razmatranja Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu, koji upućuju Narodnoj skupštini na razmatranje i usvajanje. Ova sednica Odbora održana u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 24. maja, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, koji je podnela Vlada. Na predloženi zakon narodni poslanici podneli su 53 amandmana, a Vlada i Odbor usvojili su jedan amandman. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Marjana Maraš, doc. dr Mihailo Jokić, Jovan Palalić, Đorđe Komlenski, Zoltan Pek i Stanija Kompirović.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti održao je 23. maja 2018. godine, 28. sednicu Odbora kojoj su prisustvovali Bratislav Gašić, direktor Bezbednosno-informativne agencije, brigadni general Đuro Jovanić, direktor Vojnobezbednosne agencije i brigadni general Zoran Stojković, direktor Vojnoobaveštajne agencije. Članovi Odbora pružili su punu podršku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u naporima za očuvanje mira i stabilnosti u regionu i zaštiti nacionalnih interesa Srbije, uprkos neprestanim provokacijama Prištine. Direktori službi bezbednosti informisali su mr Igora Bečića, predsednika i članove Odbora o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na AP Kosovo i Metohija, koju karakteriše visok nivo napetosti i tenzija prouzrokovanih potezima Prištine. Uvođenje protivpravnih taksi na robu iz Srbije, bespravna uzurpacija privrednih subjekata uz neispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma kada je reč o Zajednici srpskih opština, uz sve izraženije secesionističke težnje pojedinih političara albanske nacionalnosti na jugu Srbije, jasan su pokušaj provokacije i podrivanja stabilnosti u regionu. Odbor je odbacio rezoluciju o ratnim zločinima koje je navodno počinila Srbija na Kosovu i Metohiji, a koju su donele prištinske institucije, naglašavajući da je ovo još jedan u nizu provokativnih poteza Prištine kojima se podriva dijalog. Dok Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem, pokušava da na svaki mogući način održi mir i stabilnost u regionu i promoviše dijalog i pomirenje, vlasti u Prištini svojim potezima se trude da svi ostanemo u prošlosti, jer je jedini način njihovog opstanka na vlasti nestabilnost regiona. Odbor za kontrolu službi bezbednosti smatra da je krajnje vreme da međunarodna zajednica reaguje na provokacije Prištine i neprestano urušavanje dijaloga. Umesto pokušaja podrivanja izvanredne i ubedljive pobede Srpske liste na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji, očekujemo konačno osudu i reakciju na protivpravno uvođenje taksi, odbijanje formiranja Zajednice srpskih opština, donošenje suludih rezolucija i svakodnevno ugrožavanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Odbor podseća međunarodne mirovne snage na Kosovu i Metohiji da je njihov zadatak čuvanje reda i mira, odnosno stvaranja i održavanje sigurnosti na Kosovu i Metohiji i u tom smislu zahteva da se maksimalna pažnja posveti bezbednosti srpskog naroda na Kosovu i Metohiji koji je najugroženiji. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Na 29. sednici, održanoj 23. maja 2018. godine, Odbor je razmatrao i usvojio Izveštaj o radu Bezbednosno-informativne agencije za period od 1. oktobra 2018. do 31. marta 2019. godine i Izveštaj o stanju bezbednosti u Republici Srbiji (maj 2019. godine). Članovi Odbora su pozitivno ocenili profesionalno postupanje i rad pripadnika Bezbednosno-informativne agencije u izveštajnom periodu i dali su punu podršku Agenciji u izvršavanju njenih težišnih zadataka na zaštiti bezbednosnih i drugih interesa Republike Srbije i njenih građana. Ocenjeno je da je stanje bezbednosti u Republici Srbiji stabilno i pored kontinuirane izloženosti naše države različitim bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama čije je ispoljavanje manjeg ili većeg intenziteta. Članovi Odbora su posebno pohvalili saradnju Bezbednosno-informativne agencije sa svim državnim organima koji su nadležni za zaštitu ustavnog poretka i bezbednosti Republike Srbije, kao i unapređivanje biletaralne i multilateralne saradnje sa inostranim bezbednosno-obaveštajnim službama. Sednici, koja je bila zatvorena za javnost, predsedavao je predsednik Odbora mr Igor Bečić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo na sednici, održanoj 23. maja, razmotrili su amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu. Na Predlog zakona podneto je 53 amandmana, a članovi Odbora ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članovi Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, doc. dr Mihailo Jokić, dr Dragana Barišić, Srbislav Filipović, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Na sednici održanoj 22. maja, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je i predložio Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o glavnom gradu, u načelu, koji je podnela Vlada. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, državni sekretar Bojan Stević i pomoćnik ministra Saša Mogić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Biljana Pantić Pilja i Stanija Kompirović.