Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 8. maja, razmotrena je Informacija o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za prvi kvartal 2019. godine. Državni sekretar u Ministarstvu Željko Radošević obrazložio je članovima Odbora najznačajnije aktivnosti Ministarstva u navedenom periodu. Posebno je naglasio intenzivnu zakonodavnu aktivnost, imajući u vidu da je Narodna skupština usvojila četiri bitna zakona koji se odnose na bezbednost hrane, zdravlje bilja, sredstva za ishranu bilja i oplemenjivače zemljišta i sredstva za zaštitu bilja. Radošević je naveo da je u navedenom periodu Ministarstvo imalo i plodnu međunarodnu aktivnost. Nakon rasprave, članovi Odbora su usvojili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za prvi kvartal 2019. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Mladen Lukić, Žarko Bogatinović, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, Aleksandra Jevtić, Zvonimir Đokić, Tijana Davidovac i Arpad Fremond.

Odbor za zaštitu životne sredine održao je 21. sednicu, 25. aprila 2019. godine, na kojoj je izabrao predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković za predsednicu Odbora za zaštitu životne sredine. Član Odbora Radoslav Cokić, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka (SNS), predložio je predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković za predsednicu Odbora, imajući u vidu da su pred Odborom važni zadaci i izazovi na putu ka Evropskoj uniji, kao i da bi Odbor mogao da radi mnogo bolje nego do sada. Cokić je naglasio i da izborom predsednice Narodne skupštine za predsednicu Odbora ovo radno telo i oblast životne sredine dobija veći značaj. Zoran Despotović, član Odbora iz Poslaničke grupe Srpska radikalna stranka (SRS), je rekao da nema ništa protiv predloženog kandidata, ali da smatra da ni drugi predlog za predsednika Odbora ne bi umanjio težinu koju Odbor ima. Snežana Bogosavljević Bošković iz Socijalističke partije Srbije je istakla da je to najbolji mogući predlog, i da ima puno pozitivnog iskustva u radu sa predsednicom Skupštine i u okviru delegacije pri Interparlamentarnoj uniji, te da smatra da će biti izuzetno dobar predsednik Odbora za zaštitu životne sredine i da će doprineti unapređenju ove oblasti, imajući u vidu da je predana svakom poslu koji joj se poveri. Ljubinko Rakonjac iz stranke Zeleni Srbije, sa liste SPS, takođe je rekao da podržava predlog i da smatra da će to dati snagu Odboru da ne bude samo eksponent Ministarstva zaštite životne sredine, već da bude i kontrolor rada Ministarstva i da pomogne Ministarstvu na važnim zadacima. Maja Gojković se nakon izbora za mesto predsednice Odbora zahvalila na podršci i rekla da joj je želja da pokrene rad Odbora i da to radno telo u budućnosti mnogo bolje funkcioniše, da redovno razmatra izveštaje Ministarstva životne sredine i da bude jedan od najaktivnijih odbora. Gojković je podsetila da Odbor nije funkcionisao u prethodnih nekoliko meseci i da sada mora aktivnije da radi, budući da ima ključnu ulogu u budućnosti, pošto je pred nama otvaranje pregovaračkog poglavlja koji se odnosi na zaštitu životne sredine. Gojković je rekla da su pred Odborom brojni zadaci na izazovima koji se tiču zaštite životne sredine, te da je potrebno da se u narednom periodu odredi član Odbora u Komisiji Narodne skupštine za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine po zdravlje građana Srbije, kao i uticaj na životnu sredinu, sa posebnim osvrtom na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, kao i član koji će učestvovati na Konferenciji o klimatskim promenama u Ženevi. Gojković je zamolila zamenicu člana Odbora iz Poslaničke grupe Demokratska stranka (DS) Gordanu Čomić da se u okviru njene Poslaničke grupe obave konsultacije u vezi sa zamenikom predsednika Odbora, imajući u vidu da je osnovna funkcija Odbora kontrolna i da je uobičajeno i dobro da zamenik predsednika Odbora bude iz opozicije i bude proaktivan. Sednici Odbora, koja je sazvana na osnovu člana 71. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, do izbora novog predsednika predsedavao je najstariji član Odbora Borisav Kovačević, iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera, koji je objasnio da je, imajući u vidu da je Ivana Stojiljković, koja je bila predsednica Odbora, podnela ostavku na mesto narodnog poslanika 24. decembra 2018. godine, bilo potrebno da Odbor izabere novog predsednika. Sednici su prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Žarko Bogatinović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Maja Gojković, Borka Grubor, Zoran Despotović, Aleksandra Jevtić, Jasmina Karanac, Borisav Kovačević, Nada Lazić, Gordana Čomić, Ivana Nikolić, dr Ljubinko Rakonjac, Dragan Jovanović, Milena Turk, Radoslav Cokić i Violeta Lutovac Đurđević.

Na sednici održanoj 25. aprila, članovi Odbora razmotrili su zahtev Agencije za borbu protiv korupcije za davanje saglasnosti za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima, zahtev prof. dr Zorana Dragišića, narodnog poslanika, za davanje saglasnosti za obavljanje drugog posla i predlog generalnog sekretara Narodne skupštine za donošenje rešenja o nastavku rada na položaju pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine. Članovi Odbora su nakon kraće rasprave doneli Zaključak o davanju saglasnosti Agenciji za borbu protiv korupcije za zasnivanje radnog odnosa sa novim licima. Odbor je većinom glasova dao pozitivno mišljenje prof. dr Zoranu Dragišiću da uz vršenje funkcije narodnog poslanika, koji nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, može da obavlja i posao člana Internog odbora revizora NIS PETROL EOOD Bugarska. Na kraju sednice, članovi Odbora razmotrili su predlog generalnog sekretara Narodne skupštine za donošenje rešenja za Radoslava Vujovića, Marinu Šuković i Daria Kukolja o nastavku rada na položaju pomoćnika generalnog sekretara Narodne skupštine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić, Đorđe Milićević i Goran Nikolić.

Na sednici održanoj 24. aprila, članovi Odbora za spoljne poslove razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača, ambasador Aca Jovanović, v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova, nakon čega su članovi Odbora prihvatili Predlog zakona. U nastavku sednice, Odbor je usvojio sedam inicijativa za posete, konstatovao više redovnih aktivnosti stalnih delegacija, prihvatio više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovao realizovane ostale kontakte. Odbor je takođe konstatovao i promene u sastavu PGP sa Iranom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Tijana Davidovac, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Nikola Savić, Dušica Stojković, Vera Jovanović, Jelena Vujić Obradović i Milisav Petronijević.

Na sednici od 23. aprila, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Na ovaj Predlog zakona podneto je osam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora prim. dr Vlado Babić, Aleksandra Maletić, Sandra Božić, Milena Ćorilić, Slavica Živković, Josip Broz, Jasmina Obradović, Dragan Savkić i Bojan Torbica.

Na sednici od 23. aprila, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva razmotrili su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca. Na ovaj Predlog zakona podneto je osam amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora prim. dr Vlado Babić, Aleksandra Maletić, Sandra Božić, Milena Ćorilić, Slavica Živković, Josip Broz, Jasmina Obradović, Dragan Savkić i Bojan Torbica.

Na sednici održanoj 23. aprila 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja. Na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima podneto je ukupno 27 amandmana, a članovi Odbora su ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu podneto je ukupno šest amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca podneto je ukupno osam amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, podneto je ukupno 16 amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima podneto je ukupno šest amandmana, članovi Odbora ocenili su da amandman koji je podnela Vjerica Radeta na naslov Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostalih pet u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji podneto je ukupno 29 amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica podneto je ukupno 23 amandmana, članovi Odbora ocenili su da pet amandmana nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su preostali u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju podneto je ukupno 15 amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, podneto je ukupno šest amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre podneto je ukupno tri amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar podneto je ukupno 18 amandmana, članovi Odbora ocenili su da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Milena Ćorilić i Aleksandar Marković.

Na sednici od 23. aprila 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o konverziji stambenih kredita u švajcarskim francima i Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu. Na Predlog zakona o konverziji stambenih kredita u švajcarskim francima podneto je 27 amandmana. Vlada i Odbor nisu prihvatili podnete amandmane. Odbor je podneo i jedan svoj amandman i to na član 11. Predloga zakona. Narodni poslanici podneli su ukupno šest amandmana na Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Snežana B. Petrović, Duško Tarbuk i prof. dr Vladimir Marinković.

Na sednici održanoj 23. aprila, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je ukupno 18 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da prihvati amandmane na član 12. i član 32. Predloga zakona, a ostalih 16 da odbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Žarko Mićin, Marko Parezanović i Đorđe Komlenski.

Na sednici od 23. aprila, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre, u pojedinostima, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je tri amandmana, a Odbor i Vlada nisu prihvatili nijedan od podnetih amandmana. Pod tačkom razno prof. dr Vladimir Marinković izabran je da predstavlja Odbor na Evropskoj regionalnoj ministarskoj konferenciji 2019. godine o zelenoj ekonomiji, koja će biti održana u Taškentu, Uzbekistan, od 8. do 10. jula 2019. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Stanislava Janošević, dr Aleksandra Tomić, Jelena Mijatović, Studenka Kovačević, Snežana R. Petrović, Zoran Bojanić, Snežana Paunović, prof. dr Vladimir Marinković i Ana Čarapić.

Na sednici Odbora, održanoj 23. aprila, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Sednici je prisustvovala predstavnik predlagača Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova. Na Predlog zakona podneto je 16 amandmana, od kojih Odbor nije prihvatio nijedan. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Borisav Kovačević, prof. dr Zoran Dragišić, Vladan Zagrađanin, Milovan Drecun, Dubravka Filipovski, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 23. aprila 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandman na član 11. Predloga zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Članovi Odbora, većinom glasova, ocenili su da je predloženi amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić i Aleksandar Marković.

Na sednici, održanoj 23. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na dnevnom redu Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini, u pojedinostima. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, a Odbor nije prihvatio nijedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada, podneto je 29 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio pet. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, koji je podnela Vlada, podneto je 23 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio četiri. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji je podnela Vlada, podneto je 15 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan predloženi amandman. Na Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, koji je podnela Vlada, podneto je šest amandmana, od kojih su predlagač i Odbor prihvatili jedan amandman. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 23. aprila, razmotrili informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, za period jul–septembar 2018. godine i za period oktobar–decembar 2018. godine. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora Katarine Rakić da se obavi objedinjena rasprava o tačkama 1. i 2. dnevnog reda, kao i da se razmatranje predložene tačke 3. dnevnog reda sednice, odnosno, razmatranje predstavki upućenih Odboru, obavi na nekoj od narednih sednica Odbora. Informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture predstavila je Aleksandra Damnjanović, državna sekretarka Ministarstva. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su obe razmotrene informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, dr Danijela Stojadinović, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Goran Kovačević i Krsto Janjušević.

Na sednici Odbora, održanoj 22. aprila, članova Odbora razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda, sećanje na žrtve genocida u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, povodom 74 godine od proboja poslednjih jasenovačkih logoraša. Predsednik Odbora Miodrag Linta je, na početku sednice, istakao da je 22. april dan kada su 1945. godine poslednji zatočenici najveće fabrike smrti na Balkanu, u Drugom svetskom ratu, Jasenovcu izvršili proboj. On je naveo da je u noći između 21. i 22. aprila od preko 1000 zatočenika njih oko 600 krenulo u proboj, a preživelo je svega 117 ljudi. Istog dana proboj je izvršilo 147 logoraša u Kožari od kojih je preživelo svega 11 njih. Predsednik Odbora naveo je da u Hrvatskoj od dolaska Tuđmana i HDZ na vlast 1990. godine traje proces rehabilitacije zločinačke NDH i ustaške ideologije. Hrvatska je još 1993. godine donela zakonske odredbe da se preživelim ustašama i drugim pripadnicima zločinačke NDH, kao i njihovim porodicama isplaćuju penzije. Linta je istakao da vlast u Hrvatskoj, između ostalog, finansira desetine udruženja koja kao svoja obeležja koriste ustaški grb sa početnim belim poljem i ustaški pozdrav „Za dom spremni”, finansira udruženja koja zastupaju anticivilizacijsku tezu da je Jasenovac bio sabirni i radni logor i finansira koncerte jednog od glavnih promotera ustaštva, pevača Marka Perkovića Tompsona i druge. Aktuelna vlast u Hrvatskoj je donela 2016. godine sramnu odluku da Hrvatski sabor ponovo bude pokrovitelj komemoracije ubijenim ustaškim zločincima u Blajburgu gde se svake godine okupljaju hrvatski zvaničnici i desetine hiljada Hrvata koji žale za propašću NDH. Prema Linti, Hrvatska se još nije suočila sa svojom zločinačkom prošlošću, nije priznala da je NDH počinila zločin genocida nad srpskim narodom, nije izrazila kajanje srpskim žrtvama i nije zatražila oproštaj. Dušan Bastašić, predsednik Udruženja Jadovno iz Banjaluke naglasio je da Republika Srbija, odnosno srpsko društvo u celini do danas se nije terminološki odredilo prema zločinu genocida koji je počinjen nad pravoslavnim Srbima od strane Nezavisne Države Hrvatske. Dok su Jevreji i Romi uveli terminologiju koja je planetarno poznata za genocid izvršenim nad ovim narodima, Srbi i dalje nemaju termin za genocid počinjen tokom Drugog svetskog rata od strane Nezavisne Države Hrvatske, i dao je ideju da se pomenuti genocid imenuje kao Pokolj. Linta je naveo da termin Pokolj, kao naziv za genocid nad srpskim narodom, Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske ocenio kao nepodoban. Navedena institucija smatra da i dalje treba da se koristi pojam genocid za nezapamćeni masovni zločin koji je izvršen nad srpskim narodom tokom Drugog svetskog rata u NDH. Istoričar prof. dr Vasilije Krestić, istakao je da Republika Srbija ne može da ponudi podobna rešenja za najopštija pitanja poput termina kojim će se imenovati počinjen događaj, te da u Srbiji ne postoji ni jedan memorijali centar za žrtve genocida, dok Jevreji u svetu imaju 17 memorijalnih centara podignutih za žrtve Drugog svetskog rata. On je podsetio da i da Staro sajmište koje će biti pretvoreno u memorijalni centar, biti memorijalni centar Holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, a ne samo za žrtve Jasenovca, što takođe govori o nedovoljnoj posvećenosti o žrtvama Drugog svetskog rata. Stefan Radojković, sekretar Odbora za Jasenovac Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve, prisutnima je govorio o aktivnostima kojim se Odbor bavi i dodao da se vode zavetom ostavljenim od strane vladike Nikolaja Velimirovića, da se praznuju Novomučenici Jasenovački, da se svetu objavljuju, odnosno da se svet upozna sa stradanjem srpskih mučenika i da se srpski narod ne sveti za nepravdu koja mu je učinjena, već da ne zaboravlja i uči iz svojih iskustava. Nenad Antonijević, savetnik u Muzeju žrtava genocida, govorio je o aktivnostima Muzeja i potrebi da se o ovom pitanju govori više u javnosti, kako srpska istorija ne bi pala u zaborav. Na sednici su govorili i Slavko Milanović, predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Milinko Čekić, počasni predsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Snežana Dragosavljević, potpredsednik Udruženja logoraša Jasenovac, Jelena Radojčić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac i Ranko Bujić, član UO Udruženja logoraša Jasenovac. Članovi Udruženja govorili su o inicijativama koje su podnosili Narodnoj skupštini i drugim državnim i međunarodnim institucijama, naglasivši da očekuju da će u budućnosti nailaziti na više razumevanja i podrške koja je udruženjima potrebna. Jedna od tih inicijativa jeste da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida u NDH. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Dragan Veljković, Blaža Knežević, Aleksandar Čotrić, Aleksandar Marković, Olivera Ognjanović, Goran Nikolić, Snežana Paunović i Mirjana Maraš. Linta je na kraju sednice rekao da će do naredne sednice Odbora biti pripremljeni zaključci u vezi osnivanja Memorijalnog centra srpskih žrtava genocida NDH, usvajanje Deklaracije o genocidu nad Srbima Romima i Jevrejima u NDH i drugi koji se odnose na negovanje kulture sećanja na nezapamćeno i masovno stradanje našeg naroda u NDH. On očekuje da će Odbor na narednoj sednici jednoglasno usvojiti predložene zaključke.

Na sednici Odbora, održanoj 18. aprila, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona obrazložila je predstavnik predlagača Milica Ćatić, sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Stefana Miladinović, Jelena Mijatović, Maja Mačužić Puzić, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić i Aleksandar Marković.