Članovi Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su na sednici od 18. aprila 2019. godine razmotrili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Predloženi zakon obrazložio je predstavnik predlagača Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su jednoglasno Predlog zakona, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora, i to: Snežana R. Petrović, Studenka Kovačević, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, dr Aleksandra Tomić, Ana Čarapić, Stanislava Janošević i Jelena Mijatović.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 18. aprila, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednica Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Članovi Odbora ocenili su da su u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i Predlog zakona o dopuni Zakona o budžetskom sistemu, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda kliriniškog načina plaćanja, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO, u Srbiji, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o zapošljavanju stranaca, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o strancima, Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o upravljanju aerodromima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, Predlog zakona o izmeni i dopuni zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju,Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 18. aprila, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koji se nalaze na Četvrtoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Odbor je prihvatio predlog da se obavi zajednički načelni i jedinstven pretres o tačkama 1. do 6. dnevnog reda sednice, a da se na kraju pretresa Odbor izjasni o svakoj tački pojedinačno. Predloge zakona, članovima Odbora, obrazložila je državna sekretarka Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Damnjanović sa saradnicima. Nakon obrazloženja, članovi Odbora, prihvatili su Predlog zakona o izmeni Zakona o upravljanju aerodromima, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o žičarama za transport lica, u načelu; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, u načelu; Predlog zakona o izmeni i dopuni Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, u načelu i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o međunarodnom drumskom saobraćaju, u načelu, koje je podnela Vlada. Za izvestioca, na sednici Narodne skupštine, o svim tačkama dnevnog reda sednice Odbora izabrana je predsednica Odbora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, Stefana Miladinović, Goran Kovačević, Vladimir Petković, Jovica Jevtić i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 18. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Predlog zakona obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Bojana Stanić. Članovi Odbora su nakon kratke rasprave većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju stranaca, u načelu. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Milanka Jevtović Vukojičić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sandra Božić, prim. dr Branimir Rančić, Josip Broz, Tomislav Žigmanov, Slavica Živković, Bojan Torbica, Radovan Jančić i Milena Ćorilić.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je na sednici, održanoj 18. aprila, razmotrio Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar, koji je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao Jovan Ćosić, VD pomoćnika ministra pravde. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, doc. dr Mihajlo Jokić, Jovan Palalić, Neđo Jovanović, Đorđe Komlenski, dr Balint Pastor i Stanija Kompirović.

Na sednici od 17. aprila 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su nekoliko predloga zakona, koji su predloženi za dnevni red Četvrte sednice Narodne skupštine Republike Srbije u 2019.godini. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda, u skladu sa članom 76. Poslovnika Narodne skupštine. Odbor je razmotrio u načelu Predlog zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima i Predlog zakona o dopuni zakona o budžetskom sistemu, a razmotreni su i predlozi zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Češke Republike o regulisanju duga Republike Srbije prema Češkoj Republici, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Rondex Finance, Inc. o regulisanju neizmirenog duga Republike Srbije prema Rondex Finance, Inc. iz perioda klirinškog načina plaćanja, o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o aktivnostima Francuske agencije za razvoj i institucije PROPARCO u Srbiji i o davanju garancije Republike Srbije u korist Societe Generale Banka Srbija a.d. Beograd, Komercijalne banke a.d. Beograd i Vojvođanske banke a.d. Novi Sad po zaduženju Javnog preduzeća „Srbijagas” Novi Sad, po osnovu Ugovora o kreditu za izgradnju gasovoda na teritoriji Republike Srbije od granice sa Republikom Bugarskom do granice sa Mađarskom i drugim susednim zemljama sa Republikom Srbijom kroz ulaganje u kapital akcionarskog društva South Stream Serbia AG, Zug, Švajcarska. Predložene zakone obrazložila je predstavnik predlagača Slavica Savičić, državni sekretar Ministarstva finansija. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su sve predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Snežana B. Petrović i Milorad Mirčić.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su na sednici od 16. aprila razmotrili temu planiranja održive urbane mobilnosti. Predsednica Odbora Katarina Rakić naglasila je značaj korišćenja drugačijeg pristupa, kao što je održiva urbana mobilnost, u rešavanju saobraćajnih problema u gradovima preopterećenim saobraćajem. Koordinatorka za Srbiju Otvorenog regionalnog fonda za Jugoistočnu Evropu – Energetska efikasnost (GIZ ORF EE) Svetlana Bačanin i predstavnica Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Lidija Radulović, predstavile su aktivnosti i projekte koje sprovode ove dve organizacije, navodeći da su zaštita životne sredine i održiva urbana mobilnost usko povezane teme. Usklađivanje saobraćajnog sistema sa budućim društvenim, ekonomskim i socijalnim potrebama, kao i potrebama zaštite životne sredine, od opšteg je interesa i zahteva intersektorski pristup, naglasile su one u svom obraćanju članovima Odbora. Aljaž Plevnik, stručnjak Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) predstavio je novi koncept planiranja saobraćaja, koji se bazira na ideji što racionalnijeg organizovanja kretanja ljudi i tereta u ograničenom urbanom prostoru. On je naveo da je ovaj koncept održive urbane mobilnosti povezan sa širom idejom kvaliteta života u gradovima. Kao alternativa saobraćajnim gužvama i zavisnosti od kretanja sopstvenim vozilima, pojavljuje se kvalitetan gradski javni prevoz, upotreba bicikala i hodanje, a ideja je da se ulice vrate građanima, odnosno da se smanji broj automobila, parking mesta i zagađenje vazduha, naglasio je Plevnik. On je članovima Odbora predstavio i primere dobre prakse kada je u pitanju primena novog koncepta održive urbane mobilnosti. Tokom rasprave, članovi Odbora su se detaljnije informisali i razmenjivali mišljenja i ideje o ovom konceptu, posebno se osvrnuvši na efikasnu organizaciju i finansijske aspekte funkcionisanja javnog gradskog prevoza. Zaključujući sednicu, predsednica Odbora Katarina Rakić istakla je da je od primarne važnosti da grad bude po meri građana, a ne po meri vozila. Sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Goran Kovačević, Milan Ljubić, Dragan Jovanović, Ivana Dinić i Snežana Petrović, kao i članovi Odbora za zaštitu životne sredine, Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sekretarijata za saobraćaj Grada Beograda i Stalne konferencije gradova i opština.

Na sednici od 16. aprila 2019. godine, članovima Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava predstavljena je OECD/SIGMA prezentacija „Kolegijalni pregled vrhovne revizorske institucije i njegov značaj za odgovornost i transparentnost“. Pre same prezentacije, predsednik Saveta Državne revizorske institucije dr Duško Pejović istakao je da je za kontrolu rada DRI nadležna Narodna skupština, kojoj DRI redovno i u roku dostavlja sve svoje izveštaje. Pokazatelj odgovornosti u radu jeste i kontrola, a to institut kolegijalnog pregleda jeste, naveo je Pejović. On je dodao da kolegijalni pregled predstavlja eksternu ocenu rada DRI, koju sprovode stručnjaci drugih vrhovnih revizorskih institucija, na osnovu međunarodnih smernica ISSAI, koje su ustanovljene još 2010.godine. Pejović je naveo i da ga raduje što će danas SIGMA predstaviti principe na kojima kolegijalni pregled počiva i ocenio da isti predstavlja posvećenost institucije da nastavi sa uspešnim radom. Takođe, Pejović je istakao da je ovo prvi put za 12 godina da se u DRI vrši ovakav vid kontrole. Instiut kolegijalnog pregleda pod nazivom „Kolegijalni pregled vrhovne revizorske institucije i njegov značaj za odgovornost i transparentnost“ predstavio je ispred OECD i SIGME Alister Svorbrik (Alastair Swarbrick), koji je istakao važnost međunarodnih standarda ISSAI, koji naglašavaju principe dobrog upravljanja i kontrolu poštovanja principa u DRI, ali i omogućavaju da se instituciji pruži podrška za unapređenje rada. Ključni mehanizam je da se sprovedu kolegijalni pregledi i da se predstavi šta će biti urađeno u DRI do kraja godine. Svorbrik je naveo i da se tokom samog procesa može poboljšati kredibilitet institucije i njen rad usaglasiti sa međunarodnim standardima. On je predstavio koristi koje će DRI imati od kolegijalnog pregleda, a to su pre svega identifikovanje jakih i slabih strana, izazova koji utiču na učinak, podstreka za unapređenje rada i drugo. Takođe, od kolegijalnog pregleda postoje i koristi za sam skupštinski Odbor, a to je postizanje poverenja u rad i izveštaje DRI, podsticanje razvoja DRI, uverenje da DRI odgovorno troši resurse, kao i da pomogne Odboru u nezavisnoj oceni prilikom razmatranja godišnjeg budžeta i izveštaja o radu DRI. Svorbrik je naglasio da je cilj SIGME da pomogne DRI da se unapredi i razvija i u daljem izlaganju predstavio je pristup koji će imati tokom izrade kolegijalnog pregleda. On je posebno podvukao da kolegijalni pregled nije revizija, već ocena i predstavlja merilo za DRI. Članovima Odbora predstavljena su merila, odnosno, kriterijumi za ocenu DRI i obuhvat kolegijalnog pregleda, koji će u ovom izveštaju biti fokusiran na organizacioni sistem i profesionalne kapacitete DRI i na rezultate i ishode. Na kraju DRI će dobiti preporuke, koje će joj pomoći da unapredi svoj rad, zaključio je Svorbrik. On je predstavio i način izveštavanja o kolegijalnom pregledu gde je akcenat na preporukama, odnosno, komentarima DRI koji će biti integrisani u izveštaj, nakon čega će isti biti predstavljen kako DRI, tako i Narodnoj skupštini. Period u kome će se ceo proces obaviti je od marta 2019.godine do početka 2020.godine, naveo je Svorbrik. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Olivera Pešić, Momo Čolaković, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, Zoran Despotović i Veroljub Arsić.

Na sednici održanoj 5. aprila, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali više redovnih aktivnosti stalnih delegacija, prihvatili više izveštaja o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale kontakte. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dubravka Filipovski, Ljiljana Malušić, Tijana Davidovac, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić, Stefana Miladinović, Đorđe Kosanić, Nataša Mihailović Vacić, Dragan Šormaz i Nikola Savić.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 3. aprila 2019. godine, razmotrio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. Izveštaj je podnela pomoćnica ministarke za evropske integracije Ksenija Milenković, koja je navela da je u četvrtom kvartalu 2018. godine ispunjenost iznosila 22 odsto, što je više u odnosu na treći kvartal, kada je ispunjenost iznosila 13 odsto. Ona je ocenila da stepen ispunjenosti NPAA treba da bude viši i dodala da ukupan nivo ispunjenosti u 2018. godini iznosi 41 odsto, što se može oceniti kao relativno solidno, mada bi Ministarstvo želelo da taj procenat bude iznad 50 odsto, što je i ciljana vrednost ispunjenosti za 2019. godinu. Milenković je istakla da u tih 41 odsto ispunjenosti ulaze sve ispunjene obaveze NPAA za 2018. godinu, kako one koje su ispunjene po planu, tako i one koje su ispunjavane tokom godine. Milenković je dodala i da je Ministarstvo nastavilo sa konsultacijama sa resornim institucijama u okviru NPAA i pregovaračkim grupama, sa ciljem da se ukaže na značaj ispunjavanja obaveza. Takođe, preduzeti su koraci za efikasnije izveštavanje o administrativnim kapacitetima za proces evropskih integracija, što će se videti u Izveštaju za prvi kvartal 2019. godine, jer administrativni kapaciteti postaju otvoreno pitanje i sve veći problem na koji ukazuje i Evropska komisija. Milenković je dodala i da je zanimljivost vezana za četvrti kvartal 2018. godine da je institucija koja je imala najviši procenat ispunjenosti Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a institucije sa najnižim procentom ispunjenosti Ministarstvo zaštite životne sredine i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Odbor je većinom glasova, bez rasprave, usvojio Izveštaj o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), za četvrto tromesečje 2018. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora usaglasili su i većinom glasova usvojili tekst Nacrta izjave za Petnaesti sastanak Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove zemalja učesnica Procesa stabilizacije i pridruživanja Jugoistočne Evrope (KOSAP), koji se održava 14. i 15. aprila 2019. godine, u Beogradu, a koji će biti prosleđen delegacijama parlamentarnih odbora sa rokom za dostavljanje amandmana. Zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač obavestila je članove Odbora da su učešće na 15. sastanku KOSAP-a potvrdile sve delegacije, a članovi Odbora su se saglasili da izvestioci Odbora na dva panela budu Dušica Stojković i Dubravka Filipovski. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vera Jovanović, Dušica Stojković, mr Dejan Radenković, Dubravka Filipovski, Aleksandar Šešelj, Tanja Tomašević Damnjanović, Hadži Milorad Stošić, Krsto Janjušević, Zvonimir Đokić i Dragan Šormaz.

Članovi Odbora za prava deteta su na sednici, održanoj 2. aprila, razmotrili Redovni godišnji izveštaj Zaštitnika građana za 2018. godinu, poglavlje 4.1, koje se odnosi na prava deteta. Zaštitnik građana Zoran Pašalić, obrazlažući Izveštaj, naveo je da se četvrtina pristiglih pritužbi u oblasti prava deteta odnose na nasilje nad decom i vršnjačko nasilje. Kao problemi pojavljuju se i ostvarivanje inkuzivnog obrazovanja i podrška deci sa smetnjama u razvoju, a u romskoj populaciji rasprostranjen je problem maloletničkih, odnosno dečjih brakova, ukazao je Pašalić. Zaštitnik građana je naveo da su siromaštvo, nedovoljan broj zaposlenih u institucijama koje obezbeđuju usluge i servis za decu i nemogućnost tešnje saradnje obrazovnih institucija sa roditeljima, prepreke za puno ostvarivanje prava dece, a dodao je i da postoji potreba za unapređenjem normativnog okvira u pojedinim oblastima i za poboljšanjem multisektorske saradnje. Zaštitnik građana je istakao i važnost donošenja zakona kojim će se utvrditi činjenice o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, odnosno uspostavljanja mehanizama za istraživanje tih slučajeva. Članovima Odbora predstavljeni su i detaljni statistički podaci koji se tiču prikaza razmatranih predmeta, upućenih preporuka i ishoda postupanja, koje je obrazložila saradnica Zaštitnika građana Marija Podunavac. Tokom rasprave, članovi Odbora su sa Zaštitnikom građana razmenili mišljenja i stavove o potrebnim merama i aktivnostima kako bi zaštita prava dece bila unapređena, posebno se osvrćući na problem nasilja nad decom i vršnjačkog nasilja. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora prof. dr Vladimir Marinković, Sandra Božić, Marija Jevđić, Milanka Jevtović Vukojičić, Milija Miletić, Arpad Fremond, Jelena Mijatović, Jasmina Karanac, Gorica Gajić, dr Danijela Stojadinović, Milena Ćorilić i Dubravka Filipovski.

Odbor za dijasporu i Srbe u regionu je, na sednici održanoj 1. aprila 2019. godine, razmotrio je sredstva, Budžetom Republike Srbije za 2019. godinu, opredeljena Ministarstvu spoljnih poslova, Ministarstvu kulture i informisanja i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za finansiranje aktivnosti koje se odnose na dijasporu i Srbe u regionu. Predsednik Odbora Miodrag Linta istakao je da su predstavnici organizacija Srba iz dijaspore i regiona ukazali članovima Odbora da sredstva koja se izdvajaju u matici za njihov rad nisu dovoljna i da je potrebno da budu znatno viša, te je to razlog predlaganja Odboru ovakve tačke dnevnog reda. Na ovu temu govorili su predstavnici sva tri ministarstva, i to: dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić iz Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Ministarstva spoljnih poslova i Mladen Vesković i Milan Petković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo, odnosno, iz Sektora za informisanje i medije, Ministarstva kulture i informisanja. Dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavio je projekte i programe za koje ovo ministarstvo izdvaja iz budžeta za oblast visokog obrazovanja, gde su na prvom mestu stipendije, koje se godišnje povećavaju za 18. Ove godine za stipendiranje studenata izdvojeno je 31.500.000 dinara. Druga oblast koja se finansira jesu lektori u inostranstvu, za šta je opredeljeno četiri miliona dinara, te je za ovu oblast potrebno u narednom periodu izdvojiti dodatna sredstva, imajući u vidu da su sredstva koja postoje dovoljna za finansiranje samo četiri lektora. Tubić je naveo i da će podatke za osnovno i srednje obrazovanje Ministarstvo dostaviti Odboru naknadno. Projekte i sredstva Ministarstva spoljnih poslova koji se finansiraju preko Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu predstavile su Nikolina Milatović Popović i Ljiljana Nikšić, koje su navele da je Uprava nosilac trećeg dela budžeta Ministarstva, kao i da sredstva sa kojima raspolaže nisu velika te ih je potrebno uvećati. Ovogodišnji budžet je čak niži u odnosu na prethodnu godinu za četiri do pet miliona dinara i iznosi 157.439.000 dinara. Od tog iznosa 100.402.000 dinara opredeljeno je za programsku aktivnost saradnje sa Srbima u regionu i dijaspori i za projekte očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta Srba. One su navele da su korisnici sredstava udruženja u regionu i dijaspori, ali i organizacije i udruženja iz Srbije. Takođe, ove godine je opredeljen i iznos od 4.700.000 dinara za nabavku knjiga i didaktički materijal. Naglašeno je i da je potrebno da kao država odredimo projektne zadatke koje treba povezati sa važnim događajima od nacionalnog značaja i formirati interresorni tim koji će se ovim baviti. Mladen Vesković iz Sektora za savremeno umetničko stvaralaštvo Ministarstva kulture i informisanja naveo je da su sredstva opredeljena za dijasporu i Srbe u regionu pri ovom Ministarstvu u iznosu od 12 miliona dinara i aktivnosti se sprovode preko konkursa. Bilo bi dobro da su sredstva veća kako bi se zadovoljile potrebe, jer je prijava svake godine sve više. Sredstva su namenjena za organizacije koje su registrovane van granica Srbije, posebno one koje su iz regiona. Milan Petković iz Sektora za informisanje i medije Ministarstva kulture i informisanja istakao je da je potrebno povećanje sredstava za finansiranje sadržaja na srpskom u zemljama regiona. Ovogodišnji budžet za medije je manji za 8,7 odsto i iznosi 21.320.000 dinara, iako se beleži veći broj prijava u odnosu na raniji period. Sva sredstva su namenjena medijima u regionu, i to za projekte na godišnjem nivou. Ministarstvo takođe finansira i konkretne održive projekte u regionu koji su vezani za probleme na terenu, a naravno tu je i finansiranje nacionalnog javnog servisa koji je dostupan i regionu i dijaspori. Nakon rasprave, članovi Odbora doneli su dva zaključka, i to da se u narednom periodu organizuje sastanak članova Odbora i predstavnika ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja, prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, za rad, boračka i socijalna pitanja i omladine i sporta na kome bi se definisali kapitalni projekti za narednu godinu i razgovaralo o mogućnosti povećanja budžeta u ministarstvima opredeljenih za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i da Odbor podržava sve aktivnosti ministarstava spoljnih poslova, kulture i informisanja i prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, koje se preduzimaju u cilju poboljšanja položaja Srba u dijaspori, a naročito u regionu. U nastavku sednice razmotrena je i Inicijativa za održavanje sastanka sa Komisijom za rumunske zajednice u inostranstvu Predstavničkog doma Parlamenta Rumunije. Članovi Odbora odlučili su jednoglasno da se Inicijativa prihvati i da se sastanak održi u septembru ove godine u Beogradu. Predsednik Odbora informisao je na kraju sednice članove Odbora o održanim sastancima između dve sednice Odbora i o dopisu organizacije Srba iz Venecuele, koji su ukazali da u toj zemlji živi veliki broj Srba koji bi želeli da imaju srpsko državljanstvo, čije dobijanje je otežano visokim administrativnim troškovima i nepostojanjem ambasade Srbije u toj zemlji. Dogovoreno je da se ovaj dopis uputi na dalju nadležnost Ministarstvu spoljnih poslova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Vlado Babić, Blaža Knežević, Olivera Ognjanović, Mirjana Dragaš, Aleksandar Marković, Zoran Bojanić, Aleksandar Čotrić i Marjana Maraš.

Na sednici Odbora, održanoj 29. marta, razmotren je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodna poslanica Marija Obradović, u pojedinostima. Na pomenuti Predlog zakona podneto je sedam amandmana, od kojih je Odbor usvojio amandman na član 1. koji je podnela narodna poslanica Dušica Stojković, dok je preostalih šest amandmana odbijeno. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Sandra Božić, Gordana Čomić, Borisav Kovačević, Maja Mačužić Puzić, prof. dr Zoran Dragišić, Krsto Janušević, Dubravka Filipovski, Aleksandar Marković i Milovan Drecun.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je, na sednici od 29. marta, amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji je podnela narodni poslanik Marija Obradović. Na predloženi zakon podneto je sedam amandmana narodnih poslanika, za koje je Odbor utvrdio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Bajro Gegić i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 29. marta, razmotrili u pojednostima predloge zakona o zdravstvenom osiguranju, o zdravstvenoj zaštiti, o predmetima opšte upotrebe i o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju podneto je 78 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su 12 amandmana, i to na članove 10, 32, 34, 52, 94, 131, 134, 148, 197, 233. i 269. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić i na član 22. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Narodni poslanici podneli su 64 amandmana na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili osam, i to na članove 59, 60, 106, 168. i 206. Predloga zakona, koje je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić, na član 10. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Aleksandra Belačić, na član 221. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Mladen Grujić i na član 223. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović. Na Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe ukupno je podneto 13 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su devet amandmana i to na član 6. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić, na član 6. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović, na član 8. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj, na član 12. Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Ružica Nikolić, na naslov iznad glave V Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić, na član 21. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na član 21. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Nikola Savić, na član 91. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić i na član 97. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović. Odbor je radi usaglašavanja podneo više svojih amandmana i to: jedan amandman na članove 4, 16. i 84. Predloga zakona, amandmane na nazive odeljaka iznad članova 62, 63, 70, 73, 74. Predloga zakona i jedan amandman na član 102. Predloga zakona. Narodni poslanici podneli su ukupno sedam amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Vlada i Odbor prihvatili su jedan amandman, i to na član 19. Predloga zakona, koji je podneo narodni poslanik doc. dr Darko Laketić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prim. dr Milovan Krivokapić, Milena Bićanin, dr Danica Bukvić, dr Desanka Repac, Radoslav Jović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, prof. dr Milan Knežević, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Danijela Stojadinović i dr Dragana Barišić.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 29. marta, razmotreni su amandmani na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci, koje je podnela Vlada. Predsednik Odbora Đorđe Komlenski obavestio je o dopisu narodnog poslanika Marijana Rističevića, kojim povlači amandmane na Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju. Članovi Odbora odlučivali su o preostalim amandmanima i ocenili da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, podneto je 63 amandmana. Odbor je ocenio da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok je za preostale ocenio da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da je svih 19 amandmana podnetih na Predlog zakona o predmetima opšte upotrebe, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, kao i svih sedam amandmana podnetih na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj proizvodnji opojnih droga i psihotropnih supstanci. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Bojan Torbica, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Vojislav Vujić, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Milena Ćorilić i dr Balint Pastor.