Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održao je Prvu sednicu 24. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Ratko Jankov, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Dosta je bilo. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Muamera Zukorlića, narodnog poslanika koji nije član ni jedne poslaničke grupe, a za zamenika predsednika prof. dr Ljubišu Stojmirovića, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, na sednici održanoj 23. juna, razmatrio je ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podneli Aleksandar Vučić, Ljiljana Đurović i Rasim Ljajić izabranih sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE, Biljana Rubaković, izabrane sa Izborne liste DVERI – DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE – SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ – BOŠKO OBRADOVIĆ i Svetlana Kozić, izabrane sa Izborne liste DOSTA JE BILO – SAŠA RADULOVIĆ. Kako se navodi u izveštaju Odbora utvrđeno je da je podnošenjem ostavki navedenih narodnih poslanika nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te se predlaže da Narodna skupština, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. Članovi Odbora većinom glasova usvojili su Izveštaj čime je omogućen izbor novih narodnih poslanika, putem dodeljivanja mandata od strane podnosioca navedenih izbornih lista drugim kandidatima. Na sednici je razmotren i usvojen zahtev predsednice Narodne skupštine Maje Gojković, za ostvarivanje prava na isplatu mesečne naknade na ime zakupa stana u Beogradu. U nastavku rada, Odbor je doneo Rešenja o utvrđivanju prestanka rada na položaju Šefa kabineta predsednika Narodne skupštine Dragana Blešića, zbog protoka vremena na koje je postavljen. Članovi Odbora dali su ovlašćenje predsedniku Odbora za donošenje nespornih rešenja o ostvarivanju statusno-materijalnih prava narodnih poslanika i funkcionera koje bira ili imenuje Narodna skupština. Sednici je predsedavao predsednik Odbor dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Marinika Tepić, Branimir Jovanović, Aleksandra Đurović, Katarina Rakić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Aleksandra Jerkov, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Nemanja Šarović, Darko Laketić i Branka Stamenković.

Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja održao je Prvu sednicu 22. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao najstariji član Odbora Momo Čolaković iz Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Za predsednika Odbora izabran je Aleksandar Martinovića iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, a za zamenika predsednika Odbora Nenad Konstantinović iz Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo održao je 22. juna 2016. godine Prvu sednicu, koju je sazvala predsednica Narodne skupštine, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici je, do izbora predsednika Odbora, predsedavao najstariji član Odbora Petar Petrović, iz Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Đorđa Komlenskog, iz Poslaničke grupe Pokret socijalista – Narodna seljačka stranka – Ujedinjena seljačka stranka, a za zamenika predsednika Odbora Gordanu Čomić, iz Poslaničke grupe Demokratska stranka.

Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održao je Prvu sednicu 22. juna 2016. godine, koju je, na osnovu člana 25. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, sazvala predsednica Narodne skupštine. Sednici je do izbora predsednika Odbora predsedavao Miletić Mihajlović, najstariji član Odbora, iz Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije. Članovi Odbora su za predsednika Odbora izabrali Petra Petrovića, iz Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, a za zamenika predsednika Biljanu Pantić Pilju, iz Poslaničke grupe Srpska napredna stranka.

U prostorijama Ministarstva odbrane održana je Treća sednica Radne grupe za prikupljanje činjenica i dokaza u rasvetljavanju zločina nad pripadnicima srpskog naroda i ostalih nacionalnih zajednica na Kosovu i Metohiji, uz prisustvo Zorana Đorđevića, ministra odbrane, Biljane Popović Ivković, državnog sekretara Ministarstva unutrašnjih poslova i Radomira Ilića, državnog sekretara Ministarstva pravde. Na sednici je analiziran dosadašnji rad Radne grupe i dogovorene su intenzivne aktivnosti u narednom periodu. Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsedavajući Radne grupe.

Na sednici Pododbora, održanoj 3. jula, članovi Pododbora razgovarali su o aktuelnoj situaciji oko žetvenih radova Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj žetvenih radova, kako za poljoprivredne proizvođače tako i za krajnje korisnike. Naveo je da je žetva pšenice otpočela u Vojvodini i centralnom delu Srbije početkom juna, dok je na jugoistoku Srbije započela žetva ječma. Izneo je podatak da je do sada, od ukupnog zasada, ubrano 40 odsto letine. Istakao je da je ove godine posejano 650 000 hektara pšenice i 30 000 hektara ječma. Takođe, dodao je da su kišni dani koji su iza nas, bili loši po žitarice i da se nada da će poljoprivrednici i pored toga uspeti da izvuku kvalitetnu količinu pšenice i ječma. Miletić je naveo da je osiguranje useva od velikog značaja za poljoprivrednike, jer na taj način mogu da, u slučaju vremenskih nepogoda, nadoknade svoje novčane gubitke. On je, u razgovoru sa osiguravajućim društvima, došao do zaključka da bi osiguranje moglo iznositi od 1500 do 2000 dinara po hektaru zemljišta. Predstavnici Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu istakli su da je početak i tok žetve pratio kišni period, koji nije pogodovao pšenici, dok je ratarskim i povrtarskim kulturama značajno koristio. Izneli su podatak da je u jesen 2017. godine posejano 650 000 hektara pšenice i da se očekuje veći prinos u odnosu na prethodnu godinu. Očekuje se proizvodnja oko 3 miliona tona pšenice uz mesečni prinos od oko 4700 kilograma po hektaru. Predstavnici Ministarstva su istakli da Ministarstvo odvaja značajna novčana sredstva za protivgradne mreže i druge zaštitne sisteme, ističući da je za ovu godinu na raspolaganju 14 000 raketa, od kojih je do današnjeg dana potrošeno 8 000 raketa u cilju zaštite pšenice, useva i voćarskih proizvoda od vremenskih nepogoda. Članovima Pododbora su se obratili i predstavnici Instituta za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Profesor Malešević je istakao da su nepovoljni klimatski uslovi loše uticali na završetak vegetacije pšenice i na kvalitet žitarica. Očekuje se da je potrebno još 5 do 6 kvalitetnih radnih dana da se žetva privede kraju. Na kraju sednice, Milija Miletić je istakao da je neophodno da se posle žetve uradi stručna analiza asortimenata koji su rađeni u toku prethodne godine i dodao da se poseban akcenat stavi na poljoprivredne stručne službe. Sednici je predsedavao predsednik Pododbora Milija Miletić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Pododbora: Dalibor Radičević, Žarko Bogatinović, Nada Lazić i Mladen Lukić.

Na Trećoj sednici, koja je održana 13. juna 2024. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu doneli su Odluku o organizovanju javnog slušanja na temu: Poljoprivredna politika - pravedna raspodela sredstava podsticaja u planiranju narednog agrarnog budžeta Datum, vreme i spisak zvanica biće utvrđeni na nekoj od narednih sednica. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Milojičić, Slobodan Ilić, Dijana Radović, Borislav Antonijević, Milija Miletić, Veroljub Matić, Dejan Bulatović, Zoran Sandić, Dragan Jovanović, Dušan Nikezić, Ivana Stamatović, Dragan Jonić i Žika Gojković.

Na Četvrtoj sednici, održanoj 9. jula 2024. godine, članovima Odbora za evropske integracije predstavljeni su prioriteti mađarskog predsedavanja Savetu Evropske unije (1. jul – 31. decembar 2024. godine) od strane Nj.E. ambasadora Mađarske u Republici Srbiji Jožefa Mađara (Magyar József). Ambasador Mađar je u obraćanju članovima Odbora, na koncizan način predstavio program svoje zemlje, koji će se sprovoditi u narednih šest meseci tokom kojih Mađarska predsedava Savetu EU, a koji je sačinjen u saradnji sa Španijom i Belgijom i prihvaćen još prošle godine. On je na početku predstavljanja programa izrazio uverenje da će se do kraja oktobra ove godine završiti proces formiranja svih institucija EU. Program predsedavanja, prema rečima ambasadora Mađara, treba da ojača samu EU, pre svega njenu ekonomiju i konkurentnost na globalnom tržištu, uzimajući u obzir socijalni okvir, odnosno, socijalna pitanja i pitanja života građana EU, pitanje zelene ekonomije i tranzicije. Na listi prioriteta je i jačanje vojne industrije unutar EU, a posebno pitanje proširenja, odnosno, prijem novih punopravnih zemalja članica. Ambasador Mađar je istakao da ako se gleda istorija EU, proširenje je uvek nešto najbolje što jača i samu EU i širi njeno unutrašnje tržište. Belgija je puno učinila, prema njegovim rečima, po pitanju proširenja, a Mađarska želi da to nastavi i smatra da i napori Srbije treba da budu uvaženi i cenjeni, posebno njena posvećenost i opredeljenost za članstvo u EU. On je naveo da će se u narednom periodu održati više evropskih foruma EU i Zapadnog Balkana i intencija Mađarske je da zemlje kandidati budu prisuti na što više od njih, a Mađarska želi da se Srbija što više uključi u sve evropske tokove. Još jedan od prioriteta će biti i politička kohezija, dok će se u fokusu mađarskog predsedavanja naći i pitanja migracija, saradnja sa partnerima van EU, unapređenje agrarne politike i pitanja demografije. Ambasador Mađar je svoje izlaganje zaključio aktivnostima koje sprovodi premijer Mađarske, a čiji cilj je formulisanje evropske platforme za dijalog, kako bi se sukob završio i vratio mir koji je svima u Evropi potreban. U nastavku sednice, članovi Odbora razmenili su mišljenja sa mađarskim ambasadorom o različitim pitanjima koja se odnose na predstavljeni program, kao i o drugim aktuelnim pitanjima. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva za evropske integracije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Elvira Kovač, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Milić, dr Tijana Perić Diligenski, dr Ana Jakovljević, Dubravka Filipovski, Branislav Josifović, Sanja Džajić, Robert Kozma, Zagorka Aleksić, Dragan Jonić, dr Ksenija Marković, Stanislava Janošević, Dunja Simonović Bratić, Marinika Tepić i Miroslav Petrašinović.

Članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su na sednici, održanoj 26. septembra 2024. godine, razmotrili Rešenje Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Odbor je, postupajući u skladu sa odredbama člana 199. Poslovnika Narodne skupštine, izvršio uvid u Rešenje Republičke izborne komisije i Uverenje Minele Kalender o izboru narodnog poslanika, izabrane sa Izborne liste SDA Sandžaka -dr Sulejman Ugljanin SDA Sandžaka - dr. Sulejman Ugljanin i utvrdio da su podaci o izboru narodnog poslanika istovetni sa podacima iz Rešenja Republičke izborne komisije, čime su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata imenovanom narodnom poslaniku. Odbor je predložio Narodnoj skupštini da konstatuje potvrđivanje mandata novoizabranoj narodnoj poslanici. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Branimir Jovanović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marko Milošević, Tatjana Petrović Stojković, Olja Petrović, Dane Stanojčić, Đorđe Komlenski, Snežana Jovanović, Goran Milić, Igor Jakšić, Uroš Đokić i Stefan Kitanović.

Dana 18. decembra 2024. godine, sa početkom u 16,00 časova, u Narodnoj skupštini je održan Sedmi sastanak Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Sastanku je predsedavao Nemanja Nenadić, predsedavajući Radne grupe, a prisustvovali su članovi Radne grupe: Uglješa Mrdić, Ana Jakovljević, Jelena Jerinić, Filip Tatalović, Risto Kostov, Luka Pušić, Zagorka Aleksić, Rejhan Kurtović, Pavle Dimitrijević i Bojan Klačar, kao i Marina Mijatović, Kristina Antić, Aleksandar Stevanović i Vladana Jaraković, zamenici članova. Sastanku su prisustvovali Mihajlo Živković, savetnik predsednice Narodne skupštine i Milan Čuljković, savetnik generalnog sekretara Narodne skupštine, dok su, na poziv predsedavajućeg Radne grupe, aktivnog učešća na sastanku, putem ZUM platforme, uzeli i eksperti ODIHR Lenka Homolkova i Raul Murešan. Na sastanku se radilo prema sledećem dnevnom redu: Razmatranje Predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Uglješa Mrdić i Predloga za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Pavle Dimitrijević, u svetlu komentara eksperata ODIHR; Glasanje o Predlogu za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Uglješa Mrdić i o Predlogu za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je podneo član Radne grupe Pavle Dimitrijević. Eksperti ODIHR su prisustvovali sastanku da bi odgovorili na pitanja članova Radne grupe i istovremeno dali dodatna pojašnjenja u vezi sa prethodno dostavljenim komentarima ODIHR na podnete predloge za izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.. Predsedavajući je konstatovao da predlozi koji su na dnevnom redu sadrže rešenja koja se po pojedinim pitanjima značajno međusobno razlikuju. Te razlike se mogu grupisati u četiri glavne tematske celine, sa čime su se složili i članovi Radne grupe koji su predložili izmene i dopune Zakona. U skladu sa tim, pozvao je eksperte ODIHR da iznesu svoje stavove o tome koja rešenja iz dva predloga zakona ispunjavaju ili ispunjavaju u većoj meri preporuke posmatračkih misija ODIHR. Na ove komentare su se nadovezali podnosioci predloga, Pavle Dimitrijević i Uglješa Mrdić, a zatim i drugi prisutni članovi Radne grupe. U tom smislu, u daljem radu se diskutovalo o sledećim ključnim razlikama između dva predloga izmena i dopuna Zakona: trajanje mandata buduće Komisije za reviziju Jedinstvenog biračkog spiska (da li Komisija treba da ima oročen mandat, i koliko dugo taj mandat treba da traje, ili treba da se obrazuje kao stalno telo, koje bi periodično vršilo reviziju biračkog spiska); na čiji predlog treba da se biraju članovi Komisije (da li treba da ima 10 članova i 10 zamenika članova, koje predlažu poslaničke grupe i predstavnici civilnog društva u proporciji: pet na predlog poslaničkih grupa parlamentarne većine, tri na predlog poslaničkih grupa opozicije, dva na predlog udruženja građana, ili Komisija treba da ima 9 članova i 9 zamenika članova, koje predlažu poslaničke grupe i predstavnici civilnog društva u proporciji: tri na predlog poslaničkih grupa parlamentarne većine, tri na predlog poslaničkih grupa opozicije, tri na predlog udruženja građana) i s tim u vezi na koji način Komisija treba da donosi odluke (prostom većinom, dvotrećinskom većinom, različitim modalitetima kvalifikovane većine), i na koji način treba urediti predsedavanje Komisijom (stalni predsednik ili rotacija kopredsednika u određenim vremenskim intervalima) delokrug Komisije (koja ovlašćenja Komisija treba da ima). Eksperti ODIHR su predložili proširenje delokruga Komisije u odnosu na rešenja koja sadrže predlozi; uređenje načina pristupa Komisije podacima, kako iz Jedinstvenog biračkog spiska (JBS), tako i iz drugih baza podataka, relevantnih za reviziju i verifikaciju JBS (npr. evidencije o prebivalištu), i određivanje obima informacija iz biračkog spiska koje bi bile dostupne svima, a u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti. Nakon ove diskusije, Uglješa Mrdić (SNS), izjavio je da u svemu ostaje pri rešenjima iz svog predloga uz mogućnost da se o njima dodatno diskutuje, dok je Pavle Dimitrijević (CRTA), obavestio prisutne da će u najkraćem mogućem roku revidirati svoj predlog u skladu sa pojedinim komentarima ODIHR, i tako revidiran predlog dostaviti Radnoj grupi na razmatranje. To je učinio 19.12.2024. Predlozi izmena i dopuna Zakona, kao i mišljenje ODIHR dostupni su na veb prezentaciji Narodne skupštine na adresi: http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupština/sastav/radna-tela/radne-grupe.456.html Nakon više od dva sata rada, sastanak je prekinut, a nastavak zakazan za utorak, 24. decembar 2024. godine, sa početkom u 9.00 časova.

Na sednici, koja je održana 21. januara 2025. godine, članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrili su jedinu tačku dnevnog reda: blokada univerziteta i zaštita prava studenata. Sednicu Odbora sa navedenom temom inicirala je predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić, koja se zahvalila prisutnim rektorima, dekanima i predstavnicima studentskih parlamenata, koji su se odazvali pozivu Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Istakla je da je izuzetno važno da se na sveukupan način sagledaju dešavanja na fakultetima i univerzitetima i visokom školstvu u prethodna dva i po meseca i kakve će konsekvence imati na sve studente, njihove porodice i na sistem viskog školstva u Republici Srbiji. Predsednica Narodne skupštine predočila je kakve izazove će doneti nastavak blokada univerziteta i naglasila da današnja sednica Odbora nije sazvana iz političkih razloga, već da je obrazovanje tema koja se nalazi iznad politike. Brnabić je podvukla da je autonomija univerziteta, ne samo ustavna kategorija, već i apsolutna svetinja za vlast i državu. Istakla je da je jasno pravo studenata da iskažu svoje nezadovoljstvo, čak i dobrodošlo u parlamentarnoj demokratiji kakva je Republika Srbija, kao i da se studenti izjasne i utiču na teme u društvu i društveni dijalog. „S druge strane, mislim da svako od nas pojedinačno, a posebno u parlamentarnoj demokratiji, mora voditi računa o tome da naša prava i slobode, ne ugrožavaju, nikako, nikada i ni po koju cenu, prava i slobode drugih pojedinaca“, navela je Brnabić. Predsednica Narodne skupštine iznela je podatak da u ovom trenutku u Srbiji ima 268.000 studenata, od kojih 230.743 studira na državnim fakultetima, te da je od tog broja, 102.413 studira na budžetu države. Ona je prisutnima postavila pitanje šta će se dogoditi sa studentima koji se finansiraju iz budžeta države, sa studentima koji žive u studentskim domovima, ako se blokade univerziteta nastave. Dodala je da najveći deo fakulteta koji je u blokadi nije završilo semestar, odnosno da fakulteti nisu ispunili obaveze prema studentima koji ih pohađaju. Postavila je pitanje ko štiti prava studenata koji su ispunila svoje obaveze prema fakultetima i ko štiti prava studenata sa stipendijama, ali i studenata sa studentskim kreditom. Brnabić je zaključila da Srbiji nastavkom blokada univerziteta prete tri eminentne pretnje, od kojih je prva da preko 100.000 studenata ostane bez prava budžetskog finansiranja države, od kojih će 17.000 izgubiti pravo na studentski dom, što će dovesti do toga da neke porodice neće moći svojoj deci da pruže visoko obrazovanje. Kao drugu pretnju, predsednica Narodne skupštine, navela je da samofinansirajući studenti i njihove porodice budu podvrgnute dodatnim troškovima i dugovima. Kao treću, eminentnu pretnju Brnabić je navela finansijsku blokadu fakulteta, koja bi mogla biti prouzrokovana zahtevom povraćaja novca studenata koji se samofinansiraju. Na sednici Odbora, obratila se i ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, koja se saglasila sa izlaganjem predsednice Narodne skupštine, dodavši da je Ministarstvo otvoreno za dijalog sa svim stranama koje izražavaju nezadovoljstvo i da je dijalog ključan za popravljanje atmosfere u društvu, ali i jedini način da se minimizuju štetne posledice blokada univerziteta. Sednici su pozvani da učestvuju i rektori i dekani univerziteta i fakulteta u Republici Srbiji, predstavnici studentskih parlamenata univerziteta i drugi relevantni predstavnici studentskih ustanova. Nakon iscrpne diskusije, koja je usledila, Odbor je usvojio Predlog zaključka koji glasi: Na današnjoj sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, ustanovljeno je da je akademska godina ugrožena za preko 200.000 studenata javnih visokoškolskih ustanova, na kojima su u ovom trenutku blokade. Narodna skupština Republike Srbije shodno svojoj kontrolnoj ulozi, ali kao i predstavnička institucija građana, pokrenula je ovo pitanje koje se tiče više stotina hiljada porodica u Republici Srbiji. Uvažavajući u potpunosti prava na izražavanje mišljenja i na protest, utvrđeno je da neophodno poštovati prava studenata na neometani nastavak studija. Izražavamo zabrinutost i očekujemo dodatne napore, kako rukovodstva visokoškolskih ustanova, tako i Ministarstva prosvete, sa ciljem da se obrati pažnja na status budžetskih studenata kojih je 102.102; studenata koji borave u studentskom domu; koji imaju studentski kredit, ali i 108.330 samofinansirajućih studenata koji su platili svoje studije. Neophodno je sagledati na koji način će biti nadoknađeni svi oblici nastave i ispitni rokovi, kako bi bile ispunjene obaveze visokoškolskih ustanova, za koje su samofinansirajući studentici platili školarine, a budžetskim studentima država platila školarine. U cilju pružanja podrške porodicama, Narodna skupština Republike Srbije će otvoriti kontakt centar kome se studenti i njihove porodice mogu obratiti u vezi sa svim pitanjima i nedoumicama koje imaju u cilju ostvarenja svojih studentskih prava. Ovim Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo sprovodi svoju kontrolnu ulogu nad sprovođenjem Zakona o visokom obrazovanju i pruža apsolutnu podršku svim studentima i njihovim porodicama, da ostvare sva svoja zakonom i ustavom zagarantovana prava. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Marko Atlagić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Đurišić, Biljana Jakovljević, Ana Miljanić, Marinika Tepić, prof. dr Đorđe Pavićević, Stojan Radenović, Željko Rebrača, prof. dr Mirka Lukić Šarkanović, Života Starčević, Slađana Šušnjar, kao i narodni poslanici Ana Jakovljević, Aleksandar Jovanović i prof. dr Slobodan Cvejić.