Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrio je, na sednici od 12. septembra, u pojedinostima, predloge zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, o izmenama i dopunama Zakona o patentima, o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima i o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda. Na Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju podneto je ukupno 17 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su dva amandmana, i to na članove 1. i 20. Predloga zakona. Narodni poslanici podneli su 23 amandmana na Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima narodni poslanici podneli su 13 amandmana, koje Vlada i Odbor nisu prihvatili. Od 82 amandmana koje su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima Vlada i Odbor prihvatili su sedam amandmana, i to na članove 5, 20, 23, 43, 45, 47. i 64. Predloga zakona. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda podneto je 11 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan amandman. Sednici je predsedavao prof. dr Ljubiša Stojmirović, zamenik predsednika Odbora, a sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marko Parezanović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović, Nataša St. Jovanović, doc. dr Mihailo Jokić, Fatmir Hasani, Andrijana Avramov, dr Predrag Jelenković i Miletić Mihajlović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava održao je 5. i 6. septembra 2019. godine, sednicu van sedišta Narodne skupštine u Zrenjaninu, na kojoj je utvrđen sledeći dnevni red: Izveštaja o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Zrenjanina za 2018. godinu; Donošenje Odluke o izmenama Odluke o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije; Razmatranje Izveštaja Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju revizija finansijskih izveštaja sprovedenih tokom 2019. godine; Razmatranje Izveštaja Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije o razmatranju revizija pravilnosti poslovanja sprovedenih tokom 2019. godine; Inicijative za izmene zakona i propisa u vezi finansijskog izveštavanja i javnih nabavki; Razmatranje predloga Odbora za revizije svrsishodnosti za 2020. godinu. Na početku sednice, prisutnima se obratio gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, poželevši prisutnima dobrodošlicu i uspešan rad. Ukazao je na odličnu saradnju Grada Zrenjanina sa republičkim organima, kako sa Narodnom skupštinom i Vladom, tako i sa svim resornim ministarstvima. Naveo je da je Zrenjanin atraktivan grad za investiranje, istakavši da je jedna od najvećih privrednih investicija u Srbiji upravo realizovana u ovom gradu i to izgradnja fabrike guma kineske kompanije LINGLONG. Takođe, naveo je da se očekuje još jedna velika investicija, izgradnja auto-puta Beograd-Zrenjanin i Zrenjanin-Novi Sad, i dodao da je u prethodne dve godine u Zrenjaninu otvoreno 4500 novih radnih mesta, kod domaćih i stranih investitora. U nastavku sednice Izveštaj o reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja završnog računa budžeta Grada Zrenjanina za 2018. godinu predstavio je dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije. Članovi Odbora doneli su i Odluku o izmenama Odluke o obrazovanju Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije. U nastavku rada, održana je Peta sednica Pododbora za razmatranje izveštaja o obavljenim revizijama Državne revizorske institucije, na kojoj su razmatrane obavljene revizije Državne revizorske institucije o revizijama finansijskih izveštaja sprovedenih u 2019. godine i o revizijama pravilnosti poslovanja sprovedenih u 2019. godini. Predsedavajući Pododbora prof. dr Vladimir Marinković dao je reč dr Dušku Pejoviću, predsedniku Saveta Državne revizorske institucije koji je navedene izveštaje obrazložio. Nakon detaljnog obrazlaganja i konstruktivne rasprave, članovi Pododbora su predložili Odboru da prihvati navedene izveštaje. Odbor je većinom glasova prihvatio predloge Pododbora. Drugog dana rada, 6. septembra, članovi Odbora diskutovali su o inicijativi za izmene zakona i propisa u vezi finansijskog izveštavanja i javnih nabavki sa posebnim osvrtom na nacrt Zakona o računovodstvu i nacrt Zakona o reviziji, koje je predstavio Aleksandar Janjušević, v. d. pomoćnika ministra finansija i nacrt Zakona o javnim nabavkama, koji je obrazložila Ivana Đenić, zamenik direktora Uprave za javne nabavke. Na kraju sednice razmotren je predlog Odbora za revizije svrsishodnosti za 2020. godinu, koji je obrazložio dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije. Sednici su prisustovali predstavnici Državne revizorske institucije, predstavnici Ministarstva finansija, Uprave za javne nabavke, predstavnici Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predstavnici Udruženja internih revizora javnog sektora Srbije, kancelarija Novi Sad. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Despotović, Milorad Mijatović, prof. dr Vladimir Marinković, Momo Čolaković, Milan Lapčević, Vojislav Vujić, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Goran Kovačević, Sonja Vlahović, Olivera Pešić, Veroljub Arsić i Arpad Fremond, kao i narodni poslanici Mirko Krlić i Stanislava Janošević. Ova sednica Odbora održana je u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine, druga faza“, koji sprovode Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Narodna skupština Republike Srbije, a finansira Švajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC).

Na sednici održanoj 4. septembra 2019. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su i ocenili da su svi predlozi zakona koji su uvršteni na dnevni red ove sednice u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i to: Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju; Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskom i srodnim pravima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Mjanmarske Unije o ukidanju viza na diplomatske i službene pasoše; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih/specijalnih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Dominikanske Republike o ukidanju viza za nosioca diplomatskih i službenih pasoša. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, koja je održana 4. septembra, razmotren je Predlog za donošenje autentičnog tumačenja odredbe člana 2. Zakona o potvrđivanju Ugovora o izmenama i dopunama finansijskih ugovora 23.761, 24.745, 25.002, 25.198, 25.497, 25.610, 25.872, 81.657 i 82.640 između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koji je podnela Vlada. Odbor je jednoglasno ocenio da je Predlog opravdan i uputio ga na razmatranje Narodnoj skupštini. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održanoj 4. septembra, razmotreni su, u načelu, Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju i Predlog zakona o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija. Razmotreni su i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o patentima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o autorskim i srodnim pravima, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti topografija poluprovodničkih proizvoda, koje je podnela Vlada. Predlog zakona o dualnom modelu studija u visokom obrazovanju, članovima Odbora obrazložila je prof. dr Gabrijela Grujić i dr Bojan Tubić vršioci dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i vršilac dužnosti pomoćnika direktora Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije, Aleksandra Mihailović. Članovi Odbora su jednoglasno usvojili predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ivana Nikolić,Hadži Milorad Stošić,Vladimir Đurić,Biljana Pantić Pilja, Mladen Grujić, Dragan Šormaz, Zvonimir Đokić i Elvira Kovač.

Na sednici Odbora, održanoj 3. septembra 2019. godine, članovi Odbora razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2019. godine i razgovarali o aktuelnom stanju u veterini. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević predstavio je Informaciju o radu za drugi kvartal 2019. godine, istakavši da je Vlada na predlog Ministarstva u izveštajnom periodu donela šest propisa, 23 pravilnika i jedno rešenje. Istaknuta je odlična međunarodna saradnja u okviru koje su potpisana tri sporazuma, dva memoranduma i dva protokola, a sve u cilju unapređenja bilateralne saradnje sa drugim zemljama. Takođe, Radošević je naveo da je u Beogradu 8. i 9. aprila 2019. godine, održano 1. zasedanje Mešovitog komiteta za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i da je 15. aprila u Subotici održana zajednička sednica vlada R. Srbije i Mađarske. Tom prilikom, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović razgovarao je sa ministrima pomenutih država o mogućnostima unapređenja saradnje dveju država u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije. Nakon konstruktivne debate koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za drugi kvartal 2019. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora su razgovarali o drugoj tački dnevnog reda, o aktuelnom stanju u veterini, sa akcentom na pojavu afričke kuge svinja. S tim u vezi, Emina Milakara, direktor Uprave za veterinu, istakla je da je Srbija dve i po godine uspešno odolevala snažnom udaru afričke kuge svinja u svetu i našem regionu, koja se na kraju, ipak pojavila u Srbiji i locirana je na četiri tačke u okolini Mladenovca. Virus afričke kuge svinja, za koji ne postoji vakcina kao preventiva, napada isključivo svinje i divlje svinje i nema opasnosti za ljude koji mogu da konzumiraju svinjsko meso kupljeno u registrovanim objektima koji su pod nadzorom veterinarske inspekcije, navela je Emina Milakara. Takođe, dodala je da su nadležne službe preduzele sve preventivne mere za sprečavanje širenja tog virusa, koji je, kako je istakla, u ovom momentu pod kontrolom. Posle monitoringa koji će trajati oko 40 dana, koliko traje i inkubacija, Srbija će moći nesmetano da izvozi na prostor EU i u druge države, a u skladu sa instrukcijama Svetske organizacije za zdravlje životinja. Istaknuto je da je potpisana naredba o uvođenju principa regionalizacije u Srbiji, što znači da samo iz područja koje je zaraženo nema trgovine svinjama i svinjskim mesom, a sva ostala područja gde nema virusa su slobodna za trgovinu. Članovi Odbora razgovarali su o aktuelnom stanju u veterini, interesovavši se za preduzete mere protiv afričke kuge i da li su obezbeđena sredstva za nadoknadu štete vlasnicima. Na predlog predsednika Odbora Marijana Rističevića, članovi Odbora su doneli zaključak povodom razmatranja druge tačke dnevnog reda, koji se odnosi na pojačane mere po pitanju zaštite životinja od zaraznih bolesti. Sednici su prisustvovali predstavnici relevantnih institucija Emina Milakara, direktor Uprave za veterinu, Nataša Milić, direktor Republičke direkcije za vodu, Biljana Petrović, direktor Uprave za agrarna plaćanja i Bojan Živković, direktor Uprave za šume. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Marjana Maraš, Mladen Lukić, Vladimir Đurić, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Milorad Mirčić, prof. dr Miladin Ševarlić, Milija Miletić, Tijana Davidovac, Zvonimir Đokić i Arpad Fremond.

Na sednici, održane 29. avgusta, članovi Odbora usvojili su dve inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Paragvaj o ukidanju viza za nosioce diplomatskih, zvaničnih i službenih pasoša i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Surinama o oslobađanju od obaveze pribavljanja viza za nosioce običnih, diplomatskih, službenih i zvaničnih/specijalnih pasoša. Nakon obrazloženja Odbor je predložio Narodnoj skupštini da prihvati ove predloge zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Žika Gojković, Dušica Stojković, Nemanja Radojević, Milisav Petronijević, Nikola Savić, dr Milorad Mijatović, Đorđe Kosanić, Dragan Šormaz, Maja Puzić Mačužić, prof. dr Zoran Dragišić, Tijana Davidovac i Dubravka Filipovski.

Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu, održanoj 1. avgusta, usvojeni su zaključci sa 15. sednice Odbora, održane 22. aprila 2019. godine i razgovaralo se o rešavanju pitanja nestalih lica, kao najsloženijem humanitarnom pitanju. Odbor je usvojio sledeće zaključke sa 15. sednice Odbora: Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da Narodna skupština Republike Srbije donese Deklaraciju o osudi genocida NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava ideju o formiranju Memorijalnog centra srpskih žrtva genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava formiranje Memorijalnog centra žrtvama fašizma; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se na dostojan način obeleže i obezbede sva mesta zločina u NDH i da se čuva uspomena na mnogobrojne srpske žrtve; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava da se ekshumiraju srpske žrtve NDH gde je moguće i da se sahrane u skladu sa hrišćanskim običajima; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava stalni projekat Muzeja žrtava genocida „Žrtve rata 1941-1945“ i smatra da popis treba proširiti na popis svih stradalih Srba u XX veku i zalaže se za aktivnije angažovanje nadležnih državnih organa na utvrđivanju popisa stradalih; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava odluku Skupštine grada Beograda da se podigne spomenik Dijani Budisavljević, koja je tokom Drugog svetskog rata spasila više od 15.000 srpske dece iz ustaških logora smrti; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu podržava inicijativu da se kej ili deo obale reke Save nazove obalom Jasenovačkih žrtava, ili ulica ili trg sa istim nazivom u cilju negovanja kulture sećanja na žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u cilju negovanja kulture sećanja treba podići spomenik srpskoj deci nastradaloj u Drugom svetskom ratu; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu smatra da u školskim programima treba da se da mnogo veći značaj sećanju na srpske žrtve genocida u NDH; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu konstatuje da su Jevreji i Jermeni razvili snažnu kulturu sećanja na genocid koji je počinjen nad njima dok je kod Srba počinjeni genocid u NDH decenijama prećutkivan, a žrtve umanjivane, negirane i zaboravljene; Odbor za dijasporu i Srbe u regionu upoznaće sa zaključcima: Predsednicu Narodne skupštine, Predsednika Republike Srbije, Predsednicu Vlade Republike Srbije, Ministarstvo za rad zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Skupštinu grada Beograda i Muzej žrtava genocida. U nastavku rada predsednik Odbora Miodrag Linta govorio je o rešavanju pitanja nestalih lica srpske nacionalnosti, naglasivši da je rad na tom planu poslednjih godina u zastoju, jer kod zvaničnog Zagreba i Sarajeva ne postoji politička volja da sve žrtve, bez obzira na nacionalnost, budu tretirana na isti način. On je istakao da to proističe iz snažne podrške koju Hrvatska i Bosna i Hercegovina dobijaju od zapadnih centara moći, u nameri da se Srbi predstave kao agresori, tokom ratova na teritoriji bivše Jugoslavije devedesetih godina, a Bošnjaci, Hrvati i Albanci kao žrtve koje su tobože vodili oslobodilačke ratove. Veljko Odalović predsednik Komisije za nestala lica Vlade Republike Srbije, istakao je da Srbija ulaže maksimalne napore kako bi to humanitarno pitanje bilo rešeno u potpunosti i da je do sada mnogo urađeno. On je izneo podatak da se od ukupno 35.000 nestalih lica, koliko ih je evidentirano od strane Crvenog krsta, još 10.179 lica vode kao nestala, od kojih jednu trećinu čine Srbi. Odalović je naglasio da Republika Srbija poklanja veliki značaj unapređenju bilateralne saradnje, međutim i dalje postoje određene teškoće u saradnju sa Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. On istakao da je zbog toga neophodno da međunarodne organizacije ostanu uključena u proces rešavanja tog pitanja. Milorad Kojić, direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske naglasio je da je pitanje nestalih lica ne samo humanitarno pitanje već i procesno-pravno pitanje i da iz tog razloga bošnjačka strana opstruiše proces traženja nestalih Srba. On je istakao da Institut za nestala lica koji je osnovan 2008. godine ne radi profesionalno i nije mu cilj da se ekshumiraju i identifikuju sva nestala lica bez obzira na nacionalnu pripadnost već je naglasak na uvećavanju bošnjačkih žrtava u Srebrenici. O rezultatima rada i problemima sa kojima se susreću tokom rešavanja pitanja nestalih lica govorili su direktor Republičkog centra za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica Republike Srpske Milorad Kojić, predsednik Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih lica sa prostora bivše Jugoslavije dr Duško Čelić i Dragan Pjevač, predsednik Upravnog odbora Koordinacije, predsednica Udruženja nestalih porodica "Suza" Dragana Đukić, sekretar Republičke organizacije porodica zarobljenih, poginulih i nestalih boraca i civila Republike Srpske Isidora Graorac Štrkić, Marko Grabovac, predsednik Odbora zarobljenih boraca i nestalih civila RS i član Savetodavnog odbora Instituta za nestala lica BiH, predsednica Udruženja roditelja i porodica uhapšenih zarobljenih i nestalih lica Mirjana Božin i Slobodanka Koldžić, član Udruženja, predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih iz Zapadne Slavonije Ljuba Šućur i Jovica Prodanović, član Udruženja. Predsednik Odbora Miodrag Linta je na kraju sednice naglasio da će Odbor pripremiti predlog zaključaka koji će biti usvojen na narednoj sednici Odbora. Sednicom je predsedavao predsednik Obora Miodrag Linta, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Marjana Maraš, Vladimir Đurić, prof. dr Miladin Ševarlić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Snežana Paunović, Goran Nikolić,prim.dr Vlado Babić, Aleksandar Čotrić i Branimir Jovanović.

Na sednici od 30. jula 2019. godine, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su više izveštaja, programa i planova koje je dostavila Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se o svim tačkama dnevnog reda sednice obavi zajednički pretres. Na sednici su razmotreni Polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici za period januar-jun 2018. godine, Program monetarne politike Narodne banke Srbije za 2019. godinu, Finansijski plan Narodne banke Srbije za 2019. godinu, Finansijski izveštaji Narodne banke Srbije za 2018. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. januar – 30. jun 2018. godine, Izveštaj o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. jul - 31. decembar 2018. godine, Godišnji izveštaj o monetarnoj politici za 2018. godinu, Godišnji izveštaj o poslovanju i rezultatima rada za 2018. godinu i Godišnji izveštaj o stabilnosti finansijskog sistema za 2018. godinu. Dostavljena akta obrazložila je guvernerka Narodne banke Srbije dr Jorgovanka Tabaković, a nakon duže rasprave, članovi Odbora su iste prihvatili jednoglasno. U nastavku sednice članovi Odbora dali su saglasnost predsednici Odbora da ispred Odbora potpiše Sporazum o preuzimanju Parlamentarne budžetske kancelarije između Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstva i Vestminsterske fondacije za demokratiju. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Milan Lapčević, Vladimir Đurić, Vojislav Vujić, Snežana B. Petrović, dr Milorad Mijatović, Milorad Mirčić, Zoran Despotović, Srbislav Filipović i Veroljub Arsić.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici održanoj 26. jula razmotrio amandman Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Članovi Odbora ocenili su da je podneti amandman, na član 9. Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnom sistemu Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, dr Dragana Barišić, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora, održane 25. jula, članovi Odbora usvojili su tri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Na sednici Odbora konstatovane su promene u poslaničkim grupama prijateljstva sa Albanijom, BiH, Bugarskom, Crnom Gorom, Hrvatskom, Holandijom, Grčkom, Izraelom, Italijom, Japanom, Kanadom, Kinom, Nemačkom, Norveškom, Republikom Korejom, Severnom Makedonijom, SAD, Slovenijom, Velikom Britanijom i Švedskom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Stefana Miladinović, Tijana Davidovac, Vera Jovanović, dr Milorad Mijatović, Ljiljana Malušić i Dubravka Filipovski.

Na sednici, održanoj 25. jula, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je podnela Vlada, u pojedinostima. Na predlog zakona podneto je 32 amandmana, od koji je Odbor nije prihvatio ni jedan. Odbor je na sednici podneo jedan svoj amandman, koji se odnosi na član 9. Predloga zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova odbora: Ivana Nikolić, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu su, na sednici održanoj 24. jula, razmotrili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u pojedinostima. Na Predlog zakona podneto je ukupno 132 amandmana. Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana i to na članove 5, 15, 43, 126, 164. i 168. Predloga zakona, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman i to na član 167. Predloga zakona. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Neđo Jovanović, doc. dr Mihailo Jocić, Đorđe Komlenski, Miletić Mihajlović, dr Balint Pastor, Aleksandra Majkić, Jovan Palalić i Stanija Kompirović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 24. jula, razmotrili amandmane na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju podneto je 132 amandmana. Članovi Odbora su ocenili da dva amandmana, na član 21, koji je podnela narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović i na član 26, koji je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj, nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su za preostale amandmane ocenili da jesu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio i da je amandman koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na član 167. ovog Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Narodni poslanici podneli su 32 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti. Članovi Odbora su ocenili da su svi amandmani, izuzev jednog amandmana na naslov Predloga zakona, koji je podnela narodna poslanica Nataša Sp. Jovanović, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, dr Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 23. jula, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o radu Saveta za prava deteta Vlade Republike Srbije, koje je podnelo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Izveštaj je članovima Odbora obrazložile su predsednica Saveta prof. dr Slavica Đukić Dejanović i Stana Božović, državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. One su članovima Odbora predočile aktivnosti Saveta od poslednjeg izveštaja iz 2018. godine. Istakle su da su od tada održane dve sednice Saveta, od kojih je na sednici održane februara 2019. godine usvojen Program rada za 2019. godinu, a članovi Saveta informisani su i o realizaciji odluka donetih na prethodnim sednicama, planiranim aktivnostima na izradi Zajedničkog osnovnog dokumenta u skladu sa usaglašenim smernicama za izveštavanje o međunarodnim ugovorima o ljudskim pravima, kao i o izradi indikatora za praćenje preporuka koje je Komitet za prava deteta uputio Srbiji. Predstavnice Saveta navele su da su indikatore za praćenje preporuka koje je Komitet uputio Srbiji uredila Kancelarija za ljudska i manjinska prava u saradnji sa Centrom za prava deteta i Unicefom. Konsultativni proces je prošao je kroz 10 radionica, a u proces su bila uključena i deca preko on line platforme. Predstavnice su napomenule da je u februaru ove godine oformljena i Nacionalna koalicija za suzbijanje dečjih brakova, čiji je cilj okončanje dečji brakova, pogotovo među romskom populacijom. U decembru prošle godine održan je sastanak sa predstavnicima UNICEF, nakon kojeg je nadležno Ministarstvo uputilo UNICEF-u za tehničku i finansijsku podršku za izradu dokumentacije za merenje, praćenje i izveštavanje o javnoj potrošnji za decu. Tim povodom na šestoj sednici Saveta prisustvovala je Regina de Dominikis direktorka UNICEF u Srbiji i Najat Mala Mađid. Na pomenutoj sednici predstavljeni su i rezultati Konferencije „Saradnja sistema u pružanju podrške deci sa razvojnim rizicima i smetnjama i njihovim porodicama – ka integrisanim uslugama ranih intervencija“ koja je organizovana u okviru Poziva na akciju Vlade Republike Srbije čiji je četvrti cilj - podrška razvoju sistema ranih intervencija. Na narednoj sednici Saveta za prava deteta članovi su informisani o Godišnjem izveštaju o sprovođenju Akcionog plana za PG 23 u oblasti prava deteta, o izmenama i dopunama Porodičnog zakona u oblasti zaštite prava deteta, o preporukama sa sednice predstavnika učeničkih parlamenata Republike Srbije i dece aktivista u oblasti prava deteta donetih u toku Dečje nedelje od 1. do 7. oktobra 2018. godine, kao i sa aktivnostima različitih resora na ostvarivanju mera predviđenih operativnim zaključcima sa seminara o socijalnom uključivanju Roma i Romkinja – u oblasti zaštite dece romske nacionalnosti. Narodni poslanici su u diskusiji koja je usledila zaključili da su glavni izazovi sa kojima se susreće Savet uključivanje romske dece u osnovne i srednje škole i smanjenje siromaštva dece u uzrastu do 18 godina. Članovi Odbora istakli su i punu podršku i pomoć iz njihovog delokruga delovanja. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Nada Lazić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Milija Miletić, Arpad Fremond, dr Danijela Stojadinović, Dubravka Filipovski, Gorica Gajić, Milanka Jevtović Vukojičić, Nataša Mihajlović i Jelena Mijatović.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 22. jula, razmotrili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, u načelu. Predlog zakona obrazložio je predstavnik predlagača Aleksandra Damnjanović, državni sekretar Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog zakona, u načelu. U nastavku sednice, razmotrene su predstavke građana, na predlog Radne grupe Odbora. Izvestilac Radne grupe, članica Odbora Stefana Miladinović istakla je da je Radna grupa razmotrila 11 pristiglih predstavki građana i dala predloge za dalje postupanje, što su članovi Odbora prihvatili. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, Jasmina Karanac, Ivana Nikolić, Goran Kovačević, Ivana Dinić, Dragan Jovanović, Ognjen Pantović, Stefana Miladinović i dr Vladimir Orlić.