a sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 14. jula, utvrđen je Predlog za izbor Zaštitnika građana. Narodna skupština, na predlog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, bira Zaštitnika građana, a kandidate Odboru predlažu poslaničke grupe Narodne skupštine. Predlog da se za Zaštitnika građana izabere kandidat Ekaterina Marinković, podnela je Poslanička grupa Srpska radikalna stranka; predlog da se za Zaštitnika građana izabere zajednički kandidat Miloš Janković, podneli su Poslanička grupa Demokratska stranka i Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka - Narodni pokret Srbije; predlog da se za Zaštitnika građana izabere zajednički kandidat Zoran Pašalić, podnele su poslaničke grupe Srpska napredna stranka, Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, Socijalistička partija Srbije, Socijaldemokratska partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Partija ujedinjenih penzionera Srbije i Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, i predlog da se za Zaštitnika građana izabere kandidat Vojin Biljić, podnela je Poslanička grupa Dosta je bilo. Nakon obavljenih razgovora sa kandidatima, članovi Odbora su većinom glasova uputili predlog Narodnoj skupštini da za Zaštitnika građana izabere Zorana Pašalića, po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Saša Radulović, Jelena Žarić Kovačević, Dejan Šulkić, Aleksandra Majkić, Srbislav Filipović, Vojislav Vujić, Nataša Vučković, Balint Pastor i Jasmina Obradović.

19. sednica Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije Na sednici, održanoj 14. jula, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim – najnerazvijenijim područjima Republike Srbije govorili su o udruživanju poljoprivrednih proizvođača u najnerazvijenijim područjima sa eminentnim stručnjacima u toj oblasti. Na početku sastanka, predsednik Pododbora Milija Miletić, istakao je da je većina održanih sednica bila iz delokruga rada Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede iz kojih se može zaključiti da je za opstanak najnerazvijenih područja Srbije udruživanje poljoprivrednih proizvođača. Objasnio je i da je način za udruživanje poljoprivrednika uprošćeno kako bi se podstaklo udruživanje lica koja se bave poljoprivrednim delatnostima. Podsetio je i da udruženja mogu da dobiju bespovratna podsticajna sredstva u marginalnim područjima i do 55 odsto od cene bez poreza iz državnog budžeta. Predstavnici Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govorili su o unapređenju, podršci i podsticajima u najugroženijim područjima. Niz pravilnika, koji su doneti u poslednjih godinu dana, poput Pravilnika za mlade poljoprivrednike do 40 godina, uz sugestije Pododbora, u mnogome će pomoći u održavanju ili unapređenju poljoprivrede na marginalnim područjima. Savetodavne službe su na raspolaganju u svim regionima za podršku udruženjima poljoprivrednika, koji i tokom zimskog perioda održavaju obuke i predavanja o unapređivanju tehnologija u raznim poljoprivrednim oblastima. Na sastanku je bilo reči i o Pravilniku o određivanju područja sa otežanim uslovima rada, koji će dati prednost najnerazvijenijim i slabije razvijenim područjima, a koji će biti definisan do kraja godine. Siniša Perić, pomoćnik ministra bez portfelja zaduženog za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, naglasio je da je Kabinet predložio program Vlade Republike Srbije za podsticaj zadrugarstva u Nišavskom, Topličkom, Jablaničkom, Pirotskom i Pčinjskom okrugu, a za koja su planirana sredstva od 200 miliona dinara. U diskusiji reč su imali i predstavnici udruženja Zadružnog Saveza Srbije, Sabora proizvođača agroprivrede Srbije (SPAS), Udruženja uzgajivača goveda Rtanj i Udruženja sajamskih proizvođača „Baš iz Srbije“. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, i narodni poslanici prof. dr Ljubiša Stojmirović i Snežana B. Petrović.

Na sednici održanoj 13. jula 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Branko Ružić. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Branka Ružića nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmatrali i jednoglasno odlučili da upute Narodnoj skupštini Izveštaj u kom se ističe da je nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 8. Zakona o izboru narodnih poslanika, odnosno, da narodnom poslaniku prestaje mandat pre isteka vremena na koje je izabran nastupanjem smrti, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata narodnom poslaniku Jovu Ostojiću. Članovi Odbora razmatrali su zahtev narodnog poslanika prof. dr Zorana Dragišića i dali pozitivno mišljenje za istovremeno obavaljanje funkcije narodnog poslanika i člana Saveta Medicinskog fakulteta Vojnomedicinske akademije. Odbor je razmatrao i obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima na Devetoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini i doneo rešenje o kažnjavanju narodnog poslanika Boška Obradovića za izrečene dve opomene, odnosno, novčanom kaznom u visini od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 13.659,55 dinara. Takođe, Odbor je razmotrio i obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Srđanu Nogu i Miloradu Mirčiću na Devetoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Pomenutim poslanicima izrečena je po jedna opomena, odnosno, kažnjeni su novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od po 6.829,78 dinara. Na kraju sednice, na predlog narodnog poslanika dr Aleksandra Martinovića, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o visini naknade za rad u Nacionalnom savetu za kulturu i većinom glasova doneli Odluku kojom se određuje visina naknade, koja za rad u Nacionalnom savetu za kulturu pripada predsedniku i članovima Saveta. Ovom Odlukom određuje se da Predsednik Saveta ima pravo na mesečnu naknadu za rad u visini poslaničkog dodatka narodnog poslanika uvećanog za 50 odsto, a član Saveta ima pravo na mesečnu naknadu za rad u visini poslaničkog dodatka narodnog poslanika. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Branimir Jovanović, Veroljub Matić, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Goran Ćirić, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr sci. med. Darko Laketić, Đorđe Milićević i Branka Stamenković. Sednici je prisustvovao i narodni poslanik Srđan Nogo.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održali su 12. jula sednicu izvan sedišta Narodne skupštine, u Crnoj Travi, u prostorijama Obrazovnog centra „Milentije Popović“, na kojoj su razmatrali probleme obrazovanja u nerazvijenim sredinama. Sednici je prisustvovao predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević i direktor tehničke škole „Milentije Popović“ Dragan Kocić. Oni su ukazali na demografske probleme ovog nerazvijenog područja Srbije i istakli da je cilj da se što više porodica vrati da živi u Crnu Travu, što je moguće ako im se obezbede adekvatni uslovi za zapošljavanje i školovanje. Predsednik opštine Crna Trava Slavoljub Blagojević ukazao je da Opština ima potencijale za razvoj, ali da država treba da preduzme određene mere kako bi ovaj deo Srbije oživeo. Direktor škole „Milentije Popović“ Dragan Kocić naveo ja da ova škola za dve godine slavi 100 godina postojanja i da treba izbeći situaciju njenog zatvaranja zbog nedovoljnog broja đaka. On je ukazao da je propisani prag za formiranje odeljenja 15 đaka, ali da treba da se posebno tretiraju pogranične nerazvijene opštine i opštine sa mešovitim stanovništvom, jer u njima živi manji broj đaka. Tako bi se obezbedio opstanak škola u onim sredinama koje imaju mali broj stanovnika. Članovi Odbora su se tokom rasprave složili da država treba da ima poseban program i investicije za nerazvijene opštine. Konstatovali su da veliki problem predstavljaju nepovoljne demografske prilike u ovom kraju, kao i u mnogim ruralnim nerazvijenim područjima. Članovi Odbora su se složili da Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predlože da sa zainteresovanim stranama radi na rešavanju alarmantnih problema u obrazovanju u nerazvijenim sredinama i da sugerišu Ministarstvu da zakonska rešenja moraju da prate promene u demografskim prilikama. Zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović je školskoj biblioteci poklonio određenu stručnu literaturu. Ova sednica Odbora, van sedišta Narodne skupštine, održana je, uz podršku UNDP-a i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), kroz projekat „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine Republike Srbije“. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Marko Atlagić, Marko Parezanović, Nataša St. Jovanović, dr Danica Bukvić, Fatmir Hasani i Milena Bićanin.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 11.jula, razmatrao Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta. U skladu sa članom 92b Zakona o budžetskom sistemu, Odboru su dostavljeni predlozi kandidata za članove Fiskalnog saveta, a koje predlažu predsednik Republike, koji predlaže kandidata za predsednika Fiskalnog saveta i ministar finansija i guverner Narodne banke Srbije, koji predlažu po jednog člana Fiskalnog saveta. Predsednik Republike predložio je za kandidata za predsednika Fiskalnog saveta prof.dr Pavla Petrovića, ministar finansija predložio je za kandidata za člana Fiskalnog saveta mr Nikolu Altiparmarkova, a guverner Narodne banke Srbije je predložio za kandidata za člana Fiskalnog saveta prof.dr Vladimira Vučkovića. U raspravi o predlozima kandidata za članove Fiskalnog saveta, članovi Odbora izneli su svoja zapažanja u odnosu na ulogu i odluke Fiskalnog saveta u prethodnom periodu, bilo je reči i o odredbama Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na rad Fiskalnog saveta, odnosu prema MMF-u i Svetskoj banci, transparentnosti procedure predlaganja kandidata za članove Fiskalnog saveta i njihovim kvalitetima za obavljanje funkcija za koje su predloženi. Takođe, u raspravi je bilo reči o makroekonomskoj situaciji u zemlji, zamereno je što se na sednici Odbora neće razgovarati sa predloženim kandidatima, govorilo se i o efikasnosti politike i kontinuitetu sa politikama svih Vlada u prethodnih pet godina, subvencijama i njihovim efektima na ekonomiju zemlje, stanju finansija lokalnih samouprava i njihovom efektu na javne finansije Republike, javnom dugu nekad i sad i drugo. Po obavljenoj raspravi članovi Odbora većinom glasova utvrdili su Predlog odluke o izboru članova Fiskalnog saveta i odlučio da Narodnoj skupštini predloži se Predlog odluke razmatra po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Radmilo Kostić, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Zoran Krasić, Saša Radulović, Goran Ćirić, Milan Lapčević, Milorad Mirčić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali su Predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji je podneo predsednik Republike. Predsedenik Republike Srbije Aleksandar Vučić predložio je Narodnoj skupštini da se za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabere kandidat dr Miloš Stankovića. Članovi Odbora su jednoglasno predložili Narodnoj skupštini da izabere dr Miloša Stankovića za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Sednicom je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Neđo Jovanović, Biljana Pantić Pilja, Marko Parezanović, Tanja Tomašević Damnjanović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić i Stanija Kompirović.

Članovi Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrali su povlačenje predloga koje je Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu uputio Narodnoj skupštini povodom razmatranja predloga kandidata za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Odbor za prvosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, na 19. sednici održanoj 6. jula 2017. godine, odlučio je da povuče predloge koje je uputio Narodnoj skupštini povodom razmatranja: - Liste kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koju je podneo predsednik Republike Tomislav Nikolić i - Predloga kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su zajedno podneli Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je odlučio da svoj predlog sadržan u Izveštaju podnetom Narodnoj skupštini povuče, kako bi predsednik Republike Aleksandar Vučić, kao ovlašćeni predlagač, podneo predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, razmatrao je predlog kandidata za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, koji su zajedno podneli Zaštitnik građana Saša Janković i Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić. Pošto je Saša Janković 7. februara 2017. godine podneo ostavku na funkciju Zaštitnika građana, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je odlučio da svoj predlog sadržan u Izveštaju koji je podneo Narodnoj skupštini povuče, kako bi ovlašćeni predlagači podneli novi predlog za izbor člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Sednicom je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Slaviša Bulatović, Tanja Tomašević Damnjanović, Đorđe Komlenski, dr Aleksandar Martinović, Žarko Mićin, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Aleksandra Majkić, Sreto Perić i Katarina Rakić.

Na sednici održanoj 5. jula, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za prvi kvartal 2017. godine, kao i aktuelne probleme u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi. Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine u delu poljoprivrede, za prvi kvartal 2017. godine predstavili su Nenad Katanić, ispred Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i Žarko Radat, direktor Uprave za agrarna plaćanja. Nenad Katanić predstavio je zakonodavnu aktivnost Ministarstva u prvom kvartalu, u kom je doneta jedna nacionalna strategija, dve uredbe o podsticajima, četiri zaključka, 19 pravilnika i preko 90 različitih rešenja. Direktor Uprave za agrarna plaćanja Žarko Radat informisao je članove Odbora o isplati subvencija u prvom kvartalu 2017. godine i o aktuelnom stanju. Radat je istakao da je Uprava primila sve zahteve za priplodna grla, koje je uspela da isplati, kao i da je isplatila sve investicione zahteve zaostale iz 2016. godine. U prvom kvartalu radilo se na pripremi novih mera, naveo je Radat, posebno istakavši Pravilnik za subvencionisanu nabavku novih traktora, za šta je Upravi pristiglo 2.310 prijava. Takođe, u prvom kvartalu radilo se i na pripremama za akreditaciju za korišćenje IPARD fondova za period 2014-2020. godina. Što se tiče aktuelnog stanja, Uprava je većinu novih pravilnika dovela do kraja, primila sve zahteve, koji su sada u fazi obrade i donošenja rešenja. Uprava je do sada isplatila 10 milijardi dinara za 40.000 zahteva, s tim što se javio deficit sredstava kod subvencionisane nabavke traktora, te se sredstva sa drugih pozicija preusmeravaju za ovu vrstu subvencija, rekao je Radat. U raspravi koja je usledila, članovi Odbora interesovali su se za pitanje kontrole hrane; manjka broja inspektora u poljoprivedi; isplate subvencija u prvom kvartalu 2017. godine; pitanje lošeg vodosnabdevanja u Srbiji; korišćenje kredita za vodosnabdevanje u mestima u Vojvodini; razloge za nespremnost Srbije da otvori Poglavlje 12, zbog neispunjavanja merila; mogućnosti nabavke ledolomaca, kako ih ne bi više iznajmljivali u zimskom periodu; posebnog izveštavanja o šumama; izveštaja o eliminaciji svinjske kuge i planovima Ministarstva na tom planu; dostavljanja različitih informacija prvo Odboru, pa tek onda Evropskoj komisiji; kratkoročnih kredita za setvu i kome su oni namenjeni; mera za zadrugarstvo; podsticaja za mlade poljoprivrednike; podsticaja za organsku poljoprivredu; baze podataka o zemljištu koje poseduje država i davanja zemljišta u zakup, razloga za kašnjenje akreditacije za korišćenje IPARD fondova i drugo. Članovi Odbora doneli su Zaključak kojim se konstatuje da je Odbor primio Informaciju, da je ista razmotrena i usvojena, ali bez poslovničke mogućnosti donošenja Izveštaja koji se dostavlja Narodnoj skupštini, usled izbora nove Vlade Srbije. Takođe, u Zaključku se navodi da Odbor očekuje Izveštaj resornog Ministarstva za drugi kvartal 2017. godine. U raspravi o aktuelnim problemima u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi bilo je reči o problemu između proizvođača i otkupljivača malina. Predsednik Odbora predložio je da se Odbor obrati Upravi carine sa zahtevom da Odboru dostavi podatke o uvozu malina iz okruženja, prema CEFTA sporazumu, i sa pitanjem da li se uvozom jeftine maline ruši cena domaćeg proizvoda, kao i da se obrati Komisiji za zaštitu konkurencije. Članovi Odbora ukazali su na problem sa sortnim sastavom maline, velikim zasadima u Vojvodini, na pitanje povećanja proizvodnje na uštrb kvaliteta. Takođe, bilo je reči i o subvencioniranju proizvodnje po regionima najpogodnijim za uzgoj određenih sorti i ukazali na protivgradnu zaštitu, koja se ponovo vraća u nadležnost Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Nakon rasprave Odbor je doneo sledeće zaključke: da se Odbor obrati Komisiji za zaštitu konkurencije da dostavi mišljenje da li je pri otkupu maline bilo nepravilnosti i da li je postojao poremećaj na tržištu; da Vlada i Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede razmotre davanje sredstava hladnjačarima za skladištelje maline na nekoliko meseci, kako bi proizvođači malina sačekali bolju cenu na tržištu i da poboljšaju uslove za subvencionisanje skladišta na određenim područjima Srbije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radovan Jančić, dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Arpad Fremond, Veroljub Matić, Marjana Maraš, Nada Lazić, Milorad Mirčić, Vladimir Đurić, Marko Gavrilović, Tijana Davidovac, Dalibor Radičević, Dragan Jovanović, prof. dr Miladin Ševarlić i Miroslav Aleksić.

Odbor za spoljne poslove održao je, 30. juna, sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Islamskoj Republici Iran Draganom Todorovićem, novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Sloveniji Zoranom Vlatković i novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije pri Svetoj Stolici Dejanom Šahovićem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio četiri inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima i ostalim realizovanim kontaktima. Takođe, Odbor je konstatovao dopune članstva u poslaničkim grupama prijateljstva sa Austrijom, Velikom Britanijom, Grčkom, Nemačkom, Sjedinjenim Američkim Državama i Švajcarskom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici održanoj 30. juna, članovi Odbora razmatrali su Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine i obrazovali Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge iz delokruga rada Odbora. Predsednik Odbora Meho Omerović, u obrazloženju Plana rada Odbora do kraja 2017. godine, istakao je da se, pored redovnih aktivnosti, kao što su razmatranje godišnjih izveštaja o radu nezavisnih državnih organa, tromesečnih izveštaja Kancelarije Vlade Republike Srbije za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, očekuje i poseta članova Odbora Evropskog suda za ljudska i manjinska prava, intenziviranje međuodborske saradnje u okviru realizacije aktivnosti iz akcionih planova za poglavlja 23 i 24, kao i organizacija tematskih sednica Odbora van sedišta, u Subotici i Novom Pazaru. Omerović je ujedno istakao da će Odbor, u okviru svojih redovnih aktivnosti, raditi i na donošenju zakonskog okvira iz svog delokruga rada, te je naglasio da se do kraja godine očekuje da u skupštinsku proceduru uđu i predlozi zakona o rodnoj ravnopravnosti, o savetima nacionalnih manjina, o osnovnim pravima i slobodama nacionalnih manjina, zatim predlozi zakona o Zaštitniku građana, Zaštitniku podataka o ličnosti, kao i izmene Krivičnog zakonika u oblastima koje definišu sankcije za seksualno zlostavljanje, tj. zakonske izmene koje su predviđene akcionim planovima za poglavlja 23 i 24. Nakon rasprave, članovi Odbora jednoglasno su usvojili Plan rada Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova do kraja 2017. godine. U nastavku, Odbor je formirao i petočlanu Radnu grupu za inicijative, peticije, predstavke i predloge kojoj će predsedavati predsednik Odbora Meho Omerović, dok su za članove izabrane Maja Videnović, Milanka Jevtović Vukojičić, Ljibuška Lakatoš i Vesna Ivković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša St. Jovanović, Enis Imamović, Vesna Ivković, Miletić Mihajlović, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Olivera Ognjanović, Ljibuška Lakatoš, Elvira Kovač i Ljiljana Malušić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 26. juna, razmotren je u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Na predloženi zakon podneto je 132 amandmana, koje Odbor nije prihvatio. Odbor je podneo i jedan svoj amandman, na član 4. Predloga zakona, koji je predlagač zakona prihvatio na sednici Odbora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Biljana Pantić Pilja, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 26. juna 2017. godine, članovi Odbora razmotrili su amandmane podnete na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima podneta su 133 amandmana. od kojih su članovi Odbora odbacili dva, podneta na član 10. Predloga zakona, kao nepotpuna. U nastavku sednice, Odbor je ocenio da amandmani na članove: 1,2,3,4,5,6,7,8,9,10,11. i 12. Predloga zakona, koje su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković, nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić i Balint Pastor.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 24. juna, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandar Martinović, Jovan Palalić, Tanja Tomašević Damnjanović, Biljana Pantić Pilja, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici održanoj 23. juna 2017. godine, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Članovi Odbora su većinom glasova ocenili da je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Aleksandra Majkić, Petar Petrović, Jelena Žarić Kovačević, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Miroljub Stanković, Gordana Čomić, Balint Pastor i Bajro Gegić.

Na 18. sednici, održanoj 22. juna, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o organskom stočarstvu, kao šansi za najnerazvijenija područja Srbije. Sa članovima Pododbora, o ovoj temi, mišljenja su razmenili državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević, prof. Cvijan Mekić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu i Goran Mitić, direktor Centra za zelenu ekonomiju. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je da velike teritorije na prostoru jugoistočne Srbije omogućavaju razvoj organskog stočarstva. On je naglasio da za ovu oblast postoji zakonska regulativa, kao i da su mogućnosti u brdsko-planinskim područjima za organsku proizvodnju velike, s obzirom da su ona ekološki očuvana, kao i da omogućavaju uzgoj autohtonih rasa. On je ocenio da je, uz podsticaje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i lokalnih samouprava, od organske proizvodnje moguće ostvariti prihode veće i do 30 odsto u odnosu na konvencionalnu proizvodnju. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Velimir Stanojević naveo je da je organska proizvodnja kod nas još u povoju. Podaci iz 2016. godine pokazuju da je 126 gazdinstava tražilo podsticajna sredstva za ovaj vid proizvodnje, a do polovine 2017. godine samo 90. U organskom stočarstvu broj goveda se kreće od 3.300 do 3.500, ovaca, koza ima oko 7.000, a košnica do 3.500, naveo je Stanojević. On je ocenio da Ministarstvo podsticajima ohrabruje proizvođače za organsku proizvodnju, posebno one u brdsko-planinskim područjima, imajući u vidu da ovi prostori nisu zagađeni, te se tako za ovaj vid proizvodnje izdvaja i 30 odsto više sredstava nego za konvencionalnu proizvodnju. On je dodao i da pojedinačni proizvođači sami u ovom procesu ne mogu da opstanu, već je potrebno njihovo udruživanje u granska i strukovna udruženja, što im olakšava promovisanje i plasman regionalne proizvodnje. Prof. Cvijan Mekić, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu istakao je prednosti brdsko-planinskih područja, koja čine 65 odsto teritorije Srbije, a to su stanovnici, prirodni resursi i ekološka nezagađenost, kao i autohtone tehnologije uzgoja i prerade, koje su jedinstvene, kako kod nas, tako i u Evropi. Uz adekvatan način korišćenja zemljišta, bolju infrastrukturu i adekvatne ekonomske mere, mogao bi se stvoriti održivi sistem uzgoja goveda i ovaca. On je članovima Pododbora izneo predlog održivosti proizvodnje u govedarstvu i ovčarstvu, što bi uz eko-turizam oživelo sela u ovim područjima i smanjilo iseljavanje stanovništva sa tih prostora. Direktor Centra za zelenu ekonomiju Goran Mitić predstavio je ideje za preobražaj poljoprivredne proizvodnje u Srbiji u organsku, kao i načine njenog finansiranja. Nakon rasprave, članovi Pododbora jednoglasno su usvojili Zaključak kojim se poziva Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine da stavi akcenat na organsko stočarstvo i razvoj brdsko-planinskih područja, kao i da uđe u postupak promene Zakona o vraćanju utrina i pašnjaka selima na korišćenje. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su i članovi Žarko Bogatinović i Dalibor Radičević, kao i narodni poslanik Goran Čabradi.

Članovi Odbora za kulturu i informisanje, na sednici održanoj 16. juna, razmotrili su podnete prigovore na listu kandidata i listu organizacija za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koje je predložio ovlašćeni predlagač nacionalni saveti nacionalnih manjina, zajedničkim dogovorom. Članovi Odbora doneli su Odluku o obustavi postupka predlaganja kandidata za izbor člana Saveta REM, u delu koji se odnosi na ovlašćenog predlagača nacionalni saveti nacionalnih manjina i Odluku o pokretanju postupka predlaganja kandidata za izbor člana Saveta REM, koji se bira na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Maja Gojković, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Ana Stevanović, Dragana Kostić, Mirko Krlić, Đorđe Vukadinović, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Stanija Kompirović, Enis Imamović, prof. dr Marko Atlagić, Maja Videnović, Nataša Mihailović Vacić, Tatjana Macura, Ana Ćirić, Snežana Paunović i Jasmina Obradović.