Na sednici, održanoj 2. oktobra, članovi Odbora razmatrali su više predloga zakona koji će se naći na dnevnom redu Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Članovi Odbora ocenili su da su Predlog zakona o Nacionalnoj akademiji za javnu upravu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o državnim službenicima, Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti, Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koje je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice članovi Odbora dali su odgovor Ustavnom sudu povodom postupka za utvrđivanje neustavnosti odredaba člana 5. stav 3. i 4. Zakona o porezima na imovinu i povodom inicijative za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba člana 3. tačka 3), člana 14. tačka 5) i 7) i člana 17. stav 2. Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Zoran Krasić, Bojan Torbica, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić i Milena Ćorilić. U ime predlagača sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Jasmina Bedmauer i Dražen Maravić i predstavnici Ministarstva trgovine, turizama i telekomunikacija Milan Dobrijević, Natalija Radoja i Milan Vojvodić.

Na sednici održanoj 2. oktobra 2017. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmatrali su unapređenje stanja i održivo korišćenje šumskih ekosistema u Srbiji – problemi (sušenje šuma, šumski požari, bespravne seče, pošumljavanje i dr.), kao i koncept unapređenja lovstva u Srbiji. Na početku sednice, Saša Stamatović direktor Uprave za šume, istakao je da su šume ekosistem od egzistencijalne važnosti i da je glavni zadatak da se šume dovedu u stanje da na maksimalan način produkuju svoje mnogobrojne funkcije. Stamatović je naglasio da pošumljenost na teritoriji Srbije iznosi 30 procenata, a da je prema prostornom planu za Srbiju optimalan plan pošumljenosti oko 41 procenat. U vezi sa stanjem šumskih ekosistema istakao je da u Srbiji postoji veliki procenat izdanačkih i prezrelih šuma, kao i da je cilj proizvesti veće količine tehničkog drveta. Takođe je istakao da je od velikog značaja primena koncepta unapređenja šuma i šumarstva, ali i saradnja sa nemačkim Saveznim ministarstvom u okviru koje je implementacija projekta „Gazdovanje blisko prirodi“ pokazala pozitivne rezultate. Kao najkorisnija mera u proteklom periodu, istakao je, pokazala se subvencija šumskih puteva. U nastavku sednice, Predrag Aleksić v.d. generalnog direktora JP Srbijašume, istakao je da sušenje šuma i požari predstavljaju ekološku i ekonomsku štetu, a u vezi sa bespravnom sečom da kontrolu vrši unutrašnja kontrola JP Srbijašume u saradnji sa drugim institucijama i da je u toku prošle godine podneto 917 prijava. Aleksić je istakao i da su glavni problemi klimatske promene i nedostatak radne snage u brdsko-planinskom području. Aleksandar Lučić, zamenik direktora Instituta za šumarstvo istakao je da će Institut dati svoj pun doprinos razvoju šumarstva na teritoriji Srbije. U vezi sa prvom tačkom dnevnog reda, Odbor je zaključio da posle primene izmena i dopuna Zakona o šumama postoji napredak, kao i da će se ubuduće pojačati aktivnosti Odbora i reše uočeni nedostaci. Takođe je predloženo da se u narednom periodu započne sa izgradnjom šumskih puteva po novim tehnologijama koje podrazumevaju veću nosivost i otklanjanje opasnosti od požara. Milutin Đorđević, izvršni direktor Sektora za lovstvo, ribarstvo i turizam JP Srbijašume i Dragan Šormaz, predsednik Lovačkog Saveza Srbije, u vezi sa drugom tačkom dnevnog reda, istakli su važnost pripreme novog Zakona o divljači i lovstvu kojim bi se više uvažile lovačke organizacije i tradicija narodnog lova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Žarko Bogatinović, dr Ljubinko Rakonjac, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić, Vladimir Đurić, Radovan Jančić, Marko Gavrilović, Zvonimir Đokić, Dalibor Radičević, Tijana Davidovac, Veroljub Matić, Arpad Fremond i Milija Miletić.

Na sednici održanoj 28. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti i Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju. Predlog zakona o izmenama Zakona o informacionoj bezbednosti obrazložio je predstavnik Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacije Milan Vojvodić istakavši da se predloženim izmenama Zakona omogućava da poslove CERT-A republičkih organa obavlja Uprava za zajedničke poslove republičkih organa (UZZPRO), koja je u vreme donošenja Zakona bila nadležna za poslove projektovanja, izgradnje i obezbeđivanja funkcionisanja računarske mreže republičkih organa i njeno povezivanje na Internet, kao i podršku u primeni informaciono-komunikacionih tehnologija u republičkim organima. Predloženim izmenama Zakona omogućava se da poslove CERT-a republičkih organa vrši organ nadležan za projektovanje, razvoj, izgradnju, održavanje i unapređenje računarske mreže republičkih organa, za čije obavljanje je sada nadležna Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu. Pored toga, s obzirom na navedene promene, predloženo je da se izmenama Zakona predvidi da predstavnici CERT-a republičkih organa učestvuju u radu Tela za koordinaciju poslova informacione bezbednosti. Predlog zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju obrazložila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacije Tatjana Matić, i tom prilikom istakla da će donošenje zakona predstavljati iskorak u pravnom uređivanju elektronskog poslovanja, kao i u funkcionisanju elektronskog poslovanja u stvarnosti. U nastavku izlaganja, istakla je da je osnovni cilj zakonskog uređivanja, podsticanje bržeg i efikasnijeg poslovanja uz smanjenje troškova poslovanja, razvijanje tržišta usluga od poverenja, modernizacija i omogućavanje efikasnijeg rada organa javnih vlasti i privrednih subjekata. Takođe, dodala je da će donošenje zakona omogućiti građanima lakši i sigurniji pristup uslugama organa javne vlasti i drugih subjekata, kao i pouzdano čuvanje elektronskih dokumenata. Državna sekretarka je navela da je zakon podjednako značajan za građane, privredu, državnu upravu, lokalnu samoupravu i ostale subjekte i da će usvojena zakonska rešenja urediti oblasti koje se tiču elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, usluga od poverenja, elektronskog potpisa i pečata i elektronskog čuvanja dokumenata. Digitalizacijom dokumenata postiže se smanjenje upotrebe dokumenata u papirnom obliku, veća pristupačnost dokumentima i omogućava se lakše pretraživanje, korišćenje i publikovanje dokumenata, navela je Tatjana Matić. Nakon kratke diskusije, članovi Odbora su većinom glasova predložili Narodnoj skupštini da prihvati oba predloga zakona u načelu. Sednici je predsedavala zamenica predsednice Odbora Stefana Miladinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Radoslav Cokić, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Goran Ćirić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Vladimir Petković, dr Dragan Vesović, Jovica Jevtić i Snežana Petrović.

Na sednici Odbora za Kosovo i Metohiju održanoj 27. septembra u Domu Narodne skupštine članovi Odbora razgovarali su o funkcionisanju zdravstvenog sistema Republike Srbije u AP Kosovo i Metohija. Na početku sednice, Berislav Vekić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Republike Srbije upoznao je članove Odbora sa podacima o utrošenom novcu i projektima koji su realizovani u prethodnom periodu i istakao da od 30 zdravstvenih ustanova predviđenih Uredbom o Planu mreže zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Kosova i Metohije, koja utvrđuje sva pitanja od značaja za organizaciju zdravstvene službe u Republici Srbiji, funkcionišu 23 ustanove, kao i da je ukupno zaposlenih u ove 23 ustanove, 4.823 radnika, od kojih je 600 radno angažovano u drugim zdravstvenim ustanovama na teritoriji Srbije. Vekić je takođe naglasio da je na inicijativu Kancelarije za Kosovo i Metohiju formirana Radna grupa za transformaciju zdravstvenih ustanova na teritoriji AP Kosova i Metohije, sa ciljem da izvrši analizu postojeće organizacije i kadrovske obezbeđenosti zdravstvenih ustanova, kao i da predloži najracionalnije rešenje nove organizacije zdravstvene službe na teritoriji AP Kosova i Metohije. Radna grupa, nakon što je uporedila faktički broj zaposlenih prema podacima RFZO i same zdravstvene ustanove, obišla je zdravstvene ustanove na terenu i analizirala dostupnost usluga srpskom i nealbanskom stanovništvu, predložila je kao mogućnost za efikasnijom zdravstvenom zaštitom spajanje zdravstvenih ustanova na primarnom nivou i gašenje zdravstvenih ustanova koje ne obavljaju zdravstvenu delatnost. Takođe, radna grupa je predložila izmenu i dopunu Uredbe za sedam zdravstvenih ustanova (od postojećih 30). U nastavku sednice, Dušan Kozarev, zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju naglasio je da zdravstveni sistem na teritoriji AP Kosova i Metohije, i pored svih poteškoća sa kojima se suočava, funkcioniše najbolje što može u datom trenutku, dok je Slađana Marković Stojanović, pomoćnik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, istakla da je Kancelarija, u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, u proteklom periodu, rešila status 1.171 radno neangažovanih lica. Milovan Krivokapić direktor Zavoda za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici istakao je da se ulaganjem u zdravstveni sistem ulaže i u kvalitetniji život i opstanak Srba na teritoriji AP Kosova i Metohije. Sednici je prisustvovao Zlatibor Lončar, ministar zdravlja. Sednici je predsedavao Milovan Drecun, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici Odbora: Mirko Krlić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, Vladimir Petković, Milovan Krivokapić, Miroslav Lazanjski, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Hadži Milorad Stošić, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Zoran Radojičić, Goran Bogdanović i Slaviša Ristić.

U danu za glasanje o tačkama dnevnog reda Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu, 27. septembra, Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održao je sednicu, na kojoj je podneo amandman na član 11. Predloga zakona o visokom obrazovanju. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nataša Jovanović, doc.dr Mihailo Jokić, Đorđe Kosanić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, prof. dr Zoran Dragišić, Milena Bićanin, Arpad Fremond i prof. dr Žarko Obradović.

U danu za glasanje o tačkama dnevnog reda Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine u Jedanaestom sazivu, 27. septembra, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je amandman koji je na Predlog zakona o visokom obrazovanju podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Članovi Odbora ocenili su da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo održali su 28. septembra sednicu van sedišta Narodne skupštine, u Bosilegradu, u prostorijama SO Bosilegrad, na kojoj su razmotreni problemi obrazovanja u nacionalno mešovitim sredinama. Sednici su prisustvovali predsednik opštine Bosilegrad i predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Vladimir Zaharijev, zamenik predsednika opštine i Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Stefan Stojkov, predstavnik Odbora za obrazovanje Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine Mile Samardžić i direktori osnovnih i srednjih škola na teritoriji Bosilegrada, Dimitrovgrada i Babušnice. Predsednik opštine Bosilegrad i Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Vladimir Zaharijev informisao je članove Odbora o postignutim rezultatima i problemima vezanim za proces obrazovanja bugarske nacionalne manjine u Srbiji. On je istakao da je od velike važnosti što se posle 30 godina opet štampaju udžbenici na jezicima nacionalnih manjina i da deca, pripadnici nacionalnih manjina imaju mogućnost da se školuju na maternjem jeziku. Zamenik predsednika Opštine i zamenik predsednika Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji Stefan Stojkov naveo je da je bugarska nacionalna manjina u Srbiji nastala posle Prvog svetskog rata i da danas opštine Bosilegrad i Dimitrovgrad imaju većinsko bugarsko stanovništvo. Ustav Srbije garantuje pravo na školovanje na maternjem jeziku, naveo je Stojkov i dodao da je u prethodnom periodu prioritet rada Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine bio izrada udžbenika na bugarskom jeziku i da je postignut veliki uspeh ispunjavanjem tog cilja. Stefan Stojkov je naveo i da postoji dobra saradnja sa Bugarskom po pitanju studiranja pripadnika bugarske nacionalne manjine u Bugarskoj. On je naveo i da se bugarski jezik izučava na beogradskom Univerzitetu kao strani jezik. Stojkov je posebno naglasio značaj činjenice da od pre pet godina u Bosilegradu postoji odeljenje Beogradske poslovne škole. Članovima Odbora obratili su se i direktori osnovnih i srednjih škola iz Bosilegrada, Dimitrovgrada i Babušnice. Oni su istakli da je potreban veći fond časova bugarskog jezika i da pređe iz statusa izbornog u status obaveznog predmeta. Sa članovima Odbora razgovarali su i o kvalitetu nastave i opremljenosti kabineta u školama. Istaknut je značaj štampanja udžbenika na maternjem jeziku. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora prof. dr Ljubiša Stojmirović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Fatmir Hasani, Đorđe Kosanić i Nikola Savić. Odbor je ovu sednicu održao van sedišta Narodne skupštine, u Bosilegradu, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) i Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC), u okviru projekta „Jačanje nadzorne uloge i javnosti u radu Narodne skupštine”.

Na sednici održanoj 26. septembra 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su više predstavki i žalbi građana upućenih Odboru. Članovi Odbora jednoglasno su prihvatili predloge Radne grupe za postupanje po svim podnescima. U nastavku sednice, predsednica Odbora iznela je dva predloga za održavanje sednica van sedišta Narodne skupštine, i to u Gradu Kruševcu i Gradu Nišu. U nastavku rada, članica Odbora Gorica Gajić iznela je članovima Odbora predlog za održavanje javnog slušanja na kojem bi se, između ostalog, razgovaralo o ulozi centara za socijalni rad u oblasti socijalne zaštite, i tom prilikom učešće bi uzeli predstavnici udruženja centara za socijalni rad, udruženja socijalnih radnika, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i predstavnici drugih relevantnih institucija. Članica Odbora Tatjana Macura iznela je predlog za održavanje zajedničke sednice Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove. Sednicom je predsedavala dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Savkić, prim. dr Branimir Rančić, Tomislav Žigmanov, Bojan Torbica, Radovan Jančić, dr Predrag Jelenković, Josip Broz, Gorica Gajić, Milanka Jevtović Vukojičić, Tatjana Macura, Marija Jevđić, prim. dr Vlado Babić i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 25. septembra, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrili su amandmane na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podneto je 904 amandmana, od čega je Odbor ocenio da su 903 podneta amandmana u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su i amandmane na Predlog zakona o visokom obrazovanju, koji je podnela Vlada. Na Predlog zakona podneto je 326 amandmana, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a sednici su prisustvovali članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Bajro Gegić, Balint Pastor, Jelena Kovačević Žarić, Milena Ćorilić, Petar Petrović i državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoj Ana Marija Viček.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je, na sednici održanoj 25. septembra, razmotrio u pojedinostima Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. Na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja podneto je 904 amandmana narodnih poslanika, a Vlada i Odbor prihvatili su 25 amandmana. Od 326 amandmana narodnih poslanika, podnetih na Predlog zakona o visokom obrazovanju, Vlada i Odbor prihvatili su šest amandmana. Odbor je podneo svojih 11 amandmana, koje je na sednici prihvatio ministar Šarčević. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ratko Jankov, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Žarko Obradović, mr Aleksandra Jerkov, Marko Parezanović i dr Predrag Jelenković.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 25. septembra, razmotrili amandmane, koje je na Predlog zakona o visokom obrazovanju, podneo Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Odbor je ocenio da je svih 11 amandmana, i to na članove 11, 12, 16, 19, 20, 21, 23, 27, 29, 31. i 150, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Milena Ćorilić, Zvonimir Stević, Vesna Marković, Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Bajro Gegić i Petar Petrović.

Na sednici održanoj 21. septembra 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su odluke Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkih mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnoj poslanici Ani Čarapić izabranoj sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE i narodnom poslaniku Aleksandru Šešelju izabranom sa Izborne liste Dr VOJISLAV ŠEŠELj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Žarko Bogatinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Vjerica Radeta, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, dr Darko Laketić i Đorđe Milićević.

Na sednici Odbora za evropske integracije, održanoj 20. septembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Članovima Odbora, Predlog zakona obrazložio je Vladimir Džamić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. On je istakao da je Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u skladu sa direktivom Saveta Evropske unije i da je usklađenost postignuta u smislu harmonizacije nacionalnih pravnih propisa sa pravnim propisima EU. Predlog zakona dobio je pozitivno mišljenje i od strane Ministarstva za evropske integracije, i u tom kontekstu ne remeti dalji tok pristupnih pregovora Republike Srbije ka EU. Nakon diskusije Odbor je jednoglasno prihvatio Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Vladimir Đurić, Momo Čolaković, Bojan Torbica, Tanja Tomašević Damnjanović, Olivera Pešić, Žarko Mićin, Dragan Veljković, Elvira Kovač i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 19. septembra, razmotreni su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Predlog zakona o visokom obrazovanju, koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i Predlog zakona o visokom obrazovanju, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. U ime predlagača sednici su prisustvovali državni sekretar u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vladimir Džamić, vršilac dužnosti pomoćnika ministara prosvete, nauke i tehnološkog razvoja prof. dr Vesna Mandić i šef Odseka za pravne poslove u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Aleksandar Marković. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Vesna Nikolić Vukajlović, Zvonimir Stević, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Aleksandra Majkić, Dejan Šulkić, Bajro Gegić, Balint Pastor i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 19. septembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su ostavke koje su na na funkciju narodnog poslanika podneli prof. dr Milovan Bojić i i Aleksandra Đurović. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika prof. dr Milovana Bojića i Aleksandre Đurović, nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kojem se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te predlaže da Narodna skupština, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku sednice, Odbor je razmatrao i dao pozitivno mišljenje narodnom poslaniku prim. dr Milovanu Krivokapiću za obavljanje druge javne funkcije. Odbor je razmotrio obaveštenje generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima na sednici Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu i većinom glasova doneo Odluku da se narodnom poslaniku Bošku Obradoviću izrekne jedna opomena, odnosno, da se kazni novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od po 6.829,78 dinara, a da se narodnom poslaniku Goranu Ješiću izreknu dve opomene, odnosno da se kazni novčanom kaznom od 20 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od 13.659,55 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Goran Ćirić, dr Dragana Barišić, Nemanja Šarović, Jelena Mijatović i Marko Zeljug.

Na sednici Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, održanoj 19. septembra, razmotreni su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju i Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao i predložene zakone članovima Odbora obrazložio ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević. On je naveo da Predlogom zakona o visokom obrazovanju nastoji da se obezbedi sticanje funkcionalnog znanja i kompetencija svršenih studenata, unapredi informacioni sistem u oblasti visokog obrazovanja, kao i da se unapredi autonomija univerziteta i učešće studenata u donošenju odluka. Ministar Šarčević se posebno osvrnuo na značaj boljeg povezivanja privrede i visokog obrazovanja i predstavio članovima Odbora predložena zakonska rešenja kako bi se taj cilj postigao, kao što je predviđena mogućnost studija uz rad, uvođenje kratkih studijskih programa, uvođenje predavača van radnog odnosa koji su stručnjaci u svom polju rada, i povezivanje sa Privrednom komorom Srbije. Ministar je istakao i da je predviđena mogućnost da visokoškolske ustanove osnuju privredna društva, radi komercijalizacije naučnog rada i kulturnog stvaralaštva. On je naveo i da je predviđeno uvođenje Nacionalnog tela za akreditaciju. Tokom rasprave, članovi Odbora su istakli značaj visokog obrazovanja za društvo i značaj njegovog dobrog povezivanja sa privredom. Izneli su mišljenja o predloženim zakonskim rešenjima. Nakon rasprave, članovi Odbora usvojili su u načelu Predlog zakona o visokom obrazovanju. Obrazlažući Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević istakao je da se njim teži povećanju odgovornosti svih učesnika u obrazovno-vaspitnom sistemu, podizanju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, osiguranju kvaliteta nastavničke profesije i rada stručnih saradnika, a najvažnije - postizanju optimalnih rezultata u svakoj od etapa obrazovanja i vaspitanja. Članovi Odbora su nakon rasprave, tokom koje su izneli mišljenja o predloženom zakonskom rešenju, usvojili u načelu Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ratko Jankov, Olena Papuga, doc. dr Mihailo Jokić, dr Vladimir Orlić, prof. dr Žarko Obradović, Fatmir Hasani, Nataša Jovanović, Đorđe Kosanić, Miletić Mihajlović, prof. dr Marko Atlagić, Milena Bićanin, Marko Parezanović, prof. dr Žarko Korać i mr Aleksandra Jerkov, kao i narodni poslanik Boško Obradović.