Na sednici održanoj 24. avgusta, članovi Odbora razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu. Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obrazložio je Predlog zakona, istakavši da se Predlogom zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu menja član kojim se propisuje da strana fizička i pravna lica ne mogu da budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, osim ako ovim zakonom drugačije nije određeno u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju između evropskih zajednica i njihovih država članicasa jedne strane i Republike Srbije, sa druge strane. Predlogom zakona predložena su i ograničenja koja se tiču sticanja svojine, ali ono što je najbitnije je da rokovi teku od dana donošenja zakona i da državljanin države članice Evropske unije može steći u svojinu najviše do 2 hektara poljoprivrednog zemljišta, dodao je Nedimović. Ministar Nedimović je istakao da Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla, gde pravo preče kupovine odobrava Vlada, na predlog Komisije, u skladu sa ovim zakonom. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu, u načelu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Marko Gavrilović, Žarko Bogatinović, Dragan Jovanović, Nada Lazić, Veroljub Matić, Radovan Jančić, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Zvonimir Đokić i Arpad Fremond.

Na sednici održanoj 24. avgusta 2017. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su Predlog zakona o izmeni i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji je podnela Vlada. Članovi Odbora su, većinom glasova, ocenili da je Predlog zakona o izmeni i dopunama zakona o poljoprivrednom zemljištu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je prisustvovao i Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski,a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Dragana Barišić, Srbislav Filipović, Jasmina Obradović, Krsto Janjušević, Dragan Šormaz, Ivan Manojlović, Neđo Jovanović, Zoran Krasić, Milena Ćorilić i Balint Pastor.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 22. avgusta 2017. godine, 24. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Kraljevini Belgiji Marinom Jovićević, pre njenog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 1. avgusta, razmotrio više izveštaja, planova i programa rada Narodne banke Srbije za period od 2015. godine do 2017. godine. Članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički jedinstveni pretres o svim tačkama dnevnog reda, i to o Finansijskom izveštaju Narodne banke Srbije za 2015. godinu, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada u 2015. godini, Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici u 2015. godini, Polugodišnjem izveštaju o monetarnoj politici za period januar - jun 2016. godine, Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2015. godini, Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period 1. januar - 30. jun 2016. godine, Programu monetarne politike Narodne banke Srbije u 2017. godini, Finansijskom planu Narodne banke Srbije za 2017. godinu, Finansijskim izveštajima za 2016. godine, sa izveštajem ovlašćenog revizora, Izveštaju o radu Saveta guvernera Narodne banke Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2016. godine, Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici u 2016. godini, Godišnjem izveštaju o poslovanju i rezultatima rada u 2016. godini i Godišnjem izveštaju o stabilnosti finansijskog sistema u 2016. godini. Sve izveštaje, planove i programe koje je podnela Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije predstavila je guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković, koja je istakla da je NBS ispunila sve zakonske obaveze i sačuvala cenovnu i finansijsku stabilnost u prethodne dve godine. Inflacija je sa 12,9 odsto u oktobru 2012. godine smanjena na 2,2 odsto u oktobru 2013. godine i danas, posle četiri godine, inflacija je niska i stabilna, zaključila je Tabaković. U prethodne dve godine prosečan rast cena iznosi 1,2 procentna poena, smanjen je teret hiperinflacije, a rejting agencije ocenjuju da je kredibilitet NBS zarađen, dodala je guvernerka. Inflatorna očekivanja su takva da je inflacija niska i kreće se do 3 procenta +/- 1, srednjoročno. Prethodne dve godine su takođe i potvrda ispravnosti monetarne politike koja je vođena, a na osnovu sprovedenih i planiranih aktivnosti NBS, očekuje se trajno zadržavanje stabilnosti cena, ocenila je Tabaković. Ona je dodala da se Srbija nalazi u grupi zemalja sa niskom i predvidivom inflacijom. Uspešna koordinacija monetarne i fiskalne politike doprinela je smanjenju fiskalnog deficita sa 6,6 odsto u 2014. godini na 1,3 odsto u 2016. godini, a referentna kamatna stopa je od maja 2013. godine do decembra 2014. godine smanjena za preko 300 poena. Smanjena je i stopa izdvajanja obavezne devizne rezerve, a kamate na dinarske kredite i za stanovništvo i za privredu su smanjene od 2012. godine do 2017. godine za 11,2 procentna poena. Sniženi su troškovi dinarskog zaduživanja države, što pomaže padu učešća javnog duga u BDP-u, a smanjena je i premija rizika i poboljšan kreditni rejting zemlje, istakla je guvernerka NBS. Ona je navela da je povećana štednja, posebno u dinarima, što uz investicije i izvoz, doprinosi rastu BDP-a. U prethodnom periodu beleži se povećana tražnja za kreditima, a pozitivna kretanja doprinela su da u 2016. godini kreditna aktivnost bude veća za 5 odsto. Neto devizne rezerve su stabilne i na nivou od 8,4 milijardi evra, finansijske institucije ostvarile su dobit od 46,5 milijardi dinara, a bankarski sektor je dobro kapitalizovan, navela je Tabaković. Ona je navela da je likvidnost bankarskog sektora na visokom nivou, a NBS i Vlada su usvojile strategiju za rešavanje problematičnih kredita, čije je učešće smanjeno za 4,6 procenta poena, te u 2015. godini njihovo učešće iznosi 17 odsto, a u maju 2017. godine dostigli su najniži nivo do sada i iznose 16,1 odsto. Ona je ocenila da je naš finansijski sistem kao celina izuzetno stabilan, a bankarski sektor otporan na udare. NBS je 2015. godine sprovela ispitivanja aktive 14 banaka i zabeležila da u njima nema nedostatka kapitala. Guvernerka se osvrnula i na set reformskih zakona koji unapređuju ambijent u Srbiji. Ona je zaključujući predstavljanje izveštaja, planova i programa rada za period od 2015. godine do 2017. godine istakla da su politička stabilnost i posvećenost reformama osigurali uspešno sprovođenje aranžmana sa MMF-om, kao i da će NBS postizanjem cenovne i finansijske stabilnosti na najbolji način doprineti rastu BDP-a, koji je prošle godine dostigao 2,8 odsto. Nakon duže rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, svih 13 izveštaja, planova i programa rada, koje su podneli Narodna banka Srbije i Savet guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Zoran Krasić, Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Dušan Bajatović, Zoran Bojanić i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku je na sednici održanoj 1. avgusta razmotrio Informaciju o radu Ministarstva privrede za period januar-mart 2017. godine i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za april, maj i jun 2017. godine. Obrazlažući Informaciju i izveštaje, pomoćnik ministra privrede Dragan Ugrčić je istakao da u navedenom periodu nije bilo značajnijih privatizacionih aktivnosti i da je rad bio baziran na redovnim sednicama Radne grupe za petrohemijski kompleks i RTB Bor. Tokom rasprave su se članovi Odbora posebno bavili pitanjima rada i poslovanja RTB Bor, pitanjima privatizacije PKB i privatizacije banja. Nakon rasprave, članovi Odbora su usvojili Informaciju o radu Ministarstva privrede za period januar-mart 2017. godine, kao i izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije za april, maj i jun 2017. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Tomislav Ljubenović, Branislav Mihajlović, Zoran Bojanić, prof. dr Vladimir Marinković, Gorica Gajić, Snežana R. Petrović, Milimir Vujadinović i Snežana Paunović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 31. jula, razmatrao Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu; Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine i Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu, koji je podnela Uprava za javne nabavke. Izveštaj o radu Fiskalnog saveta za 2016. godinu predstavio je predsednik Fiskalnog saveta prof. dr Pavle Petrović. Prema njegovim rečima Izveštaj, koji je Fiskalni savet dostavio u martu 2017. godine, obuhvata analizu budžeta za 2017. godinu, analizu fiskalne strategije Vlade, analizu zakona koji imaju fiskalne posledice, kao što su izmene Zakona o lokalnoj samoupravi u čijoj izradi su članovi Fiskalnog saveta aktivno učestvovati. Takođe, Izveštaj obuhvata analizu fiskalnih kretanja i ostvarenih reformi do oktobra 2016. godine, kao i procene kretanja do kraja 2016. godine, što je trebalo da posluži kao osnov za izradu budžeta za 2017. godinu, naveo je Petrović. On je dodao i da Izveštaj obuhvata poseban Izveštaj o analizi fiskalnih kretanja u javnom sektoru od 2016. do 2020. godine, u kome je iznet stav Fiskalnog saveta o neophodnim fiskalnim politikama i reformi javnog sektora, pre svega javnih preduzeća, poreske uprave i opšte sektorske reforme u državi. Petrović je istakao i da je zaključno sa 2016. godinom značajno smanjen konsolidovani deficit, što je dovelo do okretanja putanje javnog duga u odnosu na BDP, što je veoma dobro. Petrović se osvrnuo i na refome koje nisu sprovedene u 2016. godini, a pre svega na reforme u javnim preduzećima, ali i državnim preduzećima koja još nisu privatizovana. To sve nosi rizik da se njihovi gubici i dugovi prebace na budžet i tako dobar rezultat preokrenu u suprotnom pravcu, ocenio je Petrović. On je istakao i da se zaostaje sa racionalizacijom u državnoj upravi, kao i da je analiza iz 2016. godine pokazala problem javnih finansija u lokalnim samoupravama i na subvencije u javno-komunalnim preduzećima, što vodi ka nedostatku investicija na lokalu. Po obavljenoj raspravi članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini. Izveštaj o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 01.01.2016. do 31.12.2016. godine predstavila ja predsednica Komisije Hana Hukić. Ona je istakla da se najveći deo ovog redovnog, godišnjeg Izveštaja odnosi na podatke o predmetima po kojima je Komisija odlučivala. Ona je dodala da Komisija nije radila u punom sastavu sve do kraja 2016. godine i da tek početkom 2017. godine radi u punom kapacitetu. Veće Komisije održalo je 267 sednica u izveštajnom periodu, donelo je 1991 odluku, od kojih 1370 povodom zahteva za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, odnosno, 70 odsto od ukupnog broja odluka. Od tih 1370 odluka, u 784 predmeta ili 74 odsto, Komisija je našla da su zahtevi osnovani, u 126 postupci su poništeni, u 656 delimično poništeni, 173 su procesne odluke, a 411 ili 30 odsto, su predmeti odbijeni kao neosnovani. Ukupna vrednost postupaka u 2016. godini u kojima je Komisija odlučivala iznosi 118 milijardi dinara, navela je Hukić. Ona je dodala i da je Komisija naplatila takse u iznosu od 118 miliona dinara, a kad je u pitanju kontrola sprovođenja odluka Komisije kod poništenih javnih nabavki, 11 naručilaca nije postupilo u skladu sa odlukama Komisije, što je zanemarljiv broj u odnosu na broj odluka koje se poštuju. Hukić je dodala i da je u 35 predmeta izvršeno novčano kažnjavanje, a u 10 predmeta su poništeni ugovori o javnim nabavkama. Komisija je primila i 126 odluka Upravnog suda, od kojih je 69 odbijeno, a 57 uvaženo, što je 2,42 odsto u odnosu na sve odluke Komisije koje su donete u izveštajnom periodu, zaključila je Hukić. Ona je istakla i da su rokovi za postupanje Komisije skraćeni, tako da se od prosečnih 74 dana po predmetu u 2016. godini, došlo do 35 dana za predmete iz 2016. godine i 30 dana za predmete iz 2017. godine. Nakon rasprave članovi Odbora usvojili su većinom glasova Izveštaj sa Predlogom zaključka, koji se podnosi Narodnoj skupštini. Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu predstavio je Miloš Jović iz Uprave za javne nabavke, koji je istakao da je u 2016. godini otvoreno Poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke, a nakon ocene Evropske komisije da je dobar deo propisa usklađen sa pravnim tekovinama EU. U izveštajnom periodu beleži se povoljna struktura postupaka javnih nabavki, tako da su 93 odsto otvoreni postupci, a samo 3 odsto direktno ugovaranje, što je ispod proseka EU, naveo je Jović. Trajanje postupka je prosečno 61 dan, 49 odsto je više okvirnih ugovora ili 2199 postupaka u 2016. godini, a centralizovane javne nabavke beleže porast, istakao je Jović. On je dodao da je prosečan broj ponuda 2,9 odsto, a negativan trend ima učešće kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude koje iznosi 12 odsto. Jović je naveo i da je pojačan nadzor nad primenom zakona povećanjem obima aktivnosti Uprave, što je rezultiralo izradom smernica za suzbijanje korupcije u postupcima javnih nabavki. On je dodao i da je Uprava podnela osam zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka, a zabeležen je i porast od preko 60 odsto predmeta u kojima su rešavali po zahtevu drugih državnih organa u odnosu na 2015. godinu. Uprava je rešavala i 60 slučajeva po prijavama, a delovali su i preventivno u preko 200 slučajeva, što je dalo rezultate, zaključio je Jović. On je informisao članove Odbora da će se u narednom periodu raditi na novom Portalu za javne nabavke, kao i da nas do kraja 2017. godine očekuje izazov usklađivanja sa evropskim direktivama i pravnim tekovinama EU, a što se odnosi na donošenje novog zakona o javnim nabavkama i zakona o privatno javnom partnerstvu i koncesijama. Članovi Odbora su, nakon rasprave, većinom glasova prihvatili Izveštaj o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama za 2016. godinu. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Goran Kovačević, Vojislav Vujić, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, Zoltan Pek, Nikola Jolović, Zoran Krasić, Goran Ćirić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Dušan Bajatović i Žika Gojković. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 28. jula 2017. godine, članovi Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu razmotrili su probleme u poljoprivredi - suša, posledice i mere koje se mogu preduzeti i probleme u radu udruženja poljoprivrednika. Željko Radošević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa ratarskim usevima, istakao je da proizvodnja kukuruza u 2017. godini, prema dosadašnjim procenama, neće biti rekordna, kao i da ćemo ovu godinu završiti sa prelaznim zalihama od milion tona kukuruza, pri čemu ostaje neizvesno koliko kukuruza ostaje raspoloživo za izvoz kao ekonomsko pitanje od velike važnosti za Srbiju. Radošević je u vezi sa uzgojem pšenice istakao da je požnjeveno 2,3 miliona tona i da sa postojećim rezervama raspolažemo sa 2,8 miliona tona, od čega je za izvoz predviđeno 1,3 miliona tona pšenice. Takođe, naveo je da Ministarstvo intenzivno prati, na nedeljnom nivou, stanje useva, preduzima angažovanje svih kapaciteta Uprave za agrarna plaćanja, ima dobru komunikaciju sa poljoprivrednim proizvođačima i preduzima ostale adekvatne mere u cilju sprečavanja negativnih posledica suše na useve. Velimir Stanojević državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, govoreći o problemima u vezi sa višegodišnjim zasadima, istakao je da suša stvara posledice na tekuću vegetaciju, ali i kod formiranja rodnih pupoljaka za narednu godinu. U vezi sa zasadima maline rekao je da je, po dosadašnjoj proceni, prinos niži u odnosu na prethodne godine, kao i da se suša odrazila na kvalitet maline pri kraju berbe. Kada su u pitanju zasadi jabuke, kruške i šljive, proizvodnja u regionima intenzivne proizvodnje je zadovoljavajuća. Stanojević je takođe istakao da Ministarstvo podstiče nabavku i poboljšanje sistema za navodnjavanje. Zorica Radičević, predstavnik Hidrometeorološkog zavoda Srbije predstavila je temperaturni i padavinski režim na teritoriji Srbije zabeležen od početka leta i zaključila da ova godina neće doneti prinose kao protekla, koja je, po klimatskim uslovima, bila idealna za uzgoj biljaka. Željko Kaitović predstavnik Instituta za kukuruz „Zemun Polje“, govorio je o kukuruzu kao ekonomsko najznačajnijoj ratarskoj kulturi, i istakao činjenicu da je, kao posledica suše, prinos kukuruza, prema dosadašnjoj proceni, u odnosu na proteklu godinu, u padu za oko 40 odsto. Kaitović je rekao da su Banat, delovi Srema, Bačke, istočne i južne Srbije, regioni koji su najviše pogođeni negativnim efektima suše. Takođe je istakao da privredni proizvođači sve više usvajaju mere predostrožnosti od kojih, kao najznačajniju, navodi setvu hibrida sa kraćom vegetacijom. Odbor je zaključio da bi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede trebalo da u što kraćem roku, postojećim merama, ublaži štetne posledice suše po poljoprivrednu proizvodnju, da pristupi realizaciji postojećih projekata, a da se budućim projektima poboljša sistem navodnjavanja. Po pitanju druge tačke dnevnog reda, Branislav Veljković, predstavnik Odeljenja za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, izneo je aktivnosti udruženja poljoprivrednika u proteklih godinu dana, projekte koji su u razvoju i istakao da je otvoren poljoprivredni klub kao vid dodatne komunikacije između poljoprivrednika i Ministarstva. Ostali prisutni predstavnici udruženja poljoprivrednika izneli su postojeće probleme i sugestije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Veroljub Matić, Tijana Davidovac, Žarko Bogatinović, Radovan Jančić, Milija Miletić, Vladimir Đurić, Nada Lazić, prof. dr Miladin Ševarlić, Arpad Fremond, Goran Ješić, Miroslav Aleksić, Zvonimir Đokić, Milorad Mirčić, dr Ljubinko Rakonjac i Dragan Jovanović.

Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo je na sednici, održanoj 25. jula, razmotrio inicijativu za razrešenje Aleksandra Lipkovskog dužnosti člana i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, kao i Predlog odluke za izbor novog predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. U ime predlagača, član Odbora dr Vladimir Orlić, naveo je da su se na osnovu informacija i dopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kao i sindikata u oblasti obrazovanja, u kojima se navodi da Nacionalni prosvetni savet nije obavljao svoj posao u predviđenim rokovima, stekli uslovi da se pokrene predlog za razrešenje prof. dr Aleksandra Lipkovskog dužnosti člana i predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta. Nakon rasprave, tokom koje su članovi Odbora i narodni poslanici izneli različita mišljenja o ovoj inicijativi, Odbor je utvrdio Predlog odluke o razrešenju prof. dr Aleksandra Lipkovskog dužnosti predsednika i člana Nacionalnog prosvetnog saveta i uputio je Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku. Odbor je na sednici utvrdio i Predlog odluke o izboru mr Milibora Sakovića za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta i uputio je Narodnoj skupštini na razmatranje po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olena Papuga, Dubravko Bojić, dr Vladimir Orlić, Bogdan Obradović, mr Aleksandra Jerkov, Fatmir Hasani, dr Ljubinko Rakonjac, Đorđe Kosanić, prof. dr Marko Atlagić, prof. dr Zoran Dragišić i Marko Parezanović.

Odbor za spoljne poslove održao je danas, 25. jula 2017. godine, 23. sednicu koja je, na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Odbor je obavio razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Republici Keniji Draganom Županjevcem, pre odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio i usvojio inicijative za posete, izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o realizovanim parlamentarnim kontaktima. Na sednici Odbora formirana je Poslanička grupa prijateljstva sa Gruzijom i za predsednika je izabrana Dubravka Filipovski. Takođe, Odbor je konstatovao promene u sastavu PGP sa Izraelom, Azerbejdžanom, Belgijom, Belorusijom, Grčkom, Indijom, Italijom, Japanom, Kazahstanom, Kinom, Nemačkom, Rusijom, SAD, Turskom, Finskom, Francuskom, Holandijom, Švajcarskom, Španijom, UAE i Crnom Gorom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove.

Na sednici Odbora za pravosuđe državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 24. jula, članovi Odbora razmatrali su Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda, kao i Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Na početku sednice, Odbor je usvojio Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog apelacionog suda Zorana Pašalića, zbog izbora na funkciju Zaštitnika građana. U nastavku sednice, Odbor je prihvatio Predlog odluke o izboru zamenika javnog tužioca, koji je podnelo Državno veće tužilaca. Sednici su prisustvovali i Sandra Kulezić i Tatjana Lagumdžija, izborni članovi Državnog veća tužilaca. Sednici je predsedavao Petar Petrović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Đorđe Komlenski, Balint Pastor, Dušan Pavlović, Žarko Mićin i Marko Parezanović.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 24. jula, razmotrili informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart 2016. godine, april–jun 2016. godine, jul-septembar 2016. godine i oktobar-decembar 2016. godine. Informacije o radu obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu zdravlja dr Meho Mahmutović. On je istakao da su učinjeni ozbiljni pomaci u oblasti zdravstva u prethodnom periodu i ukazao na poboljšane uslove za smeštaj pacijenata i na nabavku nove medicinske opreme. Informisao je članove Odbora i o novom medicinskom kadru koji je primljen u radni odnos, kao i o broju doktora upućenih na specijalizaciju i supspecijalizaciju. Mahmutović je istakao i da je Srbija u 2016. godini poboljšala svoj rejting na listi zdravstvenih sistema 35 evropskih zemalja. Članovi Odbora su se tokom rasprave dodatno informisali o radu Ministarstva u prethodnoj godini. Pažnju su posvetili posebno radu Integrisanog zdravstvenog informacionog sistema (IZIS). Odbor je prihvatio informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar-mart 2016. godine, april–jun 2016. godine, jul-septembar 2016. godine i oktobar-decembar 2016. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su predstavke građana i organizacija podnete Odboru. Na predlog Radne grupa za razmatranje predstavki građana i organizacija iz delokruga Odbora, koji je obrazložila članica Radne grupe dr Dragana Barišić, članovi Odbora utvrdili su dalje postupanje sa podnetim predstavkama. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr sci. med. Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, Aleksandra Maletić, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, Danijela Stojadinović i Branka Stamenković.

Na sednici od 20. jula, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmotrili su odluke Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnih poslanika radi popune upražnjenih poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini. Članovi Odbora usvojili su Izveštaj kojim se predlaže Narodnoj skupštini da potvrdi mandate narodnim poslanicima mr Dejanu Radenkoviću, izabranom sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma“ i Ružici Nikolić, izabranoj sa Izborne liste Dr VOJISLAV ŠEŠELj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA. Članovi Odbora su na sednici razmotrili i dali pozitivno mišljenje na zahtev narodne poslanice Katarine Rakić za vršenje druge javne funkcije. U nastavku sednice, obrazovana je Radna grupa za izradu predloga kodeksa ponašanja narodnih poslanika, čiji je predsedavajući dr Aleksandar Martinović, predsednik Odbora, a članovi: dr sci. med. Darko Laketić, ispred Poslaničke grupe Srpska napredna stranka, Neđo Jovanović, ispred Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, Gordana Čomić, ispred Poslaničke grupe Demokratska stranka, Branka Stamenković, ispred Poslaničke grupe Dosta je bilo, Meho Omerović, ispred Poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, Momo Čolaković, ispred Poslaničke grupe Partija ujedinjenih penzionera Srbije, Zoran Radojičić, ispred Poslaničke grupe Dveri, Jelena Vujić Obradović, ispred Poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, dr Dijana Vukomanović, ispred Poslaničke grupe Nova Srbija - Pokret za spas Srbije, Bojan Torbica, ispred Poslaničke grupe Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka, Zoltan Pek, ispred Poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje, Nenad Konstantinović, ispred Poslaničke grupe Socijaldemokratska stranka, Narodni pokret Srbije i Aleksandra Čabraja, ispred Poslaničke grupe Klub samostalnih poslanika. Članovi Odbora su na predlog predsednika Odbora dr Aleksandra Martinovića doneli Odluku kojom se usvaja Kodeks ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Nenad Milić, Aleksandra Đurović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Nemanja Šarović, dr sci. med. Darko Laketić, Đorđe Milićević i Vojislav Vujić.

Na sednici održanoj 20. jula 2017. godine, članovi Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva informisani su od strane Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja o radu centara za socijalni rad na teritoriji Republike Srbije. Sednici su prisustvovali Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Miloš Janković, vršilac funkcije Zaštitnika građana i Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za upravno nadzorne poslove iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Na početku sednice, predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac istakla je da će se ovom prilikom članovi Odbora upoznati sa do sada preduzetim aktivnostima, kao i aktivnostima koje će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja preduzeti u najkraćem mogućem roku u vezi nedavnih tragičnih događaja koji su se desili u centrima za socijalni rad na teritoriji Republike Srbije. Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević istakao je da je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nakon tragičnih događaja u Gradskom centru za socijalni rad Beograd, odeljenjima Novi Beograd i Rakovica, preduzelo sledeće mere: Komisija Ministarstva izvršila je vanredni nadzor nad stručnim radom Gradskog centra za socijalni rad Beograd - Odeljenjima Novi Beograd i Rakovica. Ministar je dana 14. jula 2017. godine izdao nalog direktorima centara za socijalni rad i ustanovama socijalne zaštite za smeštaj korisnika, u kojem je naloženo da se svako ponašanje koje se može razumeti kao direktna ili indirektna pretnja po bezbednost, prijavi policijskim upravama ili stanicama i o tome, ali i o načinu reagovanja službenika unutrašnjih poslova, izvesti ovo Ministarstvo. Takođe je istakao da je na osnovu čl. 23. i 48. Zakona o državnoj upravi („Službeni glasnik RS“ br. 79/2005, 101/2007 i 95/2010) doneo obavezujuće Uputstvo o načinu realizacije obaveze centara za socijalni rad u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Ministar je dana 17. jula 2017. godine održao sastanak sa svim direktorima centara za socijalni rad u Republici Srbiji, predstavnicima sindikata, Komore socijalne zaštite, Udruženja stručnih radnika u socijalnoj zaštiti i Asocijacije centara za socijalni rad Republike Srbije u Domu Vojske u Beogradu i tom prilikom razmatrana su pitanja koja imaju bitan uticaj na rad centara za socijalni rad. Kao aktivnosti koje će Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja preduzeti u najkraćem mogućem roku, Ministar je istakao da će u periodu od 24. jula do 28. jula 2017. godine održati sastanak sa predstavnicima svih lokalnih samouprava sa ciljem utvrđivanja načina unapređenja bezbednosti zaposlenih u centrima za socijalni rad koja su u nadležnosti lokalne samouprave. Ministar je naglasio i da će Ministarstvo u najkraćem vremenskom periodu izraditi posebno uputstvo za rad centara za socijalni rad, realizovaće se zapošljavanje u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije kojim je sistemu socijalne zaštite omogućeno prijem 157 novih radnika. Takođe je istakao da je pokrenut postupak preispitivanja unutrašnje organizacije stručnog rada, normativa i standarda centara za socijalni rad, kao i da će Ministarstvo, u okviru normativno pravne delatnosti, tokom septembra tekuće godine započeti rad na izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti i Porodičnog zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Vesna Rakonjac, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Milanka Jevtović Vukojičić, Aleksandra Maletić, Prim. dr Vlado Babić, Bojan Torbica, Dragan Savkić, Ljupka Mihajlovska, Tomislav Žigmanov, Nataša Vučković, dr Predrag Jelenković, Milena Ćorilić, Boško Obradović, Gorica Gajić i Jelena Vujić Obradović.

Na sednici, održanoj 20. jula, članovi Odbora razmatrali su Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2016. godinu, kao i redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu. Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja članovima Odbora obrazložio je poverenik za pristup informacijama od javnog značaja Rodoljub Šabić. Poverenik je ukazao da je veliki broj žalbi koje stignu Povereniku potpuno nepotreban i da se veliki broj njih odnosi na ignorisanje institucija na pristup informacija od javnog značaja. Poverenik je istakao da je prvi put od početka rada Poverenika, iz godine u godinu beležena rastuća efikasnost njegovog delovanja, sve do 2016. godine kada je, merena slučajevima dobijenih informacija, smanjena za oko 4 odsto, a istovremeno je broj osnovanih žalbi porastao za 2 odsto. Posebno je zabrinjavajući podatak da je broj izvršenih rešenja Poverenika kojima je naložio organima vlasti da informacije učine dostupnim, u 2016. godini smanjen za oko 10 odsto i iznosi 73,6 odsto u odnosu na broj donetih rešenja. Poverenik je takođe sugerisao Odboru da sprovede analizu do sada donetih zaključaka izveštaja, zbog potrebe pojačane kontrole Narodne skupštine nad Vladom, kako bi se izvršilo sprovođenje preporuka iz izveštaja nezavisnih organa. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković, članovima Odbora predočila je redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2016. godinu. Ona je u izlaganju navela da veliki broj građana nema dovoljno znanja da prepozna diskriminaciju. Istraživanja Poverenika ukazala su na to da građani smatraju da su najdiskriminisanije grupe u društvu pripadnici LGBT populacije, Romi i siromašni, a oblast života u kojoj postoji najviše diskriminacije građani smatraju oblast rada i zapošljavanja. Republika Srbija je proteklih godina izgradila valjan antidiskriminacioni okvir. Razumevajući važnost poštovanja ljudskih prava i nediskriminacije, ratifikovala je najvažnije univerzalne i regionalne sporazume u oblasti ljudskih prava i zabrane diskriminacije. Pritužbe podnete Povereniku u 2016. godini ukazuju da su u Srbiji diskriminaciji najviše izložene žene i osobe sa invaliditetom, dok je diskriminacija na osnovu starosnog doba takođe prisutna u velikoj meri, što ne odstupa u značajnoj meri u odnosu na 2015, ali i prethodne godine. Broj predmeta u kojima je Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postupao u 2016. godini iznosi 1.346, od čega je 626 pritužbi koje su podneli građani Povereniku i 665 preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti. Takođe, Poverenik je dao 40 mišljenja na nacrte zakona i drugih opštih akata, podneo tri krivične prijave, jedan zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, jedan predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti, jednu inicijativu za izmenu zakona i izdao devet upozorenja i 25 saopštenja za javnost. U postupku po 51 pritužbi doneta su mišljenja, od čega u postupku po pet pritužbi nije utvrđena diskriminacija i izdate odgovarajuće preporuke, dok je u preostalim slučajevima utvrđena diskriminacija. U 14 slučajeva doneto je mišljenje kojim je utvrđena diskriminacija grupe lica (LGBT, osobe sa invaliditetom, Romi i Romkinje, žene i sl.), dok se u ostalim slučajevima radilo o diskriminaciji pojedinaca. Po preporukama koje se odnose na konkretne slučajeve diskriminacije postupljeno je u 76,7 odsto slučajeva. Najveći broj preporuka po kojima nije postupljeno odnosi se na preporuke date u postupku po pritužbama zbog diskriminacije po osnovu seksualne orijentacije. Što se tiče preporuka mera za ostvarivanje ravnopravnosti koje su upućene organima javne vlasti i drugim licima, postupljeno je u 93,9 odsto slučajeva, što ukupno s postupanjem po preporukama datim u pojedinačnim slučajevima u proseku iznosi 85,3 odsto. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Elvira Kovač, Ljiljana Malušić, Tatjana Macura, Ljibuška Lakatoš, Nataša St. Jovanović, Dragana Kostić, Milena Turk, Olivera Ognjanović, Mirjana Maraš, Olena Papuga i Enis Imamović.

Na sednici Odbora za zaštitu životne sredine, održanoj 17. jula, članovi Odbora razgovarali su sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine. Na samom početku sednice, predsednik Odbora Branislav Blažić istakao je da je sednicu sazvao kako bi zajedno sa novoizabranim ministrom i članovima Odbora razgovarao o budućoj saradnji i zajedničkim ciljevima nakon duge borbe, zalaganja i indoktrinacije da se obrazuje Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan naglasio je da će se u radu osloniti na stručnjake iz resorne oblasti i da je obrazovanje Ministarstva za zaštitu životne sredine veliki iskorak u ovoj oblasti. Rad Ministarstva usredsrediće se na strategiju pošumljavanja, upravljanje otpadom, klimatske promene i program zaštite životne sredine za narednih 10 godina. Raspoređivanje odgovornosti i na lokalnu samoupravu, osnažiće ovu oblast, a izazov će biti finansijska sredstva na koji će država delom morati da računa od Evropske unije, a koje bi mogla da dobije kroz strategije i projekte. Jako važna kategorija na koju Ministarstvo može da se osloni jesu najmlađi građani, odnosno deca koja bi pomogla pošumljavanju Srbije, ali i oni najstariji odnosno penzioneri koji su spremni da pomognu očuvanju ekologije, dodao je ministar. Sagovornici su se složili da će podržati međusobni rad i da će ostvariti najbližu moguću saradnju. Učešće u razgovoru su uzeli pored članova Odbora, šef Kabineta ministra Andrija Bojić i članovi nevladine organizacije „Zelena stolica“. Sednici je predsedavao dr Branislav Blažić, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Stojiljković, Žarko Bogatinović, Vladimir Petković, Borka Grubor, Ivan Karić, Nada Lazić, Ivana Nikolić, Borisav Kovačević, Jasmina Karanac, dr Predrag Jelenković, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Dejan Nikolić.

Na 21. sednici, održanoj 17. jula, članovi Odbora za evropske integracije odredili su, odnosno, dopunili sastav delegacije Odbora, koja će ići u posetu parlamentu Kipra, 25-28. septembra 2017. godine. Imajući u vidu da je bilateralna poseta Kipru odložena od marta za septembar 2017. godine, članovi Odbora su odlučili da je već određenu delegaciju dopune, tako da će delegaciju Odbora činiti predsednik Odbora Nenad Čanak, zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač i članice Odbora Gordana Čomić i Biljana Pantić Pilja. U nastavku sednice jednoglasno je prihvaćena inicijativa za učešće Gordane Čomić na 27. Ekonomskom forumu koji će biti održan u Krinjici, u Poljskoj, od 5-7. septembra 2017. godine. Sednici je predsedavala zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Dušica Stojković, Biljana Pantić Pilja, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dubravka Filipovski, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Gordana Čomić i dr Muamer Bačevac.