Na sednici održanoj 23. maja, Odbor za spoljne poslove usvojio je četiri inicijative za posete i jedan izveštaj o realizovanim posetama. U nastavku sednice konstatovani su realizovani parlamentarni kontakti i ostali realizovani kontakti, kao i promene u sastavu PGP sa Grčkom. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Jovan Palalić, prof. dr Zoran Dragišić, Milisav Petronijević, Dubravka Filipovski, Aleksandra Đurović, dr Milorad Mijatović, Nikola Savić, Dragan Šormaz i Marija Obradović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 22.maja, razmotrio u pojedinostima predloge zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita, o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanja TE Nikola Tesla A“) i o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu). Na Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita podneto je 11 amandmana. Vlada i Odbor su prihvatili jedan amandman, i to na član 1. Predloga zakona. Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 1. Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača prihvatio na sednici. I na Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita podneto je 11 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan, i to na član 1. Predloga zakona, a Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 1. Predloga zakona, koji je predstavnik predlagača prihvatio na sednici. Narodni poslanici podneli su 23 amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanja TE Nikola Tesla A“). Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan podneti amandman. Narodni poslanici podneli su takođe 23 amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Duško Tarbuk, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su na sednici održanoj 22. maja, razmotrili amandmane podnete na predloge zakona koji su na dnevnom redu Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita, narodni poslanici podneli su deset amandmana, a jedan amandman podneo je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Članovi Odbora su ocenili da su svi amandmani, osim jednog, podnetog na član 1. Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, narodni poslanici podneli su 11 amandmana, a jedan amandman podneo je Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Članovi Odbora su ocenili da su svi amandmani, osim jednog, podnetog na član 1. Predloga zakona, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Narodni poslanici podneli su 23 amandmana na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat "Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A"). Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio i da je 23 amandmana, koja su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva "Elektromreža Srbije", Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Članovi Odbora za Kosovo i Metohiju održali su 22. maja Petu sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, na osnovu tačke 21. stav 1. Odluke o postupanju sa tajnim podacima. Na sednici je razmatrana bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nakon odbijanja zahteva Republike Srbije za izručenje Ramuša Haradinaja i njegovog puštanja na slobodu. Članovi Odbora razmotrili su informacije koje su dobili od Ministarstva unutrašnjih poslova, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Bezbednosno-informativne agencije i Vojno-bezbednosne agencije. Na sednici je konstatovano da je bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji nestabilna, složena i opterećena brojnim izazovima, kao i da će se verovatno taj trend nastaviti, posebno do izbora na Kosovu i Metohiji juna tekuće godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora mr Milovan Drecun.

Na 19. sednici, održanoj 22. maja, članovi Odbora za evropske integracije odredili su delegaciju Odbora za sastanak predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), koji se održava u okviru estonskog predsedavanja Savetu EU, 9. i 10. jula 2017. godine u Talinu, u Estoniji. Članovi Odbora većinom glasova su odlučili da delegaciju Odbora čine predsednik Odbora Nenad Čanak i član Odbora Dragan Šormaz. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Biljana Pantić Pilja, Žarko Mićin, Zvonimir Đokić, Elvira Kovač, Vesna Marković, Branko Ružić, Milorad Hadži Stošić, Vladimir Đurić, Dragan Šormaz, Gordana Čomić, Dubravka Filipovski i dr Muamer Bačevac.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 18. maja, razmotrili više predloga zakona koje je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita, Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat "Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A") i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva "Elektromreža Srbije", Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), koje je podnela Vlada, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici su prisustvovali i predstavnici Ministarstva finansija i Ministarstva rudarstva i energetike Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Neđo Jovanović, Aleksandra Majkić, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor i Miroljub Stanković.

Na sednici održanoj 18. maja 2017. godine, članovi Odbora razmatrali su u načelu Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita. Razmotreni su i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“) i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu). Predlog zakona o dopuni Zakona o osiguranju depozita i Predlog zakona o dopuni Zakona o Agenciji za osiguranje depozita obrazložio je ministar finansija dr Dušan Vujović, istakavši da će predložene dopune Zakona uticati na smanjenje troškova Fonda za osiguranje depozita koji su uzrokovani negativnim kamatnim stopama u Evrozoni. Ministar je naveo da će se istovremeno, imajući u vidu pozitivne kamatne stope prinosa hartija od vrednosti, omogućiti efikasnije raspolaganje sredstvima Fonda i ostvariti zakonska obaveza da se na sredstva Fonda moraju ostvariti odgovarajući prihodi. Povećanje sredstava u Fondu na osnovu prihoda imaće pozitivan uticaj na budžet Republike Srbije, naveo je ministar Vujović. U nastavku sednice, ministar finansija dr Dušan Vujović obrazložio je Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“, Beograd (Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivanje TE Nikola Tesla A“) i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), istakavši da se radi o dva zajma sa periodom otplate do 12 godina, sa kamatnom stopom od 0,8 odsto godišnje. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu, predviđeno je davanje garancije Republike Srbije KfW-u u iznosu do 45 000 evra po osnovu zaduženja Zajmoprimca za finansiranje rekonstrukcije sistema za transport pepela i šljake, a što se odnosi na Projekat „Modernizacija sistema za otpepeljivljnje TE Nikola Tesla A“. Obrazloživši Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Akcionarskog društva „Elektromreža Srbije“, Beograd (Regionalni program energetske efikasnosti u prenosnom sistemu), Vujović je naveo da je reč o sporazumomu o zajmu kojim je predviđeno da KfW odobri zajam EMS-u, kao Zajmoprimcu u iznosu od 15000 evra. Uslov za odobravanje i korišćenje zajma EMS-u je davanje garancije Republike Srbije u korist KfW-a, radi obezbeđenja naplate glavnice, kamate i drugih pripadajućih troškova po osnovu zaduženja Zajmoprimca. Nakon kraće diskusije, članovi Odbora su, većinom glasova, usvojili sve predloge zakona dnevnog reda sednice. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Momo Čolaković, Ivan Manojlović, Vojislav Vujić, Zoran Bojanić i Radmilo Kostić.

Na sednici održanoj 17. maja 2017. godine članovi Odbora razmatrali su Informaciju o radu Ministarstva privrede za period oktobar-decembar 2016. godine, izveštaje Ministarstva privrede o stanju postupka privatizacije od oktobra 2016. godine, zaključno sa martom 2017. godine, kao i izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 1. oktobra do 31. decembra 2016. godine i period od 1. januara do 31. marta 2017. godine. Dragan Ugrčić, pomoćnik ministra privrede, obrazlažući izveštaje Ministarstva, istakao je da je u periodu od oktobra 2016. do marta 2017. godine u postupku privatizacije bilo 174 preduzeća, dok je danas taj broj smanjen na 156. Ugrčić je naglasio da se kao najefikasniji model privatizacije pokazala prodaja imovine kroz stečaj, te se u tom smislu, očekuje da se nakon junske revizije ugovora sa MMF, usvoje izmene i dopune Zakona o stečaju. Govoreći o postupcima privatizacije u izveštajnom periodu, državni sekretar u Ministarstvu privrede Milan Trivunac naglasio je da je poseban fokus stavljen na 7-8 preduzeća koja su predstavljala najveći fiskalni rizik, poput Železare Smederevo, RTB Bor, Galenike, PKB, rudnika Resavica itd. Trivunac je istakao da je privatizacija smederevske Železare primer dobre prakse, te da će se u narednom periodu raditi na tome da se taj model primeni i na ostala preduzeća. Kada je reč o RTB Bor, Trivunac je istakao da je produžen oglas za profesionalizaciju menadžmenta, da su dospele obaveze oko servisiranja izmirene, kao i da se očekuje da javni poziv za dokapitalizaciju bude objavljen u što skorijem roku. Naglasio je da se ubuduće očekuje pronalaženje strateškog partnera, kroz dokapitalizaciju i da se pregovara sa kineskim kompanijama, kao potencijalnim partnerima. Što se tiče Galenike, Trivunac je istakao da se očekuje, u što skorijem roku, objavljivanje novog tendera za privatizaciju, a da se u okviru privatizacije PKB planira model kojim bi se budući investitori obavezali na održavanje proizvodnje u periodu ne manjem od 3 godine. Nakon rasprave, članovi Odbora su većinom glasova odlučili da usvoje predložene izveštaje Ministarstva privrede Republike Srbije. U nastavku sednice, članovi Odbora razmatrali su izveštaje o radu koje je podnelo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija. Predstavnici Ministarstva istakli su da se u izveštajnom periodu intenzivno radilo na unapređenju saradnje u oblasti trgovine i turizma, kako sa zemljama u regionu, tako i šire. Istakli su intenziviranje saradnje u oblasti kontrole i prometa robe dvostruke namene u okviru CEFTA grupe, kao rad na poboljšanju izvoza u zemlje regiona, poput Bosne i Hercegovine i Makedonije. Državni sekretar u Ministarstvu Stevan Nikčević naglasio je da se u prethodnom periodu radilo na pripremi Poglavlja 30 - ekonomski odnosi sa inostranstvom, i izrazio očekivanje da će se tokom idućeg kvartala to poglavlje zvanično i otvoriti. Govoreći o oblasti trgovine, državni sekretar u Ministarstvu Vesna Kovač naglasila je da je u prethodnom periodu usvojena Strategija razvoja trgovine do 2020. godine, da je urađen Nacrt zakona o uslugama, a posebno je napomenula da je pokrenuta inicijativa za formiranje Nacionalnog saveta za razvoj trgovine i da je formirana radna grupa između Ministarstva i Privredne komore Srbije koja za cilj ima, između ostalog, unapređenje trgovinske razmene između Republike Srbije i Ruske Federacije. U nastavku sednice pomoćnik ministra Renata Pindžo, govoreći o oblasti turizma, istakla je da je Republika Srbija, u predstavljenom periodu, izabrana za kopredsedavajućeg Izvršnog saveta Svetske turističke organizacije UN, da je u novembru 2016. godine Vlada Republike Srbije usvojila Strategiju razvoja turizma 2016-2025. godine, kao i da je u februaru 2017. godine održan 39. sajam turizma na kome su po prvu put u regionu predstavljene zemlje poput Kine i Rusije. Pindžo se posebno osvrnula na informaciju oko rekordne zainteresovanosti građana za vaučere za odmor u Srbiji, te je ukazala na to da je do 31. marta ove godine broj prijavljenih građana bio 22631 i 683 ugostitelja, dok je do ovog trenutka broj prijavljenih građana povećan na 40240 i 715 ugostitelja. Članovi Odbora su, nakon obavljene rasprave o ovim tačkama, većinom glasova usvojili izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Odbor je u nastavku odlučio da prihvati poziv za posetu Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine u junu 2017. godine i saglasio se da četvoročlanu delegaciju Odbora čine Snežana Paunović, Nataša Mihailović Vacić, Gorica Gajić i sekretar Odbora Aleksandra Balać. Takođe, članovi Odbora prihvatili su i Inicijativu za organizovanje regionalne konferencije za obnovljive izvore energije, koja bi bila održana u Narodnoj skupštini Republike Srbije početkom juna ove godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Stanislava Janošević, Tomislav Ljubenović, Aleksandar Stevanović, Zoran Bojanić, mr Ivan Kostić, Jelena Mijatović, Nataša Mihailović Vacić, Ivan Manojlović, Vojislav Vujić, Snežana Paunović, Gorica Gajić i Snežana R. Petrović.

Na sednici održanoj 17. maja, članovi Odbora razmatrali su izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za period od 01. jula do 30. septembra 2016. godine, za period od 01.10.2016. godine do 31.12.2016. godine i za period od 01.01.2017. godine do 31.03.2017. godine. Predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija upoznali su članove Odbora sa izveštajima o radu Ministarstva za pomenute periode. Pomoćnik ministra Sava Savić istakao je da je Nacrt zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji je izrađen u saradnji sa Ministarstvom privrede, upućen Vladi na razmatranje, a koji, pored toga što obuhvata postojeći Zakon o elektronskom poslovanju, Zakon o elektronskom dokumentu i Zakon o elektronskom potpisu, dodatno uređuje usluge od poverenja, u smislu sigurne dostave i dugotrajnog čuvanja elektronskih dokumenata, i potpuno omogućava rad prilikom kreiranja elektronskog dokumenta i svih procesa koji se odnose na obradu pomenutog dokumenta. U nastavku izlaganja, Savić je upoznao članove Odbora da je Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija izradilo Strategiju razvoja industrije informacionih tehnologija za period od 2017. do 2020. godine, a odnosi se na sistemsku podršku tom sektoru, kroz razvoj IT sektora u domenu razvoja ljudskih resursa. Dodao je da je zbog nedostatka stručnog kadra u školama, održano niz obuka u oblasti informaciono – komunikacionih tehnologija u skladu sa Evropskim standardima, a sve u cilju jačanja kapaciteta i stavljanja u svrhu digitalnih kabineta u osnovnim školama na području Srbije. Istakao je da je kroz ovu obuku prošlo 735 nastavnika u osnovnim i 228 nastavnika u srednjim školama. Predstavnik Ministarstva upoznao je članove Odbora da je 27. februara 2017. godine, osnovan Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu, kako bi svi građani, uključujući i decu, mogli da prijave ugrožavanje bezbednosti dece na internetu i dobiju neophodne savete iz te oblasti. Savić je dodao da je u pomenutom periodu doneto viši uredbi koje bliže uređuju mere zaštite IKT sistema od posebnog značaja i istakao da su uredbe stupile na snagu 3. marta ove godine, kao i da su sve relevantne institucije u obavezi da ih primenjuju. Upoznao je članove Odbora sa posetom predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Republici Indiji, koja je rezultirala potpisanim Memorandumom o razumevanju u oblasti informacionih tehnologija i elektronike sa Ministarstvom elektronike i tehnologije Republike Indije. Predstavnica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Andan upoznala je članove Odbora sa sprovedenim aktivnostima u oblasti poštanskih usluga, ističući da je u Ministarstvu pripremljen Predlog strategije razvoja poštanskih usluga za period od 2017. do 2020. godine, koji je prošao javnu raspravu i očekuje se da će Strategija biti usvojena do kraja ovog meseca. Pored toga, Ministarstvo je radilo na izradi Nacrta zakona o poštanskim uslugama, koji je takođe prošao javnu raspravu i dobio pozitivna mišljenja svih relevantnih institucija i ministarstava. U nastavku izlaganja, istaknuto je da je Nacrt zakona o elektronskim komunikacijama upućen u skupštinsku proceduru i da predstavlja jedan savremen, sistemski zakon koji ima za cilj da uredi ovu oblast koja je krucijalna za dalji razvoj privrede, kao i za unapređenje kvaliteta života svakog građanina Srbije. Ovim zakonom poboljšane su i preciznije uređene neke od odredbi važećeg Zakona. Nakon diskusije koja je usledila, članovi Odbora usvojili su izveštaje o radu Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija za pomenute periode. U nastavku sednice Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na osam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Ivan Karić, Aleksandar Stevanović, Stefana Miladinović, Dragan Jovanović, Zoran Milekić, Ivana Stojiljković, Dalibor Radičević, Jasmina Karanac, Ognjen Pantović, Jovo Ostojić, Jovica Jevtić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 15. maja, razmotren je, u pojedinostima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Odbor je od 33 podneta amandmana narodnih poslanika prihvatio jedan amandman, koji je prihvatio i predlagač zakona dr Aleksandar Martinović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a bili su prisutni sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Biljana Pantić Pilja, Slaviša Bulatović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 12.maja, razmotrili amandmane podnete na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović. Na Predlog zakona ukupno je podneto 33 amandmana. Članovi Odbora ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Jelena Kovačević, Vesna Marković, Bojan Torbica, Srbislav Filipović, Balint Pastor, Aleksandra Majkić, Miroljub Stanković i Krsto Janjušević.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 11. maja, razmotreni su predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Odbor je ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 11. maja, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke, koje je podnela Vlada. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora da se objedini rasprava o predlozima zakona, koje je obrazložio v.d. direktora Uprave za javni dug Branko Drčelić. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj odnosi se na zajam i iznosu od 182,6 miliona evra i predstavlja instrument Svetske banke za razvojne politike. Ovaj zajam je namenjen za budžetsku podršku, nastavak reformi i otplatu javnog duga. Sredstva će biti usmerena na tri polja, i to: upravljanje javnim rashodima, unapređenje finansijske održivosti javnih preduzeća u energetici i na unapređenje efikasnosti javnih i državnih transportnih preduzeća. Kamatna stopa na zajam je 0,7 odsto, rok otplate 20 godina, a otplata će se obaviti u jednoj tranši 2036. godine u punom iznosu. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora „Unapređenje objekata pravosudnih organa B“ između Republike Srbije i Evropske investicione banke je zajam u iznosu od 26 miliona evra i predstavlja sredstva koja omogućavaju nastavak unapređenja pravosudnih objekata. Zajam je ispregovaran na ukupno 41 milion evra, od čega je do sada povučeno 15 miliona evra za rekonstrukciju zgrade u Katanićevoj ulici za smeštaj pravosudnih organa, dok će se ovih 26 miliona evra utrošiti na rekonstrukciju Palate pravde i izgradnju nove zgrade Tužilaštva za organizovani kriminal. Zajam je odobren na 25 godina sa počekom od pet godina, sa fiksnom kamatnom stopom od 1 odsto. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su većinom glasova oba predloga zakona. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Olivera Pešić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Zoltan Pek, Dušan Bajatović, Goran Kovačević, Milan Lapčević, prof. dr Milorad Mijatović, Veroljub Arsić, Radmilo Kostić, Goran Ćirić, Milorad Mirčić i Đorđe Kosanić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 10. maja 2017. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su Predlog Komisije za zaštitu konkurencije za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Komisije za zaštitu konkurencije u 2017. godini. Predsednik Komisije za zaštitu konkurencije dr Miloje Obradović obrazložio je Predlog, istakavši da su na današnji dan, u Komisiji za zaštitu konkurencije, popunjena 52 radna mesta, te se obratio Odboru sa zahtevom da se i za kalendarsku 2017. godinu utvrdi isti broj zaposlenih . Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Komisije za zaštitu konkurencije u kalendarskoj 2017. godini, 52 zaposlena. Predlog Zaštitnika građana za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2017. godini, obrazložila je Vladana Jović, zamenik Zaštitnika građana. Ona je istakla da je Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Stručnoj službi predviđeno 106 zaposlenih, te se obratila zahtevom Odboru da se za 2017. godinu utvrdi isti broj zaposlenih. Članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Zaštitnika građana u 2017. godini, 106 zaposlenih. Predlog Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi obrazložila je poverenica Brankica Janković, i tom prilikom navela da je, i pored toga što je Odlukom o maksimalnom broju zaposlenih na neodređeno vreme iz 2016. godine utvrđeno 60 zaposlenih, planirano da Poverenik u 2017. godini ima ukupno 50 zaposlenih na neodređeno vreme. Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u 2017. godini, 60 zaposlenih . Predlog Fiskalnog saveta za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnim službama Fiskalnog saveta u 2017. godini obrazložio je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. Naveo je da Fiskalni savet ima 17 zaposlenih na neodređeno vreme i obratio se Odboru sa zahtevom za da se utvrdi isti maksimalan broj zaposlenih za 2017. godinu. Članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Fiskalnog saveta u 2017. godini, 17 zaposlenih. Predlog Agencije za borbu protiv korupcije za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Agencije za borbu protiv korupcije u 2017. godini obrazložila je V.D direktora Verka Atanasković, obrativši se Odboru sa zahtevom da se i za 2017. godinu Agenciji utvrdi maksimalan brij zaposlenih a koji se sastoji od 139 radnih mesta. Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Agencije za borbu protiv korupcije, u kalendarskoj 2017. godini, 139 zaposlenih. Predlog Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u 2017. godini obrazložila je predsednica Hana Hukić. Članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u kalendarskoj 2017. godini, 54 zaposlenih. Predlog Komisije za hartije od vrednosti za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Komisiji za hartije od vrednosti u 2017. godini obrazložio je predsednik dr Predreg Dedeić, a Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Komisiji za hartije od vrednosti, u kalendarskoj 2017. godinu, 46 zaposlenih. U nastavku sednice, Odbor je Razmotrio zahtev Komisije za hartije od vrednosti za davanje saglasnosti za dodatno radno angažovanje u Komisiji za hartije od vrednosti u 2017. godini, te je na predlog predsednika, Odbor većinom glasova prihvatio zahtev Komisije za hartije od vrednosti i doneo Zaključak o davanju saglasnosti Komisiji za hartije od vrednosti za dodatno radno angažovanje. Predlog Regulatornog tela za elektronske medije za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Regulatornog tela za elektronske medije u 2017. godini obrazložila je članica Saveta REM-a Olivera Zekić, a Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Regulatornog tela za elektronske medije, u kalendarskoj 2017. godini, 105 zaposlenih. Članovi Odbora razmotrili su i dali saglasnost Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Predlog Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u 2017. godini obrazložio je poverenik Rodoljub Šabić, a članovi Odbora su većinom glasova doneli Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Stručnoj službi Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, u kalendarskoj 2017. godini, 94 zaposlenih. Predloga Agencije za energetiku za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Agenciji za energetiku u 2017. godini obrazložio je član Saveta Goran Petković, a članovi Odbora doneli su Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Agenciji za energetiku Republike Srbije, u kalendarskoj 2017. godini, 47 zaposlenih. Predlog Narodne skupštine za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Narodne skupštine u 2017. godini, obrazložila je generalna sekretarka Svetislava Bulajić. Tom prilikom je navela da je utvrđen maksimalan broj zaposlenih u Narodnoj skupštini za 2016. godine bio 456 i obratila se Odboru sa zahtevom da se i za kalendarsku 2017. godinu utvrdi isti broj. Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Narodne skupštine, u kalendarskoj 2017. godini, 456 zaposlenih. Predlog Državne revizorske institucije za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Državnoj revizorskoj instituciji u 2017. godini obrazložila je sekretar Mirjana Marković, a Odbor je većinom glasova doneo Odluku da je maksimalan broj zaposlenih na neodređeno vreme u Državnoj revizorskoj instituciji, u kalendarskoj 2017. godini, 426 zaposlenih. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Aleksandra Đurović, Katarina Rakić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, Borisav Kovačević, dr sci. med. Darko Laketić i Branka Stamenković.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu održanoj 9. maja članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona i drugih akata predloženih za dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini. Članovi Odbora većinom glasova prihvatili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama, koji je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović u načelu, Predlog kandidata za člana Visokog saveta sudstva, koji su podneli dekani pravnih fakulteta u Republici Srbiji, na zajedničkoj sednici i Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva. Na sednici je prihvaćena i Lista kandidata za izbor tužioca za ratne zločine, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pančevu, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Požarevcu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Višem javnom tužilaštvu u Pirotu, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Nišu, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mladenovcu, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vrbasu, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Staroj Pazovi, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Velikoj Plani, Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prijepolju kao i Lista kandidata za izbor javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Novom Pazaru. Većinom glasova članova Odbora prihvaćeni su i Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zaječaru, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Aleksincu, Predloga odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Petrovcu na Mlavi, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Despotovcu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Šapcu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pirotu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Negotinu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Rumi, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Somboru, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Brusu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Prokuplju, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Loznici, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Pančevu, Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Valjevu i Predlog odluke o izboru javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Mionici, koje je podnela Vlada. Sednici je prisustvovao Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde. Sednici Odbora je predsedavao predsednik Petar Petrović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Sreto Perić, doc. dr Mihailo Jokić, Neđo Jovanović, Nenad Milić, Dušan Pavlović, Biljana Pilja Pantić, Stanija Kompirović, Slaviša Bulatović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin i Balint Pastor.

Na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, održanoj 9. maja, članovi Odbora razmotrili su informacije o štetama na usevima i zasadima, nastalih kao posledica nepovoljnih klimatskih uslova u aprilu. Željko Radošević, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, podneo je izveštaj od strane lokalnih samouprava koje su pretrpele štete usled padavina u aprilu i početkom maja meseca. Zbog vremenskih nepogoda, kod zasada voća došlo je do lomljenja plodnih grana, a koje će za posledicu doneti smanjene prinose voća. Nakon padavina, usledile su niske temperature koje su dodatno oštetilo useve, a početkom maja u pojedinim opštinama Srbije padao je i grad. „Trećeg dana maja, u 37 lokalnih samouprava, ispaljeno je 454 ispravne i jedna neispravna protivgradna raketa, sa 151 protivgradne stanice u Republici Srbiji. Trenutno se u protivgradnim stanicama nalazi 7189 protivgradnih raketa spremnih za lansiranje u slučaju potrebe“, naveo je Radošević, Procenjene štete za sada iznose između 20 do 30 odsto u pogođenim područjima, uglavnom na zasadima malina, kupina i drugog voća. Najviše pogođena vremenskim nepogodama je Ljubovija, koja je na 150 hektara zemlje, pod zasadima voća, pretrpela štetu od 80 odsto. Republički hidrometerološki zavod Srbije uputio je zahtev Ministarstvu finansija da se iz sredstava tekuće budžetske rezerve obezbede dodatna sredstva kako bi bila izvršena nabavka 6000 dodatnih protivgradnih raketa. Radošević je naveo da resorno ministarstvo ima niz aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje šteta na useve i zasade od elementarnih nepogoda, kao što su subvencije premije osiguranja i subvencionisanje nabavke protivgradnih mreža. Članovi Odbora su nakon rasprave o prvoj tački dnevnog reda usvojili Zaključak u kom se resornom ministarstvu nalaže da se posveti puna pažnja zaštiti od grada, popuni broj protivgradnih raketa, da se osposobe sve protivgradne stanice, da se nastavi subvencionisanje protivgradnih mreža i subvencionisanje osiguranja useva i zasada, te da se ta mera unapredi i da se na mestima na kojima je otežano ili nemoguće dejstvo raketa, subvencija za osiguranje u procentu uveća. Pod drugom tačkom dnevnog reda, predstavnici Veterinarske komore Srbije i Uprave za veterinu članovima Odbora obrazložili su informacije o Konkursu za podelu terena iz Programa mera za period 2017-2019. Na javni konkurs za sprovođenje poslova iz Programa mera zdravstvene zaštite životinja od javnog interesa, koji je bio raspisan 18. januara, prijavilo se oko 320 veterinarskih stanica. Konkurs je sproveden u skladu sa zakonom i pravilima konkursa. Nakon diskusije članovi Odbora usvojili su Zaključak u kom je Odbor dao mišljenje da su se stekli svi zakonski uslovi za sprovođenje Konkursa za sprovođenje poslova iz Programa mera za zaštitu životinja i dodao da se u Službenom glasniku objave rezultati Konkursa u skladu za Zakonom o veterinarstvu. Takođe, Odbor preporučuje resornom ministarstvu da se raspiše konkurs za deo teritorije koji nije raspodeljen, radi obezbeđivanja zdravstvene zaštite na teritoriji cele Srbije. Odbor preporučuje Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine da postupi u skladu sa ovlašćenjima propisanim Zakonom o veterinarstvu i donese odluke o izboru pravnih lica i objavi rezultate konkursa. Odbor preporučuje i da se nakon dodele terena na celoj teritoriji Republike Srbije permanetno vrši inspekcijska i druga kontrola i sankcionišu eventualne zloupotrebe. U nastavku sednice, članovi Odbora izabrali su novog člana Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim - najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Umesto mr Marka Milenkovića, koji je dao ostavku na mesto narodnog poslanika, izabran je Žarko Bogatinović, ujedno i član Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Pod tačkom razno Odbor je uputio molbu Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine da se mesečni izveštaji koji se dostavljaju EU, ujedno dostave i zainteresovanim članovima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marjan Rističević, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Vladimir Đurić, dr Ljubinko Rakonjac, Radovan Jančić, Veroljub Matić, Marko Gavrilović, Milija Miletić, prof. dr Miladin Ševarlić, Dragan Jovanović, Žarko Bogatinović, Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić i Tijana Davidovac.