Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, na sednici održanoj 21. novembra, razmotrio je obaveštenja generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Balši Božoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini; obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mera održavanja reda narodnim poslanicima Nemanji Šaroviću, Radoslavu Milojičiću i Bošku Obradoviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini, kao i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Nemanji Šaroviću, na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Narodnim poslanicima Balši Božoviću, Nemanji Šaroviću i Radoslavu Milojičiću izrečena je po jedna opomena odnosno, kažnjeni su sa novčanom kaznom od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u novčanom iznosu od po 6.829,78 dinara. Narodnom poslaniku Bošku Obradoviću izrečena je mera udaljenja sa sednice odnosno kažnjen je novčanom kaznom u visini od 50 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 34.148,88 dinara. U nastavku rada utvrđen je spisak nalepnica za parkiranje A-I i A-II. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi Odbora: dr Ana Stevanović, Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Petar Petrović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić i Marko Zeljug.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je na sednici, održanoj 20. novembra, razmotrio amandmane na predloge zakona koji su na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2017. godini. Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, narodni poslanici su podneli 501 amandman, a Odbor je ocenio da su svi u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije 12 amandmana podnetih na Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Tri amandmana podneta su na Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke, a Odbor je odbacio amandman na član 2. Predloga zakona, jer je u suprotnosti sa Poslovnikom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, održanoj 20. novembra, utvrđen je Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Osnovnog suda u Novom Sadu Anđelki Stanojević, zbog izbora za sudiju Višeg suda u Novom Sadu. Odbor Predlog odluke upućuje Narodnoj skupštini, sa zahtevom da se razmatra po hitnom postupku. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a bili su prisutni sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Jovan Palalić, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović i Marko Parezanović.

Članovi Odbora za zdravlje i porodicu su, na sednici održanoj 17. novembra, razmotrili u pojedinostima Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o medicinskim sredstvima, narodni poslanici su podneli 501 amandman, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 18. Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan od 12 amandmana koji su narodni poslanici podneli na Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Sednici je predsedavao predsednik Odbora doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, prof. dr Dušan Milisavljević, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, Branko Popović i Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 15. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrdili su predlog skupštinskog budžeta za 2018. godinu u iznosu od 2.131.717.000 dinara i uputili ga Ministarstvu finansija na mišljenje, u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini i Poslovnikom. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i dali pozitivno mišljenje članici Republičke izborne komisije Maji Pejčić za vršenje druge javne funkcije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Dušica Stojković, dr Vesna Rakonjac, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Milorad Mirčić, Vera Jovanović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Nemanja Šarović, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić, Marko Zeljug i Branka Stamenković.

Na sednici održanoj 15. novembra Odbor je razmatrao pitanje povratka dijaspore u maticu i iskorišćenosti kapaciteta naše dijaspore u podsticanju ekonomskog i privrednog razvoja Republike Srbije, na kojoj je Organizacija srpskih studenata iz inostranstva predstavila projekat “Podsticaj za promociju povratka mladih-kako vratiti mlade u Srbiju“. Predsednik Odbora mr Ivan Kostić istakao je da je Odbor u svom radu prvenstveno fokusiran na saradnju sa Srbima u dijaspori i unapređivanju njihovog položaja, imajući u vidu da su delu srpske dijaspore ugrožena prava i nemaju adekvatan položaj. Kostić je dodao da 1/3 Srba, koji predstavljaju veliki finansijski kapital, živi u inostranstvu, a da je mali broj njih uključen u ekonomski razvoj Srbije i zaključio da donošenjem zakonskih rešenja, u vidu poreskih olakšica, matica može pokazati volju da vrati mlade u Srbiju i uključi ih u politički i ekonomski razvoj zemlje. Predstavnik Organizacije „Srpski studenti iz inostranstva“ Aleksandar Jakovljević upoznao je prisutne sa radom organizacije, za koju je istakao da je u svom radu prvenstveno fokusirana na mladu, visokoobrazovanu dijasporu i njihovo umrežavanje širom sveta. Jakovljević je, predstavljajući projekat, istakao da trenutno između 20 i 25 hiljada srpskih studenata studira u inostranstvu, od kojih je oko 3 hiljade u Sjedinjenim Američkim Državama, a 5 hiljada studira na univerzitetima u Beču. Jedan od glavnih problema za povratak mladih u Srbiju, kako je naveo, još uvek je priznavanje diploma, pošto je postupak komplikovan i treba ga birokratski pojednostaviti, ali je i dodao da je nadležno ministarstvo izrazilo nameru da učestvuje u rešavanju ovog problema. Jakovljević je naglasio i to da godišnje, oko 5 hiljada mladih odlazi na studije u inostranstvo i da je neophodno da im, kroz zakonska rešenja, u vidu finansijskih podsticaja i poreskih olakšica, država omogući povratak i rad. Koordinator Poslovnog saveta za dijasporu u Privrednoj komori Srbije Aleksandar Radovanović naveo je da je u izradi strateški projekat, zajedno sa UNDP i Ministarstvom spoljnih poslova, a uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija i Radio televizije Srbije, koji će omogućiti umrežavanje srpske dijaspore sa maticom i čiji je cilj približavanje poslovnog ambijenta Srbije i ukazivanje na prednosti ulaganja u Srbiju. Članovi Odbora saglasili su se da je neophodno intenzivirati saradnju sa mladim ljudima u dijaspori i obezbediti im bolje uslove za povratak u Srbiju. Istakli su da je tema povratka mladih u Srbiju ključna i da zahteva sistemski pristup u rešavanju i interresornu saradnju, te da će u tom smislu, Odbor preporučiti održavanje niza sastanaka sa svim nadležnim organima i Privrednom komorom, kako bi se definisale jasne mere za rešavanje ovog pitanja. U nastavku je, pod tačkom Razno, predsednik Odbora obavestio članove o održavanju Okruglog stola „Upotreba srpskog jezika i ćiriličnog pisma“ u Podgorici, na kojoj će, sa još jednim članom Odbora, uzeti učešće, kao i o učešću člana Odbora Aleksandra Čotrića na konferenciji u Pečuju u Mađarskoj. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora mr Ivan Kostić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Blaža Knežević, Dragan Savkić, Miodrag Linta, Aleksandar Marković, Nenad Mitrović, Vlado Babić, Marjana Maraš, Mirjana Dragaš, Ljiljana Mihajlović, Nemanja Šarović, dr Ivan Bauer i Dragan Veljković.

Na sednici Odbora, održanoj 14. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog zakona o medicinskim sredstvima, koji je podnela Vlada, u načelu. Predlog zakona, u ime predstavnika predlagača, obrazložio je Meho Mahmutović, državni sekretar Ministarstva zdravlja. U obrazloženju je istaknuto da su razlozi za donošenje zakona usaglašavanje s direktivama i drugim propisima Evropske unije iz oblasti medicinskih sredstava koja se odnose na direktivu za opšta medicinska sredstva koja se koriste u humanoj medicini, direktivom za aktivna implantabilna medicinska sredstva, direktivom in vitro medicinska sredstva, smernicama i vodičima. Sekretar je naveo da je Zakonom o lekovima i medicinskim sredstvima započeto usaglašavanje sa propisima EU u ovim oblastima. U oblasti medicinskih sredstava izvršeno je delimično usaglašavanje sa navedenim propisima EU, kako bi bilo omogućeno da privreda, koja u tom momentu nije poslovala u skladu sa evropskim standardima, nastavi svoje poslovanje na teritoriji Republike Srbije. Tokom primene navedenog zakona skoro svi privrednici usaglasili su svoje poslovanje sa navedenim direktivama EU i time su se stekli uslovi da se izvrši potpuno usklađivanje propisa Republike Srbije u oblasti medicinskih sredstava sa propisima Evropske unije. Odbor je nakon obrazloženja ovlašćenog predstavnika predlagača jednoglasno usvojio Predlog zakona o medicinskim sredstvima. Sednici Odbora predsedavala je zamenica predsednika Odbora Elvira Kovač, a prisustvovali su i sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Vladimir Đurić, Zvonimir Đokić, dr Muamer Bačevac, Dušica Stojković, Gordana Čomić, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, Milimir Vujadinović, Vesna Marković i Dubravka Filipovski.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je, na sednici održanoj 14. novembra, razmotrio Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Predlog zakona obrazložio je direktor Uprave za javni dug Ministarstva finansija Branko Drčelić, koji je naveo da je ovaj Ugovor potpisan 12. jula 2017. godine, u iznosu od 50 miliona evra, na period od 25 godina otplate, uz grejs period od četiri godine. Sredstva će se povlačiti u najviše pet tranši, a povlačenje se očekuje do kraja 2021.godine. Ovaj zajam je uzet bez provizija i naknada, a u slučaju da se sredstva ne povlače, za državu nema dodatnih troškova. Deo sredstava za nabavku opreme za kliničke centre obezbeđuje Republika Srbija u iznosu od 15 miliona evra, istakao je Drčelić. Nakon kraće rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. U nastavku sednice, konstatovan je prestanak funkcije direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije Đorđu Jevtiću, istekom mandata i prestanak funkcije predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije dr Nebojši Saviću, istekom mandata. Odbor će, u skladu sa zakonom, pokrenuti postupak za izbor novog direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama Narodne banke Srbije i predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Momo Čolaković, Veroljub Arsić, dr Milorad Mijatović, Srbislav Filipović, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Duško Tarbuk, Zoltan Pek, Zoran Krasić i Milorad Mirčić. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su četiri inicijative za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija Narodne skupštine i usvojili više izveštaja o realizovanim posetama. U nastavku sednice konstatovane su promene u sastavu PGP sa Kinom. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Ljiljana Malušić, dr Milorad Mijatović, Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Dubravka Filipovski, dr Sanda Rašković Ivić, Žika Gojković i Stefana Miladinović.

Informaciju su predstavili državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Željko Radošević, pomoćnik direktora Uprave za agrarna plaćanja Bojan Živković i Branislav Veljković iz Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Državni sekretar Željko Radošević istakao je da je Ministarstvo imalo plodonosne aktivnosti u periodu trećeg kvartala 2017. godine, a Bojan Živković iz Uprave za agrarna plaćanja da je ovaj period okarakterisalo operativno sprovođenje isplate subvencija poljoprivrednicima. Uprava se suočavala sa dva izazova, i to sa 20 do 30 odsto većim brojem zahteva za subvencije i sa radom na ispunjavanju uslova za akreditaciju za IPARD program. On je naveo da se za sada isplata subvencija vrši redovno i u zakonskom okviru, kao i da se proces pripreme za akreditaciju privodi kraju. U trećem kvartalu 2017.godine isplaćeno je 55.000 rešenja po zahtevima za subvencije ili preko 12.500 milijardi dinara, naveo je Živković. Što se tiče aktivnosti Sektora za ruralni razvoj Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Branislav Veljković je naveo da je urađeno sve predviđeno akcionim planom, kao i da su usvojeni svi pravilnici za sprovođenje IPARD programa, posebno za mere jedan i tri. On je izrazio očekivanje da će u decembru 2017. godine biti raspisani konkursi po ovim merama, kao i da će biti spremni paketi nacionalnih mera za poljoprivrednike. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Informaciju o radu Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede za treći kvartal 2017. godine. U nastavku rada članovi Odbora su se dogovorili da služba Odbora, u saradnji sa zainteresovanim narodnim poslanicima, pripremi održavanje javnog slušanja na temu stanja voda u Srbiji, o čijem održavanju će se članovi Odbora izjasniti na nekoj od narednih sednica. Takođe, članovi Odbora odlučili su da član Odbora Mladen Lukić bude novi član Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije. Sednici je predsedavao Marijan Rističević, predsednik Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Žarko Bogatinović, Zvonimir Đokić, Marjana Maraš, Olivera Ognjanović, Milija Miletić, Mladen Lukić, Zoltan Pek, Nada Lazić, Vladimir Đurić i Miroslav Aleksić.

Na sednici, održanoj 10. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim–najnerazvijenijim područjima Republike Srbije, razmotrili su osiguranje u poljoprivredi. Predsednik Pododbora Milija Miletić istakao je značaj prava na podsticaj za osiguranja koje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede daje nosiocima poljoprivrednog gazdinstva u iznosu od 40 odsto od visine premije osiguranja bez uračunatog poreza. Takođe je istakao da se pravo na podsticaj za osiguranje ostvaruje podnošenjem zahteva od 1. jula do 15. novembra tekuće godine i pozvao nosioce poljoprivrednih gazdinstava da pokrenu postupak pristupanju osiguranja i time moguću štetu svedu na najmanju meru. Senad Mahmutović, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede istakao je da je program osiguranja mera direktne podrške i kao takva jedina mera koja daje mogućnost konkurisanja i u jedinicama lokalne samouprave. Mahmutović je naglasio potrebu za intenzivnijom promocijom ove podsticajne mere i većom informisanošću nosioca poljoprivrednih gazdinstava s obzirom na činjenicu da je na teritoriji Srbije, pored podsticaja države, od ukupne površine obradivog poljoprivrednog zemljišta, samo 9 odsto osigurano. U vezi sa tim, predstavnik osiguravajuće kuće „Dunav osiguranje“ dodao je da je za poboljšanje rezultata neophodna zajednička saradnja svih osiguravajućih kuća i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora razmatrali su Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“). Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Švedske o saradnji u oblasti sprovođenja zakona obrazložila je v.d. sekretara u Ministarstvu unutrašnjih poslova Milica Ćatić i tom prilikom upoznala članove Odbora da je Sporazum potpisan 24. januara 2017. godine, u Stokholmu. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućiće se njegova primena, koja treba da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje sa Kraljevinom Švedskom u oblasti policijske saradnje, a posebno u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola obrazložila je, takođe, Milica Ćatić, ističući da je primena Sporazuma u interesu državljana Republike Srbije koji borave u Kraljevini Španiji, koja omogućava našim državljanima sticanje španske vozačke dozvole blagovremeno i bez dodatnih finansijskih izdataka. Imajući u vidu da je u Sporazumu između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Španije o recipročnom priznavanju i zameni nacionalnih vozačkih dozvola ugovorena privremena primena, predloženo je da se isto rešenje usvoji i za ovaj sporazum, a sve u cilju što efikasnijeg delovanja, i stvaranja pravnog osnova za građane Republike Srbije sa prebivalištem u Kraljevini Španiji, da izvrše zamenu važeće nacionalne vozačke dozvole za špansku što je pre moguće. U nastavku rada, Milica Ćatić informisala je članove Odbora da je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije i Federalne službe obezbeđenja Ruske Federacije o saradnji i zajedničkom delovanju zaključen 23. maja 2017. godine, u Moskvi. Dve strane zaključile su Sporazum kada je njihova saradnja dostigla nivo da je bilo svrsishodno regulisati je formalnim bilateralnim aktom i tako definisati pravni okvir te saradnje. Potvrđivanjem Sporazuma od strane Narodne Skupštine ispuniće se uslov za njegovo stupanje na snagu. Predstavnica Ministarstva unutrašnjih poslova je obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o saradnji u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, koji je potpisan je u Ljubljani 20. februara 2015. godine. Tom prilikom navela je da je Sporazum zaključen usled postojanja obostrane volje da dve države posredstvom svojih nadležnih organa neposredno sarađuju u oblasti zaštite od prirodnih i drugih katastrofa, kao i da se saradnja u ovoj oblasti unapredi i uokviri međunarodnim ugovorom. U nastavku izlaganja, Milica Ćatić je obrazložila i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Kraljevine Belgije o policijskoj saradnji, koji je potpisan 7. februara 2017. godine, u Beogradu. Potvrđivanjem ovog sporazuma omogućiće se njegova primena, koja treba da doprinese učvršćivanju i daljem jačanju saradnje sa Kraljevinom Belgijom u oblasti policijske saradnje, a posebno u oblasti efikasnog sprečavanja i suzbijanja krivičnih dela, posebno organizovanog i teškog kriminala, terorizma, kriminala u vezi sa opojnim drogama, ilegalne trgovine oružjem, kao i ilegalne migracije i krijumčarenja ljudi preko državne granice. Istakla je da je bilateralna saradnja Republike Srbije i Kraljevine Belgije uspešna, o čemu svedoči podatak da je tokom 2017. godine, posredstvom Interpola, između Beograda i Brisela ukupno razmenjeno 425 informacija, navela je Milica Ćatić. Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Izrael u vezi sa vojnom, odbrambenom i odbrambeno-industrijskom saradnjom obrazložio je državni sekretar u Ministarstvu odbrane Aleksandar Živković, i tom prilikom naveo da je prvenstveni cilj predloženog zakona, odnosno zaključenog memoranduma, uspostavljanje pravnog okvira koji bi omogućio odbrambenu i vojnu saradnju, kao i saradnju u oblasti odbrambene industrije, između 10 ugovornih strana i njihovih nadležnih organa, čime im se omogućava da ostvare obostranu korist od zajedničkih projekata. Aleksandar Živković je obrazložio i Predlog zakona o potvrđivanju Memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u okviru Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra („AMSCC“), ističući da je prvenstveni cilj navedenog memoranduma pružanje usluge Atinskog multinacionalnog strateško-pomorskog koordinacionog centra Republici Srbiji u rešavanju problema i nedostataka transportnih kapaciteta za izvršenje strategijskog transporta, sa posebnim osvrtom na nedostatke koji proističu iz potrebe brzog upućivanja snaga u operacije predvođene Evropskom unijom i druge međunarodne institucije koje se sprovode pod mandatom Ujedinjenih nacija. Nakon zajedničke rasprave o svih sedam predloga zakona, članovi Odbora su, većinom glasova, odlučili da predlože Narodnoj skupštini da prihvati predloge zakona. Za izvestioca Odbora na sednici Narodne skupštine izabrana je predsednica Odbora Marija Obradović. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i inicijativu Odeljenja za demokratizaciju Misije OEBS u Srbiji o organizovanju regionalne parlamentarne konferencije na temu „Upravljanje vanrednim situacijama – odgovori na nacionalnom nivou i regionalna saradnja“ u Beogradu 7. i 8. decembra 2017. godine. Cilj održavanja konferencije je podizanje svesti u upravljanju rizicima od katastrofa u regionu i mogućnost razmene iskustava i mišljenja između parlamentaraca Bugarske, Albanije, BiH, Hrvatske, Mađarske, Makedonije, Crne Gore, Rumunije i Slovenije. U okviru tačke razno, predsednica Odbora Marija Obradović upoznala je članove Odbora da je predsednici Narodne skupštine Maji Gojković upućen poziv predsedavajućeg Ruske Dume za učešće na parlamentarnoj konferenciji u Moskvi, na temu „Parlamentarci protiv narkotika”, koja će biti održana 4. decembra 2017. godine. Kako predsednica Narodne skupštine nije u mogućnosti da prisustvuje pomenutoj konferenciji, predložila je da tom prilikom Narodnu skupštinu predstavlja potpredsednik Narodne skupštine Đorđe Milićević, a predsednica Odbora Marija Obradović je predložila da, istim povodom, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove predstavljaju Marko Đurišić, Dubravka Filipovski i Vladimir Đukanović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a učestvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Stojiljković, Zoran Radojičić, Borisav Kovačević, dr Vesna Rakonjac, Stefana Miladinović, Vladan Zagrađanin, Dubravka Filipovski, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo je održao sednicu 8. novembra, na kojoj su razmotreni, u načelu, predlozi zakona koji su predloženi za dnevni red Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2017. godini. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Članovi Odbora su ocenili da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije i Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Klinički centri/C između Republike Srbije i Evropske investicione banke. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 7. novembra, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o medicinskim sredstvima i Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva i odredili predstavnika Odbora za člana Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a i tuberkuloze Vlade Republike Srbije. Predlog zakona o medicinskim sredstvima obrazložio je dr Meho Mahmutović državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, i tom prilikom naveo da su razlozi za donošenje zakona usaglašavanje sa direktivama i drugim propisima Evropske unije iz oblasti medicinskih sredstava. Ovim zakonom, u skladu sa propisima Evropske unije, izvršiće se odvajanje propisa kojima se uređuju medicinska sredstva od propisa kojima se uređuju lekovi, naveo je državni sekretar. Izmenom odredbi kojima se uređuju klinička ispitivanja medicinskih sredstava, odnosno izmenama načina i postupka njihovog odobravanja, stvoriće se uslovi za podsticanje i sprovođenje većeg broja kliničkih ispitivanja u zdravstvenim ustanovama od strane zdravstvenih radnika. Na ovaj način pacijentima će biti obezbeđene savremene i inovativne terapije, bez troškova po zdravstveni sistem Republike Srbije. Dr Meho Mahmutović je dodao da će se donošenjem ovog zakona onemogućiti ulazak nekvalitetnih i nesigurnih medicinskih sredstava, kako na tržište, tako i u zdravstvene ustanove Republike Srbije i smanjiti mogućnost ulaska falsifikovanih medicinskih sredstava sa drugih tržišta. Nakon konstruktivne diskusije koja je usledila, članovi Odbora su većinom glasova prihvatili Predlog zakona o medicinskim sredstvima, u načelu. Dr Meho Mahmutović istakao je da se predloženim dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva vrši usklađivanje sa propisima kojima je regulisana oblast zaštite podataka o ličnosti, posebno oblast naročito osetljivih podataka. Između ostalog, državni sekretar je naveo da će se donošenjem ovog zakona, rukovaocem podataka, koji čine Integrisani zdravstveni informacioni sistem, smatrati zavod za javno zdravlje osnovan za teritoriju Republike Srbije. Zavod je dužan da o svakoj povredi bezbednosti podataka obavesti lica na koja se podaci odnose, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, kao i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, naveo je dr Meho Mahmutović, i dodao je da je predložena i sankcija za zavod za javno zdravlje u slučaju da ne postupi u skladu sa odredbom ovog zakona. Nakon diskusije, članovi Odbora su, većinom glasova, prihvatili Predlog zakona o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. U nastavku sednice, članovi Odbora odredili su predsednika Odbora doc dr. Darka Laketića za člana Komisije za borbu protiv HIV/AIDS-a i tuberkuloze Vlade Republike Srbije. U nastavku rada, članovi Odbora su razmotrili predstavke građana i organizacija i usvojili predloge Radne grupe za razmatranje predstavki građana i organizacija. Sednici je predsedavao doc. dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Muamer Bačevac, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Danica Bukvić, dr Dragana Barišić, Desanka Repac, Olivera Ognjanović, dr Dragan Vesović, dr Ljubica Mrdaković Todorović, Danijela Stojadinović, Branka Stamenković i dr Žarko Korać.

Odbor za evropske integracije je na 27. sednici održanoj 6. novembar 2017. godine, koja je bila zatvorena za javnost, razmotrio i dao pozitivno mišljenje na predlog pregovaračke pozicije Republike Srbije za poglavlja 13 „Ribarstvo“.

Na sednici održanoj 6. novembra u Gradskoj kući u Subotici, članovi Odbora razmatrali su pitanja migracija, azila i osnovnih ljudskih prava. Predsednik Odbora Meho Omerović na početku je naglasio da je Srbija, tranzitna zemlja koja ne predstavlja krajnju destinaciju migranata, čiji su cilj zemlje Zapadne Evrope. Kako je naveo, Vlada RS pristupa proaktivno i pokazuje spremnost da u skladu sa svojim mogućnostima, migrantima tokom boravka u Srbiji, pruži najadekvatniju zdravstvenu zaštitu, pomoć u hrani i lekovima, kao i privremeni smeštaj, ali i sve potrebne informacije u slučaju traženja azila. Takođe, Omerović je istakao da se aktivno radi na zaštiti državnih granica, sprečavanju ilegalnih migracija i trgovine ljudima. Predsednik Odbora je dodao da trenutno u Srbiji boravi 3882 migranta, od kojih je 2771 smešten u tranzitno-prihvatnim centrima, dok je ostatak smešten u centrima za azil, kao i da je od tog broja 56,5 odsto lica izbeglih iz Avganistana, 16,5 odsto iz Iraka, 13 odsto iz Pakistana, 4,77 odsto iz Irana i 2,4 odsto iz Sirije, što implicira da se u najvećem broju radi o ekonomskim migrantima. Omerović je zaključio da država Srbija nema finansijskih kapaciteta da rešava problem migrantske krize i da je pomoć Evropske unije kroz program MADAD od izuzetnog značaja za Srbiju. Gradonačelnik Subotice Bogdan Laban istakao je da je Subotica grad u kome živi 20 različitih nacionalnosti i konfesija i da je to grad u kome se u potpunosti poštuje zakonska regulativa i manjinska prava. Gradonačelnik je istakao da se Subotica još od 2012. godine suočava sa migrantskom krizom i u tom smislu, da je preduzela mere poput formiranja Saveta za migracije i Radne grupe za teritoriju Grada Subotice, koji u koordinaciji sa Vladom RS i nevladinim sektorom radi na rešavanju ovog pitanja i kao takva, predstavlja pouzdanog partnera. Takođe, otvoreno je i prihvatilište za decu Dom „Kolevka”, koje je prvo i jedino na „balkanskoj ruti”, kako je istakao Laban. Predsednik Opštine Dimitrovgrad Vladica Dimitrov naglasio je da je Dimitrovgrad najistočnija tačka kroz koji je krajem 2015. i u 2016. godini prošlo čak 20 000 migranata. Trenutno u Dimitrovgradu boravi 81 migrant, a uglavnom se radi o porodicama sa decom. Dvanaestoro dece se priključilo deci u osnovnoj, dok je osmoro njih integrisano u srednje škole. Predsednik Radne grupe za migracije u Subotici i narodni poslanik Milimir Vujadinović istakao je da je 1500 ljudi na dnevnom nivou prolazilo kroz Suboticu u jeku migrantske krize, a da trenutno u prihvatnom centru u Subotici boravi 96 ljudi. Nenad Ivanišević istakao je da Srbija nije imala dilemu po pitanju humanosti u vođenju migrantske politike. Govoreći o bezbednosnoj situaciji, istakao je da su nadležni organi sprovodili detaljnu evidenciju lica koja uđu na teritoriju Srbije i naglasio da trenutno najmanji broj migranata boravi u Srbiji, za razliku od Turske u kojoj trenutno boravi 2 miliona i Nemačke u kojoj boravi 880 000 migranata. Članovi Odbora istakli su da Srbija čini velike napore da migrantima omogući uslove za privremeni ili trajni boravak, uz poštovanje međunarodno zagarantovanih prava, ali i zabrinutost zbog neophodnosti edukacije o kulturi srpskog naroda i integracije u društvo. Takođe, interesovali su se za lokalne akcione planove i izrazili sumnju u neophodnost finansiranja plana integracije iz lokalnih izvora prihoda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Olivera Ognjanović, Marjana Maraš, Marija Janjušević, Ružica Nikolić, Olena Papuga, Tomislav Žigmanov i narodna poslanica Desanka Repac, a pored članova prisustvovali su i predstavnici Policijske uprave, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja, Crvenog krsta i Saveta za migracije Grada Subotice , kao i predstavnici nevladinih organizacija. Sednica je organizovana u saradnji sa Misijom OEBS u Srbiji.