Članovi Odbora za kulturu i informisanje su, na sednici održanoj 12. aprila, razmotrili Zbirnu listu kandidata za članove Nacionalnog saveta za kulturu. Ministarstvo kulture i informisanja dostavilo je Odboru objedinjeni predlog kandidata, koji su ovlašćeni predlagači prethodno dostavili Ministarstvu. Nakon rasprave, Odbor je utvrdio da su liste kandidata podneli svi ovlašćeni predlagači i da su liste sačinjene u skladu sa odredbama člana 16. Zakona o kulturi. Utvrđenu Zbirnu listu Odbor je uputio Narodnoj skupštini, jer su se stekli uslovi za sprovođenje postupka za izbor devetnaest članova Nacionalnog saveta za kulturu, na period od pet godina. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Mirko Krlić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora dr Ana Stevanović, Mladen Lukić, prof. dr Marko Atlagić, mr Jadranka Jovanović, Dragana Kostić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković, Vesna Marjanović i Stanija Kompirović.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije je održao 12. aprila 2018. godine 40. sednicu, koja je na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Slovačkoj Republici Momčilom Babićem, šefom Stalne misije Republike Srbije pri Ujedinjenim nacijama i drugim međunarodnim organizacijama u Ženevi Dejanom Zlatanovićem i ambasadorom Republike Srbije u Republici Irak Urošem Balovim, pre njihovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Odbor je konstatovao promene u sastavu PGP sa Švedskom, Rusijom, Austrijom, Nemačkom, Crnom Gorom i Velikom Britanijom. Sednicom je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.

Na sednici Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, održanoj 11. aprila, razmotreno je 15 predloga zakona koje je predložila Vlada i jedan Predlog odluke koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine. Članovi Odbora su ocenili da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat obnovljive energije Kostolac - vetropark), Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d Beograd, NBG Bank Malta LTD, „AIK Banka“ a.d Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd, po zaduženju javnog preduzeća „Srbijagas“ Novi Sad, Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu, koi je podnela Vlada, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko - putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona opotvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore. Članovi Odbora su ocenili i da je Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine, koji je podneo Odbor za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Aleksandra Majkić, Gordana Čomić, dr Dragana Barišić, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Krsto Janjušević, Ivan Manojlović, Balint Pastor, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici od 11. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su predloge zakona, koji su predloženi za dnevni red Treće sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na predlog zamenika predsednika Odbora Milana Lapčevića, članovi Odbora odlučili su da obave zajedničku raspravu o svih 16 tačaka dnevnog reda sednice. Nenad Mijailović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, istakao je da se pred Odborom nalazi set finansijskih zakona u kojima su budžetski i fiskalni efekti dobro odmereni, usklađeni sa zahtevima koji se odnose na sprečavanje pranja novca, dok se poreski zakoni odnose na reformu Poreske uprave. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju vrši se usaglašavanje sa odredbama SSP-a radi slobodnog kretanja kapitala, što je važno zbog pripreme i otvaranja pregovaračkog Poglavlja 4. Ovaj Predlog se pre svega odnosi na poslovanje menjačnica, kao i na prenos nadležnosti kontrole njihovog poslovanja sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije. Predlozima zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, o dopuni Zakona o reviziji i o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, uvažava se preporuka koja se odnosi na nadzor nad nefinansijskim sektorom, a društva koja se bave ovim delatnostima moraju u roku od šest meseci svoje propise da usaglase sa predloženim izmenama. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću ima mali broj promena i one se odnose na definisanje lica koja mogu da priređuju igre na sreću. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji donosi pet grupa promena, koje se odnose na uslove za realizaciju programa transformacije Poreske uprave, uslove za podizanje efikasnosti naplate poreza od strane poreskog organa, regulisanje radno pravnog statusa zaposlenih u Poreskoj upravi, prenos nadležnosti kontrole poslova menjača sa Poreske uprave na Narodnu banku Srbije i ostale izmene, među kojima je najvažnija, uspostavljanje jedinstvenog registra za praćenje naplate poreza na nivou lokalnih samouprava. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost vrši se, između ostalog, usklađivanje sa Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom, poresko oslobađanje na promet dobara kod određenih kategorija proizvođača, uvođenje niže kamatne stope oporezivanja hrane za životinje, ali i uvođenje uslova za povraćaj PDV-a stranim obveznicima. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama vrši se trajno oslobađanje plaćanja akcize za određene naftne derivate, koji se koriste u industrijskoj proizvodnji. Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat obnovljive energije Kostolac - vetropark) odnosi se na projekat vredan 96 miliona evra, od kojih 16 miliona izdvaja EPS, dok se 80 miliona evra obezbeđuje iz zajma. Ovaj zajam ima fiksnu kamatnu stopu od 0,85 odsto godišnje i rok dospeća od 15 godina. Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd, NBG Bank Malta LTD, "AIK Banka" a.d. Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad donosi se zbog činjenice da je OTP banka kupila Vojvođansku banku, kod koje su još 2014. godine uzeta sredstva u iznosu od 20 miliona dolara, od kojih je veći deo već vraćen. Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke predstavlja direktnu obavezu Republike Srbije, i u iznosu je od 134 miliona evra, od čega se 73 miliona evra obezbeđuje iz Fonda za Zapadni Balkan, a 61 milion evra iz budžeta. Kamatna stopa je, i fiksno i varijabilno, 1,6 odsto, poček je pet godina, a rok otplate 25 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko - putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj iznosi 14 miliona evra za izmeštanje železničke infrastrukture. Kamata je šestomesečni euribor, plus 1 odsto fiksna marža, sa rokom dospeća od 15 godina i počekom od 3,5 godina. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije - Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta) odnosi se na zajam u iznosu od 20 miliona evra za nekoliko lokalnih samouprava u Srbiji koje će preći na grejanje na biomasu. Kamatna stopa je fiksna od 1,1 odsto godišnje, rok dospeća je 2021. godina, a rok otplate 2032. godina. Predlogom zakona o planskom sistemu Republike Srbije vrši se povezivanje politike planiranja sa politikom budžeta i uvodi jedinstveni informacioni sistem koji pomaže u planiranju i praćenju. Po obavljenoj raspravi, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, Predlog zakona o planskom sistemu Republike Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o deviznom poslovanju, Predlog zakona o dopunama Zakona o računovodstvu, Predlog zakona o dopuni Zakona o reviziji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o faktoringu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama. Takođe, članovi Odbora prihvatili su, u načelu, i Predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist Nemačke razvojne banke KfW, Frankfurt na Majni, po zaduženju Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije", Beograd (Projekat obnovljive energije Kostolac - vetropark) i Predlog zakona o izmenama Zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banka Srbija a.d. Novi Sad, Banca Intesa a.d. Beograd, NBG Bank Malta LTD, "AIK Banka" a.d. Niš i UniCredit Bank Srbija a.d. Beograd po zaduženju Javnog preduzeća "Srbijagas" Novi Sad, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o privremenom uvozu, Predlog zakona o potvrđivanju Finansijskog ugovora Železnička pruga Niš - Dimitrovgrad između Republike Srbije i Evropske investicione banke, Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji (Projekat tehničko - putničke stanice (TPS) Zemun - faza 1) između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralne konvencije za primenu mera koje se u cilju sprečavanja erozije poreske osnovice i premeštanja dobiti odnose na poreske ugovore i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni i Republike Srbije - Program podsticanja obnovljive energije: Razvoj tržišta biomase u Republici Srbiji (prva komponenta). Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Milan Lapčević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović, Ivan Manojlović i Goran Ćirić.

Na sednici od 5. aprila, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2017. godinu, koji je predstavio predsednik DRI i generalni državni revizor Radoslav Sretenović. Sretenović je predstavio izvršenje programa rada DRI u izveštajnom periodu, realizaciju finansijskog plana, rad Saveta, a posebno je istakao preporuke koje je DRI dala za izmenu postojećih i donošenje novih propisa iz oblasti revizije. On je naveo da se 2017. godine obeležilo 10 godina postojanja DRI, kao i da su uvedene dve novine u njenom radu, a to su strategija razvoja ljudskih resursa i projekat kontrole kvaliteta revizija, za šta je DRI akreditovana 2016. godine. Predsednik DRI je naveo da su 2017. godine sprovedene revizije pravilnosti poslovanja i svrsishodnosti. Ukupno je izrađeno 376 revizorskih izveštaja, među kojima je 201 revizija finansijskih izveštaja, 2 revizije svrsishodnosti i 156 poslerevizorskih izveštaja. Sretenović je dodao i da je revizijom obuhvaćeno, između ostalog, 11 direktnih i 15 indirektnih korisnika javnih sredstava, 32 lokalne samouprave, četiri organizacije za obavezno socijalno osiguranje, 14 organizacija za zdravstveno osiguranje, 39 javnih preduzeća, Narodna banka Srbije u delu trošenja javnih sredstva, četiri javne agencije i četiri političke stranke. Za 201 reviziju finansijskih izveštaja, DRI je dala 19 pozitivnih mišljenja o finansijskim izveštajima, 19 pozitivnih mišljenja o pravilnosti poslovanja, 173 mišljenja sa rezervom o finansijskim izveštajima, odnosno, 169 mišljenja sa rezervom o pravilnosti poslovanja i sedam negativnih mišljenja o finansijskim izveštajima, odnosno, 11 negativnih mišljenja o pravilnosti poslovanja, naveo je Sretenović. On je naveo da su revizijom finansijskih izveštaja i poslovanja obuhvaćeni podaci o prihodima u iznosu od 2.472 milijarde dinara i rashodima u iznosu od 3.400 milijardi dinara. Zbir utvrđenih nepravilnosti i grešaka iznosi 743 milijarde dinara, a njihova struktura se odnosi na pripremne radnje za sastavljanje izveštaja, pogrešno iskazane podatke i nepravilnosti u poslovanju. Podaci su pokazali da 76,53 odsto subjekata revizije nije adekvatno uspostavilo internu kontrolu, a rashode za zaposlene su pogrešno iskazivali u iznosu od 300 miliona dinara. Takođe, subjekti revizije imali su nepravilnosti u poštovanju propisa kojima se ograničava zapošljavanje u javnom sektoru i nisu primenjivali umanjenja osnovice za isplatu plata u iznosu od 10 odsto, istakao je Sretenović. Kada su u pitanju javne nabavke, kod 73 subjekata revizije javne nabavke nisu bile sprovedene u skladu sa zakonskim propisima, što iznosi 2,36 milijarde dinara ili 7,41 odsto revidiranih sredstava. DRI je subjektima revizije dala 2.605 preporuka, i to 35 preporuke u revizijama svrsishodnosti i 2.570 preporuka u revizijama pravilnosti poslovanja, a rok za njihovo otklanjanje je 30 do 90 dana, rekao je Sretenović. On je dodao i da je najviše preporuka dato u oblasti rashoda i izdataka. Takođe, DRI je tokom 2017. i 2018. godine, zbog osnovane sumnje za prekršaj, podnela 512 prijava za 2016. i 2017.godinu, i to 428 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 22 za pokretanje postupka za privredni prestup, a podnete su i 52 krivične prijave protiv 54 odgovorna lica, zaključio je predsednik DRI. U toku samih revizija subjekti su preduzeli 570 aktivnosti za otklanjanje nedostataka, a državni organi su usvojili preporuke za izmene postojećih i donošenje novih zakonskih propisa, i to pet zakona i dva pravilnika. DRI je u izveštajnom periodu, pa do danas, dala i preporuke za donošenje novih propisa, i to 15 zakona, četiri uredbe, šest pravilnika i jedne odluke, a DRI je u 2017.godini izvršila sve planirane zadatke i aktivnosti, zaključio je predsednik DRI. U toku rasprave članovi Odbora pohvalili su saradnju koju je DRI imala u prethodnim godinama sa Odborom, posebno u delu revizije svrsishodnosti trošenja javnih sredstava, a predsednik DRI je, imajući u vidu da mu mandat ističe, zahvalio na saradnji Narodnoj skupštini, Odboru za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, Pododboru za razmatranje izveštaja DRI i poželeo novim članovima Saveta i predsedniku DRI da održe kontinuitet ove saradnje i unaprede rad DRI. Predlog zaključka Odbora sa Izveštajem o radu Državne revizorske institucije za 2017. godinu članovi Odbora doneće na nekoj od narednih sednica i uputiti ga Narodnoj skupštini na razmatranje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Olivera Pešić, Đorđe Milićević, Goran Kovačević, Zoltan Pek, dr Milorad Mijatović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Momo Čolaković, Sonja Vlahović i Goran Ćirić.

Na sednici održanoj 5. aprila 2018. godine, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavku koju je na funkciju narodnog poslanika podneo Miloš Bošković. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavke narodnog poslanika Miloša Boškovića nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koji je izabran, te se predlaže da Narodna skupština konstatuje prestanak mandata imenovanom narodnom poslaniku. U nastavku sednice, članovi Odbora su utvrdili Predlog odluke o organizaciji i radu Službe Narodne skupštine i uputili je Narodnoj skupštini sa predlogom da se razmotri po hitnom postupku. Članovi Odbora su na sednici razmotrili obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju dve opomene narodnom poslaniku Marku Đurišiću, na Prvoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini, te je Odbor doneo Odluku o dve novčane kazne u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od po 7.171,26 dinara. Odbor je razmotrio i obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnoj poslanici Mariniki Tepić, na Drugoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini i doneo Odluku o kažnjavanju narodne poslanice novčanom kaznom u visini od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 28.685,05 dinara. U nastavku sednice, članovi Odbora su doneli rešenja o postavljenju Marine Šuković na mesto v.d. pomoćnika generalnog sekretara - rukovodioca Sektora za opšte poslove i Daria Kukolja na mesto v.d. pomoćnika generalnog sekretara - rukovodioca Sektora za održavanje objekta, na period od šest meseci, na predlog zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine Srđana Smiljanića. Na kraju sednice, članovi Odbora su utvrdili spisak nalepnica za parkiranje A-1 i A-2. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dušica Stojković, Stefana Miladinović, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Vera Jovanović, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, Vojislav Vujić i Marko Zeljug.

Članovi Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije su, na sednici od 3. aprila, utvrdili ispravku amandmana Odbora na član 5. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to u stavu 1. i stavu 4. Sednici je predsedavala Katarina Rakić, predsednica Odbora. Sednici su prisustvovali sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Dalibor Radičević, Jovica Jevtić, dr Vladimir Orlić, Ognjen Pantović, Snežana B. Petrović, Olivera Pešić, Krsto Janjušević, dr Ivan Bauer i Danijela Stojadinović.

Na sednici održanoj 3. aprila 2018. godine, članovi Odbora razmotrili su amandman koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije na član 5. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, i to u stavu 1. i stavu 4. i ocenili da je predloženi amandman u skladu sa ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Jelena Žarić Kovačević, Aleksandar Marković, Elvira Kovač, Milena Ćorilić i Jasmina Obradović.

Na sednici održanoj 3. aprila članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava utvrdili su principe za sprovođenje testiranja kandidata za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić predložila je da se na dnevni red sednice uvrste dve tačke po hitnom postupku u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine i to: predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i predlaganje hitnog postupka za razmatranje Predloga odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti. Članovi Odbora su većinom glasova odlučili da Predlog odluke o izboru članova Saveta Državne revizorske institucije i Predlog odluke o izboru člana Komisije za hartije od vrednosti upute Narodnoj skupštini na dalje razmatranje i usvajanje, po hitnom postupku. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Sonja Vlahović, Zoran Bojanić, Veroljub Arsić, Olivera Pešić, Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić i Snežana B. Petrović

Članovi Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova održali su sednicu povodom obeležavanja Međunarodnog dana Roma, na temu „Pravo na izbor partnera i skretanje pažnje na dečje brakove u romskoj populaciji“. Ova sednica Odbora se organizuje u saradnji sa Romskim ženskim centrom „Bibijaˮ, u okviru kampanje Mesec romskog ženskog aktivizma. Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović, otvarajući sednicu je istakao da su problemi sa kojima se suočava romska populacija mnogobrojni, a da su neki posebno teški jer pogađaju najosetljiviji deo populacije – decu. Stupanje dece u rane brakove predstavlja kršenje nekih od osnovnih ljudskih prava, kao što su pravo na obrazovanje, zaštitu reproduktivnog zdravlja, izbor partnera i iznad svega, pravo na detinjstvo, naveo je Omerović. On je istakao da deca, posebno devojčice, koje u ranim godinama stupaju u brak (sa 11, 12 i 13 godina), nemaju puno šansi za srećan, zdrav i uspešan život, kao ni njihova deca. Ovaj problem mora biti u vrhu naših prioriteta i država Srbija definiše mere i aktivnosti u suzbijanju dečjih brakova, naveo je Omerović. Predsednik Odbora je posebno naglasio da Savet Evrope prepoznaje napore koje ulaže naša država i lokalne zajednice u rešavanju ovog problema i da su Niš, Horgoš i Čantavir predstavljeni kao primeri dobre prakse kada je u pitanju uključivanje romske populacije u lokalnu zajednicu. Pomoćnica ministra u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nina Mitić istakla je da su rani brakovi, u koje se stupa pre 16. godine, najgrublje kršenje dečjih prava i krivično su delo. Ona je ukazala na zakone kojima se štite prava dece i bori protiv dečjih brakova. Mitić je ukazala na ulogu centara za socijalni rad, policije i obrazovnih institucija za zaštitu prava dece, kao i na preventivno delovanje kada je problem dečjih brakova u pitanju. Član Koordinacionog tela za praćenje realizacije Strategije za socijalno uključivanje Roma i Romkinja dr Nenad Ivanišević je ukazao da su rani ugovoreni brakovi u prošlim vremenima postojali kod većine naroda, i da su podizanjem obrazovnog nivoa stanovništva postali neprihvatljivi u većini zajednica, te da je podizanje obrazovnog nivoa romske populacije od izuzetnog značaja. On je istakao da je to dugotrajni proces, jer se tiče promene načina života jedne zajednice. Zamenica direktora UNICEF Severin Leonardi (Severine Leonardi) je navela podatak da se u svetu svakog minuta 23 devojčica uda pre 18. godine. U Srbiji je ova pojava najrasprostranjenija u ruralnim i najsiromašnijim zajednicama, i to većinski među romskom populacijom, navela je Leonardi i naglasila da više od 50 odsto romskih devojčica stupi u brak pre punoletstva. Promena se može pokrenuti kroz saradnju Vlade i nevladinih organizacija, privatnog sektora i romske zajednice i od izuzetnog značaja je da osnažimo svaku romsku devojčicu i pružimo podršku svakoj porodici kroz sistem socijalne zaštite, zaključila je Severin Leonardi. Menadžerka programa CARE International iz Sarajeva Jadranka Miličević upoznala je prisutne sa regionalnim projektom koji već šestu godinu vodi ova organizacija u saradnji sa romskim organizacijama „Za aktivnu inkluziju i prava Romkinja na Zapadnom Balkanu“. Predstavnica Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Vera Kurtić podsetila je prisutne na najobuhvatniji međunarodni dokument, Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, koji je Narodna skupština ratifikovala 2013. godine. Romkinje, kao višestruko ranjive i marginalizovane, u posebnom su riziku od nasilja, istakla je Kurtić. Ona je ukazala i na program „ROMACTED" koji zajedno vode EU i SE, koji se sprovodi u 11 gradova i opština u Srbiji i kojim se podržava integracija Roma i Romkinja u lokalnu zajednicu. Zamenica predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Jelena Jovanović istakla je da su Romkinje osetljivije i ranjivije od svih žena u našem društvu i da je njihovo obrazovanje i školovanje osnovni pravac koji otvara perspektive za dostojanstven život, zaposlenje i zaštitu zdravlja. Koordinatorka Romskog ženskog centra „Bibijaˮ Slavica Vasić predstavila je aktivnosti i kampanje ove organizacije. Istakla je da je rad na terenu sa Romkinjama od izuzetne važnosti. Predstavnica romske ženske mreže Radmila Nešić i član Etnografskog instituta SANU dr Ivan Đorđević predstavili su rezultate istraživanja „Dečji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“ koje je sprovedeno od marta do juna 2017. godine na 5 lokacija u Srbiji i gde se kroz dubinske intervjue sa ispitanicima došlo do uvida u stvarni život romske zajednice. Istraživanje je pokazalo da smanjenje i nestajanje prakse dečjih brakova mora da bude zajednički zadatak, poduhvat i napor svih društvenih aktera, od službi za socijalni rad, obrazovnog sistema, policije, pa do delovanja na individualnom nivou. Tokom rasprave, istaknuto je da su dečji brakovi opasna pojava i da je obrazovanje od posebnog značaja za osnaživanje i zaštitu prava romske dece, time i za sprečavanje dečjih brakova. Predsednik Odbora Meho Omerović je, zaključujući sednicu, istakao da će Odbor i u narednom periodu posvećivati pažnju ovoj temi, u okviru svojih nadležnosti i da svi zajedno moramo da radimo na osnaživanju romske populacije i sprovođenju zakona, kao i da probudimo interesovanje većinske zajednice za postojanje problema dečjih brakova. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Nikola Jolović, Milanka Jevtić Vukojičić, Ljibuška Lakatoš, Milena Turk, Ljiljana Malušić, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Elvira Kovač, kao i narodni poslanici Milena Ćorilić, Nada Lazić i Gordana Čomić.

Na sednici održanoj 2. aprila, članovi Odbora su razmatrali Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, u pojedinostima. Na Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka podneto je ukupno 49 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili nijedan. Odbor je podneo i jedan svoj amandman na član 5. stav 4. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji su članovi Odbora jednoglasno prihvatili. Sednici je predsedavala predsednice Odbora Katarina Rakić a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, dr Vladimir Orlić, Stefana Miladinović, Dalibor Radičević, Ognjen Pantović, Jasmina Karanac, Olivera Pešić, dr Dragan Vesović i Snežana B. Petrović.

Članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su, na sednici održanoj 2. aprila, razmotrili amandman na član 5. stav 4. Predloga zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije. Članovi Odbora su ocenili da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Milena Ćorilić, Vesna Marković, Bojan Torbica, Aleksandra Majkić, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Srbislav Filipović, Bajro Gegić, Vojislav Vujić i Krsto Janjušević.

Na sednici održanoj, 30. marta 2018. godine, članovi Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo razmotrili su, u pojedinostima, Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima i Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji. Na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podneto je ukupno 661 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili 17 amandmana. Na Predlog zakona o udžbenicima podneto je ukupno 137 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili pet amandmana. Na Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji podneto je ukupno 35 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili šest amandmana. Sednici je prisustvovao Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Muamer Zukorlić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: dr Ljubinko Rakonjac, Nataša St. Jovanović, prof. dr Ljubiša Stojmirović, dr Vladimir Orlić, prof. dr Marko Atlagić, Miletić Mihajlović, Nikola Savić, Bogdan Obradović, Milena Bićanin i Marko Parezanović.

Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmotrio je u pojedinostima, na sednici održanoj 30. marta, Predlog zakona o elektronskoj upravi, koji je podnela Vlada i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva. Na Predlog zakona o elektronskoj upravi podneto je 133 amandmana, od kojih je Odbor prihvatio 42. Na sednici je usvojen i Predlog odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, a kojim se za predsednika Upravnog suda predlaže Jelena Ivanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Upravnog suda, za predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Beogradu, a za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu Dubravka Damjanović, sudija i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu. Za predsednika Apelacionog suda u Nišu predložen je Dragan Jocić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i vršilac funkcije predsednika Apelacionog suda u Nišu, za predsednika Osnovnog suda u Novom Pazaru Ana Pejčinović, sudija Osnovnog suda u Novom Pazaru, a za predsednika Prekršajnog suda u Obrenovcu Sunčica Savić, sudija Prekršajnog suda u Beogradu. Ispred Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, sednici su prisustvovali državni sekretar Ivan Bošnjak i savetnik Milan Joksimov, a u ime Vrhovnog saveta sudstva izborni član Visokog saveta sudstva Ivan Jovičić i savetnik Vesna Janjić. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, dr Aleksandar Martinović, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski i Zoltan Pek.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmotrio je na sednici održanoj 30. marta, amandmane na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije, Predlog zakona o udžbenicima, Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, Predlog zakona o elektronskoj upravi i Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Na Predlog zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije podnet je 661 amandman. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o udžbenicima podneto je ukupno 137 amandmana, od kojih je Odbor amandmane na članove 22, 24. i 26. odbacio kao nepotpune, a za amandmane na član 12. i članove 43, 44. i 45. ocenio da nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Odbor je ocenio da su preostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o prosvetnoj inspekciji, podneto je 35 amandmana. Odbor je ocenio da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o elektronskoj upravi podneta su 133 amandmana. Odbor je ocenio da amandmani podneti na članove 46. i 47. nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Po oceni članova Odbora preostali amandmani su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka podneto je 49 amandmana, za koje je Odbor ocenio da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednicom je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević i Petar Petrović.

Po završetku zajedničke sednice Odbora za Kosovo i Metohiju, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za kontrolu službi bezbednosti, koja je bila zatvorena za javnost, članovi odbora prosledili su zajedničko saopštenje: „Odbori su konstatovali da je aktuelno bezbednosno stanje na Kosovu i Metohiji opterećeno brojnim izazovima i opasnostima pogodnim za izazivanje incidenata od strane privremenih institucija i albanskih ekstremista. Srpski narod ne može da u punoj meri ostvari ličnu i imovinsku sigurnost i punu slobodu kretanja i nastanjivanja, za šta punu odgovornost snose privremene institucije samouprave i međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji. Konstatovano je da će Priština u narednom periodu nastojati da stvori uslove za nastavak angažovanja svojih specijalnih jedinica na severu Kosova. Sva tri odbora snažno osuđuju brutalno nasilje specijalnih jedinica Prištine na severu Kosova 26. marta 2018. godine protiv srpskog naroda i nezakonito hapšenje direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marka Đurića. Insistiramo da se privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji posvete dijalogu, izgradnji stabilnosti, očuvanju mira i stvaranju uslova za bezbedan život svih građana Kosova i Metohije, bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost. Insistiramo da međunarodne snage, KFOR i EULEKS, u skladu sa svojim mandatom, odmah stvore uslove za bezbedan život srpskog naroda i njegovo slobodno kretanje i rad. Odbori pružaju punu podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji u njegovoj borbi da opstane na Kosovu i Metohiji i poručuju mu da nije sam i da ga štiti država Srbija, koja će uvek biti sa svojim narodom. Pružamo punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije u nastojanjima da zaštite srpski narod na Kosovu i Metohiji i da se obezbede mir i stabilnost u južnoj pokrajini“.