Na sednici održanoj 5. juna 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su usklađivanje Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ukidanje zabrane uzgajanja krznašica i dr. Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Željko Radošević istakao je da cilj usklađivanja Zakona o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu jeste unapređenje i harmonizacija odredbi zakona iz oblasti dobrobiti životinja sa pravnim tekovinama Evropske unije, kao i da je rad na pripremi za postupak izmena i dopuna navedenog zakona u interesu proizvođača i industrije, pošto je dobrobit životinja jedna od pretpostavki za uzgoj i izvoz, kako u Evropsku uniju, tako i zemlje u regionu. Radošević je naglasio da primarni cilj jeste usklađivanje nacionalne regulative sa regulativom Evropske unije. Emina Milakara v.d. direktora Uprave za veterinu istakla je da su u toku pripreme i formiranje radne grupe čiji će osnovni cilj biti pripremne radnje u postupku usklađivanja navedena dva zakona, kao i da je briga o dobrobiti životinja važna za razvoj privrede i zaštitu životne sredine. Nenad Budimović, predstavnik Privredne komore Srbije istakao je da je prepoznat značaj uzgajanja krznašica, kao vida proizvodnje, ali i da je osnovana Grupacija za krznašice i kunićare pri Privrednoj komori Srbije. Takođe je istakao da je na putu usklađivanja zakona neophodno i donošenje Pravilnika o regulisanju ove proizvodnje. Nakon rasprave Odbor je zaključio da je neophodno uskladiti Zakon o dobrobiti životinja sa Zakonom o stočarstvu, ali i doneti pravilnik kojim bi se regulisao način uzgajanja krznašica prema najboljim standardima Evropske unije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Marijan Rističević, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Veroljub Matić, Miroslav Aleksić, Marjana Maraš, Žarko Bogatinović, Arpad Fremond, Ognjen Pantović, Nenad Božić, Mladen Lukić, Tijana Davidovac, Milija Miletić i prof. dr Miladin Ševarlić

Na sednici Odbora, od 1. juna, članovi Odbora razmotrili su više predloga zakona koje je podnela Narodna banka Srbije i predlog zakon koji je podnela Vlada. Članovima Odbora su Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, u načelu, obrazložili predstavnici Narodne banke Srbije, koji su naveli da su predloženi zakoni usklađeni sa propisima Evropske unije. U nastavku sednice, predstavnici Ministarstva za privredu, obrazložili su Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, u načelu. Predstavnici su, u obrazlaganju, naveli da je Predlog zakona u skladu sa direktivama EU. Nakon obrazlaganja članovi Odbora prihvatili su, u načelu, navedene predloge zakona. Pod šestom tačkom dnevnog reda članovi Odbora odredili su Elviru Kovač i Veru Jovanović za predstavnike delegacije Odbora koja će učestvovati na sastanku predsedavajućih Konferencije odbora za evropske poslove parlamenata država članica EU (KOSAK), 8. i 9. jula 2018. godine u Beču. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora: Dragan Šormaz, Dušica Stojković, Aleksandar Stevanović, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović, Vera Jovanović, Elvira Kovač i Gordana Čomić

Na sednici, održanoj 1. juna 2018. godine, članovi Odbora razmatrali su, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je podnela Vlada. Dušan Vučković, v.d. pomoćnika ministra privrede obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, istakavši da je postupku izrade Predloga navedenog zakona prethodila analiza sprovođenja u praksi postojećih zakonskih rešenja, ali i komentara i sugestija, kako domaćih, tako i stranih subjekata. Na polju evropskih integracija (Poglavlje 6), Vučković je naveo da su ovim Predlogom zakona izvršena usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije iz oblasti korporativnog prava. Takođe je, kao najznačajnije izmene, naveo da je predviđeno da članovi društva sa ograničenom odgovornošću, koji poseduju ili zastupaju 10 odsto (umesto dosadašnjih 20 odsto) udela društva, mogu da sazovu sednicu društva, ali i da je, ujedno, predviđeno da jedan ili više članova društva koji poseduju ili zastupaju najmanje 5 odsto (umesto dosadašnjih 10 odsto) udela u osnovnom kapitalu društva, mogu pismenim obaveštenjem društvu dopuniti dnevni red sednice skupštine. Vučković je istakao da su ovim predlogom zakona dopunjene odredbe kojima se uređuje pravo akcionara na dividendu, tako što je određen rok za isplatu dividende koji ne može biti duži od šest meseci od dana donošenja odluke o isplati dividende. Takođe je istakao da se sada pojačava i pooštrava značaj kriterijuma likvidnosti akcija, kao i da je omogućeno da prilikom elektronske registracije osnivanja društva, u elektronskom dokumentu, overu potpisa na osnivačkom aktu, zameni kvalifikovani elektronski potpis članova društva, čime se eliminišu troškovi osnivača za overu potpisa. Dragan Ugrčić, v.d. pomoćnika ministra privrede, obrazložio je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju i istakao, kao najznačajnije izmene, pre svega, efikasnije i sigurnije namirenje potraživanja poverilaca po osnovu ugovora o finansijskom obezbeđenju i drugih ugovora koji su uređeni Zakonom o finansijskom obezbeđenju, ali i usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije i to Direktivom o finansijskim kolateralima. U nastavku sednice, članovi Odbora su većinom glasova usvojili, u načelu, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koje je podnela Vlada. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Snežana B. Petrović, a prisustvovali su i ostali zamenici i članovi: dr Aleksandra Tomić, Studenka Kovačević, Nataša St. Jovanović, Jelena Mijatović, Branislav Mihajlović, Ivan Manojlović, Zoran Bojanić, Dragomir Karić i prof. dr Vladimir Marinković.

Na sednici od 1. juna, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava razmotrili su, u načelu, Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije. Takođe, razmotreni su i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Članovi Odbora prihvatili su predlog predsednice Odbora dr Aleksandre Tomić da se obavi zajednički načelni pretres o prvih pet tačaka, kao i o tačkama 6–8 dnevnog reda sednice. Guvernerka NBS dr Jorgovanka Tabaković obrazložila je predloge zakona, koje je NBS podnela Narodnoj skupštini, a Vlada, u mišljenju, predložila da ih Narodna skupština usvoji. Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu donosi novine kojima se zaštita korisnika usluga prilagođava zaštiti prilikom korišćenja modernih tehnologija i usklađuje sa porastom broja korisnika aplikacija mobilnog bankarstva, kojih ima oko 2 miliona. Tom zaštitom će biti obuhvaćeni potrošači, ali i poljoprivrednici i preduzetnici, a jača se i poverenje korisnika u korišćenje modernih tehnologija. Cilj Predloga zakona o finansijskom obezbeđenju je uspostavljanje jedinstvenog pravnog okvira za ugovaranje i realizaciju kolaterala. Koristi od donošenja ovog Predloga su pravna sigurnost, smanjenje kreditnog rizika, veći stepen zaštite potraživanja države, veći stepen zaštite potraživanja NBS, standardizacija finansijskih okvirnih ugovora, kao i mnoge novine kod ugovornog i založnog prava. Predlogom zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica pospešiće se bezgotovinske transakcije, štititi interesi potrošača, trgovaca i urediti tržište platnih kartica uvođenjem fer poslovanja. Ograničavanjem međubankarskih naknada steći će se uslovi da i mali trgovci uvode pos terminale i prihvataju kartice. Snižavanje naknada će ići etapno i u prvih šest meseci će biti smanjene 1 do 2 odsto, kao i 0,5 odsto za debitne, odnosno, 0,6 odsto za kreditne kartice, a nakon toga 0,2 odsto za debitne, odnosno, 0,3 odsto za kreditne kartice. Takođe, banke će biti u obavezi da prilikom otvaranja tekućeg računa izdaju domaću debitnu karticu klijentima, čime se štiti domaći platni sistem. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama pojednostavljuje se otvaranje i promena platnog računa. NBS će prikupljati podatke o platnim uslugama i na sajtu objavljivati podatke. Ovaj Predlog zakona podstaći će konkurenciju među pružaocima platnih usluga. Jedna od važnih novina je i to što se preciziraju obaveze pružaoca platnih usluga kod nepravilno izvršene transakcije. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije predložen je usled preuzimanja novih nadležnosti posebno nadležnosti Poreske uprave, kao i proširenih nadležnosti u kontroli. Takođe, određene izmene se tiču unapređenja funkcionisanja NBS, pa tako i odredbe koja se odnosi na to da se funkcioneri NBS biraju najranije 120 dana pre isteka mandata prethodnim funkcionerima. Branko Drčelić, v.d. direktora Uprave za javni dug obrazložio je tri predloga zakona o potvrđivanju sporazuma sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj predstavlja koncesionalni izvor finansiranja budžeta Republike Srbije i koristiće se za otplatu javnog duga, pre svega za javna preduzeća iz energetskog i sektora saobraćaja. Kredit se uzima na 20 godina, sa grejs periodom od devet godina i kamatnom stopom koja je šestomesečni euribor plus varijabilna marža, koja trenutno iznosi 0,76 odsto. Za kredit postoji opcija konverzije kamate iz varijabilne u fiksnu, a jednokratna pristupna naknada iznosi 0,25 odsto i ceo kredit se povlači u jednoj tranši. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj iznosi 40,1 milion evra. Kredit se uzima na 15 godina, uz grejs period od pet godina. Kamatna stopa i jednokratna naknada su iste kao i kod prethodnog zajma, a odnosi se na restrukturiranje Banke Poštanska štedionica, razvojno finansiranje Fonda za razvoj i Agencije za finansiranje izvoza i tehničku podršku Ministarstvu finansija. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj je nastavak projekta finansiranja zdravstva u Republici Srbiji. Zajam se uzima na 14,5 godina uz grejs period od pet godina, sa istom kamatnom stopom i jednokratnom naknadom kao i kod prethodnih zajmova. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, sve razmotrene predloge zakona. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, Milan Lapčević, Zoran Despotović, Momo Čolaković, Olivera Pešić, Zoltan Pek, Veroljub Arsić i Goran Ćirić.

Na sednici Odbora, održanoj, 1. juna , razmatrani su sledeći predlozi zakona u načelu: Predlog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kod ugovaranja na daljinu, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o finansijskom obezbeđenju, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o Narodnoj banci Srbije, koji je podnela Narodna banka Srbije; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Drugi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat pružanja podrške finansijskim institucijama u državnom vlasništvu) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Dodatno finansiranje za Drugi Projekat razvoja zdravstva Srbije) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je podnela Vlada. Odbor je ocenio da su predlozi zakona od 1. do 10. dnevnog reda sednice u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Neđo Jovanović, Bojan Torbica, Balint Pastor, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici, održanoj 1. juna, Odbor je razmatrao Informacije o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Ivan Karić, državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine obrazložio je Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine i istakao da je rad na izradi što kvalitetnijeg dokumenta Pregovaračke pozicije za Poglavlje 27, ali i izazovi sa kojima se susreće Pregovaračka grupa za otvaranje navedenog poglavlja, svakako jedna od najznačajnijih aktivnosti u proteklom periodu. Takođe je istakao značaj saradnje sa službom za vanredne situacije u domenu procene rizika od katastrofa, niza aktivnosti u domenu rešavanja problema upravljanja otpadom, strategije pošumljavanja, klimatskih promena, kao i programa zaštite životne sredine. Karić je predstavio i projekte koji su realizovani u izveštajnom periodu, ali i projekte čija realizacija tek predstoji. Karić je naveo da je od velikog značaja i veoma dobra bilateralna i međunarodna saradnja i ukazao na projekte koji se vode iz IPA fondova, ali i na saradnju sa institucijama Evropske unije. Učešće u razgovoru uzeli su, pored članova Odbora, i državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine Branislav Blažić, kao i predstavnici mreže nevladinih organizacija koje, preko mehanizma „Zelena stolica“, učestvuju u radu Odbora. Nakon diskusije Odbor je, većinom glasova, prihvatio Informaciju o radu Ministarstva zaštite životne sredine za period februar–april 2018. godine. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora: Ivana Nikolić, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Milena Turk, Sonja Vlahović, Radoslav Cokić, Nada Lazić, prof. dr Snežana Bogosavljević Bošković i Borka Grubor.

Na sednici održanoj 1. juna, članovima Odbora za spoljne poslove predstavljen je Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 1. novembra 2017. godine do 30. aprila 2018. godine. Izveštaj je predstavio prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je istakao da su svi sektori MSP-a, u izveštajnom periodu, radili na ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva Republike Srbije, a to su očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemlje, integracija u EU, unapređenje saradnje sa državama u regionu, ali i sa najuticajnijim državama u svetu. Ministar Dačić je najavio da će se u narednom periodu razmotriti struktura MSP-a, imajući u vidu potrebu za razvojem ekonomskih odnosa i ostvarivanjem ekonomskih interesa Republike Srbije. U okviru multilateralne saradnje ministar je istakao da Srbija ima misije u više međunarodnih organizacija i naveo da sve rade na ostvarivanju spoljnopolitičkih ciljeva države, posebno u odnosu na očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta. S tim u vezi Dačić je naveo da u UN postoje intencije i Kosova, ali od strane pojedinih zemalja koje su priznale njihovu nezavisnost, da se mandat UNMIK-a završi i da se prorede ili čak ukinu sednice SB UN o Kosovu, što za nas nije prihvatljivo. On je dodao da je Srbija stava da Misija UN na KiM treba da nastavi nesmanjenim kapacitetom svoj rad, kao i da treba da se nastavi sa redovnim izveštavanjem o stanju na KiM u UN. On je dodao da će u avgustu ove godine sednici SB UN predsedavati Velika Britanija, te Srbiji predstoji borba oko ovog pitanja, a događaji na KiM svedoče da Misija UN na terenu nije završila posao. Dačić je naveo i da je Kosovo odustalo od članstva u UNESKU, za sada, jer nemaju dovoljan broj glasova članica. Što se tiče Svetske carinske organizacije, depozitor Belgija prihvatila je zahtev za prijem Kosova ali, nakon rasprave o ovom pitanju, Kosovo je na spisku članica, ali bez prava glasa u ovoj organizaciji, naveo je Dačić. Što se tiče članstva u Interpolu, Kosovo je podnelo zahtev za prijem, a može se očekivati da podnesu zahtev za članstvo u SE, iako ima protivljenja tome, čak i od strane zemalja koje su priznale njihovu nezavisnost, zbog povlačenja jednostranih poteza. Takođe, Kosovo neće moći da postane članica OEBS-a, naveo je ministar spoljnih poslova. Ministar Dačić istakao je i da se nastavlja sa povlačenjem priznanja Kosova uprkos različitim pritiscima velikih sila i nekih muslimanskih zemalja. Taj trend će biti nastavljen, kao prioritet naše diplomatske mreže, što sve pokazuje da je ovaj proces reverzibilan, zaključio je Dačić. Govoreći o EU integracijama, ministar je naveo da očekujemo da će predstojeći Savet EU doneti odluku o otvaranju novih poglavlja. Mi nismo zadovoljni dinamikom otvaranja poglavlja, jer naši kapaciteti prevazilaze dosadašnju dinamiku. Taj ceo proces određuje Poglavlje 35, odnosno, napredak u dijalogu sa Prištinom, ali, bez obzira na sve to, mi ćemo nastaviti da ispunjavamo svoje obaveze i svoje nacionalne interese nećemo dovesti u pitanje zbog otvaranja nekog poglavlja više, istakao je Dačić. U izveštajnom periodu otvorene su kancelarija u Trebinju i počasni konzulati u Slovačkoj i SAD i ukinute su vize za građane više zemalja, uz vođenje računa o bezbednosti i potrebi sprečavanja ilegalnih migracija. Izdvojena su sredstva za kapitalne investicije, kako bi se rešilo pitanje svojine na objektima u Kamberi, Skoplju i Vašingtonu, a biće rešeno i pitanje rezidencije u Njujorku, za koje Srbija plaća održavanje, a ne koristi prostor, jer je u procesu sukcesije. Ministar je naveo da je na aukciji rezidencija prodata za 12 miliona dolara, od čega će Srbiji pripasti 39 odsto, odnosno, 3,5 miliona dolara prema sukcesiji, kao i 3 miliona dolara na ime do sada plaćenih troškova održavanja objekta. Nakon rasprave, članovi Odbora prihvatili su, većinom glasova, Izveštaj o radu Ministarstva spoljnih poslova za period od 1. novembra 2017. godine do 30. aprila 2018. godine. U nastavku sednice članovi Odbora usvojili su više inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali ostale realizovane kontakte. Takođe, članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Ganom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: prof. dr Ljubiša Stojmirović, Stefana Miladinović, Ljiljana Malušić, Vera Jovanović, Nataša Sp. Jovanović, Žika Gojković, Dragan Šormaz, Nikola Savić, Đorđe Kosanić, Jovan Palalić, Dušica Stojković i Đorđe Vukadinović.

Odbor za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije je održao 24. maja 2018. godine, 43. sednicu, koja je na zahtev jedne trećine članova Odbora, bila zatvorena za javnost. Članovi Odbora obavili su razgovor sa novoimenovanim ambasadorom Republike Srbije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima Stanimirom Vukićevićem, pre njegovog odlaska na diplomatsku dužnost. Odbor je razmotrio u načelu Predlog Zakona o potvrđivanju memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije o zapošljavanju članova porodice diplomatskog i konzularnog osoblja. Odbor je usvojio inicijative za posete i izveštaje o realizovanim posetama i konstatovao redovne aktivnosti stalnih delegacija i zabeleške o ostalim realizovanim kontaktima. Odbor je konstituisao Poslaničku grupu prijateljstva sa Ganom, a za predsednika PGP je izabrao mr Igora Bečića. Odbor je konstatovao promene u sastavu PGP sa Austrijom, Bosnom i Hercegovinom, Bugarskom, Grčkom, Indijom, Irakom, Kinom, Kubom, Luksemburgom, Maltom, Meksikom, Rusijom, Tunisom, Turskom, Švajcarskom, Španijom i Francuskom. Sednici je predsedavao prof. dr Žarko Obradović, predsednik Odbora.

Odbor za kontrolu službi bezbednosti, na sednici zatvorenoj za javnost, održanoj 23. maja 2018. godine, razmatrao je zapisnike o izvršenom nadzoru Centra Bezbednosno-informativne agencije u Kraljevu i Centra Vojnobezbednosne agencije u Kraljevu. Tokom nadzornih poseta, članovi Delegacije Odbora, po principu slučajnog uzorka, ostvarili su neposredan uvid u dokumentaciju i izvršili nadzor nad zakonitošću primene posebnih postupaka i mera u skladu sa ustavnim i zakonskim okvirima i nadležnostima službi bezbednosti. Članovi Delegacije ustanovili su da u nadziranim slučajevima nije bilo nepravilnosti kao i da su Bezbednosno-informativna agencija i Vojnobezbednosna agencija postupale u skladu sa zakonom i propisanim procedurama. Na sednici je konstatovano da su nadzorne posete obostrano korisne te da je ovakav vid kontrole značajan sa aspekta unapređenja zakonitosti i pravilnosti rada službi bezbednosti. Tokom vršenja nadzora nad zakonitošću rada Centra Bezbednosno-informativne agencije, Delegacija Odbora posebnu pažnju posvetila je kontroli primene posebnih postupaka i mera i posebnih dokaznih radnji koje preduzima Bezbednosno-informativna agencija u vezi sa dokumentovanjem krivičnih dela. Tokom nadzorne posete Centru Vojnobezbednosne agencije, članovi Delegacije Odbora izvršili su nadzor nad zakonitošću primene posebnih mera i postupaka propisanih Zakonom o Vojnobezbednosnoj agenciji i Vojnoobaveštajnoj agenciji, kao i nadzor nad zakonitošću primene ovlašćenja Vojnobezbednosne agencije u sprovođenju posebnih dokaznih radnji propisanih Zakonikom o krivičnom postupku. U narednom periodu Odbor za kontrolu službi bezbednosti nastaviće sa realizacijom poseta službama bezbednosti u cilju nadzora nad ustavnošću i zakonitošću rada službi bezbednosti, uključujući i nadzor nad zakonitošću primene posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka. Planirano je da u narednom periodu Odbor sprovede nadzor centara službi bezbednosti u Nišu. Članovi Odbora za kontrolu službi bezbednosti razmatrali su i dali pozitivno mišljenje na Predlog pravilnika o primeni posebnih postupaka i mera za tajno prikupljanje podataka, vrsti registara, zbirki ličnih podataka i evidenciji Vojnoobaveštajne agencije i načinu i uslovima primene ovlašćenja Vojnoobaveštajne agencije.

Na sednici održanoj 23. maja, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja su razmotrili i većinom glasova usvojili predloge odluka za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme za 2018. godinu, u službama sledećih nezavisnih državnih organa, organizacija i tela: Komisiji za zaštitu konkurencije, Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, Regulatornom telu za elektronske medije, Komisiji za hartije od vrednosti, Fiskalnom savetu, Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Republičkoj komisiji za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Agenciji za borbu protiv korupcije, Državnoj revizorskoj instituciji i Agenciji za energetiku Republike Srbije. Članovi Odbora razmotrili su zahtev i većinom glasova usvojili Predlog zaključka o davanju saglasnosti Komisiji za hartije od vrednosti za dodatno radno angažovanje tri lica u pomenutoj organizaciji u 2018. godini. U nastavku rada, Odbor je dao saglasnost na Pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Službi Narodne skupštine, koji je podneo zamenik generalnog sekretara Narodne skupštine Srđan Smiljanić. Takođe, razmotren je i većinom glasova članova Odbora prihvaćen predlog Narodne skupštine za utvrđivanje maksimalnog broja zaposlenih na neodređeno vreme u Službi Narodne skupštine u 2018. godini. Članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje narodnim poslanicima dr Dijani Vukomanović, dr Sandi Rašković Ivić i Enisu Imamoviću za vršenje drugih javnih funkcija. Sednici su prisustvovali i svoje predloge obrazložili predstavnici predlagača. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dušica Stojković, Branimir Jovanović, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Milorad Mirčić, Aleksandar Marković, dr Dragana Barišić, dr Darko Laketić, Đorđe Milićević, Vojislav Vujić, Marko Zeljug i Branka Stamenković, kao i narodni poslanici Marijan Rističević i Marija Janjušević.

Na sednici od 23. maja, članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava obavili su razgovor sa kandidatima za izbor četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki Predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić obavestila je članove Odbora da je Radna grupa Odbora sprovela testiranje kandidata iz oblasti javnih nabavki 16.aprila ove godine i da su prijavljeni kandidati koji su osvojili dovoljan broj bodova sledeći: Veljko Borota, Željko Grošeta, Vesna Stanković, Branislav Cvetković, Vesna Gojković Milin i Slaviša Milošević. Nakon razgovora sa kandidatima, članovi Odbora utvrdili su Predlog odluke o izboru četiri člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i predložili za članove Vesnu Gojković Milin, Željka Grošetu, Vesnu Stanković i Slavišu Miloševića. Takođe, Odbor je odlučio da Predlog odluke uputi Narodnoj skupštini po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine. U nastavku sednice članovima Odbora prezentovan je Projekat SIGMA „Delotvorna saradnja između parlamenata i vrhovnih revizorskih institucija“. Projekat i nalaze do kojih se došlo analizom saradnje parlamenata i revizorskih institucija predstavili su eksperti SIGME i predsednik DRI dr Duško Pejović. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Srbislav Filipović, Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Sonja Vlahović, dr Milorad Mijatović, Milan Lapčević, Duško Tarbuk, Vojislav Vujić, Snežana R. Petrović, Zoran Despotović i Ivan Manojlović.

Na sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, održanoj 22. maja, razmatrani su Redovni godišnji izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2017. godinu i Predlog odluke o javnom slušanju povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama. Članovi Odbora informisani su o Ciljevima održivog razvoja, a tokom rada obrazovana je i Radna grupa za prava nacionalnih manjina. Predsednik Odbora Meho Omerović rekao je u uvodnom izlaganju da smatra da izveštaj Poverenika o zaštiti ravnopravnosti predstavlja svojevrstan prikaz o stepenu ostvarivanja ljudskih prava, koji je i ove godine pokazao da se među najugroženijim grupama u ostvarivanju ljudskih prava nalaze osobe sa invaliditetom, LBGT osobe, Romi, i žene, pogotovo u ruralnim područjima, posebno starije žene. Kao novost u izveštaju Omerović je istakao istraživanje koje je sprovedeno kroz analizu stepena rodne ravnopravnosti u procesu odlučivanja u jedinicama lokalne samouprave. On je naglasio da je posebna pažnja posvećena nasilju u porodici i nasilju nad ženama i istakao da u izveštaju postoje preporuke na koje mogu da utiču narodni poslanici kroz izmene određenih zakonskih odrednica. Predsednik Odbora smatra da Parlament mora da potencira značaj državnih nezavisnih organa, koji predstavljaju veliku pomoć u radu. Redovni godišnji izveštaj, koji se nalazi na preko 200 strana, i sadrži 29 preporuka, članovima Odbora predstavila je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković. Ona je navela da je tokom 2017. godine Poverenik postupao po 1098 predmeta, a analiza je pokazala da su i dalje najdiskriminisanije osobe sa invaliditetom. U velikom meri je prisutna i diskriminacija na osnovu starosnog doba, a pritužbe na osnovu pola, od strane žena, u ovom izveštaju se pokazuju manjim nego u prethodnim. Janković je istakla da je prijavljeni broj nasilja u porodici tokom 2017. godine, potvrđuje da je zakon postigao određene efekte i da je doprineo sinhronizaciji rada institucija, ali da je i dalje neophodno pojačati kadrovske kapacitete centara za socijalni rad u cilju kvalitetnije usluge. Nakon predstavljanja izveštaja usledila je diskusija tokom koje su članovi Odbora postavljali pitanja u vezi sa određenim delovima izveštaja. U nastavku rada Odbor je doneo Odluku da javno slušanje povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad starijim osobama bude održano u Domu Narodne skupštine u petak, 15. juna. Predsednik Fokus grupe za razvoj mehanizama kontrole procesa implementacije Ciljeva održivog razvoja, informisao je Odbor o Ciljevima održivog razvoja, a tokom rada obrazovana je i Radne grupe za prava nacionalnih manjina, čiji će predsedavajući biti Olena Papuga, a članovi Enis Imamović, Ljubiška Lakatoš, Tomislav Žigmanov, Olivera Ognjanović, Ljupka Mihajlovski i Elvira Kovač. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Meho Omerović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članovi Marjana Maraš, Vesna Ivković, Tomislav Žigmanov, Ljubiška Lakatoš, Marija Janjušević, Nataša St. Jovanović, Enis Imamović, Milanka Jevtović Vukojičić, Olivera Ognjanović, Elvira Kovač, Ljupka Mihajlovska i Ljiljana Malušić.

Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je, na sednici održanoj 21. maja, razmotrio u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima. Od 29 podnetih amandmana na ovaj Predlog zakona, Vlada i Odbor su prihvatili jedan. U nastavku sednice, članovi Odbora su razmotrili i dali saglasnost na predlog Vlade Republike Srbije za davanje saglasnosti za privremenu primenu, do stupanja na snagu, Sporazuma između Saveta ministara Bosne i Hercegovine i vlada ostalih Strana Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope o Dogovorima sa zemljom domaćinom o Sekretarijatu Inicijative za prevenciju i spremnost u slučaju katastrofa za region Jugoistočne Evrope. Članovi Odbora su dali saglasnost i na predlog Vlade Republike Srbije za davanje saglasnosti za privremenu primenu, do stupanja na snagu, Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveza ministara Bosne i Hercegovine o graničnim prelazima. Sednici je predsedavao zamenik predsednika Odbora Marko Đurišić, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Momčilo Mandić, Zoran Radojičić, prof. dr Zoran Dragišić, Dubravka Filipovski, mr Igor Bečić, Božidar Delić, mr Milovan Drecun, Jasmina Obradović i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 21. maja 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su amandmane na više predloga zakona koji se razmatraju na Petoj sednici Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti podneto je ukupno 619 amandmana narodnih poslanika, Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, podneto je ukupno 206 amandmana narodnih poslanika, Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova, podneto je ukupno 217 amandmana, od kojih je Odbor ocenio da amandman na član 55. Predloga zakona, nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su amandmani na član 30, 34, 48. Predloga zakona odbačeni kao nepotpuni. Članovi Odbor ocenili su da su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu tereta u drumskom saobraćaju, podneto je ukupno 97 amandmana narodnih poslanika, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, podneto je ukupno 54 amandmana narodnih poslanika, od kojih amandman na član 1. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali ocenjeni da su u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o putevima, podneto je ukupno 313 amandmana narodnih poslanika, Odbor je amandman na član 3. Predloga zakona ocenio da nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, četiri amandmana su odbačena kao nepotpuna, dok su ostali amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o železnici, podneto je ukupno 310 amandmana narodnih poslanika, a Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o bezbednosti u železničkom saobraćaju, podneto je ukupno 319 amandmana narodnih poslanika, članovi Odbora su odbacili amandman na član 2. Predloga zakona kao nepotpun, dok su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o interoperabilnosti železničkog sistema, podneto je ukupno 113 amandmana narodnih poslanika, Odbor je ocenio da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o Centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, podneto je ukupno 54 amandmana, a članovi Odbora su ocenili da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, podneto je ukupno 12 amandmana narodnih poslanika, a članovi Odbora su ocenili da su svi podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopunama Zakona o ograničavanju raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma, podnet je 21 amandman narodnih poslanika, članovi Odbora su ocenili da amandman na član 6. Predloga zakona nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je ukupno 29 amandmana narodnih poslanika, Odbor je ocenio da dva amandmana nisu su skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali podneti amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Krsto Janjušević, Srbislav Filipović, Elvira Kovač, Jelena Žarić Kovačević, Petar Petrović i Milena Ćorilić.

Na sednici održanoj 21. maja 2018. godine, članovi Odbora za Kosovo i Metohiju razmatrali su Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2017. godine, koji je podnela Kancelarija za Kosovo i Metohiju. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, obrazložio je zamenik direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Dušan Kozarev, istakavši da je u izveštajnom periodu, posebna pažnja usmerena na realizaciju utvrđene državne politike Republike Srbije u cilju otvaranja poglavlja 35 u pregovorima sa Evropskom unijom. Takođe je istakao da je, u izveštajnom periodu, Kancelarija za Kosovo i Metohiju redovno pružala pravnu pomoć licima sa boravištem na AP Kosovo i Metohija, kao i interno raseljenim licima kojima je pravna pomoć, u okviru pravno-imovinske oblasti, pružana, takođe, u okviru Projekta pravne pomoći koji se finansira iz sredstava EU-IPA 2013, u okviru kojeg su, u navedenom periodu, uspostavljene kancelarije u Beogradu, Nišu, Kraljevu, Vranju, Gračanici i Kosovskoj Mitrovici sa ciljem veće dostupnosti korisnicima. U okviru oblasti privrede, ekonomskog razvoja i infrastrukturnih projekata, Kozarev je naveo da je nastavljen niz projekata kao što su projekat „Sunčana dolina“ u Zvečanu, „Rajska banja“ u Banjskoj, ali i da je pokrenut niz drugih aktivnosti. Kozarev je istakao da je velika pažnja, takođe u izveštajnom periodu, bila usmerena na brigu i zaštitu kulturne baštine u AP Kosovo i Metohija, kao jedne od najugroženijih oblasti života srpskog stanovništva, kao i da je u tom delokrugu pružana podrška jačanju duhovnog identiteta i ostale strateški značajne pomoći za opstanak Srba na ovim prostorima. U oblasti podrške javnim službama, rad kancelarije za Kosovo i Metohiju bio je usmeren, u izveštajnom periodu, na sagledavanju i evidentiranju stanja i potreba, praćenju realizacije započetih, izradi i realizaciji novih projekata sa ciljem unapređenja rada zdravstvenih i obrazovnih institucija, kao i organizacija civilnog društva i sportskih organizacija. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su većinom glasova Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju za period januar-decembar 2017. godine. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Milovan Drecun, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Dragana Kostić, Aleksandar Marković, Jelena Mijatović, Milovan Krivokapić, Dragan Veljković, Sonja Vlahović, Aleksandar Čotrić, Dragomir Karić, Tanja Tomašević Damnjanović, Zvonimir Stević, Snežana Paunović, Božidar Delić, Miljan Damjanović, Gordana Čomić, Boško Obradović, Zoran Radojičić, Slaviša Ristić i Goran Bogdanović.

Na sednici, održane 21. maja, članovi Odbora razmatrali su Informacije o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period jul - septembar 2017. godine i za period oktobar - decembar 2017. godine. Informacije o radu za pomenute periode članovima Odbora obrazložili su predstavnici Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Miodrag Poledica je iz izveštaja iz trećeg i četvrtog kvartala prethodne godine istakao tri celine: zakonodavni okvir, realizaciju projektnih aktivnosti i reformske aktivnosti koje su izvršene u pomenutim periodima. Što se tiče zakonskih rešenja Ministarstvo je radilo na 12 zakona, koji su se ticali zakona o putevima, železničkom i vodenom saobraćaju, zakona koji se tiču građevinarstva prostornog planiranja i oblasti stanovanja. Od 12 zakona, devet se trenutno nalazi u skupštinskoj proceduri usvajanja, istaknuto je na sednici. Što se tiče realizacije projektnih aktivnosti, najveće angažovanje iziskivao je završetak deonice na autoputevima Koridora 10, tačnije istočni krak ka bugarskoj granici i južni krak Koridora ka makedonskoj granici. Na sednici je bilo reči i o Koridoru 11, a istaknuto je da se deonice ovog Koridora grade ugovorenom dinamikom. U ovom periodu završen je i projekat izgradnje mosta Ljubovija-Bratunac, ugovorna obaveza od strane Republike Srbije je završena, a most će biti u funkciji kada se bilateralni sporazumi usvoje na Savetu ministara Republike Bosne i Hercegovine. Po pitanju železničke infrastrukture, intenzivirani su projekti modernizacije pruge od Stare Pazove do Novog Sada, započeta je izgradnja tunela na Fruškoj Gori, a radilo se i na pruzi koja vodi od Beograda do Stare Pazove. Po pitanju reformskih aktivnosti usaglašen je Program za smanjenje broja zaposlenih na železnici. Nakon diskusije Odbor je prihvatio Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period jul - septembar 2017. godine i Informaciju o radu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za period oktobar - decembar 2017. godine. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Izveštaj o ostvarivanju Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u 2016. godini, koji je podnela Vlada. Osnovna svrha ovog Izveštaja je da se subjektima planiranja, odnosno donosiocima strateških odluka, olakša praćenje ostvarenja Prostornog plana Republike Srbije. U Izveštaju se prati 106 indikatora, odnosno pet ciljeva prostornog razvoja utvrđenih u okviru Prostornog plana RS. Indikatori su ustrojeni sa ESPON indikatorima (indikatori evropske prakse planiranja), kojim se, između ostalog, prati sprovođenje politika prostornog planiranja EU. Nakon iznošenja Izveštaja članovi Odbora prihvatili su Izveštaj o ostvarivanju Prostornog plana Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, u 2016. godini, koji je podnela Vlada. Kao četvrtu tačku dnevnog reda sednice, članovi Odbora razmotrili su osam predstavki na predlog Radne grupe Odbora. Odbor je prihvatio predlog Radne grupe za razmatranje predstavki, koji se odnosi na osam pristiglih podnesaka i uputio ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Katarina Rakić, a od članova i zamenika članova prisustvovali su Ivana Stojiljković, Zoran Radojičić, Jasmina Karanac, Jovica Jevtić, Dalibor Radičević, dr Danijela Stojadinović, Snežana B. Petrović, Krsto Janjušević, dr Vladimir Orlić, Jelena Žarić Kovačević i Ognjen Pantović.